LIBARTES o strahu i hororu

  

            Posle poduže pauze, izašao je novi broj LIBARTESA, magazina za umetnost, kulturu i društvena pitanja. Tema ovog broja je STRAH, pa je stoga logično da veći deo sadržaja može biti zanimljiv ljubiteljima horora – a još je logičnije da se i dr Ghoul neizbežno našao u sadržaju ovog broja, sa čak dva priloga.

            Jedno je odlomak iz mog podužeg rada na temu „Horor u teoriji na srpskom jeziku“, koji je svojevremeno izašao u akademskom časopisu Književna istorija, a zatim se našao u mom doktoratu, što će reći, naposletku, i u Poetici horora.

            Drugi prilog je opširan intervju sa mnom, koji je radio Miloš Cvetković. Moram reći da je ovo jedan od najboljih intervjua koje sam u životu do sada dao, a tome poprilično imate zahvaliti i zapitkivaču, čija su pitanja bila nekonvencionalna, neuobičajena, a dobro promišljena i inspirativna. Evo šta me je on pitao:

- Kakav je tvoj stav spram akademskih radova i njihovog mesta među širom čitalačkom publikom...?

- Oba tvoja romana, i Naživo i Zavodnik, napisana su iz prvog lica. Zbog čega?

- Da li si razmišljao o pisanju romana (iz prvog lica) čiji bi protagonista bio neko ko je radikalno drugačiji od tebe?

- Da li postoje autori čija dela iznimno voliš i ceniš isključivo kao čitalac, ali se ne pronalaziš u njima kao autor koji bi mogao/želeo da napiše nešto slično?

- Postoji li neki iracionalni strah iz detinjstva koji je i dalje sa tobom, makar u smislu toga da te intrigira zašto te je nešto nekada plašilo, i koliko zapravo pišeš o sopstvenim strahovima, bilo detinjim bilo i dalje prisutnim?

- Da li bi mogao da navedeš neke od romana ili priča koje nikako žanrovski ne bi okarakterisao kao horor, ali koji kod tebe proizvode snažnu emociju užasa, i šta ta dela zapravo imaju zajedničko?

- Kad je reč o horor književnosti, dela kojeg stranog autora bi voleo da najzad vidiš prevedena na srpski?

- Kako vidiš budućnost horora u Srbiji (u akademskom, pop-kulturnom i svakom drugom smislu)?

- Postoji li nešto što želiš da napišeš odnosno realizuješ, ali to iz određenih razloga još uvek nije ostvarivo. Dakle, neka varijanta „projekta iz snova“, da li bi nam makar nagovestio šta je to?

            Šta sam mu ja iscrpno odgovorio na ova pitanja, pogledajte u magazinu.

            Ispod je kompletan sadržaj broja. Moji prilozi su linkovani dole, pa samo kliknite.

Sadržaj XII broja

Strašni Libartes

decembar 2018.

Reč i misao:

Dejan Ognjanović: Horor u teoriji na srpskom jeziku

Jelena Dimitrijević se može čitati i kao školska spisateljica

Film i misao:

Đorđe Bajić – Fobije na filmu

Andrea Stojanović – Babaduk

Intervju:

Dejan Ognjanović – Svi moji strahovi su racionalni

Vladimir Tagić – Mi smo prerano shvatili da je svaka promena nemoguća

Ivana Nešić – U moru glasova, niko nam ne garantuje da će se baš naš čuti

Dragan Todorović – Danas je novinarstvo čista i najprostija propaganda!

Olivera Đurđević – Ne može se pobeći od straha, ne može se pobeći od biografije!

Misao o društvu: Adriana Zaharijević – Brazilsko proleće

Prostor i oblik: Nekoliko reči o strašnoj arhitekturi

Muzika i misao: Isidor Igić – Kuće strave

Mesta i ljudi: Enesa Mahmić – Samostalnim putovanjem protiv strahova

Proza: 

Pavle Zelić – Rođen spreman, 

Ivana Maksić – Bauk komunizma, 

Ivana Milaković – Bubeštije, 

Miloš Petrik – Monstrum, 

Goran Segedinac – Glad, 

Filip Rogović – Mrak, 

Sanja Pavošević Alisa – F-139

Poezija:

Ana Seferović, Odsustvo je tok svesti

Vladan Šipovac, Rodna mjesta su grobna mjesta

Siniša Stojanović, Strah od vukova

Fragmenti: Cave canem! ili Strašne misli Svetolika Jozića

Fotografija: Tamara Šuškić, Andreje Momčilović

Crtež: Vanja Čanković, Saša Džino, Miloš Ilić, proces crtanja (Searching for a perfection)

***

Čitav ovaj broj imate onlajn, pa sve gorenavedene stvari možete čitati ako odete OVDE. Slobodno kliknite, ne bojte se...