LIBER MONSTRORUM BALCANORUM: Čudovišni Svijet Europske Margine

            Evo da se pohvalim jednim pisanijem koje mi je izašlo u vrlo zanimljivom zborniku u Hrvatskoj, a čiji bi sadržaj morao zanimati čitaoce ovog bloga i nevezano za moje prisustvo u njemu. Iako nosi datum „prosinac 2019“ knjiga je zapravo iz štampe izašla u februaru 2020, i evo osnovnih podataka o njoj.

LIBER MONSTRORUM BALCANORUM: ČUDOVIŠNI SVIJET EUROPSKE MARGINE

uredili

Miranda Levanat-Peričić i Tomislav Oroz

izdavač

Naklada Jesenski i Turk

Institut za etnologiju i folkloristiku

Zagreb, prosinac 2019.

            Evo kratkih odlomaka iz predgovora priređivača koji će vam bolje približiti sadržaj i pristup ove knjige:

            „Smatrali smo istraživački poticajnim promisliti raznolike impregnacije čudovišnog u okolnostima suvremenog svijeta obilježenog globalizacijom, putovanjima i tehnološkim razvojem, za koji se naizgled čini kako dijeli malo toga zajedničkog s monstruarijem srednjovjekovnih priručnika. Iako se prosječnom čitatelju evokacija čudovišnog može učiniti fantastičnom reminiscencijom nekih prošlih vremena, suvremene kulturne prakse kao i političke i društvene pojave opominju kako takvu etiketu ne treba olako odbaciti.

U svijetu u kojemu dokumentacijska snaga virtualnih iskustava ostavlja malo toga nepoznatim i neiskazanim, čudovišta još uvijek nisu napustila naše živote. Njihova suvremena pojavnost ne samo da nastavlja tradiciju srednjovjekovnog imaginarija čudovišnih grifona, baziliska, blemija, psoglavaca, zmajeva i divova nego zaposjeda nove prostore i obilježava one kulture čija je drugost dovoljan kriterij njihove daljnje demonizacije.

            (...)

Suvremeni Liber monstrorum, čiji smo naslov osvježili za balkansku perspektivu u naslovu našega zbornika, iz različitih disciplinarnih i istraživačkih perspektiva povezuje suvremenu teoriju čudovišta (engl. monster theory) i studije o čudovišnom (engl. monster studies), koje razvijaju angloamerički medievisti i postkolonijalni teoretičari (J. J. Cohen, J. B. Friedman, D. Higgs Strickland, A. S. Mittman), s disciplinarno raznolikim teorijskim promišljanjima Balkana (M. Todorova, V. Goldsworthy, M. Bakic Hayden itd.)."

Rad kojim sam zastupljen u ovom zborniku napisao sam zajedno sa prijateljem i kolegom, dr Markom Piševim. Naslov je ČUDOVIŠNI HRONOTOPI U FILMOVIMA Đorđa KADIJEVIĆA, a ovo mu je sažetak:

Trodimenzionalni prostor nije jednoznačan već neke lokacije pod određenim okolnostima mogu postati liminalne zone u kojima dolazi do susreta čoveka sa natprirodnim. Ovu hipotezu proveravamo kroz analizu četiri filma Đorđa Kadijevića koji koriste ustaljene ambijente iz tradicije književnosti i filma strave – vodenicu u Leptirici (1973), duševnu bolnicu u Štićeniku (1973), stari zamak u Devičanskoj svirci (1973) i staru crkvu u Svetom mestu (1990). U sva četiri slučaja radi se o ambivalentno percipiranim i kulturnim značenjima nabijenim prostorima kakve smo u ranije objavljenim analizama nazvali mesta straha. Međutim, ta mesta u Kadijevićevim filmovima samo su donekle analogna onima u folklornoj građi. U predanjima južnoslovenskih naroda do susreta čoveka s demonskim bićima uglavnom dolazi usled kršenja određene zabrane, izrečene ili pretpostavljene, a mesta takvih susreta su na marginama ljudskih staništa: vodenice, periferna raskršća, groblja, mostovi, i slično. Kod Kadijevića, upliv onostranog u ovostrano može ali i ne mora biti rezultat kršenja zabrane ili tabua: čudovišni hronotopi u njegovim filmovima povezani su kako sa „viškom“ kulturnog naboja koji određena mesta po predanju (i po tradiciji žanra) sa sobom nose tako i sa viškom psihološkog naboja koji donose konkretni junaci. Napetosti koje stvaraju mesta straha u Kadijevićevim delima proizilaze iz jezovitih značenja „učitanih“ u centralne lokacije. Zadatak rada je da se, nadovezivanjem na predočeni teorijski uvid, prodre u polje tenzija između poznatog i nepoznatog, normalnog i paranormalnog. Naš glavni doprinos temi ogleda se u odgonetanju osobenosti i struktura veza između tradicionalnih konotacija mesta straha i njihove prerade unutar osobene autorske poetike, kao i u traženju odgovora na pitanje kakvim kulturnim i estetskim kontekstima su te veze poduprte.   

Ključne reči: „drugost“, film strave, horor književnost, hronotop, liminalno, mesto straha

Ovo je prva strana tog rada u knjizi:

            Ovim radom, dakle, nastavljam kulturnu misiju promišljanja tradicije srpskog horora i širenja tih uvida, začetih u knjizi U BRDIMA HORORI: SRPSKI FILM STRAVE iz 2007. godine (NKC, Niš; odavno rasprodato; planiram proširenu verziju ali još nisam ni počeo da je pišem). 

To širenje obavljam po čitavom ex-Yu prostoru – da podsetim, na festivalu Fantastic Zagreb gostovao sam 2011. godine i bio voditelj tribine na temu Ex-Yu horora na kojoj su učestvovali Đorđe Kadijević, Krsto Papić i Aca Radivojević (slikoviti izveštaj o tome imate OVDE), 

a na slovenačkom festivalu Grosman promovisao sam knjigu U BRDIMA HORORI i, godinama kasnije, knjigu VIŠE OD ISTINE (o Kadijeviću), te vodio javne razgovore s Kadijevićem i Goranom Markovićem, 

a za najbolji balkanski filmski časopis EKRAN (Ljubljana, SLO) pisao sam opširan tekst o ex-Yu hororu, u dva dela – detaljnije o tome, OVDE.

            Ono što ovaj rad čini dodatno vrednim jeste upravo vredan upliv koji je dr Pišev doneo iz ugla svoje struke, antropologije i etnologije. On je pružio i teoretski okvir za ovaj rad, kroz koncept „mesta straha“, tako da sve to, po principu „dve glave znaju više od jedne“, čini ovaj rad svežim i vrednim čak i onima koji su čitali moje ranije knjige, eseje, članke, intervjue i druga pisanija na temu Kadijevića i srpskog horora.

            A šta još ima, kakvih čuda i čudovišta i sanđama, u ovoj knjizi? Evo kompletnog sadržaja pa nađite, svako za sebe, teme i eseje koji vas najviše zanimaju. Rekao bih da vrednih naše pažnje ima znatno više nego u mom drugom nedavnom učešću u hororolikom hrvatskom naučnom zborniku, NARACIJE STRAHA (klikni pa vidi – OVDE).

LIBER MONSTRORUM BALCANORUM

Čudovišni svijet europske margine

Miranda Levanat-Peričić, Tomislav Oroz:

UVOD U LIBER MONSTRORUM BALCANORUM

I. Čudovišne granice i susreti na pragu: Hic sunt Draculae et caetera

Tomislav Pletenac

KAD BALKAN ZAGRIZE. VAMPIRSKA METAFORA POLUOTOKA

Dejan Ognjanović, Marko Pišev

ČUDOVIŠNI HRONOTOPI U FILMOVIMA ÐORÐA KADIJEVIĆA

Sanja Lazarević Radak

CRNA SMRT: MONSTRUM SA GRANICE

Josip Zanki

BABA JAGA, ČUVARICA PRAGA

 

II. Kodiranje slike i funkcije: monstrare et monere

Ana Gospić Županović

MONSTRUOZNOST PREJEDANJA I PIJANČEVANJA – MOTIVIKA

HRANE I PIĆA U RELKOVIĆEVOJ I DOŠENOVOJ EPICI 18. STOLJEĆA

Mirna Sindičić Sabljo

BALKAN U MEMOARIMA JOZE KLJAKOVIĆA

Suzana Marjanić

DISTOPIJA I MONSTRUARIJ KRLEŽINA PUTA U RAJ

Miranda Levanat-Peričić

IMAGINARNI CIGANIN – OD JEÐUPKE DO „JERGINE CERGE“

III. Čudovišno tijelo: prijevodi, prijenosi, izgubljena i nagomilana značenja

Persida Lazarevic di Giacomo

MONSTRA BALCANORUM U RUKOPISNOM REČNIKU CH. F. TEMLERA

Dragana R. Mašović

MAGIJSKI MONSTRUMI: USPON ILI PAD U ŽANR VLAŠKIH DEMONA

Nevena Daković, Biljana Mitrović

ZAZORNOST BALKANSKE LEPOTE

Mileta Prodanović

MOYA SESSTRA I OSTALE (PRIKRIVENE) NEMANI

IV. Aveti prošlosti – Historia nostra monstra vitae est

Lidija Stojanović

ARHIVI MELANKOLIJE I SMIJEHA. ANALIZA PROJEKTA SKOPLJE 2014

Nenad Velicković

USPAVANA LJEPOTICA BOSANČICA (IDEOLOŠKI

PODTEKST PROJEKTA PIŠEM TI BOSANČICOM)

Mirela Holy

FENOMEN BALKANSKIH NEMRTVIH

I NJIHOVA ULOGA U KULTURNOJ PROPAGANDI

Tomislav Oroz

WE’RE NOT IN KANSAS ANYMORE? ČUDOVIŠNOST

SOCIJALIZMA I POSTSOCIJALISTIČKI BIJEG S BALKANA

Mario Vrbančić, Senka Božić Vrbančić

KAKO SE SPRIJATELJITI S ČUDOVIŠTEM

BILJEŠKE O AUTORIMA I AUTORICAMA

KAZALO OSOBNIH IMENA

 

PRETPLATA: Lavkraftov BEZIMENI GRAD i Džejmsov OKRETAJ ZAVRTNJA!

             S velikim zadovoljstvom i ponosom obznanjujem raspisivanje pretplate na dva nova naslova Orfelinove ubrzano-rastuće edicije „Poetika strave“! Od danas pa do 20. marta traje pretplatni ciklus za 17. i 18. knjigu ove edicije!

            Ovo su osnovni podaci-

OKRETAJ ZAVRTNJA – Henri Džejms

            Besmrtni klasik horora i jedna od najboljih priča (ovde: novela) o duhovima ikada napisana.

            Potpuno novi prevod, uz stručnu superviziju i anotacije dr Ognjanovića.

            Tri dodatne Džejmsove priče o duhovima, takođe originalno prevedene za ovo izdanje: „Sablasna kirija“, „Stvarno ispravna stvar“ i „Veselo ćoše“.

Zadnja korica OKRETAJA ZAVRTNJA

            Džejmsov Predgovor za OKRETAJ ZAVRTNJA, po prvi put na srpskom.

            Appendix 2: Ključne studije i kritička izdanja posvećeni „Okretaju zavrtnja“

Appendix 3: Sve sablasne priče Henrija Džejmsa

Pogovor: Hvatanje neuhvatljivog, Dr Dejan Ognjanović

Biografija autora

Džejmsove priče o duhovima na srpskom

Izuzetne ilustracije Aleksandre Dević.

Tvrd povez, šiveno.

Obim: 280 strana.

Cena: 900 din.

Detaljnije o knjizi + početak pogovora, OVDE.

BEZIMENI GRAD – H. F. Lavkraft

U ovoj knjizi pronaći ćete sve preostale dobre i čitanja vredne Lavkraftove priče koje nemate u drugim vrhunskim izdanjima Orfelina, odnosno koje nisu u NEKRONOMIKONU, ŠAPTAČU U TAMI ili u U PLANINAMA LUDILA.

Neke od ovih priča po prvi put se nalaze u prevodu na srpski, dok je manji broj kraćih postojao, ali u inferiornim prevodima i izdanjima koje, ako znate šta valja, treba ignorisati. Šta ima u ovoj knjizi? Evo! Deset priča i jedna dugačka novela.

Potpuno novi prevodi, uz stručnu superviziju i anotacije dr Ognjanovića.

Bezimeni grad

Hipnos

Mesečeva močvara

Grobnica

Onostran zidina sna

On

U grobnici

Zli sveštenik 
Iz dubina eona

Strava u Muzeju

Tumul

Crtež iz unutrašnjosti knjige by Ivica Stevanović

+ Pogovor: Arheolog snova, Dr Dejan Ognjanović

+ Appendix: Sve Lavkraftove kolaboracije i revizije

            + Ilustracije je uradio naš veliki i neprevaziđeni Nišlija preseljen u Novi Sad, Ivica Stevanović.

Tvrd povez, šiveno.

Obim: preko 250 strana.

Cena: 900 din.

Detaljnije o knjizi + početak pogovora, OVDE

Eto, to vam je to, za sada. Podržite Orfelin i ujedno častite same sebe i one koje volite ovim prelepoticama: 900 dinara po primerku odnosno 1.800 za obe.

Ko želi da se proveseli, znate već proceduru: knjigе treba platiti na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.

Knjige isporučujemo poštom na adresu koju naznačite. Poštarinu plaća Orfelin.

Knjige se pretplatnicima šalju po isteku pretplate, odnosno počev od oko 20. marta.

U knjižarama će knjige biti od 1. aprila, ali po cenama većim za oko 30-40%.

Ako vam nedostaju ranije knjige ove edicije, ili knjige iz drugih Orfelinovih edicija + ako poželite da kupite roman dobitnika NIN-ove nagrade, i drugi, koji je bio u najužem izboru, PO ŠUMAMA I GORAMA (vidi moju preporuku OVDE!) – sve to možete na novom, apdejtovanom sajtu Orfelina.

ŠTA GLEDATI NA FESTU 2020?

  

            Već sam za Espreso ponudio uži krug svojih preporuka za FEST, i one se nalaze OVDE. Tamo su samo one najveće i najglavnije preporuke (to je prvi deo ovog donjeg teksta) – ali za čitaoce bloga nudim i širu lepezu preporuka, pa vi sami vidite da li vas i šta od toga potencijalno zanima.

 OBAVEZNO 

Dakle, obavezno na velikom platnu overiti film SVETIONIK (THE LIGHTHOUSE) u režiji Roberta Eggersa, koji se pre par godina proslavio VEŠTICOM, i uživati u ekspresivnoj crnobeloj fotografiji koja je bila nominovana za Oskara, i u klaustrofobičnom nadigravanju dvojice odličnih glumaca, Willema Dafoea i Roberta Pattinsona, u teskobnom ambijentu svetionika zapljusnutog kako spoljašnjim (nat?)prirodnim, tako i unutrašnjim, psihološkim mrakovima.

Zatim, svako ko je uživao u austrijskom filmu VIDIM, VIDIM, u režiji Veronike Franz i Severina Fiale, viđenom na FEST-u pre nekoliko godina, trebalo bi da u njihovom novom ostvarenju, ovog puta na engleskom jeziku, očekuje još psihološko-nadrealnih, paranoično-atmosferičnih i košmarnih zbitija, u filmu bezvezno prevedenom kao LOŽA (THE LODGE) – trebalo bi da bude KOLIBA ili BRVNARA.

Intrigantno zvuči i VIVARIUM, čija najava priziva asocijacije na klasike kao što su ROZMARINA BEBA i STEPFORDSKE ŽENE (oba rađena po romanima Ire Levina). Ovaj film, u kojem mladi bračni par u antiutopijskom i dehumanizovanom okruženju igraju Jesse Eisenberg i Imogen Poots, možda neće dosegnuti nivoe pomenutih klasika, ali bi mogao da ponudi njihovu osavremenjenu, aktuelnu verziju.

Najzad, povodom filma PLEMENSKA KRV (BLOOD QUANTUM), ako su FEST-ovi selektori odlučili da na festival dovedu jedan zombi film, a da to nije zbog izvikanog i precenjenog Jarmusha (čiji novi užasni zombi film nikako ne preporučujem!), onda sam time dodatno zaintrigiran. Tim pre što se dešava u okruženju današnjih potomaka američkih Indijanaca, što bi moglo pružiti priliku za svež ugao obrade inače već otrcane zombi tematike.

Gledaocima jakog stomaka preporučio bih da pogledaju ZLATNU RUKAVICU (DER GOLDENE HANDSCHUH / THE GOLDEN GLOVE), veoma eksplicitan film o serijskom silovatelju i ubici, u režiji poslednjeg čoveka od koga bi se tako nešto očekivalo: Fatiha Akina. Njegovo uranjanje u bedu i štroku najprizemnijeg nemačkog polusveta toliko je preterano da neodoljivo podseća na crnohumorne groteske hrvatskog stripadžije i karikaturiste Dubravka Matakovića.

Kažu i da je veoma šokantna i potresna ratna drama OBOJENA PTICA (NABARVENÉ PTÁCE / THE PAINTED BIRD), prema klasičnom autobiografskom romanu Jeržija Kozinskog, u kojem opisuje svoje dečačko potucanje po apokaliptički nepojmljivom, razorenom svetu Poljske za vreme II svetskog rata i postaje svedok brojnih strahota.

Svakako treba pogledati još jednu vickasto-nadrealnu i apsurdističku filmsku filozofijadu dokazanog majstora te vrste filmskog preispitivanja, Roya Anderssona, O BESKONAČNOSTI (OM DET OÄNDLIGA / ABOUT ENDLESSNESS).

Ime Takashija Miikea preporuka je dovoljna po sebi: kriminalistički zaplet njegovog novog filma PRVA LJUBAV (HATSUKOI / FIRST LOVE) zvuči deja vu, ali japanski majstora ekscesa i šoka obećava vrcavu i energijom nabijenu, nezaboravnu zabavu!

Za kraj, jedna repriza – ali kakva! U okviru programa FEST KLASIK nikako ne treba propustiti priliku da se pogleda APOKALIPSA DANAS - finalna verzija (APOCALYPSE NOW FINAL CUT) Francisa Forda Coppole. Ne samo što se radi o jednom od najboljih filmova svih vremena, nego i o jednom od onih koji apsolutno zahtevaju VELIKO, OGROMNO platno i najsavršeniji mogući audiovizuelni ugođaj, koji će nam FEST omogućiti.

 MOŽDA 

Ovi filmovi deluju dovoljno intrigantno da ih, po meni, vredi pokušati: možda budu super, a možda i ne. Ko preživi, pričaće!

SAMO 6,5

METRI SHESH VA NIM / JUST 6.5

REŽIJA: Saeed Roustayi

Grad je prepun zavisnika od droge, od kojih su mnogi beskućnici. Samad, pripadnik specijalnih policijskih snaga za borbu protiv narkotika, traži kralja droge Nasera Hakzada. Posle nekoliko operacija, uspeva da ga pronađe i Naser je osuđen na smrtnu kaznu. Samad postepeno shvata da se Naser našao na pogrešnom putu zbog teških socijalnih uslova u kojima je živeo.

***Ovo opisuju kao izuzetan krimi triler, iako je iranski. Ajd da vidimo...

ANDREJ TARKOVSKI: FILM KAO MOLITVA

TARKOVSKY. A CINEMA PRAYER

REŽIJA: Andrey A. Tarkovsky

*** Dokumentarac o Tarkovskom...

BELA KAO SNEG

BLANCHE COMME NEIGE

REŽIJA: Anne Fontaine
ULOGE: Lou de Laâge, Isabelle Huppert

Slavna francusko-luksemburška rediteljka Ani Fontejn u filmu Bela kao sneg preispituje bajku braće Grim Snežana i sedam patuljaka i njene motive smešta u savremenu "erotsku komediju".

***Izabel Iper kao zla maćeha. Pa to ne može biti loše!?

GREH

IL PECCATO / SIN

REŽIJA: Andrey Konchalovskiy

Firenca početkom 16. veka. Mikelanđelo Buanaroti, koga njegovi savremnici smatraju genijem, iscrpljen je radom na završetku svoda Sikstinske kapele. Kada njegov zaštitnik i vođa plemićke porodice Dela Rovere, papa Julijus II umre, Mikelanđelo je opsednut traženjem najboljeg mermera da bi dovršio njegovu grobnicu. Umetnikova lojalnost je na proveri kada za papu bude izabran Lav X, iz suparničke Mediči porodice.

ISTINITA PRIČA O KELIJEVOJ BANDI

TRUE HISTORY OF THE KELLY GANG

REŽIJA: Justin Kurzel
ULOGE: George MacKay, Russell Crowe, Nicholas Hoult,

Film govori o australijskom buntovniku Nedu Keliju i njegovoj bandi dok su bežali od vlasti pred kraj 19. veka.

JELENSKA KOŽA

LE DAIM / DEERSKIN

REŽIJA: Quentin Dupieux
ULOGE: Jean Dujardin

Čovek je opsednut jaknom od jelenske kože iz svojih snova. Zbog te opsesije okreće leđa jednoličnom životu u predgrađu, spiska životnu ušteđevinu i čak se okrene kriminalu.

***Od reditelja RUBBERA...

MONOS

REŽIJA: Alejandro Landes, Alexis Dos Santos

 

Na zabačenom planinskom vrhu u jednoj južnoameričkoj zemlji, osam tinejdžera-gerilaca čini zatvorenu ad hok porodicu koja živi u napuštenom bunkeru. Oni pripadaju tajnoj grupi poznatoj pod imenom Organizacija. Nemajući nikakvu svrhu ili cilj osim vojne obuke, za koju je zadužen svirepi Mensahero (bivši gerilac Vilson Salazar), brige o kravi Šakiri i održavanju u životu američkog taoca poznatog samo kao Doktor, tinejdžeri se sve više prepuštaju neobuzdanom hedonizmu. Ali kada životinja bude ubijena a jedna rivalska grupa ih napadne, oni moraju da krenu niz planinu u džunglu, gde se sitna rivalstva pretvaraju u bitke na život i smrt, a deca borci postaju sve svirepija i brutalnija.

***Gospodar muva u južnoameričkoj džungli? Kupljeno!

NEVEROVATNA DEVOJKA

THE STAGGERING GIRL

REŽIJA: Luca Guadagnino

ULOGE: Julianne Moore, Mia Goth, Marthe Keller, Kyle MacLachlan

Italijansko-američka književnica Franciska, koja živi u Njujorku, mora se vratiti u Rim kako bi negovala staru majku.

***Gvadanjino ima novi, kratko-srednjemetražni... Lepo izgleda i ima dobru muziku i glumačku ekipu...

OPTUŽUJEM

J’ACCUSE / AN OFFICER AND A SPY

REŽIJA: Roman Polanski
ULOGE: Jean Dujardin, Louis Garrel, Emmanuelle Seigner,

Tema filma je ozloglašena afera Drajfus s kraja 19. veka. Kapetan Alfred Drajfus, jedan od malobrojnih Jevreja - članova generalštaba Francuske armije, nepravedno je osuđen 1894. pod optužbom da je špijunirao za Nemačku. Francuski oficir Žorž Pikar rizikuje karijeru i život, boreći se čitavu deceniju da obelodani istinu i oslobodi lažno optuženog Drajfusa iz užasnog zatvora na Đavoljem ostrvu. Razotkrivanje kriminalnog ponašanja u koje je bio upleten praktično čitav francuski generalštab, a podržao ga najveći deo političkog establišmenta, potreslo je francusku državu iz temelja.

***Pozni Polanski o žrtvenom jagnjetu, nepravedno osuđenom... Zvuči poznato?

PLAMENA JERES

THE BURNT ORANGE HERESY

REŽIJA: Giuseppe Capotondi

ULOGE: Claes Bang, Elizabeth Debicki, Donald Sutherland, Mick Jagger

Unajmljen da ukrade vrednu sliku jednog od najzagonetnijih slikara svih vremena, ambiciozni trgovac umetninama opsednut je pohlepom, ali je i sve nesigurniji u ishod operacije kako ona izmiče kontroli.

SUMRAK U BEČKOM HAUSTORU

SRBIJA/ SERBIA, 2020 | 110’

REŽIJA: Mladen Đorđević

Grad Beč obeležava pedeset godina od dolaska gastarbajtera iz socijalističke Jugoslavije u Austriju. Toj zemlji je bila potrebna radna snaga, pa je ugovorom dogovoren prijem velikog broja radnika iz siromašnih delova Jugoslavije. U isto vreme nova vlast, u skladu sa smanjenjem socijalnih davanja, uvodi poreze taksistima. Nameti su veliki, te je mnogim taksistima budućnost ugrožena. Ovo naručito pogađa ljude sa Balkana, pošto veliki broj njih živi od taksija. Sa tim problemom se suočavaju i tri glavna junaka Darko, Mileno i Goran, koji već dvadesetak godina taksiraju po Beču. Njih trojicu povezuje vračara Vladica iz istočne Srbije, kod koje redovno dolaze da im pročita budućnost iz karata ili ih zaštiti od negativnih sila. Iza raskošnih bečkih fasada krije se svet sujeverja i očajnika, koji na taj način pokušavaju da reše svoje probleme.

***Mladen uranja u (polu)svet gubitnika, očajnika i gastosa koji se okreću crnoj magiji da bi im bolje krenulo u životu... Iz ove dokumentarne priče rođena je i potka za njegov predstojeći igrani film o proleterima–satanistima....

SVETLOST ŽIVOTA MOG

LIGHT OF MY LIFE

REŽIJA: Casey Affleck

Deceniju nakon što je pandemija izbrisala većinu stanovništva, muškarac i njegova ćerka putuju kroz Britansku Kolumbiju. Pošto je ona jedna od retkih preživelih žena, otac je čuva tako što je maskira u sina, štiteći je tako od bandi koje traže žene.

SVI PROTIV SVIH

VSI PROTI VSEM / ALL AGAINST ALL

SLOVENIJA, SEVERNA MAKEDONIJA, HRVATSKA

REŽIJA: Andrej Košak

Franta je korumpirani gradonačelnik slovenačkog grada Rovte, koji gubi predstojeće izbore. Ostalo je svega četiri dana i Franta u panici zove svoju ljubavnicu Jozicu. Ona mu savetuje da se poveže sa lokalnim kriminalcem Fleishmannom. Franta i Fleischmann se slažu da smeste skandal njegovom suparniku Jerovseku.

TELO HRISTOVO

BOŻE CIAŁO / CORPUS CHRISTI

REŽIJA: Jan Komasa

 

Dvadesetogodišnjak Danijel doživljava duhovnu transformaciju u pritvoru za mlade. Iako ga zločin koji je počinio sprečava da pristupi formalnom izučavanju hrišćanstva, on ne odustaje od svog sna i odlazi u mali grad da oproba sreću u onome što zaista voli.

DAMA HERC

DRONNINGEN / QUEEN OF HEARTS

REŽIJA: May el-Toukhy

Ana, briljantan i posvećen advokat koji se bavi najranjivijom društvenom grupom – decom i mladima, vodi naizgled savršen život sa mužem, lekarom Peterom, i njihovim kćerkama bliznakinjama. Kada njen otuđeni pastorak Gustav dođe da živi sa njima, sve jača žudnja dovodi Anu u opasnu situaciju i pokreće niz događaja koji prete da unište njen svet.

42

FORTY DEUCE

SAD / 1982 | 89’

REŽIJA: Paul Morrissey
ULOGE: Orson Bean, Kavin Bacon

Muzej jugoslovenske kinoteke

***Pol Morisi uranja u polusvet američkih gubitnika, džankija i kurvi... Da vidimo ko je bolji a ko nama relevantniji, Mladen ili Morisi?

BEZIMENI GRAD – H.F. Lavkraft

            Početkom iduće nedelje, verovatno u ponedeljak, raspisujemo pretplatu za dve nove knjige edicije „Poetika strave“. Već sam OVDE detaljno predstavio knjigu OKRETAJ ZAVRTNJA i druge priče o duhovima Henrija Džejmsa, a evo i korice. Autorka ove naslovnice koju gledate je Aleksandra Dević. Njene naslovnice su i „Ukleta kuća na brdu“ Širli Džekson i „Stanar“ Rolana Topora.

            Druga lepotica koju ćete za oko mesec dana imati u svojim rukama je novi izbor Lavkraftovih priča pod naslovom Bezimeni grad. U ovoj knjizi pronaći ćete sve preostale dobre i čitanja vredne Lavkraftove priče koje nemate u drugim vrhunskim izdanjima Orfelina, odnosno koje nisu u NEKRONOMIKONU, ŠAPTAČU U TAMI ili u U PLANINAMA LUDILA. Kada budete sebi nabavili zbirku Bezimeni grad, ona će, zajedno sa tri pomenute knjige, i sa četvrtom koju spremamo za iduću godinu, činiti SVE od Lavkrafta što treba da imate i čitate. Dogodine ćemo objaviti novi prevod romana SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA i, kao dodatak njemu, novelu „Kroz kapiju srebrnog ključa“. Ako, pored tih knjiga, nabavite i Makondovo izdanje (s mojim prevodom, napomenama i pogovorom) SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM, to znači da imate, na srpskom, apsolutno sve što valja od Lavkrafta, i ništa vam više izvan toga ne treba.

            Neke od ovih priča po prvi put se nalaze u prevodu na srpski, dok je manji broj kraćih postojao, ali u inferiornim prevodima i izdanjima koje, ako znate šta valja, treba ignorisati. Šta ima u ovoj knjizi? Evo! Deset priča i jedna dugačka novela („Tumul“)!

            Sve priče su novi prevodi, rađeni specijalno za ovu knjigu, sa engleskog, a ne sa hrvatskog. Prevod je radio naš novi multitalentovani prevodilac, Luka Račić, uz pomni nadzor i redakciju Dr Ghoula.

Bezimeni grad

Usred arapske pustinje nalazi se, i ponekima ukazuje, drevni opusteli grad. Radoznalac dođe u njega, ali – šta se krije u katakombama i tunelima duboko ispod? Nagoveštaj toga vidite na slici sa korice.

Hipnos

Dvojica dekadenata otiskuju se u metafizičke potrage koje ih odvode daleko izvan ljudskog iskustva. Onda, jednoga od njih neko ili nešto počne da progoni u snovima. Ovo je daleki, intelektualniji i poetičniji predak Strave u ulici Brestova.

Mesečeva močvara

Isušivanje jedne močvare u Irskoj ogoliće tragove daleke prošlosti – hram, i stvorove kojima je taj hram bio posvećen...

Grobnica

Mladić sanjari kraj stare porodične grobnice, ali vremenom onaj ili ono iz nje počne da utiče na njega...

Onostran zidina sna

Gejak iz zabitih planina, sada u ludnici, u sebi nosi vanzemaljsku inteligenciju koja upravlja njegovim ponašanjem...

On

Tragalac za starinama usred Njujorka naiđe na Znalca Prošlosti koji ga odvede u svoj stan, i sa njegovih prozora mu pokaže prizore davne prošlosti i daleke budućnosti. A onda, ponešto od toga oživi...

U grobnici

Crnohumorna morbidarija o neprofesionalnom grobaru koji se nađe zatočen u grobnici, i o bizarnom načinu na koji pokuša iz nje da se izvuče... i po koju cenu...

Zli sveštenik

Rekli su mu da ne dira stvar zaostalu u tavanskom stanu čudnog sveštenika. Dirnuo je. A onda se desilo nešto što nikako nije želeo...

Strava u Muzeju

Šta se krije u zaključanoj odaji jezivog Muzeja voštanih figura? Čovek pod opkladom reši da provede noć na jezivom mestu kako bi to otkrio...

Iz dubina eona

Kakvu tajnu iz dalekih eona krije drevna mumija u jednom bostonskom muzeju?

Tumul

Dugačka novela na nekih 80-ak strana detaljno izlaže misteriju jedne velike veštačke indijanske zagrobne humke, ili tumula, i sablasti viđanih na njoj, izdaleka; i brojnih ljudi nestalih oko nje. A onda jedan odvažni arheolog otkrije da je ona prolaz ka neverovatnom podzemnom svetu u kojem otkriva neverovatnu civilizaciju... i neslućene nivoe košmara...

Ilustracije je uradio naš veliki i neprevaziđeni Nišlija preseljen u Novi Sad, Ivica Stevanović. Prva ilustracija koju vidite u vrhu ovog blog posta je njegov artwork, ili deo njega, za koricu knjige... Zbog Ivice se pretplata malkice odlaže u odnosu na prvobitni plan, ali kad vidite njegove umetnine niko ko ima mozga i ukusa neće mu zameriti da sačeka još koji dan kako bi to sve zasijalo u punom sjaju.

Podrazumeva se, kao i u svim drugim knjigama ove edicije, da je Dr Ghoul: 1) stručno odabrao najbolje priče, i njihove najreprezentativnije, definitivne tekstualne verzije; 2) budno bdeo nad prevodom i izdašno ga anotirao desetinama fusnota; 3) napisao iscrpan i stručan pogovor koji dodatno osvetljava ove priče.

Evo početka tog pogovora...

H. F. Lavkraft: Arheolog snova

„Nova je, zaista, jer sam je načinio sinoć, dok sam sanjao o čudnim gradovima, a snovi čovekovi stariji su od setnog Tira, ili zamišljene sfinge, ili vrtovima opasanog Vavilona.“

- Lavkraft, „Zov Ktulua“

            Mali ostaju mali čak i onda kad se iz sve snage upinju da budu veliki; veliki, pak, ne mogu protiv svoje urođene veličine, čak i onda kad nisu u svom najveličajnijem izdanju.

            Ovim bi se geslom mogao jezgrovito opisati ovaj izbor Lavkraftovih minornijih, ali nikako slabih priča; takvih, naime, koje se retko nalaze u vrhu izbora naj-najboljih, i koje s pravom umeju biti zasenjene prvorazrednim njegovim, iako pravo ne bi bilo da sasvim u mraku, neznane, ostanu, jer u sebi kriju klice, i više nego klice veličine, vredne gajenja, proučavanja i – uživanja.

            Lavkraft, podsetimo, iako je čitav svoj život proveo nezaposlen i u nemaštini, nije pisao za novac, slavu, ugled, poziciju... Pisao je sledeći svoj duboki unutarnji poriv, potrebu koju je shvatao najozbiljnije moguće, čak i kad mu je bilo jasno da svoje pisanje neće objaviti nigde drugde do u petparačkim časopisima sumnjivih estetskih kriterijuma; najozbiljnije moguće, čak i onda kada se bavio delatnošću koja bi se u skoro svačijem drugom slučaju svela na prostituisanje sopstvenog talenta – naime, u „pisanju u najam“. A opet, bilo da je pisao pod svojim imenom ili pod tuđim, „za svoju dušu“, za fioku ili za preživljavanje, on je to radio s podjednakom posvećenošću, sa istovetnim, totalnim ulaganjem sebe, ukratko – za večnost. Pisanje mu je značilo suviše mnogo, značilo mu je sve, a da bi ga zaista mogao degradirati ma kakvom kalkulacijom, suzdržavanjem, prilagođavanjem, dodvoravanjem, sleđenjem ma čijih tuđih načela.

            Ove romantičarske, idealističke, sasvim nepragmatične nazore Lavkraft je programski najavio još na samom početku svoje odocnelo započete spisateljske karijere, u eseju iz januara 1921. godine:

Imaginativni pisac posvećuje se umetnosti u najsuštinskijem mogućem smislu. Nije na njemu da piše pričice za decu, da daje korisne pouke, mućka površne stvari za dizanje elana, ili da didaktički ponavlja nerešive ljudske probleme. On je slikar atmosfere i snoviđenja – lovac na neuhvatljive snove i hirove – putnik u nečuvene zemlje, koje samo najosetljiviji ljudi tek povremeno naziru kroz veo stvarnosti. On ne samo da vidi objekte, već sledi bizarne tragove povezanih ideja koje ih obuhvataju i vode dalje od njih. On je poeta sumračnih vizija i sećanja iz detinjstva, ali njegovi stihovi samo su za osetljive. Sva raspoloženja su njegova, bilo svetla ili tamna. „Ispunjenost“ i „korisnost“ njemu su nepoznate reči. On nije praktičan i nekad umire u siromaštvu, jer svi njegovi prijatelji žive u gradu Nikadiji iznad zalaska sunca, u drevnim mikejskim kamenim hramovima ili u kriptama i katakombama Egipta i Meroja. Većina ljudi ne razume šta on priča, a većina onih koji ga razumeju protive se tome, jer su njegove izjave i slike počesto neprijatne, a ponekad potpuno nemoguće. Ali on ne postoji zarad hvale, niti misli na svoje čitaoce. Njegov jedini cilj je da oslikava prizore koji mu promiču pred očima. (H. F. Lavkraft, „U odbranu ’Dagona’“ u: Gradac, br. 171-172, Čačak, 2009, str. 42.)

           

            Priče u zbirci Bezimeni grad takođe slikaju atmosfere i snoviđenja, hvataju neuhvatljive snove i hirove, nude putopise iz nečuvenih zemalja koje samo najosetljiviji ljudi tek povremeno naziru kroz veo stvarnosti; one slede bizarne tragove povezanih ideja, sumračnih vizija i sećanja iz detinjstva, i čine to pošteno i posvećeno, dosledno i uvek povezano kako sa privatnim mislima, težnjama i opsesijama autora, tako i sa neomitologijom iz njih izraslom. Čak i ako ne dosežu vrhunce jednog „Zova Ktulua“, „Senke nad Insmutom“ ili „Daničkog užasa“ (ali, šta njih uopšte doseže, u svekolikoj književnosti strave?), Lavkraftove „manje“ priče svedoče o istoj poetici, istom svetonazoru, istom pokušaju da se krhkim, nedostatnim rečima dosegne makar nagoveštaj kosmičke strave što detronizuje čovekove antropocentrične deluzije dok se, istovremeno, fantazijom nadoknađuje nepodnošljiva stvarnost.

* * *

            Samo još malo strpljenja: finalnu koricu i druge vizuelne detalje, detalje o obimu (knjiga će imati oko 250 strana) i ceni – sve to dobijate početkom iduće nedelje!

            I naravno, podsećam: nemojte davati svoj novac i poverenje lopovima, plagijatorima i prevarantima poput Bobana Kneževića. Taj mrzitelj horora i mrzitelj Lavkrafta, uprkos tome, bez moje dozvole objavljuje i prodaje moje prevode i izbore Lavkrafta, a sada, navodno, sprema i nekakav svoj „nekronomikon“ skarabudžen od ukradenih Orfelinovih prevoda, i dodatih nekih koje je posrbio iz hrvatskih izdanja.  

Detaljno sam vas na ovu protuvu već upozorio OVDE, pa nemoj posle da bude „Jao, nismo znali, Jao, zašto smo bacali pare na ono đubre, Jao, zašto nam neko nije rekao kakav je to lopovluk i svinjarija...“ itsl.