SELJACI

by Aleksandar Radivojević


Pošto je iza sebe ostavio autentično krivično delo u navodnoj filmskoj formi zvano RANJENA ZEMLJA - gde se surovo zloupotrebljavaju potresni dokumentarni snimci žrtava NATO bombardovanja u korist lakrdijaške celine u kojoj američke granate pogadjaju beogradska atomska skloništa i posle Miločevićeve kapitulacije - Dragoslav Lazić se, audiovizuelnim zapisom zvanim SELJACI vraća svojim korenima u nepretencioznom ruralnom etnotrashu.

SELJACI su zapravo kompilacija pre dvadesetak godina napisanih par epizoda šumadijskog hit sitcoma GRADJANI SELA LUGA i to iz pera pokojnog Dušana Savkovića. Ovaj transmedijalni zahvat lobotomističkih dimenzija očajno prebačen na filmsku traku otkriva u Laziću najradikalnijeg svetskog avangardistu koji stalno iznova pomera granice gledalačke, to jest ljudske percepcije uopšte. SELJACI nastanjuju idealizovani ambijent utopijske srpske pastorale u novodemokratskom zanosu, virtuelni svet seoskih kabadahija u pošaličkom vajbu koji egzistira kao sopstvena planeta, sopstveni idiotski univerzum. Svi izvan tog raja streme ka njemu, urbani autsajderi pokušavaju da ga uprljaju, iskvare i prisvoje svojim lažnim vrednostima.

Lazićevo korišćenje gole stripovske fakture, sve sa balončićima, friz frejmovima i istaknutim replikama, uz beslovesno travestiranje sitkom forme bez reakcije studijske publike su stilska orudja koje bi čak Oliver Stoun, Venders i Fon Trir smatrali odveć bizarnim za svoje komunističke traktate, a koja Lazićev zapis poistovećuju sa video verzijom dugogodišnjeg humorističkog stripa u časopisu TV revija -TV RADOJICA autora Dejana Nastića.

Da, shvatili ste. SELJACI su revolucionaran, potpuno neplanirani nadfilmski eksperiment, za sada još uvek jedinstven i neponovljiv na ovoj planeti. Iznad kempa, kiča, trasha, ironije, satire, rodoljubive drame, a istovremeno sve to i još što-šta drugo, SELJACI nisu samo kvazifilm, već stanje svesti... jednog čoveka, a mozda i čitavog naroda. I nema nam spasa...