izabrana dela

izabrana dela

субота, 21. јануар 2023.

14 godina bloga: kuda dalje?

 

            Rođendan ovog bloga, koji u kiberprostoru postoji od početka 2009. godine, jeste 22. januara. To je obično bilo vreme kada ja ovde pred vama malo sebe potapšem po ramenima, navedem neke statistike o posetiocima, fidbeku i tsl., iznesem nešto umerenog optimizma i rešenosti da nastavim dalje s ovim što ovde radim, a u tome me podrži 5-6 čitalaca u komentarima, i tako. To mu bude to.


            Istina, 2019. sam 10 godina bloga obeležio izdavanjem knjige KULT GULA: PRVIH 10 GODINA, sa najboljim (po meni) tekstovima dotad objavljenim na ovom blogu. Tiraž joj je bio 500 primeraka. Eno, posle 4 godine, imam na lageru još nekih 30-ak primeraka. To je možda dobro, možda nije bog zna šta, kako se uzme.


Uzgred, ako iz nekog razloga neko do sada još nije sebi i svojima nabavio KULT GULA, možete tu knjižurinu i dalje naručiti: tih 500 strana u tvrdom povezu možete dobiti za 990 din + ptt. Ako šaljem kao preporučenu tiskovinu, to je još 150 din, odnosno 1.140 din ukupno. Manje od 10 e za summa summarum ovog bloga u njegovom Zlatnom Dobu…

Sad je blog napunio 14 godina (!), i ulazi u 15-tu, nakon okruglo 2.550 blog-postova.

Sad, odnosno za koji dan, ja punim 50 godina, i obavezna kriza srednjih godina navodi me na neka premišljanja, preispitivanja i podvlačenja crte.

Konkretno, što se tiče bloga, to izgleda ovako.

Javlja mi se da je vreme blogova polako prošlo, ili je na zalasku. Niko više ništa ne čita, kažu mi dobro obavešteni krugovi, pa tako ni blogove.

Poseta blogu je u blagom padu. Ništa melodramatično, ali ipak primetno. Tokom prošle godine uglavnom se kretala oko nekih 250-ak unikatnih poseta dnevno. Sve ređe dobaci do 300 ili to prebaci, ali (za utehu?!) barem i vrlo retko bude ispod 200.

prethodnih 7 dana

Linkovi se sve ređe dele po netu, posetilaca sa strane (drugi forumi ili blogovi) sve manje, čitalac je manje: npr. pre punih mesec dana okačio sam rivju za atraktivan, iščekivan, visokoprofilni film, BONES AND ALL. Do današnjeg dana njega je otvorilo samo kojih 700-ak čitalaca. Pre nekoliko godina on bi do sada imao bar duplo, tj. minimum 1.500.

Prednovogodišnji pregled horora za 20-ak dana još uvek nije prebacio 1000 čitalaca. I tomu slično…

Fidbek čitalaca je nešto manji. Ni to nije spektakularno opalo, ali ipak je primetno manje (po broju) i tanje (po sadržini) nego pre npr. 10 godina.

prethodnih godinu dana

S druge strane, moje obaveze su sve veće – kako moj biološki sat otkucava, i kako sam nestrpljiviji da realizujem svoje planove u Orfelinu, i kod drugih izdavača, a naročito vezano za moje sopstveno pisanje (romani, priče, kritike, studije, eseji, prikazi) – sve mi je teže da odvojim dva-tri sata vremena kako bih (potpuno besplatno) pisao tekst o nekom filmu ili seriji ili knjizi koji će sve manje ljudi čitati a često niko neće ni reagovati na njega, ovako ili onako. Za to vreme mogao sam da prevedem bar 5-6 strana nekog romana ili priče (za honorar), ili napišem nešto svoje (za večnu slavu i besmrtnost)…

Zbog toga, mada se trudim da na blogu pokrijem sve što je iole vredno pažnje, imam sve manje motivacije i vremena da pišem iscrpne kritike, kao nekad. Ko zna zašto je to dobro? Ionako često otkrijem da velika većina „čitalaca“ zapravo ne dolazi ovde da čita moje kritike i rivjue, nego samo da vidi ocenu filma. Ne zanima ih kao kritičar i analitičar nego samo kao relativno pouzdani radnik u video-klubu. „Gule, vredi li ovo gledanja? Vredi? Super, gledam! Šta, ne valja! Super, uštedeo si mi vreme, aj’ ćao!“

lik stvari koje dolaze

Ako je tako, onda je i tviter dovoljan. Npr. sinoć sam pogledao PREY FOR THE DEVIL. Zašto bih i za koga i za čije babe zdravlje pisao detaljan rivju toga ako 90% „čitalaca“ samo želi „post“ ove sadržine:

PREY FOR THE DEVIL; ** (2); dosadna otrcana predvidiva rutina, kompetentna ali bezlična i nebitna.

Možda je čak i sve ovo posle zvezdica suvišno za većinu.

Da, 90% novijih filmova i ne zavređuje detaljnije od ovoga. Ali problem je što i za one nešto bolje, sa ocenom od 3- pa nagore, sve manje nalazim motivacije, vremena, smisla da se njima bavim…

Minuli rad

Da skratim: bez brige, ne planiram da ugasim blog, bar ne za sada. Trudiću se, koliko mogu, da ga održavam u životu, dokle god vidim da imam za koga i zašto.

Ali, paralelno s time, nosim se mišlju da svoje blogu-nalik aktivnosti prebacim u drugu formu, npr. podkast. Čini mi se da se narod preselio na tu formu. Možda „niko ništa ne čita“ (ili barem ne blogove), ali izgleda da mnogi ta sranja slušaju – dok voze, dok peru sudove, dok vezu goblene, šta god…

Dakle, nije nemoguće da tokom ove godine, kad to još malo promislim i ispitam sve tehnikalije i forme i fore i fazone oko toga, postepeno The Cult of Ghoul prevedem u formu podkasta. Verovatno samo audio-podkasta, jer šta ima da me gledate, dovoljan je i zvuk. No, videću još da li ću ulaziti u to, kada, kako, u kojoj formi, s kojim tačno sadržajem, da li da budem sam ili s gostima…

Za sad samo glasno razmišljam o tome. Pa, ako neko uopšte više čita ova moja slova, nek javi šta misli o tome. Kao i da li bi iko bio voljan da to akcijanje podrži nekim simboličnim, ili kakvim god, finansijama – ili će sve ostati na lajkovanju.

Za početak radije ne bih ulazio u taj poduhvat sa nekim ozbiljnijim svojim finansijama jer one će mi trebati za (samo)izdavaštvo: u planu imam da izbacim čak dve knjige za ovu godinu, roman i zbirku priča, a to, deco, KOŠTA. Sa prošlogodišnjim poskupljenjem papira i štampe izdavaštvo je dovedeno na rub egzistencije, i baktanje time postalo je samo za godinu dana daleko rizičnije i opasnije, samoubilačkije nego što je dotad bilo. (Zbog toga ne shvatite ovo kao obećanje – možda uspem da zatvorim finansijsku konstrukciju samo za jednu realnu samizdat knjigu ove godine, umesto za preterane i pre-rizične dve!) Da povrh toga još kupujem neke besne kamere, mikrofone i reflektore, svetla – nije sada realno.

Ali, eto, razmišljam o tome, ispipavam teren, pa ću videti.

Ako uopšte stvarno zakoračim u tu formu, linkove ću svakako deliti i ovde na blogu – paralelno sa tekstovima, spiskovima, osvrtima, najavama koje ću pisati i tokom ove 15. godine bloga.

Eto, toliko sam vam imao reći na tu temu, za sada.

Srećan nam 14. rođendan, i da smo živi, zdravi i vredni!

P.S. Da, znam da kasnim i sa Zlatnim Gulovima i sa Top-listom naj-horora 2022. Biće toga, nadam se u razumno bliskoj budućnosti – čim odgledam još neke kandidate za najviša mesta koje dosad ne stigoh…

P.P.S: Da pojasnim nekoliko stvari povodom gore izrečenog, jer izgleda da ima nešto više ljudi kojima je stalo do ovoga, a ja sam namerno bio neodređen, jer nisam hteo da to zvuči kao NAJAVA, obećanje, plan i program – jer sve to oko eventualnog podkasta za sada je samo glasno razmišljanje od kojega možda bude nešto, a možda ne bude ništa.

1) Čak i ako pokrenem podkast, to neće značiti prestanak pisanja na blogu.

2) Ako pokrenem podkast, njegova forma svakako neće biti pretežno posvećena rivjuima filmova. Rivjui će ostati u pisanoj formi na blogu.

3) Ako pokrenem podkast, ne verujem da bi to bio one man show, u smislu da samo mene u njemu gledate i/ili slušate. Njegova ako ne isključiva a ono sigurno preovlađujuća forma bili bi intervjui, razgovori, sa domaćim i stranim relevantnim osobama. Bilo bi tu arhivskih: čuvam audio snimke razgovora sa skoro svim veličinama s kojima sam bio u dodiru, od Balaguera preko Hodorovskog i Stenlija do Stivaletija i Englunda. Bilo bi, možda, i ponekih audio-video intervjua rađenih sa mnom, koje smatram još uvek vrednim. Zatim, snimaka nekih mojih javnih predavanja o hororu, ili promocija knjiga. Zatim, neki izbor razgovora s Kadijevićem, koje sam radio za VIŠE OD ISTINE. Najzad, bilo bi i svežih, originalnih, spec. za podkast rađenih razgovora sa domaćim i stranim gostima, kritičarima, filmmejkerima, piscima itd.

4) Glavna prepreka za ovo poslednje (gostovanja spec. za podkast) je u tome što sam ja lociran u Niškoj Banji, a moji eventualni gosti su daaaleko odatle, pretežno u Beogradu – gde nemam ni studio ni prostoriju ni tehniku za snimanje. A sve i da uložim neke pare u kamere i mikrofone i čuda i opremim nešto nalik studiju u N. Banji – to je neisplativa investicija, jer nije realno, i finansijski i logistički, da bih povrh toga još mogao da plaćam putovanje, i smeštaj eventualnim gostima koji bi se cimali da bi mi dolazili iz BG u N. Banju. Bez nekih sponzora i mecena ne znam koliko bi mi bilo isplativo da plaćam čak i taxi u Beogradu, s kraja na kraj grada, a kamoli bus (ili auto!) Bg-Niša. A čak i s tim, ne znam koliko je realno da bi se neke veličine, od kojih su neki i u godinama, smarali da putuju tri sata do Niša radi nekog podkasta, pa još tri nazad u Bg…

5) „Arhivsku“ varijantu bloga (sa već postojećim audio i video materijalima) mogu da pokrenem sutra, ali ne znam koliko je ona atraktivna da SAMA to održava. Ekskluzivnu, sa sadržajem rađenim spec. za podkast, neću moći da realizujem bez niza logističkih i finansijskih varijanti koje trenutno nemam rešene…


16 коментара:

  1. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  2. Dragi Dejane,
    jedan veliki značaj ovog bloga je što je na neki način djelovao pedagoški, u smislu izgrađivanja ukusa kod gledalačke/čitalačke publike. Da, govorim iz svog iskustva jer sam na njega nabasao slučajno kao srednjoškolac prije desetak godina, i znam koliko mi je značio da vremenom iz mora smeća izdvojim kvalitet. Tako da je blog već postigao dosta toga! i ostaje za nadolazeće generacije.

    ОдговориИзбриши
  3. "Da skratim: bez brige, ne planiram da ugasim blog, bar ne za sada."
    Odlicno, ja volim pisanu rec tako da...samo guraj, koliko mozes, to jest.
    Srecan rodjendan i tebi i blogu!!!

    ОдговориИзбриши
  4. Što se mene tiče, volim stručne tekstove napisane svakodnevnim rečnikom tako da meni blog nije prevaziđen; preporuke za filmove mogu lako sam da pronađem, dobre tekstove sve teže. Prilično sam naučio ovde za ovih nekoliko godina. Kreni i sa tviterom, poveži profile i svuda stavi neki link za donacije kao i drugi što rade. Podkast bi bio ok, mada to nije lako kao što ljudi misle, lično ne bih preporučio samo audio varijantu. U odnosu na druge koji počinju od nule, ti već imaš neku bazu ljudi koji te prate. Možda je i vreme za neku nadgradnju Cult of ghoul priče. Srećno

    ОдговориИзбриши
  5. има нас што читамо редовно и целовито... можда не би било лоше да отвориш неки Patreon или Boosty налог. Лично немам ништа ни против подкаста, а реко бих да нисам једини

    ОдговориИзбриши
  6. Srecan Rodjendan Blogu!!! Godinama uzivam citajuci tvoje duge osvrte na filmove, knjige, stripove (cak sam isao i retrospektivno do pocetka bloga da nadoknadim propusteno). Studioznost, ozbiljnost, posvecenost, politicka nekoreknost s kojom pristupas pri pisanju postova, nasuprot gomili raznoraznih blogova, podkastova, jutjub kanala i cega sve ne koji prate "trendove", jure klikove i pratioce je ono sto cini ovaj blog unikatnim i pravim skrivenim gemom. Sa druge strane sasvim je razumljivo da je 14 godina veoma dug period i da je normalno da razmisljas o promenama. Ja se iskreno nadam da ma koju odluku da doneses i ma koju formu/platformu da izaberes da ces i dalje naci vremena da sa nama podelis kvalitetne osvrte, recenzije, najave i sve resto kao sto vec godinama radis. Sve najbolje! Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  7. Samo da postoji The Cult of Ghoul pa makar u bilo kojoj formi...

    ОдговориИзбриши
  8. "Da skratim: bez brige, ne planiram da ugasim blog, bar ne za sada. Trudiću se, koliko mogu, da ga održavam u životu, dokle god vidim da imam za koga i zašto."

    Sve što znam o životu naučio sam ovde...

    ОдговориИзбриши
  9. licno ne pratim nijedan podkast, sumnjam da bih cak i za tebe poceo, ali odgovara mi da najbolji blog u srbiji (i sire) nastavi sa radom :)

    ОдговориИзбриши
  10. Srećan rođendan i postupi baš onako kako smatraš da je najbolje.

    ОдговориИзбриши
  11. Blog za prosvetljavanje i analizu horora ili zamračivanje, izolacije od posrnulog mankind-a u smislu kripte za povlačenje. Ja sam više za ovo prvo.

    The Last of Us (2023) - fina dramica, dokaz da ekranizacija igara može biti uspešan Frankenštajnov eksperiment. Corydiceps, moja neskrivena pasija prema mikologiji, večito oduševljenje da gljiva može isisavati supstrate kako to nakoćeni ljudi čine u nekom do tada netaknutom ekosistemu. Ali ova gljiva kontroliše mrežom micelije i regrutuje novu hranu. Lavkraft im se divio. Ovakve "patogene" gljive su težište nekoliko mojih proznih užasa, milioni hifa koji prožimaju jedan prilično inteligentan kranijum kičmenjaka. Malo previše drame zasmeta, ali ovo je dramska serija sa finom idejom i scenama.

    ОдговориИзбриши
  12. Živimo u vremenu kratke forme. Gledaju se na YT recenzije filmova i knjiga koji ne mogu da budu u kvalitetu pisane recenzije, zatim postoje YT kanali gde u nekih 10-15 minuta prepričavaju filmove i knjige. I ljudi to gledaju. Jednostavno video klipovi su popularniji od tekstova, iako su nižeg kvaliteta. Ipak ja bih voleo da vi nastavite i dalje u pisanoj formi, kraćoj ili dužoj meni je ne bitno, sve dok je kvalitetno. Ali ima još jedna bitna stvar - ne ulažete uopše u marketing. Ne plaćate google-u za reklame, ne plaćate instagramu za reklame, sutra dan ako biste prešli na twitter, takodje bi ste morali platiti za promociju svojih postova. Hashtagovi pomažu ali ne kao nekad, jednostavno algoritam vas neće preporučiti nekome, dok mu za istu tu uslugu ne platite. Doniranje na paypal-u mi je sasvim ok, pa ja bih uključio i reklame na ovom blogu, ne samo zbog zarade koja je uzgred mala, nego će i google više da vas preporučuje u pretrazi, jer će imati neku korist od vas. Nego jel ste čuli vi možda za reddit ? To je moderna verzija foruma - za sve, i upravo je to mesto najpopularnije danas za pisanje i čitanje tekstova, recenzija, deljenje fotografija, mišljenja, linkova i slično. Takodje tamo možete i da pravite podcastove zajedno za članovima vaše grupe. Ja više i ne koristim društvene mreže, od kada sam otkrio reddit.

    Na kraju postupite kako vam vaše srce kaže. Mi ljudi znamo da lažemo kako iz ljubavi prema nekome, tako i iz mržnje. Ako vam srce govori da više voli da prevodi, piše i stvara dela - poslušajte ga. A blogovanje kada imate vremena, u formatu koji vam odgovara. To vam je ionako hobi. I da Dejane - srećan rodjendan tebi i tvom blogu! I hvala ti za sve, vole te tvoji fanovi.

    ОдговориИзбриши
  13. Podkast je super stvar, pratim ih dosta, ali u tvom konkretnom slučaju ne mislim da je to dobra forma za recenzije i analize bilo kog tipa (pogotovo u audio formatu s obzirom na to koliko imaš slika u postovima) ali bi bilo super kada bi tako radio intervjuee sa ljudima iz filma i umetnosti generalno, to bi bio dobar način i da promovišeš i knjige i blog. Ovom blogu bih jedino sredio dizajn, može to da ostane mračno ali da bude modernije i čitljivije. Ne verujem da bi se bilo kakav marketing isplatio s obzirom na gomilu portala sa kojekakvim "recenzijama" koji bi odvukli saobraćaj. Što se tiče podrške - retko ostavljam komentare ali pratim i čitam većinu postova već 10ak godina, i svakako bih podržao celu priču i kroz neku Patreon/Substack pretplatu, mislim da te ne košta ništa da otvoriš pa da probaš. I da sve ostane kao do sad, meni bi bilo ok, sto ljudi, sto ćudi, ali ako je nekome mrsko da čita, ja mislim da on ni nije tvoja publika i da te ne bi pratio šta god uradio. Kakvu god formu da odabereš, siguran sam da će to biti na istom nivou a to je najbitnije. Srećan rođendan i tebi i blogu!

    ОдговориИзбриши
  14. Srećan rođendan blogu i još puno uspešnih godina!

    ОдговориИзбриши
  15. hvala svima na čestitkama, lepim rečima podrške, te komentarima i predlozima. odgovore na njih dodao sam na sam kraj blog posta, jer tamo su vidljiviji nego u komentaru.

    ОдговориИзбриши
  16. Срећан рођендан са малим закашњењем. Ја слабо пратим подкасте, понекад послушам Nitrateville Radio и очигледно у њему гостују људи који нису у студију. Коментар на енглеском са Игором Станојевићем на диску "Давитељ против давитеља" је лепо примљен на Интернету па верујем да би и звучни подкаст лепо прошао.

    ОдговориИзбриши