ZADUŠNICE u širem izboru za Ninovu nagradu!

Lepe vesti za početak ove godine: upravo je obznanjena lista naslova koji su ušli u širi izbor kandidata za Ninovu nagradu za najbolji roman godine na srpskom jeziku, i moje ZADUŠNICE su među njima.

Članovi NIN-ovog žirija kritike,Tamara Mitrović, Violeta Stojmenović, Milena Đorđijević, Žarka Svirčev i Goran Korunović, načinili su prvu selekciju. Od ukupno 188 romana primljenih na konkurs, odabrano je 38 koji ulaze u širi izbor.

Među odabranima ima nekoliko predstavnika žanra: jedan triler (Oto Oltvanji: POLJE MEDUZA, Laguna) i čak dva horora: Marko Pišev: TAJNI SVAT (Orfelin izdavaštvo) i Dejan Ognjanović: ZADUŠNICE (Autorsko izdanje i štamparija „Sven“). Pošto sam urednik Piševljeve knjige, u izvesnom smislu na listi sam dvaput! Eto, nije se džaba radilo šta se prošle godine na tekstovima raznim radilo…

Ja ne pamtim da se ikada u širem izboru za Nina našlo više od jednog horor romana, pa zato vredi naglasiti i ovaj presedan! Čak dva horora, i te kakva!

Ceo spisak, sa svih 38 odabranih romana, imate OVDE.

 

Inače, u svojim prednovogodišnjim osvrtima na prošlogodišnju produkciju romana na srpskom, članovi Ninovog žirija već su se u povoljnom tonu osvrtali na ZADUŠNICE. Od pet članova žirija, oglasilo se do sada troje, i sve troje pohvalilo je moj roman.

 

1) Predsednik žirija, Goran Korunović: „Između istorije i intime“

 

„Ne bi trebalo prenebregnuti nekoliko ovogodišnjih dobrih primera žanrovske književnosti: triler Polje meduza čiji je autor Oto Oltvanji, kao i roman horor predznaka, Zadušnice Dejana Ognjanovića. U oba slučaja reč je o precizno izvedenim ostvarenjima koja diskretno nastoje da pruže nešto širu sliku društva/sveta od predviđene žanrovske matrice.“

Ceo tekst je OVDE

 

            2) Žarka Svirčev: „Isto to, samo malo drukčije“

 

„Odmah odustajem od izdvajanja tendencija, ali ne i od poopštavanja pojedinih čitalačkih utisaka do nivoa izrazito opažljivih i vrednih pomena pojava. Tako je, recimo, ove godine na zanimljiv način iskorišćen potencijal horor žanra – klasični obrasci zombi narativa se ispostavljaju kao živopisan modus kritike različitih društvenih fenomena savremene Srbije (vid. Dejan Ognjanović Zadušnice).“

            Ceo tekst je OVDE

 

            3) Milena Đorđijević:  „Povratak devedesetih“

„Doprinosi u domenu žanrovske literature očituju se u meri u kojoj se prevazilaze njeni okviri, ograničenja i stereotipi poput horor satira (Zadušnice Dejana Ognjanovića) ili detektivskih romana (Skupljači slučajeva Laure Barne).“

Ceo tekst je OVDE

 

Uzgred, što se tiče mog dosadašnjeg skora sa Ninom, to izgleda ovako.

1) NAŽIVO, 2003 (Prosveta, Niš). Ništa. Izdavač, niška Prosveta, tvrdi da je žiriju dostavio primerke, ali ja sam te zime bio u USA, zezao se oko Nove Godine i do pola januara u Severnoj Karolini, i apsolutno mi se fućkalo za sve drugo, pa i Nina. Ali verovatno roman nije ušao ni u najširi izbor. Niko mi ništa nije javio, a ja nisam ni pitao.

 

2) ZAVODNIK, 2014 (samizdat). Ušao u širi izbor (top-30), ali ni makac zatim.

3) PROKLETIJE, 2021 (samizdat). Nije ušao čak ni u najširi izbor od 40-ak naslova!

 

Da li će ZADUŠNICE biti bolje sreće, ili će ostati na ovome (top-38)? Videćemo u narednim nedeljama!  

 

U NIN-u od 11. januara objaviće uži izbor, s kratkim prikazima romana.

Najuži krug i razgovore s finalistima objaviće sedam dana posle toga, a članovi žirija – Tamara Mitrović, Violeta Stojmenović, Žarka Svirčev, Milena Đorđijević i Goran Korunović (predsednik) – saopštiće ime dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade 29. januara 2024, oko podneva. To je 7 dana posle Piševljevog rođendana, odnosno jedan dan uoči mog…

Svi vi koji sebi i svojim najmilijima još niste nabavili ZADUŠNICE, to i dalje možete učiniti na jedan od ova dva načina:

1) pišite meni na mejl dogstar666 at yahoo dot com – cena je 1000 din + ptt (200 din). Kad se javite, daću vam broj žiro računa a vi meni adresu, i to je to.

Nišlije koje ne mrzi da se šetaju do Niške Banje, mogu je dobiti i na ruke, uz prethodni dogovor. Pišite!

2) Jedan manji broj ZADUŠNICA od decembra se nalazi u DARKWOODovim striparnicama, pa je možete i tamo kupiti. Mislim da je cena 1.200 din kod njih.

TAJNOG SVATA, naravno, naručujte direktno kod Orfelina!

KAFKA APPROVES!

 P.S. Divne fotke kojima ilustrujem ovaj post načinio je Nemanja Mijailović, prijatelj knjige ZADUŠNICE (a i PROKLETIJA, pre toga), na jednom starom praškom groblju. Hvala mu i na ovom vidu podrške, kao i svima vama koji ste moju knjigu kupili, čitali, hvalili, ili koji ćete to tek činiti. 

ŽELJE I ČESTITKE

 

Dragi moji, preživesmo još jednu godinu. Iduća je jubilarna: već u januaru 2024. navršava se 15 godina ovog bloga!

"Pih, ko još čita blogove?" 

PA VI, KOJI OVO ČITATE!

Vama i upućujem sledeće prigodne želje i čestitke.

Uživajte u Novoj Godini! 

Junački izdržite sve čestitke!

Gledajte dobre filmove!

Zamišljajte u glavi još bolje:

Čitajte dobre knjige!

Pa makar i na blokadama, protestima, demonstracijama!

Ne gubite previše vremena na televiziju:

Nađite svoj mali topli azil od ledenog pakla napolju!

Ne budite baba! Ili ako baš morate, budite OVA baba:

Verujte u Isusa!

Verujte u ljude!

Verujte u razum i nauku!

 Verujte u Bolje Sutra!

U propast kartela!

U Hepi End!

Ako ni u koga i ni u šta drugo, verujte u horor!

A iznad svih, naravno, verujte u Gula! I znajte da vam svašta lepo hororično spremam za 2024! 

(Šta? Čuće se, čim ugovori budu potpisani!)

Neka vam se u Novoj Godini posreći!

A ako vam se baš ništa od ovoga ne ispuni, ili nema šanse da se ispuni - begajte odavde!

i neka vam je

SVET MUTANATA – Ričard Korben

Crtež: Richard Korben

Scenario: Jan Strnad

 

Broj strana:160

Dimenzije: 210 x 285 mm

Povez: tvrdi

Štampa: Kolor

Izdaje: Lokomotiva d.o.o.

 

Cena kod izdavača
2.800 din+ POŠTARINA

 

https://lokomotiva.rs/product/svet-mutanata/

 

Svet je otišao dođavola. Kad, kako, zašto? Koga je briga!?

Možda je oduvek bio dođavola, samo je u nekom proizvoljnom trenutku kritična masa stočnosti ljudske stoke sve oterala preko ivice podnošljivog, i svaki privid poretka (tzv. civilizacija) srušen je.

U krhotinama i otpacima nekadašnjeg „normalnog“ sveta teturaju se – mutanti. Degeni. Hibridi. Ljudi-zveri, gonjeni krčanjem creva i nadizanjem kurca. Volja za moć. Zapišavanje teritorije. Borba za ženku, za porod, za sklonište, za malo topline… Za u se, na se i poda se.

Svet mutanata – ili naš svet, samo malko pojačan? Ne znam; otidite u najbližu kladionicu, ili na stadion, ili na splav, pa mi dojavite.

Razlika je, reklo bi se, samo u intenzitetu. U koloritu.

Korben je ovde u svom izraženije karikaturalnom izdanju, GROTESKA vlada, stilizacija je snažna, ne samo u koloru nego i u anatomijama, skraćenjima, perspektivama, (dis)proporcijama. Pa ipak, na delu je za njega osobeni spoj karikaturalnosti i realizma – negde skoro do nivoa fotorealizma, a odmah zatim – gruba hiperbola.

O čemu se tu radi?

To je, kad god govorimo o Korbenu, sekundarno pitanje, a ovde možda i više nego u drugim njegovim radovima. Recimo, bizaran je podatak da je on scenaristu, Strnada, angažovao tek na sredini druge epizode, kad je osetio da mu fali neko ko bi vodio i razvijao kakvu-takvu priču.

To nam govori da priča ovde postoji pre svega kao izgovor da bi Korben crtao ono što mu se crta. Imate problem s tim? Ja nimalo – dapače, smatram to izvanrednim pristupom. Većina današnjih crtača su zanatlije koji vezuju konja gde im gazda kaže, odnosno crtaju ono što se traži, što se prodaje, što „ide“, što je „in“. Najveštiji među njima dovijaju se da u to „in“ ubace na kvarno i delić sebe, pa kolko im dopuste, tolko im bude. Ako uopšte.

Korben je nastao, stasao i sazreo u jednoj ranijoj, sočnijoj, ljudskijoj fazi strip istorije, pa mu se moglo da crta za fanzine, ili male časopise, ili za svoj SAMIZDAT – prosto, da bi radio ono što se njemu radi.

Baš ste zapeli za zaplet? Nek vam bude: mišićavi ćelavko, Dimento – nešto kao Den, ali sa pantalonama, dakle bez stalno landarajuće kurčine – luta bespućima i ruševinama sveta koji je tiran tiraninu a kamoli duši blagorodnoj, tj. njegovoj, koju neprestano neko pokušava da nasamari na ovaj ili onaj način, da ga iskoristi za ovo ili ono.

U tom svetu on pokušava da očuva to malo prostodušne dobrote u sebi, a svetalce nade za to pruža mu sisata ženska koja sa obzorja tog sveta polagano ulazi u njegov centar.

U pokušaju da joj pomogne, nakon što bude gadno, grupno, mutantski silovana (!), on je nosi u jednu vojnu bazu, gde se kriju nemutirani ljudi (nalik onoj iz DAY OF THE DEAD) – ali da li će vam zaista biti spojler ako kažem da se oni ispostave isto takva exploatatorska čudovišta kao i ona u spoljašnjem svetu?

U ovom istom albumu nalazi se i SIN SVETA MUTANATA – vickasto nazvani nastavak, tim pre što je u njemu glavni junak zapravo ćerka onog ćelavka iz I toma, po imenu Dimenta. Pošto je ovo strip Ričarda Korbena, naravno da je ćelava i da ima velike sise.

A ima i velikog grizli međeda uz sebe, kao prijatelja. Njih dvoje idu ka čovekolikoj zajednici na jednom ostrvcu, koju vodi tatin stari prijatelj. Tamo bi trebalo da nađu sklonište – avaj, na putu do tamo staze im se ukrštaju sa nizom neverovatnih karika… ovaj, likova, manje-više mutanata, koji imaju svoje sebične agende i planove.

Sve te prilično neobavezno, lagodno, skoro proizvoljno nabacane epizodice ipak se nekako, manje više linearno, dovedu do spajanja i kulminacije u eksplozivnom kraju…

SVET MUTANATA i SIN SVETA MUTANATA spadaju u glavna Korbenova dela, i za svaku pohvalu je što ih najzad dobijamo u vidu albuma – do sada su našim čitaocima bili dostupni samo u skrnavim, seckanim oblicima od po 4 stranice u Spunk Novostima i u Stripoteci, početkom 1980-ih, i od tada pune četiri decenije nigde ništa.

Iako ovaj strip (još) nije prošao kroz Viljarubijin tretman restauracije i remasterovanja (što se ponegde vidi), ovo je ultimativno trenutno dostupno izdanje, sa dodatnim tablama u odnosu na one iz Stripoteke, sa pratećom galerijom korica i sa kraćim uvodima i pogovorima koji vam jasnije upotpunjavaju ovaj SVET.

Štampa i povez odlični, papir i korice takođe, prevod by Draško Roganović odličan – sem u rutinskoj odluci da se slomljeni mutantski jezik postapokaliptičnog doba prenese gomilanjima infinitiva (ja tebi slomiti glavu, ti meni dati jelo, ja tebi jebati mater itsl) što na srpskom deluje napadno neprirodno i bezvezno. Kad se Srbi slome i pretvore u gomilu mutanata (a pitanje je dana!), to teško da će zvučati kao „kako mali Đokica zamišlja Tarzan-Ingliš“. Ja bih to rešio drugačije (ja tebi slomim glava, ti meni daš jelo, ja tebi jebo mater, itsl). No, to je cepidlačenje u inače dobro, vickasto obavljenom poslu.

Ko zna šta valja, kupiće sebi ovaj 2-u-1 masterpis, a ako vam finansije dopuštaju, o istom trošku obavezno kod istog izdavača uzmite i Korbenovog DENA (vol. 1), o kojem sam ranije već pisao hvalospeve na blogu, npr. OVDE.

Za svaku pohvalu da je i Denovo izdanje expresnom brzinom došlo do nas, samo 3-4 meseca nakon američke premijere remastera. Nažalost, vol. 2 kasni i u USA, bio je najavljen za novembar ’23. a sad ga vidim pomerili za april ’24. Nadajmo se da Lokomotiva stiže sa srpskim izdanjem ubrzo za njima! Jer to se definitivno MORA imati.