недеља, 19. мај 2013.

Ghoul na Čegru


             Na današnji datum, mada ne baš i na današnji dan, odigrala se bitka na Čegru – jedan od junačkijih i po mnogo čemu srpskijih podviga u vasceloj istoriji ovog namučenog naroda. Hajlajt te akcije je ovo:
"Boj je počeo u jutarnjim časovima 19. maja 1809. (31. maja po novom kalendaru). Turci su jurišali četiri puta, ali su ih Sinđelićevi uskoci odbili. Naposletku, preko onih koji su izginuli i ispunili rovove oko šanca, Turci su na juriš ušli u šanac. Sada je tek nastao pravi okršaj. Borba puškama, pretvorila se borbom kundacima, noževima, hvatanje za gušu i za kosu. Turcima su stalno dolazile nove snage, a Sinđelić je ostao sam. Kad je Stevan Sinđelić video da ne može Turke isterati iz šanca, da je mnogo Srba izginulo, a da ne bi pao živ Turcima u ruke, opalio je iz svoje kubure u punu burad baruta i tako je završio boj. Posle ovoga, na Čegru je ležalo oko 16.000 Turaka i 4.000 Srba."
Koga zanima ceo kontekst i detalji, neka ih pogleda OVDE, ili negde drugde. Sa svoje strane ja ću, skromno i iz svog osobenog ugla, ovaj datum da na blogu obeležim izborom fotki nastalih tokom posete spomeniku srpskim junacima koji se danas nalazi na brdu Čegar pored sela Kamenica. To je i inače jedna od nezaobilaznih lokacija za svakoga ko bi hteo da obiđe Niš i njegovu okolinu, pa evo kako to izgleda po letnjem danu, kad je nebo modro a zelenilo treperi na suncu. Ovaj slikovito zabeleženi obilazak spomenika odigrao se 17. juna 2012. godine, a društvo mi je pravio i fotke uslikao prijatelj iz Negotina, Siniša P.
Pored toga što ove ekskluzivne fotke oživljavaju ugođaj ovog svetog mesta onima koji tu (još uvek!) nisu bili, one pojedincima mogu pružiti i neke druge vrste uživanja, npr. da vide Ghoula iz ugla iz koga bi ga najradije gledali – kroz cev topa! 
 
Evo, gledajte, uživajte, maštajte, i nemajte ni najmanje sumnje da bi Ghoul rado, u sličnoj situaciji, opalio u barut, da pobije govna i gotova stvar!
 
 

 
 
 
 

2 коментара:

  1. Za bitku na Čegru postoji brdo glasina, legendi, spletki, abrova, tračeva, nepouzdanih izvora, da je to prosto jedno literarno blago samo po sebi.

    Ali to je bilo svega pre 200 godina, postojale su i knjige i pismeni ljudi ali reči su varljive i pouzdane onoliko koliko su ljudi pouzdani...

    Istorija kaže da je Sinđelić ostavljen na cedilu, maltene izdan od ostalih vojvoda koje su se povukle, i da je bilo jedinstvenog štobise reklo komandnog sastava da bi naši sigurno pobedili, jer su Turci i naši bili približno po broju isti. Sinđelić je bio komandant lokalnih ljudi i oni su branili svoje domove i Niš do poslednjeg. Zbog povlačenja pojedinih vojvoda Sinđelić je praktično opkoljen a vojdove na bokovima nisu stigle da mu priteknu u pomoć na vreme.
    Kažu da su načelnika neefikasne turske artiljerija Turci skratili za glavu nasred bitke jer se plašio da se približi i time dovede sebe u opasnost.

    Odsudna bitka od koje je dosta toga zavisilo, sloboda, pa i opstanak i budućnost Srbije tada je bila u pitanju.

    Bitka i jeziva Ćele Kula skroz su hororične... mogu da zamislim našta je to ličilo. Krv svuda, iznutrice, znoj, plač i lelek... strah od smrti, od poraza, od ropstva i srama. Vojska je uvek sujeverna, veruje u Svece, čuda, znake, proviđenja i signale od Boga ili Bogova, u neke simbole i tradicije, u neku motivaciju i duh koji je veći od čoveka i njegove male jedinice.

    ОдговориИзбриши
  2. Pa čoveče, to je bio genocid nad jadnim Turcima. Kako možeš veličati jednog takvog zločinca i zločinački čin dizanja u vazduh svete alahove vojske?

    ОдговориИзбриши