STRANGE HARVEST (2025)

 

Ovaj film potpisuje reditelj FFF-a kojeg sam vam odavno na blogu preporučivao kao jedan od boljih u tom podžanru, GRAVE ENCOUNTERS. Njegov najnoviji je urađen u maniru mockumentarija i pokriva višedecenijsko (!) delovanje jednog ritualističkog serijskog ubice u okolini LA-ja.

                Glavna vrlina: dinamično i sve vreme zabavno (ako ste posvećeni horordžija), jer stalno iznenađuje ubacivanjem novih elemenata. A naročito kad, u drugoj polovini, postane malo eksplicitniji – i LAVKRAFTOVSKIJI! – sa pojašnjenjem okultne zaleđine tih ubistava... koja nisu obično klanje, nego ritual za prizivanje nekog drevnog međuzvezdanog čuda... I to je sve lepo dok traje.

                Glavna mana: Ako vam filmovi služe za ubijanje vremena i razbibrigu, ovaj će solidno poslužiti. Ako, pak, imate tu deformaciju da vam mozak radi tokom gledanja, ili barem nakon kraja, pa da se upitate: „Dobro, šta se ovo ovde izdešavalo, i zašto, i koja je poenta svega“ – e, onda se ogoljavaju problemi.

Ukratko, ovo nije zaista PRIČA nego brdo nabacanih MISTIFIKACIJA, po principu slobodnih asocijacija i žanrovskih tropa našljuskanih na zid, pa šta se zalepi, zalepilo se, šta otpadne, otpalo je, ali nema veze, ima toga još u kofi iz koje smo šljuskali.

Zašto je ubica napravio pauzu od čak 15 godina usred svoje akcije? Sugeriše se da je to zato da bi se malko podučio ezoteričnim znanjima na Bliskom istoku, ali to je bzvz jer ispada da je on započeo svoj specijalni masterplan za ovaj svet a da nije zapravo znao šta radi. Čak i to bi bilo u redu da su njegove prve žrtve bile – pipanje u mraku, vežbanje, proba. Ali ne, NUMERACIJA žrtava počinje od njih, a ne kasnije, pa ispada da su i one prinete „po propisima“ – koje ovaj u to vreme nije znao!

Iz istog razloga je bzvz mistifikacija okultna knjiga iz srednjeg veka koju ubica nabavi, ukrade u Nemačkoj kad je njegovo ritualno akcijanje u USA već bilo započeto. Ona se pomene kao jedna u nizu mistifikacija ali se na nju nikad više do kraja filma ne vratimo – a ja kao bibliofil, i poštovalac dramaturgije, očekujem da znam gde se dede knjiga, šta bi s njom, itsl.

Pijavice su gadna stvorenja, i fino su vizuelno upotrebljene za neke gross out scene, ali značenjski – šta s njima? Imaju trouglasti ugriz? Pa to ima NEKE veze sa trouglastom konstelacijom planeta koja se zbiva jednom u 800 godina? Meh. Lerd Baron je napravio čitavu OLD LEECH mitologiju, a ovi bili lenji da makar nagoveštaj toga nažvrljaju.

Modus operandi ubice se menja od slučaja do slučaja – čas kolje, čas puca, čas bode, neke u domu, neke na poslu, neke u parku... Neki su vezani kao u molitvu u svom domu, drugi su kao za predstavu okačeni izmasakrirani u parku usred grada (kako, bato? a kamere okolo, nema nigde?), neki iseckani kao u banalnoj pljački dragstora... a za kraj se sprema i pečenje na vatrici. Ovaj ubica je, kao i scenario, inventing as we go along...

Jednima se pušta krv, drugima vade jetra, srca, jezik... ali šta onda s tim u teglama sačuvanim delovima tela? (Nisu čak ni u frižideru, nego stoje usmrdeli, ucrvljali u garaži! Prc!) To je samo jedan od klišea koji je štikliran na bucket listi, isto kao i pisma policiji, kojima se jedan okultno-prizivački motivisan ubica ne bi bavio, jer to radi DRUGI PROFIL ubica, a ne ovaj ovakav. Ovaj ne traži pažnju pajkana i medija, ovaj doziva Boga, jbt!

Isto tako ima i nekih otvorenih pitanja vezanih za kraj (kamperke u frasu), ali ajde da ne spojlujem, recimo da je sve ovo mnogo zabavnije dok traje nego kad se završi i kad posložite šta ste gledali. Razumem ja fore – nagoveštaji, sugestija, impresija, fill in the blanks, use your imagination, ne mora sve da ti se nacrta, poveži nešto sam, ali ovo mi deluje kao brdo LENJO nabacanih stvari, a ne kao iole koherentna mitologija (ili dramaturgija).

Ali, rekoh, za malo hororične razbibrige, ovaj ambiciozni mokumentari sa detaljima splatera i citiranog/parafraziranog Lavkrafta može da posluži.