AVA’S POSSESSIONS (2016)

**

2

            Ako ste čitali novi, martovski broj magazina RUE MORGUE, onda ste čitali i moj prikaz filma Ava’s Possessions. Ako vam je, međutim, ovaj broj nekako promakao, evo unikatne prilike da taj tekst ekskluzivno pročitate i na srpskom.

Director & writer: Jordan Galland

Starring: Louisa Krause, Dan Fogler, Annabelle Dexter-Jones, Lou Taylor Pucci, Carol Kane

Šta se dešava nakon egzorcizma? Prema proširenom završetku The Exorcista (The Version You Should Not See), izvedenom iz Bletijevog romana – to može biti početak jednog divnog prijateljstva. Za neke sporedne likove, istina, ali ne i za žrtvu egzorcizma. Ne, nju obično pravi pakao tek čeka (u vidu najezde skakavaca, blesave nauke /Weird Science/ i sumnjivo glumatajućih sveštenika), barem ako je verovati nastavku, The Exorcist II.

Ava’s Possessions nema ni budžeta, ni talenta, ni ambicije da se takmiči sa rollercoasterom strave iz Friedkinovog remek-dela; umesto toga, ona se opredeljuje za skromnu indie dramediju koja nije toliko o strahotama demonologije koliko je o suočavanju sa „unutrašnjim demonima“.  

Ava (Louisa Krause) pokušava da sastavi parčiće svog života nakon egzorcizma o kojem ima vrlo mutno sećanje: njeni prijatelji su rezervisani, njen bivši odbija da je vidi, novi pokušaji da nekoga smuva su katastrofa a njeni roditelji izgleda da skrivaju neku tajnu. Kada nađe muški ručni sat u svom stanu i neke čudno neobrisane mrlje krvi pod tepihom, to dovede do ne preterano zanimljivog istraživanja koje se završava neiznenađujućim otkrićem u „preokretu“.

Usput možemo videti blago zabavne scene njenih poseta grupi „Spiritual Possession Anonymous“ (nešto između „Anonimni alkoholičari“ i centra za podršku žrtvama silovanja) i film kratko zaživi u jednoj intrigantnoj sceni u kojoj novopronađena prijateljica, devojka koja je zaista uživala da bude opsednuta (Annabelle Dexter-Jones, odlična), angažuje Avu da joj pomogne da ponovo doživi oslobođenje kroz druženje sa svojim demonom („D-reč“, što bi rekli u grupi).

Louisa Krause je čvrsta kao Ava i zajedno sa dobrom ekipom glumaca čini ovaj lagani horor umereno ukusnim, posebno za one koji vole svoje hipster flicks bez krvi, zaslađene lepim pastelnim bojama, napučene otkačenim karakterima i očiglednim metaforama. Iako je premisa imala izvestan potencijal, krajnji rezultat jednostavno nije naročito upečatljiv ili vredan pamćenja u bilo kom pogledu.

Dođavola, svaki pravi filmofil koji poštuje sebe i svoje vreme radije će opet pogledati jednu slavnu, hrabru katastrofu kao što je The Exorcist II nego ovu dobronamernu, ali sigurnu, mlaku dramediju.