Lavkraft u prevodu (2): SELJACI!

             U prvom delu teksta o prevođenju Lavkrafta pozabavio sam se nekim poteškoćama u prenošenju njegovog osobenog stila u srpski jezik, vezanih pretežno za arhaizme i visoku aluzivnost.

            Pored povremenog posezanja za jezikom davnašnjih doba, još češći problem za čitanje na engleskom (nedovoljno upućenima) odnosno za prevođenje na srpski (za one kojima je to posao) može da bude Lavkraftovo mestično korišćenje veoma iskvarenog, ruralnog dijalekta: to je ono kada neobrazovani seljaci iz bogohulnih vukojebina krenu da govore o užasima u tim brdima i šumama, odnosno zabačenim selima. Dve priče u kojima postoje najkrupniji i najobilniji primeri takvog nepravilnog jezika jesu "Danički užas" i "Senka nad Insmutom".  

Nažalost, moja rešenja tih prevoda izdavač nije objavio u prvom izdanju NEKRONOMIKONA, već je umesto njih stavio nakaradne "ispravke" neimenovane "lektorke" koja je na proizvoljan i neadekvatan način izmenila moje prevode tih novela. Inače, u pitanju je ista osoba koja je deo mog prevoda u kome se pominje ime Džon Di (John Dee) popravila u "Džon D."; to je osoba koja je u jednom mom nabrajanju Lavkraftovih demon-bogova stavila zarez usred imena Jog Sotot pa je ispalo: "stvorenja koja je nazivao Jog, Sotot i Ktulu..." i još gomilu nekih gluposti je ubacila, ali sam ih, srećom, na vreme primetio i insistirao da se vrate u prvobitni oblik, što je i učinjeno.

            Ovo je najbolje ilustrovati konkretnim primerima.

            Evo originalne deonice iz priče "Danički užas" u kojoj occult-redneck dedica izdiše, i govori o pticama koje vrebaju njegovu dušu:

"They whistle jest in tune with my breathin' naow,' he said, 'an' I guess they're gittin' ready to ketch my soul. They know it's a-goin' aout, an' dun't calc'late to miss it. Yew'll know, boys, arter I'm gone, whether they git me er not. Ef they dew, they'll keep up a-singin' an' laffin' till break o' day. Ef they dun't they'll kinder quiet daown like. I expeck them an' the souls they hunts fer hev some pretty tough tussles sometimes."

            A. B. Nedeljković je, u prevodu ove priče objavljenom u antologiji HOROR (1991) sva mesta ruralnog govora "rešio" tako što kod njega ti ljudi, umesto da pričaju gramatički nepravilno – zapravo kao da imaju neke nazalne i ne znam kakve mutacije govornog aparata pa dahću i štucaju pri izgovoru – što, naprosto, nigde nije sugerisano u originalu. Oni treba da govore kao sasvim zdravi i pravi seljaci iz nekog planinskog selišta.

            U mom prevodu, gorenavedeni deo izgleda ovako:

     "Sad cvrkuću tačno kako ja dišem", rekao je, "i ja bi rek’o da se spremaju da mi u’vate dušu. Znadu da će ona uskoro d’iziđe, i nemaju nameru da je propušte. Vi će, narode, da znate da l’ su me u’vatili il’ ne. Ako me u’vate, ima da nastave da pevaju i cere se do zoru. Ako ne, ondak ima da umuknu. Rek’o bi’ da se oni, i duša koju love, ponekad upušćaju u teški okršaji."

            Nabeđenoj lektorki smetale su i kasnije deonice u kojima neuki brđani nepravilno govore, pa je "korigovala" moj prevod.

            Na primer, u originalu stoji:

"Nigh on a haour ago Zeb Whateley here heered the 'phone a-ringin', an' it was Mis' Corey, George's wife, that lives daown by the junction. She says the hired boy Luther was aout drivin' in the caows from the storm arter the big bolt, when he see all the trees a-bendin' at the maouth o' the glen - opposite side ter this - an' smelt the same awful smell like he smelt when he faound the big tracks las' Monday mornin'. An' she says he says they was a swishin' lappin' saound, more nor what the bendin' trees an' bushes could make, an' all on a suddent the trees along the rud begun ter git pushed one side, an' they was a awful stompin' an' splashin' in the mud. But mind ye, Luther he didn't see nothin' at all, only just the bendin' trees an' underbrush.

Then fur ahead where Bishop's Brook goes under the rud he heerd a awful creakin' an' strainin' on the bridge, an' says he could tell the saound o' wood a-startin' to crack an' split. An' all the whiles he never see a thing, only them trees an' bushes a-bendin'. An' when the swishin' saound got very fur off - on the rud towards Wizard Whateley's an' Sentinel Hill - Luther he had the guts ter step up whar he'd heerd it fust an' look at the graound. It was all mud an' water, an' the sky was dark, an' the rain was wipin' aout all tracks abaout as fast as could be; but beginnin' at the glen maouth, whar the trees hed moved, they was still some o' them awful prints big as bar'ls like he seen Monday."

            Očito, radi se o vrlo nepravilnom jeziku kakav se može očekivati od stanovnika jednog seoca u planinama, skoro odsečenog od civilizacije. Taj govor ne može se preneti sa nekoliko izostavljenih slova (rek'o, čit'o, otiš'o, čet'ri i sl) nego u prevodu zahteva radikalniji zahvat – koji sam ja i izveo. Moj originalni i uncut prevod ove deonice glasi ovako:

"Negde pre jedan sat vremena ovaj ovde Zeb Vejtli je čuo telefon da zvoni, i bila je gospa Kori, Džordžova žena, oni žive dole kod raskrsnicu. Ona kaže da je unajmljeni dečko Luter bio napolje i terao krave da gi skloni od oluju posle golemu munju i da je video kako se sve drveće savija na ulaz od klisuru — na suprotan kraj od ovog ovde — i, kaže, osetio onaj isti strašan miris k’o kad je naš’o goleme stope u prošli ponedeljak ujutro. I kaže da je bio zvuk, k’o neko šibanje i pljuskanje, jači nego što bi se stvorio samo od savijanje drveća i žbunja, a onda se odjedared drveće uz put počelo da obalja na jednu stranu, i nastalo je strašno gaženje i pljeskanje po blato. Al' paz'te, Luter nije ništa video, nego samo drveće i žbunje kako se savija.

     Onda je daleko napred, gde Bišopov potok ide ispod drum, čuo strašno škripanje i pritiskanje na most, i kaže da je to zvučalo k’o drvo koje počinje da se cepa i da puca. Al' sve to vreme baš ništa nije video, samo savijeno drveće i žbunje. A kad je zvuk od šibanje se vrlo udaljio — putem prema imanje od vešca Vejtlija i prema Sentinel-brdo — Luter je skupio hrabros’ da priđe gde ga je prvo čuo i pogleda zemlju. Sve je bilo blato i voda, a nebo je bilo mračno, i kiša je brisala svi tragovi najbrže što može biti; al' na početak ulaza u klisuru, gde se drveće kretalo, bili su još nekol’ko od oni’ strašni’ otisci veliki k’o bure, što gi je video i u ponedeljak."

            Ali, za ovu lektorku to je bilo previše radikalno, pa je to "ublažila" ovako (na skenu sam podvukao mesta koja je ona "popravila"):

            Nažalost, ista osoba je drastično unakaradila i moj prevod "Senke nad Insmutom", a ta njena nakaradna verzija je objavljena u 1. izdanju NEKRONOMIKONA, što sam primetio tek kad je knjiga izašla iz štampe.

            Dakle, u originalu, pijanac iz tog priobalnog mesta, svojim iskvarenim ruralnim jezikom iznosi podužu pripovest o istoriji zlokobnog Insmuta. Nekoliko stranica novele zauzima ta opširna govorancija, iskazana ovakvim jezikom:

"Wal, Sir, Matt he says the natives anound thar had all the fish they cud ketch, an' sported bracelets an' armlets an' head rigs made aout o' a queer kind o' gold an' covered with picters o' monsters jest like the ones carved over the ruins on the little island - sorter fish-like frogs or froglike fishes that was drawed in all kinds o' positions likes they was human bein's. Nobody cud get aout o' them whar they got all the stuff, an' all the other natives wondered haow they managed to find fish in plenty even when the very next island had lean pickin's. Matt he got to wonderon' too an' so did Cap'n Obed. Obed be notices, besides, that lots of the hn'some young folks ud drop aout o' sight fer good from year to year, an' that they wan't many old folks around. Also, he thinks some of the folks looked dinned queer even for Kanakys.

It took Obed to git the truth aout o' them heathen. I dun't know haow he done it, but be begun by tradin' fer the gold-like things they wore. Ast 'em whar they come from, an' ef they cud git more, an' finally wormed the story aout o' the old chief - -Walakea, they called him. Nobody but Obed ud ever a believed the old yeller devil, but the Cap'n cud read folks like they was books. Heh, heh! Nobody never believes me naow when I tell 'em, an' I dun't s'pose you will, young feller - though come to look at ye, ye hev kind o' got them sharp-readin' eyes like Obed had." 

            Kao što se može videti, u pitanju je vrlo iskvaren jezik koji se naprosto ne može prevesti književnim jezikom, nego mora da bude zamenjen nekim ruralnim dijalektom. U svom prevodu uradio sam upravo to, i ovaj govor prebacio na južnjački (uglavnom niški). Moja izvorna verzija ovog odlomka glasi ovako:

"E pa, gospodine, taj je Mat rek'o da domoroci tamo imadu svu ribu kol'kogod mož' da na'vataju, i da nose na sebe narukvice i krune načinjene od neko čudnovato zlato i prekrivene sa slike od čudovišta, baš k'o na one ruševine na malo ostrvo – k'o neke ribolike žabe il' žabolike ribe al' nameštene u takve poze k'o da su, bože me sačuvaj, ljucka bića. Niko gi nije mog'o natera da priznaju otkud im sve te stvari, i svi ostali domoroci su se čudili kako ovima uspeva da na'vataju tol'ku ribu kad oni, odma' na susedno ostrvo, imali mršav ulov. Mat se čudio tome, kao i Kap'tan Obed. Obed je, pored toga, spazio da mnogo lep mladi svet ima običaj da zauvek nestane i sve tako, iz godinu u godinu, kao i da među nji nema mnogo matorog sveta. Isto tako, misleo je da neki među taj narod izgledaju čudnije nego što je običaj među Kanaki.

            Ipak, Obed beše taj koj' je uspeo da gi natera da mu priznaju istinu. Ne znam kako je u to uspeo, al' počeo je tako što je trgovao za te zlatne stvari što su ovi nosili. Pit'o ih je 'de nalaze te stvari, i dal' može da nađu još, i na kraj izvuk'o priču iz starog poglavicu – Valakea su ga zvali. Jedino je Obed mog'o da poveruje tom matorom đavolu, al' Kap'tan je čit'o ljude k'o da su knjige. Heh, heh! Niko mi danas ne veruje kad im pričam, pa sigurno nećeš ni ti, momče – mada, sad kad te bolje zagledam, rek'o bi' da imaš te promućurne oči k'o Obed što je imao.''

            Međutim, tu se našla pametna "lektorka" i zaključila da je ovo previše nepravilno, pa je po svom nahođenju, proizvoljno, nedosledno, "popravila" i Lavkrafta i Ognjanovića, tako da sad ovaj nesrećnik čas koristi padeže, a čas ne, čas pravilno govori a čas ispada iz književnog govora najstrašnije. To je potpuno nakaradno, neprirodno i ne liči ni na čiji govor! Evo kako glasi ta bezveznjačka verzija u 1. izdanju NEKRONOMIKONA:

            Naglašavam: drugo, dopunjeno izdanje NEKRONOMIKONA, koje izlazi početkom meseca Maja, sadrži u potpunosti netaknutu, izvornu verziju oba ova prevoda, i "Insmuta" i "Daniča", onako kao su pisac i prevodilac našli za shodno da ih načine, i bez ovih kretenskih izmena.

            Pored toga, ubacio sam neke ozbiljne korekcije u prevode priča i eseja objavljene u časopisu GRADAC koje su mi prilikom priređivanja tog temata promakle. Naime, u to doba, zbog prečih profesionalnih obaveza, nisam imao vremena da idem od reči do reči prevoda i da ih upoređujem sa Lavkraftovim originalom; da sam tada imao toliko vremena, sam bih te priče preveo, umesto da angažujem nekog drugog. Nažalost, neke nezanemarljive omaške su se potkrale u tim prevodima, što sam registrovao i ispravio sada, spremajući finalne verzije za 2. izdanje. Znači, sada je sve to minuciozno pregledano i korigovano, u verzijama koje se nalaze u drugom, dopunjenom izdanju NEKRONOMIKONA i one se mogu smatrati definitivnim.

EVIDENCE (2012)

**(*)   

3-

            Stisnite zube i istrpite iritirajuće kretene u ovom "found footage" opusu (ili na fast-forward brauzujte prvih 40ak minuta), ali ne pre nego što overite ovaj ničim izazvan ali dobrodošao momenat u prvih 5 minuta:

            Kad, zatim, podnesete imbecilno ponašanje jednog od glavnih likova tokom više od pola sata, u drugoj polovini možete naći neke prilično zabavne akcione sekvence.

U njima se uspelo primenjuje "kamera u prvom licu": jeza, groza, pa čak i malo saspensa - garantovani!  

Šta se zapravo tu sve dešava, i koliko ima smisla – drugo je pitanje (a odgovor glasi: nejasno; bez smisla).

Ipak, ima tu vrlo zabavnih momenata, naročito sa upotrebom efekata maske, krvopljusa i kreatura u ovoj found footage formi, u kojoj ih inače vrlo retko nalazimo, pošto u njima preovlađuje pristup "less is more". 

E pa ovde, fala bogu, nije! I što je najlepše, onaj iritirajući kreten s početka već negde oko sredine završi prosutih creva! Samo zbog tog pay-offa vredi malko istrpeti uvodnu deonicu filma da bi slast njegove sudbine bila potpuna.

Umesto jedne "man in the suit" kreature koja šuška po žbunju, kako se činilo da će biti tokom pola filma, i još da budemo srećni ako je do kraja vidimo u kadru dužem od 0,8 sekundi, do odjavne špice dobijamo mnogo više.

Imamo ovde više kreatura, zombija, raskomadanih žrtava, prosutih creva, bežanja, pucnjave, akcije, vožnje, helikoptera, eksplozija itsl. nego u ijednom horor filmu iz prvog lica za koji znam, pa mu i zbog toga vredi pružiti šansu.

OCCULTATION - Laird Barron

             Već sam ovde na blogu pohvalio Barona kao moje najveće otkrovenje u modernom (pisanom) hororu u poslednjih 5-6 godina, i prikazao njegovu prvu zbirku priča, THE IMAGO SEQUENCE. Kao što sam još tom prilikom obećao, evo i osvrta na njegovu narednu (dakle, noviju) zbirku, iz pretprošle godine. Da se ne ponavljam, u prethodnom prikazu već sam istakao Baronove glavne kvalitete, a oni se ovde takođe ispoljavaju, i to još ujednačenije, tako da ovde nema nijedne osrednje, a kamoli slabe priče. Evo čega ima u zbirci pod naslovom OCCULTATION.

The Forest = 8+

            Još jedna (odlična) novela o bizarnim "naučnim" eksperimentima na jednoj izolovanoj farmi – čudno reorganizovano tlo (kao u Lavkraftovoj "Boji izvan ovog svemira"), mnogo buba i satelitski tanjiri okrenuti prema – tlu. Komunikacija sa pra-inteligencijom. Smrt i preporađanje... Pored odlične jezive atmosfere bliskosti onostranog, ono što naročito pleni u ovoj noveli jeste sposobnost da se na vrlo sabijenom prostoru od jedva 30 strana (malo većeg formata) izgradi niz profilisanih likova i njihovih odnosa i slojevitih predistorija – uspelije i življe nego u mnogim romanima koji na takve pokušaje potroše 300 strana, uzalud. Za moj ukus jedino smeta pomalo opskurni završetak – odnosno, ne toliko to što se desilo, koliko zakonitosti delovanja sila koje su tu na delu i poenta "komunikacije" sa njima.

Occultation = 7-

Bračni par naduvan i polupijan u usamljenom motelu usred pustinje: da li tripuju ili se svet zaista raspada oko njih?  Možda ćete se naježiti, a možda ćete slegnuti ramenima i reći "Pijane budale" dok oni pokušavaju da razluče da li stvarno nešto nalik kojotu zavija napolju, da li se čudna mrlja na plafonu zaista širi, da li je čudna "Biblija" na noćnom ormariću zapravo nekakav drevni grimoar, da li se preistorijska bića zaista šunjaju po parkingu...

The Lagerstatte = 8

Žena pokušava da se nosi sa nedavnom pogibijom muža i sina u nesreći (srušio im se privatni aviončić). Ne ide joj lako. Nađe se zaglavljena u praznini između melanholije i košmara gde više ne zna da li joj se raspada psiha ili ceo svet (što na isto izađe). "There are some things you cannot take back. Shake hands with an ineffable enigma and it knows you. It has you, if it wants." Kad se pridruži grupi za ispomoć suicidalnim ženama, sazna za slučajeve srodnih sapatnica koje su iščezle pod misterioznim okolnostima, kao da su ih njihovi mrtvi voljeni odvukli tamo gde su sada. Za njima "ostali samo dugmići"... Odlično, proživljeno i potresno prikazan osećaj gubitka, nezalečenih i nezalečivih duševnih rana i mentalne konfuzije i praznine koja ostaje iza takve nesreće. Tiha, pretežno psihološka strava... 

 

Mysterium Tremendum = 9+

Najduža i najbolja novela u zbirci. Dva gej para idu u planine na kampovanje. U potrazi za tajanstvenim dolmenom vođeni su slučajno nabavljenim, skoro-okultnim raskupusanim vodičem za tajanstvena mesta izvan svih utabanih staza... Baron je najbolji kad opisuje mistično-zlokobni aspekt prirode, divljine daleko od civilizacije, i po tome je sasvim u rangu majstora kakvi su Machen i Blackwood at their best. Ovima bih pridružio i non-horror majstora, Jacka Londona, kome Barron povremeno takođe prilazi na puškomet, ne samo po ambijentima zastrašujuće neljudske pustoši, nego i po mužjačinama (lovci, drvoseče, ratnici, plejboji, detektivi...) kao protagonistima. Takođe, za razliku od pristupa "možda jeste – možda nije, a i ako jeste – ko zna šta je" u nekim pričama, junaci ovde na kraju svog putešestvija naiđu na nešto sasvim konkretno, opipljivo a time ništa manje zastrašujuće. Činjenica da to nešto ima pipke nikako ne može da škodi! Vrhunski horor sa odlično prikazanim likovima, ambijentom i perfektnom atmosferom.

Šteta što se i ovde može naći ne baš dubok research vezan za situaciju u ovdašnjem regionu. Glavni junak je bio stacioniran u "Jugoslaviji" posle sranja na Kosovu – iako se zemlja u to vreme odavno nije zvala Jugoslavija. Još gore, on pominje nekakve izbeglice iz granatiranih sela – pa čak i legende o Baba Jagi povezuje sa ovim krajevima, iako su one endemične nešto istočnije, bliže Rusiji, i ja zaista nisam čuo da su autohtone priče o njoj prisutne među narodima ovih krajeva. Istina, ovo su detalji bez većeg uticaja na srž zapleta, pa su tim nepotrebniji.

Catch Hell = 8

Posle tragične smrti deteta, bračni par dolazi na odmor u starostavni hotel daleko od sveta, u planinama i šumama severozapadne Amerike. To je mesto gde vlada Crni čovek iz šume (znan i kao Đavo). Suprug se u prošlosti baktao magijom a nije mu strano ni "pozajmiti" antikvitete do kojih dođe tokom svojih putovanja širom sveta ("travel writing"). Supruga je opsednuta time da ponovo rodi. Možda će tako i biti. Uz malu pomoć Crnog čoveka. Inače, u ovoj priči začeta je lokacija (Black Ram Lodge) i širi kontekst kome se Baron vratio u priči "Blackwood's Baby", a najavio je da će i dalje širiti sagu o velikoposedničkoj crnomagijskoj familiji i njihovom igranju sa okultnim silama (uvezenim, putem paganskih artefakata, iz Evrope).

Strappado = 6

Odličan set-up, prilično slab, antiklimaktičan pay-off. Dekadentni bogatuni na dalekom Istoku željni su zabranjene, perverzne zabave – ali dobiju više nego što su se nadali za trzanje svojih iznurenih, otupelih nerava... Masovni snuff je ime igre, ali to verovatno zvuči zabavnije nego što je u priči upriličeno. Odlična preteća tuđinska atmosfera ipak ovu priču izbacuje malo iznad proseka.

The Broadsword = 9

            E, ovo je već jedna od najboljih Baronovih novela! Deluje pomalo kao nastavak legendarne, genijalne "Children of the Kingdom" T.E.D. Klajna i govori o starijem čoveku koji stanuje u prastarom hotelu Broadsword, gde mu se čini da kroz zidove i instalacije, odnekud iz dubina, čuje glasove nekih ne baš sasvim ljudskih stanovnika. A onda neko/nešto usred noći zove njegovog sina, sa telefona iz hotela dok ovaj noći kod prijateljice, i šapuće mu jezive koještarije... Vrhunska kosmička strava u atmosferičnom urbanom okruženju.

--30-- = 8

            Opet divljina. Pustinja. I u njoj dvoje ljudi, bivši ljubavnici, sad raskantani, ali zajedno u misiji osmatranja puste oblasti u kojoj je pre par decenija delovala Familija (očigledno po uzoru na Mensonovu, samo mnogo satanističkija) – a za sobom je ostavila masovni zločin, brojne neiskopane leševe i tragove natprirodnog dejstva. Insekti se čudno ponašaju. Nečiji šapat krišom doziva. Kamere postavljene okolo beleže šta ne treba, ne beleže šta treba. Javljaju se otisci stopala tamo gde nikakvih ljudi nema ni iza sedam brda... Tretman kontrakulturnih grupa je previše konvencionalan (Satanisti!) a završetak previše otvoren/nedorečen (samo zbog njega ocena nije veća). Ipak, kao i uvek kad opisuje divljinu i potpuno ne-ljudsku Prirodu, Baron je besprekoran, atmosfera je genijalna, a prilično pomaže intrigantna drama između dvoje vrlo vickastih protagonista, puna memorabilnih ciničnih replika.

Six Six Six = 7-

            Selidba u porodični dom na ivici šume – zaostavština uvrnute familije čiji je patrijarh, izgleda, bio Satanista – ne baš mudra ideja da se isproba fantazmagorični "čarobni fenjer" (prototip filma) sa pokretnim slikama pod naslovom "Lepers of the Black Wood" – rastakanje stvarnosti – mrtvi su živi... Simpatično i podsticajno u svojoj nedorečenosti koja je delom efikasno zlokobna, delom frustrirajuća.

            Sve u svemu, OCCULTATION je još jedna must have knjiga za svakoga koga današnji horor bar malo zanima.

            U međuvremenu sam pročitao još dve najnovije Baronove novele u kasnije izašlim antologijama.

            The Men from Porlock = 8+

(iz antologije THE BOOK OF CTHULHU, ed. by Ross E. Lockhart) 

Smeštena među drvoseče u nekoj žešćoj vukojebini. Gazda pošalje grupicu njih u lov da nahvataju malo dobre divljači za uglednog gosta koji se očekuje. Međutim, prilično brzo oni naiđu na čudne stvorove koji žive u ogromnom drveću – i u pećinama kraj obližnjeg sela za koje niko nije znao. Njegovi sasvim izolovani stanovnici služe vrlo mračnim silama... Ovo je prilično uspeo spoj atmosferične strave sa možda malkice preteranom akcijom: u sukobu sa meštanima tog sela nastane takav krvopljus i pirotehnika da to malkice odskoči od dotadašnjeg hororealističnog ugođaja.

Evo jedne od košmarnijih deonica:

"He dreamt of falling through the mountain, through the entire Earth, and into the sky, accelerating like a bullet until the light of the sun dwindled to a pinprick. He crashed through the icy, blood-black surface of a strange moon and drifted weightless in its hollow core. The cavern was rank and humid and dark as pitch. He floated over crags and canyons and forests of clabbered flesh and fungus, his body carried upon the updrafts of a warm, gelatinous sea. At the center of this sea a mountain range shuddered and stirred. The colossus writhed and uncoiled with satanic majesty, aroused by the whine of flea wings. It whispered to him."

            Blackwood's Baby = 9

     (iz antologije GHOSTS BY GASLIGHT: STORIES OF STEAMPUNK AND SUPERNATURAL SUSPENSE, edited by Jack Dann and Nick Gevers)

            Sličan ambijent – drevna, mistična šuma u američkom bespuću – ali ovog puta je vreme otprilike u 1920-im, a junaci nisu sirove drvoseče nego uglađeni bogatuni koji su došli u lov. Njihova glavna meta je džinovski (legendarni) jelen iz naslova, bar duplo veći od bilo kog normalnog, i mistično povezan sa pričama o mračnim aktivnostima veleposedničke familije koja, pored ostalog "poseduje" i tu šumu. To je ista ona familija iz priče "Catch Hell", a u šumi se, takođe kao i tamo, skrivaju paganski (?) kipovi uvezeni iz Evrope (kad već Amerika nema tu vrstu niti tu dubinu prošlosti za horror a la Machen, pa mora da uvozi artefakte s druge strane okeana). Super je to, prilazi na momente vrlo blizu učinku Blackwoodove novele "Wendigo", ali je, naravno ne doseže, zbog previše pulpe i popularne akcije a ne baš toliko atmosferičnih deonica.

            Evo finog odlomka:

"Fresh blood is best, the statue said, although it was Luke Honey’s mouth that opened and made the words. Baby blood, boy child blood. Rich red sweet rare boy blood. What, little man, what could you offer the lord of the dark? What, you feeble fly? His jaw contorted, manipulated by invisible fingers. His tongue writhed at the bidding of the Other. A choir of corrupt angels sang from the darkness all around—a song sweet and repellent and old as Milton’s pit and its inhabitants. Sulfurous red light illuminated the fog and impossible shapes danced and capered as if beamed from the lens of a magic lantern."

          Zapravo, ako bih nešto zamerio Baronu, uopšteno a ne samo u ovoj priči, to je što svoje autentično mitske i metafizičke koncepte strave kosmičkih razmera ume donekle da devalvira sa previše feelgood akcije, pucnjave, borbe, tuče, pesničenja, krvoprolića i sličnih katarzičnih radnji – tako da, uprkos mračnim krajevima, finalni učinak ipak nije tako odjekujuće opsesivno uklet i sumoran i dubok kao kad to rade Machen, Blackwood i Lovecraft at their best, nego je bliži, recimo, onome što u stripu radi Mignola i prosto me čudi da za sada još nije napisao nijednu priču o Hellboyu...

            Ali blizu je – vrlo blizu gorepomenutim majstorima horora, najbliže od ijednog savremenog pisca, i zato Barona treba pratiti i čitati ga gde god ga vidite.

            Baš jutros mi je stigao promo primerak njegovog prvog romana, THE CRONING (zvanično izlazi 8. maja). O njemu ću prikaz pisati za RUE MORGUE, ali svoj osvrt ću na srpskom okačiti i ovde. Stay scared... Hoću reći: stay tuned!

INTRUDERS (2012)

**(*)    

3-

           

Deca u opasnosti + babaroga ispod kreveta / kroz prozor / u plakaru + dečje igre + tajne iz prošlosti + porodične muke i nevolje + Klajv Oven + reditelj zombi-akcione drame 28 WEEKS LATER… Pa, rezultat svega toga mora biti odličan horor, ne? Hm, ne baš. 

Lepo to počinje, sa natprirodnim entitetom koji upada kroz prozor dečakove sobe: arhetipski bauk koji te hvata na spavanju, univerzalni strah (odnosno, ofucani kliše u /post/stivenkingovskom "hororu"). 

Avaj, prilično brzo postane jasno da ta babaroga neće napraviti nikakvu štetu, ama ni ogrebati a kamoli ubiti, i da joj je jedina funkcija da povremeno napravi neki BU!

Nema za horor ništa gore od "monstruma" koji mnogo laju, a nimalo ne ujedaju. Nažalost, scene "strave" suviše su repetitivne, i sve manje zanimljive kako storija odmiče, jer jasno je da niko ovde neće da strada. Ulozi su, bukvalno, mali.

I ne samo što neće fizički da strada, nego nemamo osećaj ni da je nešto drugo naročito bitno u igri – a vrlo loš rasplet nam daje za pravo u tom osećaju, jer potencijalno potentnu storiju svodi na krajnje prozaični twist od sorte koju je narod mrzeo još u doba kada je za time posezala En Redklif.

Ako hoćete zaista zastrašujuću CGI prikazu pod kukuljicom, sličnu ovom intruderu, bolje ponovo gledajte remek-delo THE FRIGHTENERS, jedan od najneshvaćenijih, neopravdano oklevetanih i nezasluženo skrajnutih filmova novijih vremena. 

On se čak i ne izdaje za horor, iako su njegove hororične scene stravičnije, napetije, žešće i više uznemirujuće od 95% bilo čega što se reklamiralo kao horor u poslednjih 15-ak godina, pa time i od ove boze. 

INTRUDERS je fino režirana, dobro glumljena, ali tek mestimično zanimljiva, i u suštini jalova, završnim twistom i potpuno kilavim (anti)klimaksom devalvirana horor-dramica bez jačih potencijala trajanja (tj. pamćenja). Gledljivo, ali nebitno.

APRIL FOOLS from Google

            Kao što ja to uvek ponekad kažem, sve i da mi rad na ovom blogu nije doneo neka zanimljiva poznanstva, dragocene veze, korisne reakcije, neizmernu slavu i neprocenjivu zaradu, tu je najmanje jedan SIGURAN razlog zbog koga mi je beskrajno drago što sam se upustio u avanturu zvanu BLOG.

            Pogađate, reč je o statistici koju mi blog pruža, a na osnovu koje, pored ostalog, mogu da gledam putem kojih pretraga su ljudi dolazili do mojih stranica. Naravno, većinu tih pretraga čine one predvidive i normalne – "Dejan Ognjanovic", "najbolji horor", "novi horori", "srpski film", "lektira: prepričavanje", "najveći kurac" i slične.

            Međutim, ne prođe ni jedan dan a da se, u trenucima kad se, posle obilnog jela i spremajući se za podnevno-večernji san, ne razveselim uvidom u ovu statistiku - sa nekim od luđih, bizarnijih, besmislenijih pretraga koje ovdašnje pučanstvo ukucava u Google.

            Poslednji put sam ovakav izbor kačio za Novu Godinu (ko to nije overio, nek pogleda OVDE). Evo najvećih bisera iz protekla četiri meseca, od početka januara pa do kraja aprila 2012. U par navrata, gde mi se činilo vrednim napominjanja, stoji da je rečena pretraga došla sa hrvatskog ili bosanskog gugla. Većina ostalih došla je sa google.rs ili google.com (a ovaj opšti Gugl kišobran, naravno, može da skriva SrBoHr pacijente, mada srpski su, rekao bih, najbrojniji). 

            Ako trenutno nešto žvaćete ili pijete – progutajte to pre čitanja.

            Ako niste skoro piškili, prvo se olakšajte, pa onda čitajte ovo dole, jer za eventualne incidente tokom čitanja ne odgovaram!

            Evo šta su narodi Balkana tražili u poslednja 4 meseca, a zli Gugl ih doveo do zlog Gula!

 

mirjana karanović scena sexa

zestoka jebacina srpski pornica (ba)

kurac muski

porno seks jebanje lepix bucki

neki dobri natpisi

pas kara gazdaricu

penis kod bika

slike ludih ljudi

 godine prolaze mi blejimo

muskarci naked

slike kuraca ba

"jednom sam je jeb'o bez kondoma, i sad mi se prilepila za ceo život!"

znacenje ikone kada padne

google srbija jebanje kako jebu crnci

psiholoska stvarnost devojcice u filmu san zimske noci

lovacke slike umetnicke

top 10 najboljih filmova sa ajkulama

iskasapljeni ljudi

dobila si jedan iz matematike

svi smo mi radovan

silovao me je cetnik

tinejdjerke se jebu sa decacima

a serbian film scène du bébé

KRVAVI LJUDI

domaci kurac

dva eskima buse rupu

kako uci u porno biznis

pare ili zivot

feministicki citati

Smrt Srbima (www.google.ba)

pederi iz filma parada

bradato i rogato

porno filmovi kad krvari iz pićke (hr)

sex kod doktora nedeljkovića video

kadpasjebezenu

pas jebe zenu video snimci

murder kako se cita na srpskom

psi sa crvenim ocima

sexy shop picka vestacka

za seks za gole zene na internet slike na kameru seks

jugoslav pantelić prvatni život

duhovi su mi ukrali my dog

sta ja ovo gledam kad ne umem da citam

"kanibalizam kod ljudi"

naj bolje srpske matore zene uporno filmovima

duhovi u romanima džejmsa henrija

jebanje bez montaze uzivo

srpski lepotani

mogao sam da budem djak generacije ti si kriv

torture sexom

zenski kurac

"pornic izmedju women and dog"

"dogs seks"

heroinsko carstvo knjiga

tuzni filmovi o gubljenju nevinosti

hristos sa ovcom

gey ruke

kako se penis razvija

kurac u gacama

zasto nije bilo trece sezone tvin piksa

snimio zenu dok je drugi jebe

nude penis 15 cm

kurac od crnca i belca

koje godine je frankenstanj oziveo svoje cudoviste

jugoslav pantelic se ozenio

porno klipovi niska banja

podmukao horor film

fotografije ruskih tinejdzerki

gole gace

najbolji pirsinzi na pickama porno

jebavanje u guzicu (ba)

likovi iz zikine dinastije 3

spilbergova produkcija film o kuci na groblju

(sa ovom pretragom nesrećnika je gugl odveo na text = /2011/09/popatopolis-2009.html!)

gola se tusira

idiosakraticno

horor film u kome se radi o prokletstvu

pokretne slike golih lezbejka

srpsko drkaje kare

jebe se u 12 godini video

cipele za žene sa jednom kračom nogom

žena iz filma šišanje