недеља, 9. јун 2019.

NAŽIVO, 3. izdanje: intervju, korica, unutrašnji izgled, promocija...



            Treće i ultimativno izdanje kultnog horor romana NAŽIVO nalazi se u štampi. Evo najzad da i na blogu obznanim koricu, čiji je autor David Tankosić, uz malu pomoć Leonarda da Vinčija, i uz kreativnu asistenciju by Dr Ghoul. David je verna Orfelinova uzdanica; on je uradio i vrhunski profesionalan i oku dopadljiv prelom iznutrica ove knjige.
            Malo je potrajalo dok smo došli do finalnog rešenja, i znam da je bizarno raspisati pretplatu a da finalne korice nema, ali sve oko ove knjige je netipično, neuobičajeno, ekscentrično i nenormalno, pa je tako i ovo bilo u tom duhu.
Zadnja korica knjige
            Hvala svima koji su se pretplatili na ovu knjigu ne znajući čak ni kako će ona izgledati: u knjizi se nalaze 73 imena onih koji su se javili na vreme, tj. do 1. juna. U međuvremenu je bilo još pretplatnika, trenutna brojka je 85 pojedinaca, sa okruglo 100 primeraka već plaćenih. Tiraž je samo 500, pa ne oklevajte predugo, naročito sad kad vidite ovu ljepoticu!

            Važno: ako do sada još niste sebi poručili ovu obaveznu lektiru za svakoga ko se bar malo zanima za horor u Srbiji, to još uvek možete učiniti po pretplatnim uslovima, koji važe do 20. juna.
            Dakle, pišite mi na mejl dogstar666 at yahoo dot com radi dogovora, da vas ubeležim i dam vam broj računa za uplatu.
            Do 20. juna cena knjige, zajedno sa ptt-om, iznosi 800 din. Posle toga biće neznatno veća.

            Knjiga je u tvrdom povezu, ima tačno 302 strane, a format je isti kao za prva dva izdanja, pa ako ih imate oba, ili bar jedno od njih, ona glatko staje kraj njih. A ako nemate nijedno – onda stvarno nemate opravdanje da ne nabavite ovo. Svi detalji o knjizi već se nalaze OVDE, pa da se ne ponavljam – kliknite ako do sad niste.

            Knjiga je unutra ilustrovana klasičnim crtežima i slikama koje sam smatrao prikladnim tematici, a pored redigovanog teksta romana sadrži čak 85 strana dodataka!

Ako poželite da obezbedite sebe, svoje potomstvo, bližu i dalju familiju i prijatelje, i hteli biste da kupite više primeraka romana NAŽIVO, cene za to su sledeće (u sve cifre je ptt uračunat!): 2 primerka = 1.500, 3 primerka = 2.200, 4 primerka = 2.800...

Svi koji do sada još nisu kupili KULT GULA, sada mogu tu knjigu dobiti zajedno sa III izdanjem NAŽIVO za ukupno 1.600 din (ptt je uračunat u ovu cenu). Inače je sam KULT GULA 900 din + ptt.

            Posebna akcija: ovo izdanje NAŽIVOG možete kupiti zajedno sa 2. izdanjem mog romana ZAVODNIK (takođe tvrd povez; takođe korica by David Tankosić; Orfelinovo izdanje) po ukupnoj ceni od 1.600 din (sam ZAVODNIK je inače 850 din + ptt). Ova akcija je ograničenog dometa, jer imam samo 15 primeraka ZAVODNIKA, tako da će prvih 15 koji se jave moći da dobiju oba moja romana u njihovim ultimativnim, tvrdim, vrhunski dizajniranim izdanjima.
            Pošto se ova opcija javila kasnije, nakon raspisivanja pretplate, prednost imaju oni koji su se već pretplatili na NAŽIVO. Znači, ako ste već platili NAŽIVO 3.0 a želeli biste extra i ovog tvrdog ZAVODNIKA, samo treba da doplatite još 800 din i dobijate ih oba zajedno.

            Knjiga izlazi iz štampe 17. juna.

            18. juna sam u Beogradu, na njenoj promociji. Dakle, svetska premijera ove knjige desiće se u utorak 18. juna u BEOGRADU (odakle je barem polovina svih pretplatnika!), u kafe-galeriji POLET, u 18h. Beograđani najbolje da dođu naživo i preuzmu svoje primerke (s potpisima i posvetama ko želi) – a svako ko se pojavi, a nije pretplatnik, moći će i da kupi na licu mesta.
            19. juna učestvujem sa Slobodanom Šijanom na večeri posvećenoj Hororu i fantastici u srpskom filmu, u Galeriji Univerzitetske biblioteke u Beogradu. (Više detalja o ovome, uskoro)
            Knjige pretplatnicima iz drugih mesta, kao i Beograđanima koje mrzi ili ne mogu da se pojave naživo 18-og ili 19-og, šaljem poštom počev od 20. juna pa nadalje, redom kojim ste se prijavljivali.
              Tokom leta i jeseni očekujte promocije u još nekim gradovima: Kragujevac, Vršac, Novi Sad, Niš, Vrnjačka Banja, Ljutomer... Stay tuned!

            Ispod možete pročitati, ako dosad niste, veliki intervju koji sam pre par nedelja dao sajtu ART-ANIMA povodom romana, gde možete saznati mnoge nove stvari vezane za njega...

NAŽIVO INTERVJU:
O PREPOZNAVANJU ZLA I NJEGOVOJ NEUNIŠTIVOSTI

izvorno objavljen OVDE
           

Dejan Ognjanović, jedan od najznačajnijih domaćih proučavalaca i kritičara filmskog i književnog horor stvaralaštva, nedavno je obznanio da će sredinom juna 2019, nakon višegodišnje nedostupnosti čitaocima, iz štampe izaći treće izdanje njegovog romana prvenca Naživo (2003, 2010).
Knjiga je privukla veliku pažnju već po objavljivanju prvog izdanja, iako je izbor izdavača (niška Prosveta) doprineo tome da se do knjige dolazilo mnogo teže nego što bi to bio slučaj u iole normalnijim okolnostima. Ipak, možda je baš i taj detalj u vezi sa teškom dostupnošću – pored same tekstualne građe uvijene u plašt okultnog i inspirisane žanrovskim filmovima – doprineo naročitoj osobenosti ove knjige i njenog daljeg života.
Roman donosi priču egzistencijalne strave, smeštenu u vreme napetosti i krvavih ratnih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, u vreme potpune dekadencije društva, dezorijentacije pojedinca i njegovog suočavanja sa potpunim beznađem. Nakon što slučajno dođe u posed intrigantnog tajnog snimka brutalnog ritualnog obreda na kome uspeva da uoči i nešto što drugima ne polazi za rukom, radnik jednog opskurnog video kluba iz Niša kreće u svoju potragu za životnom istinom, svesno ulazeći u svet krajnje bestijalnosti koji koegzistira paralelno sa našim.
Povodom novog izdanja romana Naživo, sa Ognjanovićem razgovaramo o životnoj priči te knjige, razlikama u odnosu na prethodna izdanja, njenoj aktuelnosti šesnaest godina kasnije i andergraundu kao sudbini.

- Kako je došlo do III izdanja romana Naživo?

Polako, ali sigurno... (smeh) Ukratko rečeno, ovom romanu nikad nije bilo suđeno da postane bestseler, iako je možda imao neke pretpostavke za to, čak i veće od nekih koji su to postali. Prvo izdanje objavio je 2003. godine niški izdavač koji je samo godinu ili dve potom „privatizovan“, odnosno, u prevodu, propao. Distribucija je bila mala, reklama praktično nikakva, tiraž skroman, a ja promocije namerno nisam hteo da radim. Pustio sam ga da se sam bori, i izbori za kultni status, koji je i dobio, među onima kojima je i namenjen: ljubiteljima horora, pre svega, ali i poklonicima pomerene, ekscentrične književnosti, drugačije od onoga što se na ovim prostorima inače nudi.   
To izdanje se rasprodalo posle nekoliko godina a, realno, dobar deo tiraža sam morao ja da otkupim od izdavača i sam da ga prodajem, jer oni za to u svojim finalnim trzajima nisu imali snage ni umeća. Potom sam nastavio da dobijam mejlove zainteresovanih, i onda odlučio da, u II izdanju, ne gubim vreme sa „izdavačem“ čiji ću veći deo posla ja sam da obavljam, a on da ubire veći deo zarade. I zato sam II izdanje objavio sam, kao samizdat, u još 300 primeraka. Bilo je to 2010. godine. Posle nekoliko godina i oni su „planuli“...
I tako, već pet godina unazad ja nemam primerke ovog romana, a potencijalna publika me je neprestano opsedala, preko mejlova, poruka na fejsbuku, pa i u susretima naživo: „Gde i kako nabaviti Naživo?“ Predugo vremena je odgovor glasio: nigde. Kad mi je prekipelo više da čekam druge izdavače, i da zainteresovanima odgovaram da knjige nema niti znam kad će je i gde biti – odlučio sam da je objavim sam.

- Zbog čega roman izlazi kao samizdat?

            Iskren da budem, dugo mi se činilo da bi najprikladniji dom za taj roman bio Orfelin, s kojim već godinama odlično sarađujem. Međutim, naposletku se ispostavilo da čak ni to nije tako, iz nekoliko razloga: prvo, taj roman je ipak seksualno eksplicitniji, krvaviji, žešći od svih drugih knjiga tog izdavača; drugo, kod Orfelina sam već objavio II izdanje mog drugog romana, Zavodnik, i bila bi preterana uzurpacija da on od domaće horor proze izdaje samo mene, kao da nema drugih pisaca; treće, knjige domaćih autora slabije se prodaju kod Orfelina, pa tako i moj Zavodnik i dalje stoji u magacinu sa skoro trećinom tiraža (rađen je u 1.000 primeraka) neprodatom. Ja nisam hit-mejker, moje se knjige ne prodaju u hiljadama, i ne bih da nenamerno upropastim tog inače odličnog, ali ipak relativno malog izdavača...
            Kad je postalo jasno da od izdanja kod Orfelina nema ništa, kontaktirao sam samo još jednog prijateljskog izdavača, koji je u načelu bio zainteresovan, ali je njegov izdavački plan za ovu godinu bio prepun, i moj roman je mogao da dođe u obzir za izdavanje tek početkom iduće godine. Shvatio sam da neću izdržati još godinu dana odgovaranja na mejlove i poruke: „Nema knjige i ne znam kad će je biti.“ Pošto je moj nedavni eksperiment u samizdatu, knjiga Kult Gula, sasvim solidno prošao, odlučio sam da se još jednom bacim u rizik samoizdavanja.
            Zvučaće kao kiselo grožđe, ali možda je za taj i takav roman, koji je i po sadržini i po temi i po stilu i pristupu underground i kult, i najbolje da svoj život nastavi u pomalo opskurnim senkama samizdata – gde će padati u šake isključivo onima koji znaju zašto, a ne i slučajnim prolaznicima kraj knjižara. Po principu, „Ko zna, znaće; ko ne zna – neznaće.“

- Ima li razlika u odnosu na prethodna izdanja?

            Već drugo izdanje je prilično izmenjeno u odnosu na prvo, u smislu da sam izmenio početak, izbacio čitave pasuse ovde-onde, i ispolirao neke stilske rogobatnosti iz debitantske verzije. Istina je da je tom prvom izdanju falila jača i stroža urednička ruka, naročito na mikro-planu, na nivou rečenice, izraza. Drugo izdanje je popravilo mnoge od tih mladalačkih nedostataka. Treće je, sa dodatnih devet godina iskustva (i, nadam se, zrelosti), još značajno ispolirano i sređeno, i dovedeno u oblik koji smatram finalnim.
            Ovog puta nema radikalnih izmena: nisam menjao, tj. izbacivao ili dopisivao čitave strane ili pasuse, ali postoji ogroman broj „sitnih“ izmena – praktično, na svakoj strani ih ima najmanje dve-tri, a uglavnom i više. Negde se radi o zameni nekih reči i izraza prikladnijima; drugde su čitave rečenice izbrisane – ili dopisane. Ubacio sam, recimo, neke detalje kako bi se još čvršće ovaj roman povezao sa drugim mojim delima iz tog sveta koji čine zajedničku, veliku priču, od čega je ponešto već napisano i objavljeno, a ponešto, čime će ova priča biti zaokružena, tek treba da bude napisano i objavljeno, uključujući tu i finalni roman – Prokletije. Ima i relativno sitnih, ali bitnih detalja kao što je, recimo, referenca na zloglasni snimak „Škorpiona“ (pošto su mi neki ranije zamerali odsustvo pominjanja srpskih zlikovaca), i tome slično.
            Realno, kada u jednom romanu koji ima negde oko 250 strana ubacite po 3-4 izmene na svaku stranu, to na kraju uopšte nije malo: to je možda hiljadu, ili preko hiljadu promena čije zbirno dejstvo nije zanemarljivo. Mislim da je intonacija romana tek sada sasvim onakva kakva treba da bude, bez iskliznuća prisutnih u ranijim verzijama.
            Osim toga, ovo izdanje sadrži i neke dodatke kojih nije ranije bilo.

- Pomenuli ste dodatke – u čemu se oni sastoje?

Naživo 3.0 je redigovana, doterana verzija teksta, praćena ilustracijama (klasične gravire, crteži i slike) i nekolikim dodacima. Ti dodaci su: 1) Početak prvog izdanja romana Naživo, odnosno izbačena verzija početka romana, iz njegovog I izdanja (koja je drastično promenjena u II izdanju); 2) Neke kraće izbačene deonice, tj. krupniji delovi koji su izbačeni iz I izdanja i koje niste imali u II izdanju; 3) Recepcija romana Naživo, sadrži detaljan osvrt, uglavnom sa citatima, o tome šta su o ovoj knjizi pisali ili usmeno govorili Jovica Aćin, Ranko Munitić, Đorđe Kadijević, Goran Skrobonja, Vasa Pavković, Dimitrije Vojnov i još brojni pisci, kritičari i izdavači. Takođe, tu su opširni odlomci iz zvaničnih, objavljenih napisa o romanu: Znak sagite, Gradina, Blogov kolac, Dnevnik, Slava... 4) Nerealizovana filmska verzija Mladena Đorđevića, ili: moj detaljan osvrt, po prvi put, detaljno i konkretno, na to kako i zašto nije došlo do filmske verzije romana Naživo, koju je hteo da radi Mladen Đorđević; tu ćete videti u čemu su se sastojala „kreativna neslaganja“ između dveju vizija... 5) Recenzija Gorana Skrobonje, hvalospev pionira domaćeg savremenog horora, sročen I izdanju ovog romana; 6) Pogovor drugom izdanju, u kojem govorim o genezi zapleta, o mestu i ulozi koju Priština kao važna lokacija u romanu ima, o autobiografskim momentima, o okultizmu i ezoteričnim stvarima opisanim u romanu, o tome kako i zašto je došlo baš do ovog naslova... 7) Pogovor trećem izdanju, u kojem, pored ostalog, govorim o svojim enciklopedističkim ambicijama, nostalgično se osvrćem na vreme VHS-a u fin-de-siecle Srbiji, na Beograd kao odsutnu lokaciju romana (kroz odnos provincija – prestonica u Naživom), itd. 8) Izrazi zahvalnosti prijateljima knjige i pretplatnicima (koji su poimence izlistani na kraju).

- Prošlo je 16 godina od izlaska I izdanja; kako vam danas izgleda taj roman, i tematika kojom se bavi? Njegova radnja smeštena je u 1995. godinu. Da li je on i dalje aktuelan u 2019. godini?

            Suprotno popularnom mišljenju, ja nemam običaj da ponovo iščitavam svoja pisanija jednom kad budu objavljena. Tako sam i kroz Naživo poslednji put prošao, gustim češljem, 2010. godine, prilikom redakcije teksta za II izdanje. Pomalo sam strepeo sada, devet godina kasnije, vraćajući se tom tekstu, ali moram reći da sam uglavnom bio prijatno iznenađen, i uopšteno gledano – zadovoljan. Mislim da sam postigao više od 90% onoga što sam izvorno želeo. U novoj redakciji pokušao sam da se još za koji procenat primaknem nedostižnom skoru, i da to sve još malo popravim, ali u načelu – to je to. Stojim iza ovog romana sasvim, bez rezerve, i mislim da mu nisu potrebna izvinjavanja tipa: „Bio sam mlad, početnik, nisam znao...“, „Prvi mačići se bacaju u vodu“, i tsl.
            Najkrupnija razlika između vremena dešavanja iz ovog romana, i današnjice, nalazi se u dva ogromna tehnološka čuda koja su stupila na globalnu scenu posle 1995. godine, a koja bi primetno promenila način odvijanja njegovog zapleta, a to su: mobilni telefon i – internet. Ali čak i to, suštinski, ne znači da se ovaj zaplet ne bi mogao desiti danas, nego samo da bi u ponekim detaljima njegovo odvijanje izgledalo malkice drugačije. Naravno, tu je i ogromna političko-državna promena, u tome da je Kosovo u međuvremenu nasilno istrgnuto iz pravnog i upravljačkog sistema države Srbije i prebačeno u nekakav kvazi-nezavisni, legalno sumnjivi Limbo.
            Tematski i idejno, pitanja kojima se ovaj roman bavi nisu zastarela, naprotiv, možda su još i aktuelnija danas: pitanje odnosa pojedinca i društva, ekscentričnosti i konformizma, imanja svog JA i nemanja nikakvog JA, lični naspram nacionalnog identiteta, duhovi (građanskog) rata, smisao i uloga nasilja u medijima od TV i internet vesti pa do igranih, dokumentarnih filmova i raznih klipova koji prikazuju ekstremnije vrste pornografije, odnosno ubijanje i smrt... Pa onda razne teorije zavere, sekte, zaleđina nedavnih balkanskih dešavanja i odjeci ratnih strahota... I mnoge druge teme, da ih sad ne ogoljavam baš sve.
Na kraju krajeva, svedoci smo da smo i dalje, danas, u 2019. godini, taoci onih zloduha koji su u politici bili aktivni 1995. godine; zle i proklete „devedesete“, nažalost, nisu bile iskorenjene, njenim nosiocima dopušteno je ne samo da biološki prežive nego i da politički opstanu, da se vrate na državnu scenu i prave se kao da ništa to nije bilo, „puj-pike, ne važi“, „Sto Muslimana za jednog Srbina“ se pretvorilo u kvazi-Evropejstvo, itd. itd. a ogavne „devedesete“ vide se i na drugim poljima, ne samo u politici. Eno ih, u muzici, na estradi, u javnom životu, evo ih u opštem beznađu, jer iako formalno nismo sada pod sankcijama, mi svi jesmo ovde zatočeni, zarobljeni od strane nekih drugih sumanutih diktatora i globalnih, nama nenaklonjenih sila; nismo bombardovani iz vazduha, raketama i bombama, ali jesmo nekim drugim, možda i smrtonosnijim đubretom...
Ukratko, bojim se da današnji čitalac koji, iz svoje aktuelne stvarnosti, uđe u svet romana Naživo – neće doživeti „kulturni šok“, neće osetiti krupan prelaz, a još manje će osećati da čita nekakav „istorijski roman“ u čije okruženje i vrednosti ne može da uđe niti da sa njima korespondira. Naprotiv, dodatna jeza koju će osetiti danas, a nije je mogao osetiti 2003. kad je prvo izdanje objavljeno, sastoji se upravo u osećaju deža vija, u prepoznavanju Zla i njegove neuništivosti, odnosno cikličnog vaskrsavanja...
Ovo nikada nije bio eskapistički roman, ni tada kada je nastao, a još manje danas. On vam on ne pruža mogućnost da sebi kažete: „Dobro, ipak je to daleka prošlost, imam distancu prema ovim događajima, ovo nema veze sa mnom, ovako nešto se ne može ponoviti...“ E, pa – može! Eno ga, cvrči, kmeči, prenemaže se, slinavi i žvalavi gde god pogledate.

- Nedavno ste, takođe u sopstvenom izdanju, objavili knjigu Kult Gula: prvih 10 godina, u kojoj ste odabrali najbolje tekstove sa vašeg bloga The Cult of Ghoul. Na kakav je odziv naišlo to izdanje i da li ste zadovoljni?


            Dobar odaziv na to izdanje ohrabrio me je da se upustim u finansijski prilično rizičnu i teško predvidivu avanturu zvanu samizdat. Više od polovine tiraža Kulta već je otišlo čitaocima, i kako izgleda, Kult Gula ima dobre šanse da bude rasprodat do kraja ove godine, ili najkasnije do prve godišnjice svog izdanja, u rano proleće 2020. Fidbek od čitalaca je takođe odličan, i to mi veoma znači.  
Mislim da će svi koji u ruke budu uzeli novo izdanje Naživog takođe biti zadovoljni, jer to što je knjiga samizdat ne znači da iza nje stoje neki amateri i početnici i neznalice, naprotiv. Prelom i grafički dizajn, uključujući ilustracije na koricama, radi David Tankosić, iskusni i višestruko dokazani majstor iz Orfelinovih izdanja (Nekronomikon, Više od istine, edicija „Poetika strave“...). On mi je mnogo pomogao uradivši i prelom i unutrašnji dizajn Kulta Gula, a pošto je već autor korice za drugo, Orfelinovo izdanje mog Zavodnika, činilo mi se više nego smislenim da baš njega angažujem da sada oživotvori i Naživo. Biće ovo knjiga koja slobodno može da stoji na policama (kućnim, nažalost ne i knjižarskim) na kojima stoje druga Orfelinova izdanja. I nadam se da ćete joj se često vraćati.


8 коментара:

  1. Odlično izgleda! Čestitam. Jedva čekam svoj primerak.

    ОдговориИзбриши
  2. Izbor tipografije naslova je vrlo loš, posebno ovako umiksan sa efektom VHS sjebendisanog snimka. "Ž" sa srednjom crtom je kriminalno XD... A naslovna ilustracije deluje prepoetično obzirom da se radi o poprilično brutalno krvavom štivu. Nema "oštrice" u grafizmu i bar kakve-takve naznake brutalnosti...

    ОдговориИзбриши
  3. pre svega, ova korica je rađena prema idejnom rešenju autora, pa ajd da dopustimo da je on u toku s tim kakav mu je roman i o čemu je. brutalno krvavo štivo možda i jeste, na momente, ali akcenat nije na tome, nego na mistično-okultnom aspektu. ako si video korice za prethodna 2 izdanja, koje su mi uradili bekšinjski i vitković, to si morao primetiti. čak je vitko malo i preterao sa transcendencijom, a david je sad to vratio malo u zemnost, sa tim kosturom i iznutricama... ovo je svakako najbrutalnija korica do sada, ali je suptilna u tome jer naglasak je na ritualu i na mistici a ne na klanju, noževima, krvi... krvi, inače, ima nešto više na stražnjoj korici, koja je varijacija prednje... što se tipografije slova tiče, nejasno je po čemu je ona loša, a još manje šta je kriminalno sa crtom na Ž. ja to tako pišem, pa je crta verovatno otud. dakle, sve nas vraća na autora (pisca)...

    ОдговориИзбриши
  4. ove gojine grafike su se super uklopile. obzirom kad su nastale- da covek ne poveruje. ok mi je i prednja i zadnja korica. na kultu mi se ne dopada zadnja. sta ce sad one gluposti:strava, uzas,mrak,ludilo...daj bre, svi znamo sta kupujemo.
    najefektnije bi bilo da si na zadnju koricu stavio neke od najurnebesnijih komentara posetilaca bloga. to bi bio pun pogodak.

    ОдговориИзбриши
  5. 'svi znamo sta kupujemo' - osim onih koji knjigu dobiju na poklon, ili je slučajno vide u biblioteci, na stolu, kraj uzglavlja nekog svog rođaka ili moka... ne budi toliko kratkovida da misliš da su svi kao ti!

    ОдговориИзбриши
  6. Kada sam pitao sestru da naručim knjigu Kult Gula na njenu adresu, ne rekavši naziv knjige, rekla mi je da može samo ako nije neka sektaška knjiga. Ja joj kažem ma jok bre, samo neke filmske i književne recenzije. Hahaha mogu samo zamisliti reakciju kad je pronašla knjigu u sandučetu! Ni ovog puta joj nisam rekao koja knjiga je u pitanju, ali ako slučajno zaviri između korica i pročita nešto što ne bi trebalo, moraću ja da tražim novu adresu za dostavu!

    ОдговориИзбриши
  7. 'samo neke filmske i knjizevne recenzije'- aha...kako da ne!!!
    Zrtva konzumira samo filmove i knjige koje mu sektas predlozi da su DOBRI ZA NJEGA. Naravno,sektas objasnjava i razjasnjava nedoumice koje zrtva ima u vezi konzumiranog.ceo fazon��

    ОдговориИзбриши
  8. Citiraću jednog novinara sa Kosova, skoro nagrađenog prestižnom nagradom: "Oni samo treba da otvore fioke, da zamole NATO, da osveže pamćenje i kažu šta je bilo u onom kontejneru sa dokazima iz Žute kuće gde su, prema navodima, žrtvama vađeni organi. Da je tako, taj razgovor bi bio samo formalnost, ali taj zločin je neka vrsta inicijacije i obrnutog posvećenja. Veze između tih ljudi su iznad svakog srodstva, mnogo je odgovornih na svim stranama i među strancima. Zato je nestao kontejner, zato su bez traga nestali ljudi, zato se onako na pomen Žute kuće smejao Bernar Kušner u Gračanici." Kao nešto iz tvog romana hehe

    ОдговориИзбриши