FRANKENŠTAJN: ŽIV JE, ŽIV!

Autori: Stiv Najls, Berni Rajtson, Keli Džouns

Žanr: MODERNI KLASICI U STRIPU

Prevod: Draško Roganović

Format: 19,5 x 29,7 cm
Povez: Tvrd
Broj strana: 96
Štampa: CB/ Kolor

Izdavač: Čarobna knjiga, 2023

 

ŠTA KAŽE IZDAVAČ?

 

Šta li se desilo sa Frankenštajnovim čudovištem nakon završetka romana Meri Šeli?

 

Te teme su se dotakli mnogi autori, ali malo gde je ona lepše i raskošnije obrađena nego u stripu Frankenštajn: Živ je, živ!, u kom pratimo izmučeno čudovište koje samo želi da ga svi ostave na miru. Ono žali zbog svojih dela i preispituje svoje postojanje, ali ma koliko to želelo, nije u stanju da sebi oduzme život. Progonjen vizijama tvorca, monstrum žudi za svršetkom koji nikako da dođe, samo da bi, naposletku, otkrio da i čudovišta mogu posedovati ljudskost! 

 

Stiv Najls i Berni Rajtson u stripu Frankenštajn: Živ je, živ! ne donose toliko stravične prizore, već pre detaljnu studiju jednog od najslavnijih književnih likova i njegov mogući dalji put. Ovo delo nam pokazuje šta je to što nekoga čini čudovištem i mogli biste se iznenaditi onim što ćete otkriti. 

 

Privju, najava i mesto za najpovoljnije naručiti: OVDE.

 

 

ŠTA KAŽE GHOUL?

 

Sve, sve, ali strast!

Elem, mnogi je crtač svoj talenat upošljavao trbuhom za kruhom, ali ne i legendarni Berni Rajtson, jedan od nekolicine najvećih umetnika horor ilustracije i stripa svih vremena. Njegove pulp horor zezalice imate kod Darkwooda u ediciji Jezovnik, a isti izdavač objavio je i novi prevod romana FRANKENŠTAJN koji krase desetine izuzetnih Rajtsonovih ilustracija – rađenih (navodno, besplatno) s ogromnom ljubavlju, posvećenošću i strašću.

Strast koju je uneo u te ilustracije legendarna je i antologijska. Podsetiću vas samo na dve meni najdraže: jedna je čuvenija, jer je melodramatična i spektakularna.

Druga je antipod tome: tiha, mirna, statična (u smislu dešavanja u kadru, u smislu da ne prikazuje neku spolja vidljivu dramu, sukob, makljažu) ali je, zapravo, najbolja ilustracija (sic) alhemije do koje samo najveći mogu dobaciti: da te crne črčkarije na belom papiru nekad, nekako ožive, i onda vas sa crteža opauči ŽIVOT, emocija, duh, strast, i vi pred time ne možete da ne uskliknete: ŽIV JE, ŽIV! 

E, istu tu strast iz svog slavnijeg rada, na ilustrovanju romana Meri Šeli (čitajte u mojoj POETICI HORORA detaljan prikaz fundamentalnog mesta tog dela u razvoju poetike i estetike strave, ali i SF-A) Rajtson je ubrizgao u svoje linije i valere i u ovom stripu, i njegove umetnine (spojler) OŽIVLJAVAJU na papiru isto kao i uvek kako smo ranije kod ovog umetnika bili navikli.

Tematski, scenario se nadovezuje i na zaplet i na ideje iz kreacije Meri Šeli: stvor se, na Severnom polu, predaje večitom ledu, pred svojih zgađenim tvorcem, ali ubrzo se uspostavi da ga led neće; on se iz njega otopi, i razočarano shvati da je ponovo (jebi ga!) – ŽIV. Onda svoju telesinu poda drugoj suprotnosti, vatri, i zalegne pod plimu užarene lave što kulja iz vulkana. Uzaman! Zemlja gori, tope se planine, ali i iz tog stvrdnutog kamena oko sebe on uskrsne, izađe kao pile iz ljuske jajeta, i shvati, s gnušanjem, da je ponovo (jebi ga!) – ŽIV.

Onda dospe u domaćinstvo jednog, kako izgleda, znatno dobroćudnijeg naučnika od onoga koji ga je doveo na ovaj svet; i taj drugi doca ga hrani i greje i vraća u život, i na raspolaganje mu stavlja svoju ogromnu biblioteku (jer čovek nije Živ ako nema veliku Biblioteku)… 

Ali, u pomalo mizantropskoj vizuri koja se nadovezuje na mračni roman Šelijeve, ispostavi se da su ljudi bez izuzetka stoka, ološ, oni su prava čudovišta, i Stvor je ponovo rastrzan između odanosti Naučniku br. 2, koji mu je ako ne baš podario a ono okrepio novi Život, i svog osećanja za Dobro i Zlo koje je, naravno, čistije, neiskvarenije, tačnije nego kod bilo kog čoveka kojeg sretne.  I sad je on na zadatku: da osmisli i opravda taj neželjeni, problematični Život koji mu je dat. Da s njim uradi nešto vredno, daleko vrednije nego da bude vašarska nakaza za plašenje praznoglave svetine. 

Možda ta svetina, s početnih stranica ovog stripa, predstavlja one plitkoumne fanove horora koji su tu samo zbog golog, površnog senzacionalizma: „daj krv, daj čudovišta, daj da se plašimo, brrrateeej!“ I, ako je tako, Rajtson se s njima brzo obračunava, na samom početku se ograđuje od takvog pristupa hororu, i kreće u Planine Uzvišenog.

Kao što iz ovog opisa možete naslutiti, radi se o misaonom stripu, stripu koji se rve sa IDEJAMA; to je hvale vredan i, u američkom stripu, ređe viđen pristup, naročito sa ovako old school moralnošću (jer, kad se nekakve ideje uopšte plasiraju tamo, danas, one su češće cinične i amoralne, a ređe ovako staromodno klasične i neironično prostodušne po pitanju Dobra i Zla).

Na svu sreću, to NE znači da je ovo nekakva napadna filozofijada: veliki umetnik uspeva da svoje teme i ideje plasira u formi koja pleni i svojom spektakularnom vizuelnošću. Barokna grandioznost ovih slika u skladu je s idejama koje one nose: čudovišna divota Prirode nije tu iz dekorativnih razloga (evo malo lepih šuma i planina, glejte što lepo umem da crtam jelke i kamenje!), nego iz idejnih. 

To je ideja Uzvišenog (Sublimnog) iz koje je izvorni gotik rođen, to je koncept Prirode kao Divote koja je istovremeno (mada ne uvek i svuda) i Zastrašujuća. Koliko god sami po sebi bili oku prijatni svi ti prizori ledene polarne pustinje, tih nepreglednih planinskih vrleti, tih pompeznih vulkana i reka lave – oni su sve vreme natopljeni idejama i asocijacijama na temeljni konflikt: između Prirode (datosti) i Neprirode (stvorenosti, dizajna, svrhe).

Stvor je, poput Bajronovskog junaka, pompezno integrisan (ali, da li je?) u tu i takvu Prirodu, kao na romantičarskim slikama Kaspara Dejvida Fridriha gde samotni melanholici zure u nepojmljivi beskraj. A kada se Stvor, potom, nađe u okrilju Neprirode, tj. Kulture, u kući novog Naučnika, Rajtson opet daje oduška svojoj ljubavi prema svim tim drangulijama i s ljubavlju crta retorte (hiljadu mi retorti!) i epruvete i čudesa, i još pride tegle sa uzorcima, živuljkama, abortusima, i preparirane krokodile i još trista čuda u toj Larger Than Life Kućerini i njenoj hiper-gotskoj Laboratoriji…

Šteta je što je Rajtson sagoreo radeći na ovom stripu i doslovno je izdahnuo nad njim, ne završivši ga. Svu svoju strast i sav svoj Život uneo je u te table, dok više ništa nije preostalo. Umro je 2017. uradivši u potpunosti oko ¾ stripa. Ostatak, nekih 17 strana, prema njegovim skicama, nacrtao je Keli Džouns. Šta reći o tome? Junački se izborio s tim nezahvalnim zadatkom, koji je u izvesnom smislu unapred osuđen na propast (jedan je bio Rajtson; zamene nema, niti je moglo biti!), ali koji verovatno čini maksimum potreban da Rajtsonovo testamentarno delo ne ostane nedovršeno (zar ne mrzite kad se to desi?), nego da ima neki kraj i da se može, koliko-toliko zaokruženo, predstaviti ljubiteljima i poštovaocima.

Za poštovanje je to što se Džouns nije ni trudio da zavara čitaoca i da do najsitnijih detalja oponaša crtež Majstora, pa da se neko naivan obmane i „ne primeti“. Ne, rez se vidi, vidi se tačno poslednja Rajtsonova strana i prva Džunsova za njom, vidi se čak i u drugoj nijansi kolorita, i to je pošteno, i ne bi ni valjalo da je drugačije. Ovako je veliki umetnik ispoštovan a njegovo poslednje veliko delo predstavljeno je na dostojanstven način. U zagrobni život u klasičnom smislu ne verujem, ali zato itekakao verujem u ovu vrstu Života posle Smrti kojem svedoči ovaj strip. U njemu on nije samo oživeo tog stvora, nego je i deo svog Života ostavio, preobražen, da traje – dok ima ljudi (ili barem čitalaca) koji to umeju da cene.

Stoga, malo je reći da je ovo nezaobilazno izdanje: ako vas horor bar malo zanima (i to iz pravih, dubljih, ozbiljnijih razloga) – prosto ga morate imati.  

P.S. Uzgred podsećam da je Čarobna knjiga objavila i verziju FRANKENŠTAJNA Žorža Besa, koja takođe zaslužuje vašu pažnju. Moj rivju toga čitajte OVDE.

SLAUGHTER FESTIVAL 2023

 

Rezervišite svoje mesto u kampu i pošaljite svoj film na konkurs

„Slaughter art-horror film festivala“ u Doljevcu

 

Od 30. juna do 2. jula održaće se Internacionalni festival umetničkih horor filmova “Slaughter Festival” u nekadašnjoj doljevačkoj klanici u organizaciji Komplos Art Factory udruženja građana iz Doljevca.

 

Biće prikazano 15-ak filmova na tri bioskopska platna, kako u glavnoj hali, tako i na otvorenom, u fabričkom krugu nekadašnje klanice. Biće prikazani dugometražni igrani, dokumentarni, eksperimentalni i kratki filmovi horor žanra. Umetnički direktor festivala je istaknuti srpski poznavalac horor kinematografije, dr Dejan Ognjanović, pisac, kritičar, prevodilac i urednik, a za program pratećeg muzičkog dela zadužen je poznati muzičar Željko Ljubić Piti.

 

Pored najnovijih atraktivnih naslova koji se nadmeću za nagradu #ZlatnaMacola, pokrećemo i program #SkrajnutiKlasici, u kojem ćemo svake godine prikazati i nekoliko manje poznatih, a vrednih klasika, s namerom da i najvećim posvećenicima žanra otkrijemo nepoznate bisere nastale pre nekoliko decenija.

 

Biće prikazan i blok inostranih kratkih igranih horor filmova novije proizvodnje koji su bili nagrađeni na vodećim svetskim festivalima.

 

Najbolji film biće nagrađen Zlatnom Macolom, nagradom koja asocira na radni alat doljevačke klanice osnovane daleke 1952. godine, a posetioci će pored projekcija filmova moći da isprate nastupe 12 autorskih hevi metal bendova koji će nastupati na dva nezavisna stejdža u okviru pratećeg programa.

 

Novitet na festivalu od ove godine predstavlja mogućnost besplatnog boravka u kampu u okviru festivalskog prostora kao i korišćenje bazena, teniskih i drugih sportskih terena kao i sportski ribolov. Rezervacije su otpočele i vrše se slanjem imejla na camp@slaughterfestival.com.

 

U cilju podsticanja domaće filmske produkcije i širenja interesovanja za horor žanr, festival raspisuje konkurs za kratki domaći film strave, trajanja od 5 do 30 minuta.

 

Uslovi:

1) da film obrađuje horor motive i teme, snimljene i režirane na horor način;

2) da film nije javno dostupan na internetu (Youtube i drugde);

3) da je godina produkcije 2022. ili 2023. a zemlja produkcije – Srbija.

 

Konkurs traje od 29. maja do 25. juna.

Šaljite odmah, ne čekajte zadnji dan ako imate gotov film!

 

U tom periodu autori filmova mogu slati svoje radove, u MPEG formatu, fajlova ne većih od 10 Gb, preko Wetransfera, na mejl horror@slaughterfestival.com ili, alternativno, mogu poslati bezbedni, zaštićeni link ka nekoj platformi (npr. Vimeo) gde se film može pogledati.

 

Uz link sa fajlom filma poslati u mejlu osnovne podatke: Naslov, Godinu produkcije, Ime scenariste i reditelja, Kratak opis zapleta (do dve rečenice).

 

Najbolji filmovi biće prikazani na ovogodišnjem Slaughter-festu, u bivšoj klanici u Doljevcu (30. jun – 2. jul), a najboljem među njima biće dodeljena nagrada Zlatna Macola.

 

Posetioce očekuje i bogat prateći program. Slikani murali na zidovima klanice na temu istorije filmskog horora, a biće organizovano nekoliko tribina i izložbi strip crteža.

 

Ulaz za posetioce se ne naplaćuje, a za goste iz Niša i Leskovca, biće organizovan besplatan prevoz do Doljevca i nazad, kao i besplatan parking za sve one koji dolaze svojim automobilima.

 

Festival se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i Opštine Doljevac.

 

Pratite ovaj blog za nove najave i vesti.

 

Podsetite se KAKO JE BILO prošle godine, kao nagoveštaj toga šta da očekujete.

 

A neke materijale imate i na zvaničnom sajtu festivala.

 

HOROR PLANOVI ZA 2023. GODINU

 Fraza „HOROR PLANOVI“ odnedavno ima zlokobnije konotacije nego što smo bili navikli, ali čitaocima ovog bloga jasno je (valjda?) da se iza spiskova i planova koje vam iznosim ne tiču nikakvi planirani zločini, nego samo – aktivnosti na stvaranju, plasiranju i promovisanju horor žanra u umetničkim medijima, a pre svega književnosti i filmu.

            Da, živimo u brutalno nesigurnim i nepredvidivim vremenima; daleko je veća šansa danas nego pre 5-6 godina da čovek ispadne glup u javnosti govoreći o tome šta planira da radi za tri ili šest meseci, jer tzv. stvarnost se menja iz dana u dan sve brže i sve nagore, i stalno iskaču neke nepredvidive, loše stvari – ratovi, masakri, inflacija, protesti, vanredni izbori, mitinzi, nemiri, čuda. 

U tom kontekstu, kažem, vrlo je nezahvalno iznositi planove. Ali, s druge strane, nemam stvarno vremena ni živaca da odgovaram ponaosob svakome ko me pita za ovu ili onu knjigu, za ovaj ili onaj festival ili već koju aktivnost (da li će? kad će? pošto će? dokle će?), pa zato, da ne bih odgovarao svakome posebno, evo, ovde, na jednom mestu, na čemu sam donedavno radio, šta sada radim,  i šta ću raditi, ako je tako volja Azatotova, i ako ne iskrsne neki novi JeboTeBog KoZnaŠta.

 

            ORFELIN

            U ediciji „Poetika strave“ Orfelin je, pod mojim uredništvom, ove godine već objavio dve knjige, i to: KRADLJIVAC TELA – R. L. Stivenson i TAJNI SAPUTNIK– Džozef Konrad. Jeste li ih već nabavili? Pročitali? Ocenili/prikazali na Gudridsu? Preporučili nekome? Barem slikali za Fejsbuk ili Instagram? Širite Reč, ili bar Sliku, jer to je najbolja reklama, i najbolji garant da ova edicija raste i traje.

            Naredne dve knjige u ovoj ediciji su:

KRSTARENJE SENKI – Žan Re, zbirka priča izuzetnog belgijskog majstora čiji smo roman MALPERTUI već objavili u ovoj ediciji; sada je red da ga upoznate i kroz kratke priče, koje spadaju u neke od najboljih u horor žanru.

DUHOVI – M. R. Džejms, moj izbor priča prvorazrednog majstora priča o duhovima, demonima i crnoj magiji, koje nisu uvrštene u zbirku ZAZVIŽDI I JA ĆU TI DOĆI (2015), takođe u ovoj ediciji, a odlične su. Sa ovih 11 priča završavamo sa Džejmsom: u ove dve zbirke (ZAZVIŽDI + DUHOVI) imaćete sve njegove zaista vredne horor priče.

Ovo je radna verzija ilustracije za naslovnu stranu Džejmsa u izvedbi naše pouzdane Aleksandre Dević.

Koricu za Rea uradio je Nikola Uzelac (TEATRO GROTTESCO).

Više detalja o ove dve knjige vrlo uskoro, prilikom raspisivanja pretplate, početkom juna. Iz štampe bi trebalo da izađu početkom jula.

 

Već sam ranije na blogu najavio da će Orfelin, u ediciji „Crna mačka“, objaviti ultimativno, spektakularno izdanje KNJIGA KRVI Klajva Barkera, u dva velika nekronomičasta krvava toma. Detalje o tome pogledajte OVDE.

Barker bi trebalo da izađe za Sajam knjiga krajem oktobra – s pretplatom krećemo oko mesec dana pre toga. Čuvajte novce, štedite, nemojte sve da ih spiskate na more i sladoled ovog leta – trebaće vam najesen! 

Orfelin će, takođe za Sajam, u oktobru objaviti i novu knjigu u ediciji „Gluvo doba“ (koju neki, s pravom, zovu i „Gulovo doba“) – dakle, horor roman domaćeg autora, Marka Piševa, TAJNI SVAT. Piševa manjina vas (do 300-ak ljudi) zna po zbirci FOTOFOBIJA, odavno rasprodatoj (ali bez brige, izaći će i novo, dopunjeno izdanje kod Orfelina, nadam se dogodine). A sad je kucnuo čas da ga upoznate i u dužoj proznoj formi. Više o toj knjizi kad se primakne izlazak. Recimo, najnestrpljivijima, da se radi o hororu smeštenom u našu prepoznatljivu sadašnjost, Beograd danas, gde je aktivna jedna naročita sekta: elementi mistike, okultnog i natprirodnog vešto su utkani u priču koja će vas opčiniti.

 

Za Orfelin sam načinio i izbor preostalih, odličnih priča Aldžernona Blekvuda koje do sada nismo objavljivali. Da li će to izaći ove godine ili iduće, za sada ne mogu da tvrdim.

Takođe, moj novi prevod romana SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA H.F. Lavkrafta (kojim zaokružujemo sve vredno od HPL proze u Orfelinu) očekujte početkom iduće godine. Ne mogu fizički da stignem ranije, jer – vidi dole.

 

 

VASTARIEN

U prestižnom magazinu za umetnost najmračnijeg horora, koji izlazi do kraja juna, ili najkasnije u julu, biće objavljen moj esej pod naslovom „Horror’s Bitter Pill: Pessimism in Lovecraft and Ligotti”. U pitanju je moj najduži esej do sada (ima 14.500 reči, iliti 51 karticu), a ako moj subjektivni sud o tome nešto znači, mislim da mi je i (za sada) najbolji.

To je rad koji sam prošlog septembra usmeno izložio u Transilvaniji, na konferenciji o pesimizmu, a sada će u svojoj punoj gloriji moći da se pročita (naravno, na engleskom).

 

 

RUE MORGUE

U prvom ovogodišnjem broju već sam imao jedan veliki temat, posvećen stogodišnjici od izlaska prvog broja magazina WEIRD TALES, a u broju za jul-avgust čitaćete moj temat o Ričardu Korbenu, povodom izlaska restaurisanog DENA. 

Moji sagovornici u tom tematu su Hoze Viljarubija, Korbenov iskusni, dugogodišnji kolorista, i Majk Minjola, koji je s Korbenom sarađivao (kao scenarista) na nekim od najboljih epizoda HELLBOYA, uključujući epizodu CROOKED MAN, koja je poslužila kao okosnica scenarija za najnoviji film o Helboju, upravo snimljen u našem komšiluku (Bugarska).

 

 

HOLIVUD OD VIJETNAMA DO REGANA – Robin Vud

Najzad sam okončao prevod ove titanske knjige, koja će imati preko 500 strana, jednom kad je NKC (Niški kulturni centar) bude objavio. Godinu dana sam radio na tom prevodu (paralelno s radom na Orfelinkama i svemu drugome), i poslednje poglavlje sam poslao izdavaču krajem aprila.

Ako budu ažurni i sposobni, nema razloga da ta knjiga ne izađe iz štampe za ovogodišnji sajam u oktobru. Mada, da li će tako i biti – ne znam, i nije do mene. Nadam se da hoće, jer ovo je zaista jedna od najpametnijih i najvrednijih filmskih knjiga koje sam u životu pročitao i jedva čekam da je podelim sa domaćom publikom.

 

 

GRADINA i FILAŽ

Nominalno sam u redakciji oba ova časopisa koja izdaje NKC. Avaj, oba su u stanju kliničke smrti. Tekstove za novi FILAŽ dao sam prošle, ako ne i pretprošle godine, ne sećam se više. Taj broj još nije izašao, a kad će – ne znam. GRADINA takođe prolazi kroz turbulencije nakon prerane smrti njenog urednika, Z. P. Sigme, a da li će da stane na svoje noge i povrati izgubljeni ritam – videćemo.

 

 

VESELI ČETVRTAK

I dalje intenzivno sarađujem s ovim strip izdavačem.

U luksuznom kolekcionarskom izdanju o Zagoru, BUBNJEVI DARKVUDA nalazi se moj esej o epizodi „Indijanski cirkus“. Neki čitaoci su ga pohvalili kao iznenađujuće dobar zato što u njemu izlazim iz svoje „zone komfora“ i pišem o epizodi koja nema ni najmanjeg traga horora. (U istom izdanju, o horor epizodi „Prokleto blago“, sa zombi gusarima, esej je pisao Aca Radivojević.)

U upravo izašlom luksuznom kolekcionarskom izdanju o Dilanu Dogu, PRIČA O NEDOKUČIVOJ GOSPI, možete čitati moj veoma iscrpan esej o Smrti kao liku u Dilanu uopšte, u hororu uopšte, ali naročito o svim Sklavijevim referencama, manje-više skrivenim, u kultnoj epizodi „Iza ogledala“.

 

 

MOJA PROZNA NEDELA

Imam dve knjige koje su, otprilike, 4/5 gotove.

Roman ZADUŠNICE je većim delom napisan, ali treba ga završiti (prišao sam vrlo blizu kraju) i dopisati neke stvari ranije u tekstu. Pa da to odleži. Pa se ispolira. Pa pošalje nekolicini beta čitalaca. Pa…

Zbirka RASTAKANJE je takođe skoro gotova, s tim što treba da prođem kroz neke priče i ispoliram ih (što je relativno lak i brz posao), i što treba da intenzivno preradim noveletinu „Nekronomikon, treće, dopunjeno izdanje“ (koja je izvorno imala 55 strana) u još žešću, luđu i dužu noveletinu-na-granici-kratkog-romana „Nekronomikon: četvrto, ultimativno izdanje“. I to sam započeo, i uradio oko pola, ali treba to i dovršiti…

Da li ću uspeti da završim bar jednu od ovih knjiga ovog leta – ne znam i ne smem da obećavam. Zavisi od toga koliko mi vremena pojedu KNJIGE KRVI (gde moram da detaljno prođem kroz sve prevode i da napišem opširan pogovor i još neke prateće tekstove).

Potrudiću se da završim bar jednu – i ako uspem, to bi moralo biti gotovo do Sajma. Videćemo. Ali ne radi se samo na tome…

 

 

ZAVODNIK NA FILMU?

Poslao sam sinopsis i scenosled filmske adaptacije mog romana ZAVODNIK na konkurs FCS-a za razvoj scenarija. Prethodna komisija (prošle godine) za to nije imala sluha; videćemo šta će reći nova. Ako ovaj projekat nekim slučajem prođe, i dobije sredstva, napisaću scenario – a onda, idemo dalje. Rezultati bi trebalo da su poznati negde najesen, valjda do septembra.

 

 

SLAUGHTER FEST

I ove godine sam umetnički direktor ovog festivala horor filma (i hevi metala, ali taj muzički deo uređuje neko drugi), koji se dešava u Doljevcu kod Niša. Budite spremni za vikend od 30. juna do 2. jula. Trebalo bi da u ponedeljak 29. maja u medijima izađe jedno zvanično saopštenje tim povodom, ali ne očekujte ni tamo ni ovde, sada, detaljnije najave o programu, jer na tome se još uvek uveliko radi, pregovara i dogovara… Ali biće lepih, vrednih stvari, zbog kojih valja da potegnete u Gulovu Klanicu...

 

 

ART-ANIMA FESTIVAL

I ove godine učestvujem na Draža-festu, koji se dešava u KC Gradu 5. i 6. jula (sreda/četvrtak). Pričaću o Žanu Reu i belgijskoj fantastici. Tom prilikom biće i svetska premijera ovog friškog izdanja, naživo, najzainteresovanijim čitaocima-kupcima koji ga žele iz mojih ruku.

 

 

GROSSMANN FILM & WINE FESTIVAL

I ove godine učestvujem na najboljem regionalnom festivalu horora i fantastike. Predstaviću im nove Orfelinke i intervjuisati spec. gosta, Džona MekTirnena. Ovaj reditelj mi je promakao u Bg, kad je bio na FEST-u, pre par godina; ovog puta će dolijati.

 

 

ZBORNIK: SAVREMENE TENDENCIJE U AMERIČKOM HOROR FILMU

Ako učesnici prošlogodišnje konferencije pošalju svoje radove, i ako Dom Omladine ostane pri ranijem planu, trebalo bi najesen da iz štampe izađe dvojezični zbornik sa osam usmeno izloženih radova, sada prerađenih u ozbiljnije eseje. Ja sam urednik toga, tj. tu imam predgovor i svoj rad (o „elevated“ hororu). To bi trebalo da bude promovisano u novembru, na novom izdanju Festivala američkog filma u DOB-u.

 

 

DRUGE PROMOCIJE I AKTIVNOSTI

Niti me ko zove, niti se ja cimam da se pozivam i organizujem: iskren da budem, pomalo me smaraju te akcije, svesno sam ih proredio, nemam više taj entuzijazam i tu energiju i volju (a ni vreme) da putujem uzduž i popreko Srbije u razne biblioteke i domove kulture… Uostalom, biće vam sve jasno kad pročitate u RASTAKANJU moju najnoviju, ovogodišnju priču, „Promocija“ (da! eto, uspeo sam, ne znam ni sam kako i kad i u kojoj pauzi između čega, da u ovoj godini već napišem jednu novu priču!).  

 

Vrlo je moguće da sam nešto zaboravio da napomenem, ali eto, to je to, uglavnom, šta se može očekivati (uz božju pomoć).

 

NOVI HORORI 2023

 

Dugo se nisam osvrtao na noviju hororfilmsku produkciju. Poslednji put, na gomili, ukratko, bilo je to baš za Novu godinu, OVDE.

            U međuvremenu, za ovih pet meseci, zasebne rivjue zaslužila su samo tri filma, i to: odlični MEGALOMANIAC (2022), njanjavo-gledljivi EVIL DEAD RISE (2023) i pretežno dosadni a mestimično jezivi SKINAMARINK (2022).

            Razlog za to je samo delom u tome što sam prezauzet radom na Orfelinkama i još ponečemu (uskoro obznanjujem horor planove!); a delom je, prosto, u tome što nema filmova vrednih da se njima naširoko bavim. Zato, evo, ukratko, šta sam od NG do danas pogledao a da mi nije sasvim izvetrilo iz pamćenja.

 

 

INFINITY POOL

**(*)

3-

Sve ono što sam pisao za prethodna dva filma KroniJr-a, važi i za ovaj: ideja-dosetka, na ivici horora ali ne baš, znatno je zanimljivija i potentnija kad o njoj čitaš i misliš nego rezultat koji na kraju, na ekranu vidiš, ali ipak, čak i poludupasta exploatacija te SF premise nudi dovoljno novog i neviđenog ili bar erzac-drugačijeg da vredi pažnje. I kao i ranije, tako i ovde, nepreskočiv mi je problem što se novum koristi radi debilno-neubedljivo uske specijalizacije iako bi, realno, da postoji, sigurno bio korišćen na sto drugih, pametnijih načina. Možeš da kloniraš ljude da budu identični originalima, ali to koristiš samo i jedino u slučaju da neki obesni turista u tvojoj tiraniji-turističkom raju ubije domoroca. I to NE da bi iz mrtvih vratio domoroca, nego da bi klonirao zlikovca, i klona mu na oči rodbine žrtve (ili baš i njihovim rukama) pogubio. Prc! Odnosno, meh. No, obilje nasilja, krvi i nešto čizi lsd sexa, plus hrvatske primorske lokacije (i EUstaške asocijacije), dodaju začina na ovo problematično, nedokuvano „novo“ meso. I naravno, čak i ovakvo, medium-rare, ukusnije je od žilavog, suvog, tatkovog.

 

 

MATRIARCH

**

2

Osvežavajuće antipatičan gl. ženski lik bakće se sa svojom čudnom kevom u rodnoj kući (davno neposećenoj), i to neko vreme deluje ok jer nije smesta očigledno šat se zbiva i u kom pravcu tačno ide, dok se ne desi apsurdno besmislen i loše realizovan klimaks koji je hrabar na nivou zamisli, ali nije imao muda (talenta? budžeta?) da kako valja i prikaže to što je naumio, pa zato to ostaje mlako i na kraju razočaravajuće. Mada ne sasvim nevredno gledanja, ako ste baš mega-strpljivi i mega-tolerantni, a željni nečega drugačijeg.

 

 

A WOUNDED FAWN

**

2

Neshvatljivo prehvaljen filmčić koji krene od relativno zanimljive arđentovske premise (Furije umesto Tri majke), ali se svede na vremenom sve nezanimljiviju igru „mačke i miša“ između slabo kastovanog ubice i njegove meh žrtve u jednoj kolibi. Skučeno u svakom smislu, i ni izdaleka toliko vizuelno bogato da bi opravdalo sve te internet-hajpovske baljezgarije o giallo masterpisu.

 

OLD PEOPLE

**

2

Mnogo je potencijala bilo u ideji da naprasno starci postanu ubilački nastrojeni – kao matori pandan već viđenih THE CHILDREN – ali se od dramskih i konotativnih potencijala međuljudskih odnosa i rata generacija ne uradi ništa, i sve se svede na jednu neubedljiviju varijaciju na filmove o zombijima. Zamenite zombije matorcima, i sve ostalo je isto. Samo ne znam kome će biti strašni ti nemoćni kljakavi kilavi reumatični starci sa njihovim išijasima, pritiscima, šećerima, prostatama. Dramaturgija, likovi, situacije (opsada jedne kuće: zeeev), sve je to deža vi.

 

 

PROJECT WOLF HUNTING

**

2

Mnogo beslovesno prolivene krvi u nehumanom korejskom akciono-hororičnom splateru u kojem se desetine bezličnih a antipatičnih njuški (zatvorenici na jednom brodu koji ih prevozi) makljaju i kolju i razbijaju glave čime god u spektakularno koreografisanim scenama u kojima me ama baš ništa ni za koga nije bilo briga. Bezdušna (bez duha) psihopatska klanica u kojoj sva ta krv već negde na pola filma postane dosadna. A ovo traje li traje… Ako bi neko hteo promidžbu ideje o tome da nasilje na filmu obezljuđuje, dehumanizuje, otupljuje gledaoca i ubija mu empatiju prema fellow men (and women), teško da će naći bolju ilustraciju od ovog ogavnog „filma“.

 

 

THE LAKE

*(*)

2-

Solidni cgi efekti dinosaurolike kreature iz jezera bukvalno su sve što se može pohvaliti ovde: inače, scenario je đubre, likovi i situacije i dijalozi najotrcaniji mogući, ovo bukvalno kao da je neki A.I. i pisao i režirao. Mentalna uvreda za svakoga starijeg od 10 godina i/ili ko je pogledao više od dva monster-muvija u životu. Samo za decu i vikendaše.

 

 

THE ANDY BAKER TAPE

*(*)

2-

Ne znam čime je ovaj FFF zaslužio da se nađe na nekim prošlogodišnjim listama top-horora. Mada mi plot nije obećavao, rekoh ajd da mi slučajno ne promakne skriveni biser. Kad ono – PFFFT. Dva brata, jedan lud (?), jedan budala (!), i 70 minuta s njima u kolima, dok jedu fast food i neprestano kenjaju. A nije zabavno čak ni toliko koliko to možda moj opis nekome zvuči.

 

 

RENFIELD

*(*)

2-

Napadno neduhovito, a napreže se iz petnih žila nekim otrcotinama od dosetki. Zabavno jedino kad je Kejdž (kao Drakula) na ekranu, i skoro negledljivo šmiranje i recitovanje kad nije. „Zaplet“ je mašinski, bez duha, jeftino-kičasta stilizacija (kao MI NISMO ANĐELI 3), a ceo film gledljiv jedino u kontekstu nekog dugog putovanja busom ili avionom, kad vam je pažnja podeljena i kad nije greota i zaspati. Jer, ako se to desi, ništa nećete propustiti.

 

 

THE TANK

**

2-

Uvredljivo kliše mehanički pisano, ne mogu više ove A.I. scenarije, dajte ČOVEKA negde, dajte nešto s DUŠOM, jebo vas kompjuter i ko ga izmisli! Sve je ovde toliko GENERIC da to vrišti iz svakog bezličnog kadra. Kažu da ima neka kreatura na kraju, ali prvih pola sata je nešto toliko generički osmišljeno, uslikano i izgovoreno, da se to retko ovoliko ogoljeno viđa. Mašina pisala, mašina režirala, mašine dijaloge odrecitovale, fletlajn na sve strane, otaljavanje za popunjavanje „programa“ striming platformi…

 

 

SCREAM 6

**(*)

2+/3-

Odavno nemam živce za Skubi-Du-Budalaštine ovog serijala; da ima boga koji nije Mamon, ovaj bi se serijal završio sa 2. ili max 3. delom. Ali, zbog Mamona sad moramo svakih godinu-dve gledati nove majmune u novim ceđenjima odavno isceđene drenovine, u zapletima toliko usiljenim da to nema trunku smisla a kamoli macolom nabijenih „autorefleksivnih“ „metatekstualnih“ „konotacija“. Ima nešto malo saspensa ovde-onde, u prvoj polovini, ali rasplet (sa „hramom“ svim dosadašnjim ubicama) je napadno glup i nezanimljiv, a moje strpljenje i svi krediti na izmaku. Bio sam rešen da ovaj nastavak sasvim preskočim, pa me ubediše dušmani da nije tolko loš. Za sledeći (a biće ga!) nadam se da ću biti odlučniji u nameri da preskočim.

  

ENYS MEN

**

2

Ovo je isto kao onaj OVČAR (SHEPHERD) iz prošle godine: spori dosadni arty one-person show o izolaciji na pustom ostrvu i popuštanju uma nepouzdanog „pripovedača“, odnosno protagoniste (tamo beše mladić, ovde tetka u nizu rutinskih, repetitivnih zadataka). Zeeeev. Ovde je glavni štih u vidu odlične 16mm 4:3 fotografije i u tom moodu slikovitog creepy ostrva, ali… predvidivo je to, tanko, i svodi se na idenje „na vr’ brdo za kašiku pilav“.

 

THE TUTOR

*(*)

2-

Ovo je po zapletu delovalo kao da bi moglo donekle, izdaleka nalikovati mom ZAVODNIKU, ali ne – ova međuigra između zločestog učenika i njegovog unajmljenog kućnog uče je uvredljivo neubedljiva, nezanimljiva, lišena bilo čega originalnog, smelog, promišljenog, goli gimik koji je uz to glup. I to najgora vrsta: ona koaj na početku pomalo i obećava, i kažeš ok, ajde da vidimo, a onda kako odmiče, kuva te ko žabu, i kad shvatiš kolko govno gledaš, shvatiš da si već nadomak kraja.

 

COCAINE BEAR

*(*)

1+/2-

Kokainski međed je samo još jedno besmisleno hajpovano govno: neduhovito napisano, loše glumljeno i ravno, bez varnice i impakta režirano. Recimo da je scena sa hitnom pomoći ok. Sve ostalo mnogo ispod. Da li međed sere u šumi? Itekakao! Od polusveta, o polusvetu, za polusvet!

P.S. Bukvalno je Girdlerov GRIZLI bolji od ovoga. A ja mrzim taj film.

  

MEGAN

**(*)

3-

Očekivao sam nešto vrcavije, pametnije, zabavnije – ovo je tek OK. Dizajn i gluma Megan je super, ali likovi i situacije su morali biti duh-ovitiji. Suviše je konvencionalnosti oko suštinski subverzivnog i potentnog koncepta, kojim nas ovde samo golicaju ali ne deliveruju punim šakama, nego na kašičicu. Ipak, pogledaću nastavak u nadi da će biti izdašniji u repeteu.

 

 

P.S.  I ne pitajte me dal sam gledo ovu ili onu SERIJU: bukvalno i za filmove imam sve manje vremena, cepkam jedan na po tri noći-jutra, a kamoli da gledam sate i sate i saaaaateee nekakvih pantljičara od po 13 epizoda svaka. Nije da mi se neke ne gledaju, nije da neću ili ne znam za njih, nego ne postizavam. Trpam na hard pa ću gledati kad stignem, kad odem u penziju il tako nešto. First things first!