Tvrđava MAGLIČ

            Kao što je dobro poznato, kad god odem u neki kraj, a naročito ako mi je relativno nov i neistražen, smesta tražim šta ghouloslikovito ima da se vidi tu ili u razumnoj blizini. Tako je bilo i prilikom nedavnog boravka u Vrnjačkoj banji.  

Snimak iz auta u pokretu: tako to izgleda gledano s puta

Nakon uspešne promocije knjige VIŠE OD ISTINE, Kadijević i drugi gosti iz Beograda otišli su u prestonicu, a ja ostao još dan-dva duže, ne bih li obišao neka interesantna mesta u okolini.

Pogled sa zidina tvrđave

            Odavno već na oku imam tvrđavu Maglič: bio sam već neko vreme unazad fasciniran njenim slikama koje sam viđao ovde-onde i vrebao priliku da je overim...

Kad sam shvatio da se ona nalazi na samo sat vremena vožnje kolima od V. banje, zamolio sam mog domaćina, Srđana, da vidi može li se organizovati kakva ghoulexkurzija.

Srđan se, zbog vrtoglavice, držao po strani i na nižim nivoima tvrđave

On je angažovao svog drugara Slobu, i njegovim smo se autom zaputili u jedan od najintenzivnijih i najbogatijih dana koje pamtim u novijoj istoriji. Prvo (ali nikako jedino!) odredište na tom putu bila je – tvrđava Maglič.

Dan je bio sunčan i topao, ali ne nesnosno. U prijatnom razgovoru spustismo se ka jugu dolinom Ibra i dospesmo podno fascinantne tvrđave na vrhu brda, koja izgleda kao iz bajke ili iz filma.

Do nje se dolazi visećim mostom preko zahuktale reke – mostom koji su prolećne poplave oštetile, zbog čega je proglašen nebezbednim za prelaz.

Istina je da daske ne deluju naročito čvrsto, dapače, ali pogledajte koliko me je to snažno pokolebalo!

Nakon mosta sledi gruba, strma i nesigurna staza, a nešto sređeniji prilaz tvrđavi počinje nešto više, kad ste oko 1/3 uspona već prešli.

Taj prilaz je sačinjen od kamenih ploča, vide se i lampe (mada ne deluje mi da su baš sve u radnom stanju), a ima čak i klupica ili dve, jer uspon uopšte nije naivan.

Odmorište nam je dobro došlo da načas odmorimo škripave kosti i popijemo nešto tekućine pod ovde već ozbiljno upeklom zvezdom.

Ipak, kad dođete na vrh, vidite ono u šta još u podnožju nije bilo sumnje – da se trud isplatio; svaka eventualna muka je vredela.

I time ne mislim samo na prijatan lahor koji je na ovoj visini osvežavao uspaljene lobanje, nego na sveopšti prizor koji je izlišno rečima opisivati kad su tu slike koje sam načinio na licu mesta, uz pomoć kompanjona kojima zahvaljujem na društvu i asistenciji.

Umesto mojih impresija sa ovog impresivnog mesta – evo nešto malo (kontroverznih, protivrečnih, nepouzdanih) podataka o ovoj tvrđavi koje nađoh na netu.

Zamak čije ostatke danas vidimo podigao je arhiepiskop Danilo Drugi, srpski plemić-monah, arhijerej, ratnik, državnik i književnik, moćan i poštovan na dvorovima Nemanjića u 13. i 14. veku. Noseći i mač i mantiju, bio je komandant odbrane Hilandara i desna ruka kralja Milutina.

Međutim, arheološka istraživanja su pokazala da je pre Danilovog postojalo i starije utvrđenje sazidano na ovom surovom mestu.

Prema ostacima keramike iz tog starijeg grada, sličnih onima pronađenim u tvrđavi Ras, pojedini naučnici pretpostavljaju da je Maglič mogao da sazida Stefan Prvovenčani, kao zaštitu srca srpske države od prodora Huna i Bugara iz pomoravske ravnice.

Osvajanje tvrđave na juriš ili opsadnim spravama je bilo nemoguće sa strmih padina pod kojima teče Ibar i iz duboke klisure rečice Maglašnice.

Za sprečavanje brzog upada s jedine strane, koja je pružala priliku za takav napad, sa vrha Mali sto iznad Magliča, stena na kojoj je zamak sagrađen presečena je jarkom, glatkih ivica kao da su napravljene jednim udarcem divovske oštrice.

Bio je i čuvar drevnog puta koji je još od praistorije vodio dolinom Ibra, između rudom bogatih planina i spajao jadranske luke s Pomoravljem i Podunavljem.

Takva strateška vojna uloga Magliča objašnjava njegovih osam kula, visoke debele zidine i dve duboke cisterne za vodu ukopane u živi kamen, koje su omogućavale gradu da izdrži dugu opsadu.

Međutim, arheologe zbunjuju ostaci velike palate, centra dvorskog života srednjevekovnog grada, prostrane crkve posvećene Svetom Đorđu i rezidencijalne zgrade za stanovanje.

Takva zdanja su u ta vremena bila primerena nekom vladarskom zamku u srcu države, a ne tvrđavi usamljenoj među surovim planinskim obroncima.

Maglič je 1979. godine proglašen spomenikom kulture od izuzetnog značaja.

Veći konzervatorski radovi izvedeni su krajem 1980-ih, kada su postavljene i drvene stepenice, ograde, spratovi i drvena terasica na 8. kuli. Sa raspadom SFRJ prestali su dalji napori da se zaustavi propadanje i dovrši obnova tvrđave koja monumentalno deluje svima koji pored nje prolaze putujući Ibarskom magistralom.

2010. godine su neki Italijani, u saradnji sa Kraljevom (20 km odatle) pomogli da se to renovira.

            Kažu mi moji novi drugari da se u Magliču i oko njega odigrava nekakav „viteški festival“ ili tako neka cirkuzijada, sa starim zastavama, pojezijom, borbama „vitezova“ u oklopima, itd.

            Bio bih rad znati na šta to liči – mada si mogu misliti – ne verujem da bih tome voleo naživo prisustvovati: prostor je ipak tesan i za prilaz i za boravak, gužva na ovom mestu ne može biti prijatna, kao ni čekanje u redovima za sve, za svaki korak ovde ili onde, a naročito na super-strmim drvenim stepenicama.

            Lepše je i bolje ovo divno mesto overiti nasamo ili u što malobrojnijem društvu, kao što to nas trojica učinismo: valja oslušnuti tu tišinu i osetiti samotnost kakvu samo vrhovi pružaju...

            Više detalja o Magliču imate OVDE.

            Od mene – supersnažna preporuka: ako se nađete u blizini, pa i ako ne, na ovo mesto vredi potegnuti i izdaleka. Znači: na 20 km južno od Kraljeva, s vaše leve strane ako idete ka jugu, preko Ibra, sa krhkim, nesigurnim visećim mostom kao trenutno jedinim putem... Sreća prati hrabre!

 

Đorđe Kadijević: VIDEO!

Prošle nedelje sam bio zajedno sa Đorđem Kadijevićem u Vrnjačkoj banji da, u okviru Festivala filmskog scenarija, publici predstavim našu knjigu Više od istine: Kadijević o Kadijeviću.

Organizator ovog događaja, Biblioteka „Dr Dušan Radić“, usnimila je ceo ovaj događaj, pa sada možete pogledati kako je to izgledalo i šta su pričali Kadijević, Ognjanović i lepo nadahnuti Ivan Velisavljević.

Kako Kadija danas gleda na „Crni talas“? 
Kakve veze imaju Kadija i Dejvid Linč? 
Kakva je bila recepcija ove knjige? 
Da li je kod Kadije sve crno, ili ima neke transcendencije? 
Kakvu bizarnu psiho-tiradu je na kraju večeri izručila na Kadiju jedna starija posetiteljka, a kako je on na to odvratio?

Sve to i još mnogo toga možete videti OVDE:

Ili ako tako više volite, na LINKU.
A evo i nešto ekskluzivnih, profi fotografija koje su načinili i sa nama podelili dobri ljudi iz biblioteke... Hvala im na fotkama kao i na video zapisu.

Dr Ghoul pokazuje nedavno u Nemačkoj izašli DVD/Blu rej LEPTIRICE 

 

 Inače, ovo gostovanje je bilo vrlo prijatno a veče se može nazvati uspešnim: bilo je preko 60 posetilaca u prepunoj sali, neki su morali da stoje sa strane i u bočnim prostorijama, 

slušali su civilizovano i s pažnjom, i mada se nisu pretrgli s pitanjima (samo jedno – a i ono, ehm, videćete ako vidite...) kupili su tri primerka ove ne baš jeftine knjige tako da je meni sada ostao samo još jedan. 

A vi drugi – samo čekajte... Pa će posle da bude: „Jao, što li sam čekao, što je ne uzeh onda kad je primeraka još bilo, ovo ono...“

Domaćin večeri, pesnik Srđan Čeperković (aka „Herman Štern“) bio je veoma entuzijastičan oko celog ovog dešavanja, pa nam je pokazao i neke slikovite lokacije u Vrnjačkoj banji.

Vila ili dvorac Belimarković

Neke smo obišli svi zajedno, a neke sam naknadno posetio kad su pojedini od gostiju već bili otišli.

Šub-Nigurat u postavci vile B.

Zapravo, prava ghoulovska ekskurzija sa Srđanom usledila je čitavog narednog dana – ali to slikovito ludilo ostavljam za zasebnu blog poslasticu. Drhtite od nestrpljenja jer niste svesni kakve slike slede!

Gul i Gaga (Nikolić)

Polomljene naočare i dalje nisu popravljene, pa Gaga još uvek nosi monokl

Inače, samo dva dana nakon ove večeri u V. banji, Kadija je dobio jedno veliko priznanje u Raškoj! Evo detalja:

Традиционална манифестација Pашке духовне свечаности, која ове године обележава 25 година, отворена је у Дому културе Рашке, поздравном речју председника општине Игњата Ракитића, беседом академика Светислава Божића, првог добитника признања „Стефан Првовенчани“, као и концертом Радеза Шербеџије, Мирослава Тадића и Ивет Холзворт. Овогодишњи добитник награде „Стефан Првовенчани“ за изузетан допринос националној култури је Ђорђе Кадијевић коме ће признање бити уручено у недељу 19. августа на затварању манифестације.

Ivanless photo by Dejan Dabić

У образложењу жирија речено је да је Ђорђе Кадијевић већ шест деценија делатно присутан на нашој културној сцени, подједнако успешно у неколико стваралачких дисциплина.

- Самосвојан и увек делујући са маргине, он оваплоћује ону врсту аутора која је у свакој култури, а напосе нашој, најређа. После студија уметности, Кадијевић се најпре определио за новинску критику, а као критичар недељника НИН свих ових година до данас следио је стазу врхунских претходника међу којима су Миодраг Б. Протић и Лазар Трифуновић. Уз све то, објавио је велики број есеја, студија, монографских скица које свеукупно обликују аутентично тумачење ликовне уметности у нас. 

У годинама осипања изложбених простора, Кадијевић је покренуо независну „Галерију 73“. Други важан део Кадијевићевог стваралаштва везан је за филм и телевизију. Највећа широка признања задобио је серијом „Вук Караџић“ у којој је отац наше писмености сагледан у светлу своје епохе. Ова серија је добила Гран-при европе на телевизијском фестивалу у Риму, а аутор је награђен признањем „Бели анђео“ којим је Српска православна црква изразила захвалност за аутентичан приказ цркве у тим олујним временима – став је жирија.

Za kraj, svi vi koji niste gledali Kadijino nedavno gostovanje kod onog džibera i trovača, Marića u emisiji „Dobro jutro, Srbijo“ na TV „Happy“ – možete i to pogledati!

Kako izgleda kad zadrigli idiot koji inače pretežno druguje sa polusvetom (uključujući tu i kvislinškog nam „precednika“) i truje narod rijaliti đubretom, u emisiju za promenu dovede intelektualca i zapne s njim da priča o VAMPIRIMA – pogledajte OVDE:

U PLANINAMA LUDILA – knjiga je izašla!

            Dr Ghoul & Orfelin obeležavaju Lavkraftov rođendan, 20. avgust, objavljivanjem njegovog remek-dela, romana U PLANINAMA LUDILA u novom, ultimativnom izdanju! Da, knjiga je izašla iz štampe, prvi pretplatnici su je već dobili, a vi ostali – ne znam šta čekate?

            U pitanju je potpuno novi prevod koji je pažljivo uradio vodeći domaći eskpert za horor i Lavkrafta, dr Dejan Ognjanović; prevod je rađen prema definitivnoj verziji teksta koja je prvi put objavljena u trotomnoj knjizi H. P. Lovecraft's Collected Fiction: A Variorum Edition (edited by S. T. Joshi, Hippocampus Press, 2014); ovaj prevod sadrži brojne fusnote koje pobliže pojašnjavaju niz imena i termina koji se tu javljaju; 

osim ovog kratkog, ali nezaobilaznog romana strave i (naučne) fantastike, koji zauzima nekih 150-ak strana, ova knjiga sadrži i dodatak u vidu čitave podugačke novele „Sena iz drugog vremena“ („The Shadow Out of Time“), koja se sa svojih 80-ak strana smisleno nadovezuje na ovaj roman; 

Redaktura postojećeg srpskog prevoda te novele izvedena je uz konsultacije definitivne verzije teksta koja je prvi put objavljena u knjizi The Shadow out of Time (edited by S. T. Joshi and David E. Schultz, Hippocampus Press, New York, 2003).

Ovo izdanje, takođe, sadrži iscrpne i stručne NAPOMENE dr Dejana Ognjanovića na 15-ak strana, koje sa više detalja i slika obogaćuju razumevanje ovog aluzijama nabijenog romana i prateće novele. Na kraju, kao što ste već navikli, nalazi se i detaljan, stručan POGOVOR dr Ognjanovića, u kojem možete naći sve što treba znati o intencijama, postignućima, interpretacijama i kontekstu relevantnom za naslovni roman i prateću novelu. Na početku, na kraju, u sredini i svuda uokolo nalaze se predivne, originalne, specijalno za ovu knjigu rađene ilustracije našeg velikog umetnika, Ivice Stevanovića, koje su maltene dovoljan (ali nikako jedini!) razlog po sebi da sebi pribavite ovo izdanje.

Sve što sam imao reći za blog o ovom izdanju – već sam kazao OVDE. Bacite pogled i podsetite se.

Sad mogu dodati samo još to da je knjiga napokon izašla iz štampe, da izgleda fenomenalno, i da na naslovnoj strani sadrži veliki doprinos Ivice Stevanovića svetskoj Lavkraftologiji, pošto je ovaj veliki, davnašnji fan tog pisca i tog romana otkrio, tik pred štampu, da se Lavkraftov otac zapravo zvao LEOPOLD, te da je stoga našem omiljenom piscu, koga smo do sada znali kao Hauarda F. Lavkrafta, srednje slovo zapravo „L“ i da ga od sada pa nadalje imamo zvati Hauard L. Lavkraft. L kao LUDILO!

Ima li boljeg načina da se u ovim sparnim i vrelim danima rashladite nego da odete, putem ove knjige, do Južnog pola, i da se u tamošnjem snegu i ledu ježite i hladite U PLANINAMA LUDILA dok vam se proključali mozak ne smrzne od snega i strave!?

A onda, ako vam bude baš mnogo hladno, u istoj knjizi otidite do vrele australijske pustinje na oporavak i aklimatizaciju, ali ne sedite na direktnom suncu nego u „Seni iz drugog vremena“!

Cena, samo kod Orfelina, iznosi 900 din za jedan od najboljih horor romana svih vremena PLUS ekstra novelu i sve ono ekstra što gore nabrojah.

VIŠE OD ISTINE u Vrnjačkoj banji

         Iz Banje u Banju! Iz Niške u Vrnjačku! Ovog petka sam zajedno sa Đorđem Kadijevićem u Vrnjačkoj banji da, u okviru Festivala filmskog scenarija, publici predstavim knjigu Više od istine: Kadijević o Kadijeviću.

            Evo zvanične najave organizatora!

U petak, 17. avgusta u 19 časova, na našu veliku čast vrnjačkoj publici predstaviće se Đorđe Kadijević, jedan od najznačajnijih srpskih reditelja i scenarista mnogobrojnih filmova, od kojih je najčuveniji Leptirica (1973).

Povod za njegovo gostovanje je knjiga "Više od istine; Kadijević o Kadijeviću" čije autorstvo deli sa Dejanom Ognjanovićem.

Đorđe Kadijević je utemeljio jugoslovenski film fantastike, sa akcentom na horor, dok je književnik Dejan Ognjanović prvi u Srbiji (i regionu) koji je odbranio doktorsku disertaciju u celosti posvećenu poetici horora.

Ne plašite se, nego dođite i razbijte strah!

Na promociji knjige osim Kadijevića i mene, govoriće i filmski kritičar i teoretičar Ivan Velisavljević, a moderator će biti pesnik Srđan Čeperković (aka „Herman Štern“).

Dakle, salon Biblioteke „Dr Dušan Radić“

petak, 17. avgusta

u 19 časova.

Unikatna prilika da svi zainteresovani iz ovog kraja i bogate okoline vide i čuju ovog velikana – pa i da nabave ovu knjigu s njegovim potpisom. 

Cena je i dalje 1.900 din. do isteka zaliha, koje se polako primiču kraju i mislim da ćemo na ovogodišnjem Sajmu knjiga u oktobru definitivno rasprodati ovu knjigu, rađenu u tiražu od samo 500 primeraka. 

Dakle, ne oklevajte, ne kenjajte, nego kupujte ovo blago dok ima! Ko ne uzme sada, kajaće se doveka!