понедељак, 11. новембар 2019.

DOCTOR SLEEP (2019)


***
3

            Počeću ovaj rivju sa nekoliko tvrdnji koje su za mene truizmi, ali za mnoge hororfile, nažalost, i dalje nisu.
1) Što se mene tiče, THE SHINING je daleko najbolji film „inspirisan“ Kingom: od vrlo dobrog žanrovskog romana blago pokvarenog slabim krajem (ali i još nekim stvarima – vidi moju analizu u knjizi POETIKA HORORA) Kjubrik je napravio VANŽANROVSKO remek delo, u smislu da je Kingov roman odličan horor ali tek osrednja književnost, dok je Kjubrikov film odličan i kao horor ali i prosto kao PERFEKTNO NAPRAVLJEN FILM.
2) THE SHINING je remek delo, ZBOG Kjubrika, a UPRKOS kretenu Kingu. Ako sam film već nije dovoljan dokaz toga, vidi svaku Kingovu izjavu povodom tog filma, kao i tu nesrećnu TV adaptaciju njegovog kućnog reditelja, jadnog Mika Gerisa.
Predsednik odbora SNS-a u Donje Dudulajce
Svaka izmena koju je Kjubrik uneo u radnju je NABOLJE, film je režiran BEZ GREŠKE, a ritam je onakav kakav toj priči i onome što je Kjubrik njome hteo NAJBOLJE ODGOVARA. To što nema malo više jurnjave noževima pre završnice, što nema više konvencionalnih horor scena i debilne pirotehnike na kraju – eh, pa ovo i nije horor za decu i tinejdžere, nego za odrasle.
            3) King je budala po pitanju skoro svega vezanog za Kjubrikovo ISIJAVANJE, pa je tako isprva hteo da zabrani da se ova filmska adaptacija njegovog romana DOKTOR ZZZ vizuelno i narativno nadovezuje na Kjubrikov film. Elem, King je svoj hotel u ISIJAVANJU na kraju spalio; kod Kjubrika on ostaje čitav na kraju.  
U Kingovom nastavku, kulminacija se dešava na zgarištu, u ruševinama. Flanagan je hteo, i na kraju dobio, da se njegov klimax dešava u netaknutom, čitavom hotelu koji znamo i volimo već skoro 4 decenije: dakle, nastavlja se na film a ignoriše roman.
            Što se tiče ove filmske verzije, u režiji Majka Flanagana, moram reći da sam prijatno iznenađen: radi se o natprosečnom, vrlo dobrom horor filmu, prijatnom za gledanje, sa sasvim respektabilnim kvalitetima. Da bi se u njemu uživalo kako treba, ipak treba dodati još jedan truizam:
            4) Flanagan nije Kjubrik; a za pohvalu je što to i ne pokušava da bude. DOKTOR ZZZ je svoja zverka, donekle uozbiljena verzija Kinga, ali ne do nivoa artizma i remek-dela, nego samo do nivoa jednog dobrog, poštenog horora, čiji su stil i vizuelnost konvencionalni ali pristojni. Dakle, u samom startu treba odbaciti nerealna i glupa očekivanja da se pravi dabl-bil sa Kjubrikovim ISIJAVANJEM, i da neko očekuje da se DOKTOR ZZZ prirodno „nalepi“ na prethodni, kao more of the same
Ovaj film NIJE nigde blizu ni stila, ali ni teme, prethodnog romana i filma, i samo budala će uopšte upoređivati babe i žabe. Znači, s druge strane, ko ovome priđe sa svešću da ne treba da očekuje vaskrslog Kjubrika – i sa svešću da je zaplet radikalno drugačiji, sasvim različit od onoga u ISIJAVANJU – taj će moći da uživa u onome šta ovaj film JESTE, umesto da sve vreme gunđa, zakera i zamera šta on NIJE.
            DOKTOR ZZZ donosi jednu novu mitologiju, o grupici energetskih vampira koji se hrane isisavanjem dece koja imaju dar „isijavanja“, a putuju diljem Amerike u kamionu-prikolici, pri čemu su mnogi od njih stari vekovima, a neki, navodno, i milenijumima. Tipično za Kinga, on je ovde zapravo pokrao predložak za film NEAR DARK, samo što je u prikolicu umesto „običnih“ vampira (koji piju krv i beže od sunčevog svetla) metnuo nešto specifičniju sortu, kojoj sunce ne smeta a umesto krvi, kako već rekoh, „piju“ detinje isijavanje.
            Zahvaljujući dobrom kastu, a naročito glavnoj „vampirici“ (odlična, jeziva Rebeka Ferguson), ova sličnost nije previše očigledna, odnosno ovo uspeva da zaživi nekom svojom pričom bez prenaglašenog osećaja derivativnosti. 
Ako tome dodamo Juena MekGregora, koji je prosto rođen da igra everymana – tačnije, da udahne dušu u jedan otrcani kingovski kliše još jednog lečenog alkosa i načini ga iole živim i dopadljivim likom – plus dve odlične, talentovane curice, crnu malenu i plavu tinejdžerku, može se reći da ovaj film ima čvrsto uporište u likovima i drami – a sa takvim korenom i horor, kad dođe, biva efektniji. Flanagan je dokazan na tom polju, i ni ovog puta ne izneverava u svom trejd-mark spoju drame i horora, humanosti i strave.
            Ideja je gadna u osnovi, i pruža Kingu još jednu priliku za rabljenje jednog od njegovih najjeftinijih trikova – „kids in peril“. Dakle, imamo ovde gledati ove sado-vamp-pedofile kako spopadaju neku đecu po putevima i zabitima Amerike, uvlače ih u svoje vozilo, a onda – u jednoj zamalo pa preterano dugačkoj i neprijatnoj sceni, imamo videti i krvavu pogibiju jednog dečaka (onaj isti iz PREDATORA i još 200 novijih filmova) koga ova rulja, da prostite, isisa. 
Mučna scena, koja je čak i nekim ogrezlim horordžijama (npr. ex-urednik Fangorije!) bila previše, ali koja, mnijem, jeste bila potrebna kako se ne bi „zasladilo“ ili pod tepih gurnulo Zlo koje je u centru ove storije. Bez ovoga ne bi bilo ni katarze kad kasnije (spojler?) ovi vampiri krenu da ginu jedan po jedan, a neki i u masi.
            Dakle, ideja je intrigantna, tretirana je sa dovoljnom dozom ozbiljnosti i veštine, dobri glumci je adekvatno nose, a pripovedanje je odlično odmereno i uprkos isprva-zabrinjavajućem trajanju od 2,5 sata mora se reći da je to prikladna dužina za ovu priču, odnosno da film ima sjajan ritam, lišen nebitnosti i digresija i razvlačenja. Naprotiv, daje sasvim dovoljno vremena da se saživimo s likovima i zainteresujemo za priču, i ima prikladnu dinamiku koja nije po-mozak-uvredljivo protrčavanje, nego je baš kako treba.
            Prijatno je gledati visokobudžetni horor film koji je, zapravo, dobar – i koji razvija neku svoju neomitologiju. Retko imamo priliku pogledati horor epik a da nije nabudžen bilo SF-om bilo akcijom, nego je čist horor, ali sa velikom temom i velikim opsegom lokacija i likova – a da, istovremeno, NIJE detinjarija a la TO. DOKTOR ZZZ, uprkos svom naslovu, neće vas baciti u san, nego će vas razbuditi, rasaniti i zainteresovati.
            Budući da bezrezervno obožavam Kjubrikov SHINING kao besprekorni masterpis, pribojavao sam se da li će i koliko da ga oskrnave ovde, u toj završnici, kad se Den vrati u Hotel Vidikovac – ali i na tom polju moram da čestitam Flanaganu na tome što je uspeo da „ispoštuje“ Kjubrika, a da ne ispadne jadan i glup hteo-nehteo ulazeći, povremeno, i u njegove cipele.
            Povratak u Vidikovac sa sobom nosi grdnu dozu nostalgije i užitka skoro iracionalne prirode svakome ko, kao ja, obožava taj film, ali nevezano za priliku za još jednu šetnju dobro poznatim hodnicima (zbog koje sam razmatrao da bacim pogled čak i na onu Spilburgerovu bljuzgu READY PLAYER ONE, ali nisam se još na to naterao!) – postoji tu jedna izvanredna scena koja, javlja mi se, nije u romanu (koji nisam čitao), nego je Flanaganova dorada i dodatak, koja osmišljava ceo ovaj Povratak, tj. izdiže ga iznad memberberry retro-exploatacije nostalgije.
            Da, mislim na scenu u kojoj odrasli Deni, tj. sada je Den, dođe u Zlatnu salu Vidikovca i tamo susretne novog barmena... svog tatka! Šteta je, samo, što za taj lik nisu iskeširali jedno milionče, da im Džek dođe na 2 minuta, eventualno da ga kompjuterski podmlade, ili sasvim da ga rekreiraju u kompjuteru, jer ma koliko se dati glumac tu trudio, Džek je, jbg, nezamenjiv!
            Javlja mi se da je upravo ova (dodata) scena bila prelomna u ubeđivanju Kinga da dopusti Flanaganu da se osloni na Kjubrika. Ako je tako, a kladim se u svoje brkove i ne zvao se Lorimer da je baš tako, onda je tom prilikom King ispoljio nešto malo naknadne pameti, i priliku da, svesno ili nesvesno, prizna da je Kjubrik sve vreme bio u pravu, 
i da je njegova verzija potentnija od njegovog treš romana ne samo po sebi, nego i kao podloga za nastavak. Divna je to i suštinski dirljiva scena, jer u njoj se Den rve sa glavnim problemom svog (i svačijeg) života – sa opasnošću da postane isti kao svoj Tatko...
            Dobro, budući da se ovde ipak radi o Kingovom romanu, naravno da imamo melodramu i patetiku u vezi sa time kako je tretirana Smrt i zagrobni život, pre svega u scenama u kojima naš Den zaradi svoj nadimak, DOKTOR ZZZ – odnosno, kada otpravlja na onu stranu starce u staračkom domu, koji svi odreda umiru mirno, tiho, samo se ugase: 
niko u ropcu, u agoniji, groznici, beslovesti, niko u krvi il' govnima, nego svi dostojanstveno, smireno, plemenito, dok kraj sebe svide svoje pokojne žene i muževe kojima idu da se pridruže u, valjda, vječnosti... kao da samo mirno zaspu, i to je sve. ZZZZZ...
            Sve u svemu, kako sam se nadao/bojao, super sam se udao. Flanagan ume i od bisera (Ukleta kuća na brdu) da napravi govno (TV serija), tako da je valjalo biti oprezan... Ali, u ovom slučaju je od (verovatno) osrednjeg romana napravio vrlo dobar horor.
Sam-samcit kraj, zadnjih 5 minuta, je slabašno, njanjavo, ali ono pre toga je prilično dobro i respektabilno, i kako stvari stoje, DOKTOR ZZZ će mi sigurno biti u top-10, a možda čak i top-5 horora ove godine. Sasvim prijatno bioskopsko iskustvo koje preporučujem onima koji su u mogućnosti. Činjenica da nije razvalio bioskopske blagajne - kao, recimo, infantilni TO - samo je pokazatelj da se radi o nešto boljem, zrelijem filmu. 


11 коментара:

  1. 1)Nikad mi neće biti jasno zašto se King toliko ostrvio baš na Kjubrika i Isijavanje pored toliko katastrofalnih ekranizacija njegovog materijala, da pomenem samo Mračnu kulu ili Dreamcatcher-a od visokobudžetnijih.

    2) Slušajući Kinga kako kenja o Isijavanju, mislim da bi on, uprkos kreativnom talentu, bio nula od reditelja. (Da ne širimo priču o filmu Overdrive).

    3) Slobodno se nateraj na Ready player one, ukoliko ti se gleda lagana Spilbergova akcija (mada je film pravljen za bioskop).

    ОдговориИзбриши
  2. Come on, Gule, malkice više poštovanja prema ocu suvremenog horora, to jest Kingu - bez njega naš omiljeni žanr ne bi bio to što danas jeste. Carrie, The Shining, The Dead zone, The Stand, Cujo, Pet Sematary, IT, Misery etc. etc. etc. (ako se ograničim samo na neke starije naslove) ipak su sve Kingova dela, a da nije bilo njih ne bi bilo ni odličnih filmova i njihovih manje-više odličnih kopiketa.

    ОдговориИзбриши
  3. to što ti kažeš, mojsusedjevampire, nema nikakve veze s onim što sam ja napisao. ili, drugim, rečima: s kojom se, tačno, mojom tvrdnjom u textu, ti ne slažeš, odnosno misliš da je netačna?

    ОдговориИзбриши
  4. a kladim se u svoje brkove i ne zvao se Lorimer da je baš tako - nit imas brkove, niti se zoves Lorimer, pa ipak, KLADIS SE; to je uvek bilo tipicno za tvoj narcisticki poremecaj od kritike. Sto se tice Flanagana, ne znam zasto si tako surevnjiv prema njegovim ociglednim talentima - njegov ''humani horor'' je oduvek bio strasniji od proseka bas zato sto je human.

    ОдговориИзбриши
  5. primetio si da nemam brkove, pa povrh toga još i da se ne zovem lorimer?! da li ima nešto što tvom pronicljivom oku može da promakne?

    ОдговориИзбриши
  6. Došao iz bioskopa - da se primetiti da ovi nastavci horora ili rimejkCi ili riimedženingCi prate neku "na mladima svet ostaje" foru, što nije loša stvar.

    U ovom filmu, jedino što mi je smetalo je Ivanova gluma koja je čak za jedan stepenik ispod Bikovićeve. Dijalozi sa njime su bili drvenasti, kao da čita sa nekog idiJota iza kamere. Par rupa je prisutno, koje su tu verovatno zbog prelaza iz knjige na film. Sem svega navedenog, prilično ok film koji vredi pogledati.

    ОдговориИзбриши
  7. Ova PILJARSKA verzija Kjubrika je totalno odurno nesposobna da odradi BILO STA - Kinga, Kjubrika ili Flanagana - a ambicija joj da odradi sve to, odjednom. Rezirana televizijski, bez ikakvog postovanja za Kjubrikov osecaj za prostor i prostornost. Rascepljena izmedju neke poludupaste meditacije o prolaznosti zivota, i ozbiljne uverenosti u postojanje duhovnog sveta. Taman kad se razvije napetost, on odjednom krene da objasnjava emotivnu motivaciju. Nema veru ni u zlo, ni u dobro. Jedino je bilo impresivno kako Rebeki uspeva da svoje nepodnosljive replike iz Dinastije pretvori u nesto zbiljski odbojno. Ovo je u vidu lelujavog prdeza izaslo iz mene otprilike cim je uslo. Nadam se, uzgred, da DUSA ne izgleda kao prdez, mada posle gledanja ovog filma, nisam vise siguran.

    ОдговориИзбриши
  8. Nista medjutim nije bilo gromoglasnije, od prdeza koji sam ispustio, kad je Deni u Overlook hotelu prizvao stare duhove, a oni se, zbog budzetskog kresanja, pojavise SVI ODJEDNOM, da udisu Rebekinu dusu. To je za mladje generacije otprilike single-handed totalna ruinacija jedne od najboljih scena u originalu. Kao kad bismo sad napravili THE SHINING RIDE negde u Floridu.

    ОдговориИзбриши
  9. Gledam Dr Sleep. Kao (obavezno) predjelo sam juče reprizirao The Shining, pošto je šteta što su odustali od prequela Overlook hotel da možda vidimo šta je radio tamo kelner Džek Torans na zidnoj slici 60 godina pre Shininga (verujem da ni King ne zna, ubacio ga tek tako). Ima li nade za taj prikvel?

    Na pola filma sam (imam film koji piše da traje tačno 3 sata!? a ne 2,5.

    Razbudio me, energetski vampiri misle za budućnost, pojesti hranu, preobratiti je člana ili energetska krava muzara. Inteligentno.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. da li baš stvarno moraš toliko da lupaš? torans na zidnoj slici 60 godina pre shininga nema nikakve veze sa kingom - to je kjubrik ubacio, ništa slično ne piše u knjizi.

      Избриши
    2. Ko god da je, red bi bilo da tog identičnog Toransovog pretka ili Toransovu reinkarnaciju 60 godina posle objasni nekim novim filmom, jer to može biti uzrok ludila. Puno toga objašnjava i hotel podignut na indijanskom groblju, ali publika uvek hoće još.

      Избриши