METALOCALYPSE (TV, 2006-2013)

 

 

****(*)

4+

 

Ovo nije rivju, ovo je PREPORUKA!

Ovca mi se jagnji, pa zato samo ovoliko: ako vam je nekako do sada (kao meni!) promakla ova božanstvena animirana serija, obavezno je overite.

Šta je ovo, ukratko? Četiri sezone – započeto s epizodama od samo 11 minuta, kasnije prošireno na 22, s povremenim dužim specijalima, pa pred kraj vraćeno na 11 min. – totalnog hevimetalskog i horor splater satanik ludila!

Uzeti su svi klišei o hevi metal muzici i hevimetalcima (tvorcima i njihovim fanovima), izmućkani u blenderu, začinjeni ljutim papričicama, pa kondenzovani u male, ali jebitačne doze koje deluju maltene kao one RM-BRM-BRM-KRAJ „pesme“ by NAPALM DEATH!

Nema tupljavine, nema dosadnih putovanja od A do C preko B: ovo je pesma bez dosadnih solaža, sačinjena samo od zaraznih refrena!

PRETERIVANJE je ime igre: nekakav DEATH METAL BEND, po apsurdnom imenu DETHKLOK, najpopularniji je na svetu (!!!) – veći od bitleza i stounsa – veći od ekonomija većine zemalja: DETHKLOK je, kaže se, bukvalno šesta ekonomija na svetu!

Fanovi se masovno samoubijaju pred svaki CD ili koncert, a i na koncertima ginu na buljuke, često nehajem samog benda, i nikom ništa. Može im se.

Ako to nije fantazija sama po sebi, i sve ostalo oko zapleta je zasnovano na dve glavne odlike hevi metala: 1) PRETERIVANJE i 2) FANTAZIJA O MOĆI I VELIČINI. Uz mnogo BRUTALNOSTI i ponešto insistiranja na MRAKU i BESMISLU – jer ipak je ovo DEATH metal bend, sa dva člana iz Norveške, a ne tamo neki fun-loving AC-DC bulšit (iako su članovi itekako fan-loving, i ovisnici o koječemu).

Svaka epizoda je za sebe i besmisleno je uopšte prepričavati „o čemu se radi“ – suština je u izobilju humora APSURDA, brutalno (sic!) CRNOG humora, često do nivoa NIHILIZMA, sa mnogo BOLEŠTINE i SPLATERA, uključujući neke morbidne vizije kakve, izvan zamisli Granta Morisona, ja nisam viđao u hororu!

Vidi se da je ovo nastalo IZNUTRA, od strane ljudi koji METAL dobro poznaju, i vole, ali sa inteligentnom distancom, tako da su u stanju da se podsmehnu onome što je za smejanje (npr. pretencioznost, rampantni mačizam, površnost, retardiranost), a da istovremeno respektuju i vole ono što je za voljenje, tako da u suštini ovo uspeva da bude i izrugivanje i omaž – i parodija i slavljenje jedne muzike i jednog etitjuda.

U poslednjih deset godina izašle su bar tri filmske „komedijice“ o blek metalcima, koje sam pogledao, skoro nijednom se nisam nasmejao, i smesta sam ih zaboravio.

METALOKALIPSA, međutim, nudi sve ono što nisam našao u tim filmovima – uključujući muziku, originalno rađenu za seriju, koja je strašno pržeći napaljujuća, baš zato što je (ako imate bar malu metalsku žicu u sjebi) uzeto ono najbolje iz death metala, pa dignuto na kub.

Retko inteligentna rafalna paljba dobrih fazona maltene zahteva da ovo gledate u slou-moušnu ako hoćete da pohvatate sve verbalne i vizuelne fazone koji vas neprestano zasipaju sa svih strana.

I moram da naglasim – ANIMACIJA je jebeno remek-delo, daleko bolja od bilo koje animirane serije ovog profila: ti nivoi morbidno mračne horor satanik metalske imaginacije neviđeni su – ali i dizajni raznih tehno-čuda i muda, letilica, oružja, kontrapcija i džidžamidža. Ukratko, bombonica za oko prvog reda!

Dakle, ako ste zakasneli Džoni, kao ja, ne docnite ni časa dalje – prepustite se METALOKALIPSI: poslednjih nedelja, u dubini noći i ranih jutara, nakon izdašnog rada, za mene nema boljeg okrepljenja, pred san, nego overiti 2-3 epizode ovog metal-nektara!

P.S. Ne razumem kako mi je ova serija, započeta pre skoro dve decenije, sve ovo vreme sasvim prošla ispod radara, ali zahvaljujući drugaru Žarku najzad se našla na njemu, i to u najbolji mogući čas, u danima kad nemam vremena za „dugometražne“ filmove, a kamoli serije, i kad mi ovaj format i dužina savršeno odgovaraju.