Ghoulov SHOP: FILMSKE KNJIGE!

  

Dragi čitaoci, pored uobičajene HOROR ponude, ispod ćete naći i brdašce knjiga na FILMSKE teme. Ako poželite bilo šta od navedenog, pišite mi na stari, dobro znani mejl dogstar666 et yahoo dot com.

Plaćate na račun, šaljem kao prep. tiskovinu ili cc paket.

 

KNJIGE NA ENGLESKOM:

 

SHARK MANIA

The ninth installment of the Rue Morgue Library surveys the full history of shark cinema, from Steven Spielberg’s classic JAWS, through its notorious Italian ripoffs, to the unstoppable SHARKNADO franchise and beyond.

Features reviews, interviews, rare photos/promo art and more! This is the horror fan’s ultimate beach read — or one to enjoy in the safety of your home!

76 pages

Pun kolor unutra, obilje ilustracija. (Inače, rasprodato izdanje, ima samo kod mene!)

1.200 din.

 

RELIGION AND FILM – S. Brent Plate, 2004.

Religions and films both operate by recreating the known world and presenting that alternative version to their viewers/worshippers. This book brings together religious studies and film studies, asking how the world on film affects religious attitudes, and how millennia-old myths and rituals alter the ways films are made, viewed and interpreted.

 

preface

introduction: worldmaking onscreen and at the altar

1 visual mythologising

2 ritualising film in space and time

3 religious cinematics: the immediate body in the media of film

4 the footprints of film: after-images of religion in space and time

-notes

-filmography 99

-bibliography

-index

110str.

800 din.

 

101 WAR MOVIES YOU MUST SEE BEFORE YOU DIE – ed. Steven Jay Schneider, 2009.

Here are the 101 most memorable war films ever produced, including: Apocalypse Now * The Bridge on the River Kwai * Catch-22 * Das Boot * Full Metal Jacket * Letters from Iwo Jima * Paths of Glory * Patton * Red Badge of Courage * SchindlerÂ’s List * The Thin Red Line . . . and many more Each entry includes cast and credits, a summary of the story, interesting highlights, little-known facts about the film, and memorable ad posters and movie stills. Written by an expert team of film historians, scholars, and critics – including Dejan Ognjanović!

Ovo je izgleda rasprodata knjiga, nema je više u prodaji.

1.300 din

 

101 GANGSTER MOVIES YOU MUST SEE BEFORE YOU DIE – ed. Steven Jay Schneider, 2009.

Get ready to take a walk on the wild side. With insight from critics, film historians, and academics – including Dejan Ognjanović! - "101 Gangster Movies You Must See Before You Die" brings knowledge, insight, and passion to a wealth of dirty rats, horses' heads, colorful misters, dons, molls, triads, kingpins, hoods, yakuza, low-life scum, informers, shoot-outs, hold-ups, heists, gangs, shakedowns, drug deals, getaway cars, murders, kidnappings, and car chases.

1.300 din

 

 

A SHORT HISTORY OF CINEMA IN SERBIA AND MONTENEGRO, PART I: 1896-1945 – Dejan Kosanović

500 din

 

 

THE ROUGH GUIDE TO GANGSTER MOVIES - Lloyd Hughes, ed. 2005.

From The Godfather to Get Carter, big screen tales of organized crime have produced many of cinema''s greatest films and most memorable moments.

·         Introduction: Overview of the gangster genre's evolution from the 1930s to modern times.

·         The American Dream (US Gangsters): Detailed reviews and context for classic films and icons like Cagney, Robinson, and DeNiro.

·         British Gangsters: Coverage of UK crime cinema, including Get Carter and London underworld films.

·         International Underworlds: Analysis of crime cinema in France, Italy, and Hong Kong (e.g., Chow Yun Fat).

·         Thematic Features: Examination of specific elements, such as gangster cars, molls, and plot tropes.

·         Essential Filmography/Reviews: A directory of key films. 

 1.000 din

 

 

THE ROUGH GUIDE TO COMEDY MOVIES - Bob McCabe, ed. 2005.

The Rough Guide to Comedy Movies uncovers cinema''s funniest and most varied genre, from silent slapstick, to 90s gross-out and the dark indie humour of today. The canon of fifty greatest funnies runs from The Gold Rush and Duck Soup to Airplane and Shaun of the Dead, plus double-acts, drag-acts and ensembles from Laurel & Hardy and the Marx Bros, to the Pythons and the Coen Brothers. Seeking out the films that have amused people the most - or simply amused the most people - the Rough Guide gives you the ultimate lowdown on laughter in the movies from Wes Anderson''s Rushmore to Withnail and I, and from John Belushi to Billy Wilder.

CONTENTS:

-early years 1

-the comedy story

-50 seriously funny films

-comedy legends

-international film comedy

-the wider picture

1.000 din

 

 

THIS IS SPINAL TAP – Ethan de Seife

 PRODATO! 

This book is the first attempt to provide a sustained critical appraisal of the film's success, addressing general cinephiles and devoted Tapheads alike. The study considers the film within the context of cult cinema, real and mock documentaries, Hollywood comedies and musicals, and the history of rock music. This detailed stylistic and comic analysis offers new insights into the ardent Cult of Tap.

1. I love Tap

2. Production, Promotion, Initial Reception

3. 'Do "Stonehenge!"': Audiences and Critics Respond to This Is Spinal Tap

4. 'That's nitpicking, isn't it?': Analysis of This Is Spinal Tap

5. The Cult of Tap

Appendix: This Is Spinal Tap Segmentation

Notes

Bibliography

Index

700 din

 

 

-----KNJIGE NA SRPSKOM:

 

ZNAČAJ STAR SISTEMA U HOLIVUDSKOJ PRODUKCIJI DO POJAVE ZVUČNOG FILMA – Ana Daleore

Retko i vredno izdanje iz oblasti filmske teorije, filmologije i istorije filma koje pruža detaljnu analizu jednog od ključnih perioda u razvoju holivudske produkcije. Knjiga istražuje razvoj star sistema (sistema filmskih zvezda) u klasičnom Hollywoodu, njegove zakonitosti i uticaj na produkciju filmova pre pojave zvuka. Pruža značajan uvid u strukturu američke filmske industrije i istorijske procese koji su oblikovali klasični američki film.
186 strana.

-uvod

-stvaranje kulta zvezda u pozorištu, operi i mjuziklu

-početak organizovanja filmske produkcije u sjedinjenim američkim državama i stvaranje holivuda

-stvaranje i razvoj star sistema

-osnovne karakteristike i mehanizmi delovanja star sistema na filmu

-tipologija filmskih zvezda

-komičar

-čovek od akcije

-devica naivka

-fatalna žena

-mondenka

-šiparica

-latinski ljubavnik

-funkcionisanje star sistema u vodećim holivudskim filmskim studijima

-filmski studio paramaunt

-filmski studio mgm

-filmski studio vorner braders

-filmski studio foks

-filmski studio univerzal

-filmski studio frst nešenel

-filmski studio junajted artists

-filmska reklama u službi star sistema

-filmski plakat

-reklamna fotografija

-oglašavanje u štampi

-svečana premijera

-usmena reklama

-posledice star sistema na dalji razvoj američke kinematografije do drugog svetskog rata

- posledice star sistema na dalji razvoj američke kinematografije posle drugog svetskog rata

-literatura

-index imena

-index filmova

-summary

-o autoru

520 din

 

 

SLIKARSTVO I FILM – Pascal Bonitzer, Institut za Film, Beograd

 PRODATO! 

uvod

zrno stvarnosti

kadar-slika

zbunjeni objektiv

rascepljeni odraz

dekadriranja

preobrażaj

caput mortuum (gertruda karla t. drejera)

nestanak (o antonioniju)

napomene

indeks imena

biografija

630 din.

 

SLEPO POLJE  - ogledi o filmu – Pascal Bonitzer

 PRODATO! 

Uvod

Šta je kadar?

Površina videa

Hičkokovski saspens

Kalemovi ili: lavirint i odgonetanje lica

Slepo polje

Parčići stvarnosti

Sistem emocija

Bibliografija

Indeks navedenih imena

Indeks navedenih filmova

Biografija

800 din

 

 

ALEKSANDAR BERČEK, ili gluma kao egzorcizam ili autoegzorcizam – Ranko Munitić

Monografija posvećena velikom glumcu.

900 din

 

 

DUŠICA ŽEGARAC, ili crna dama sa zvezdanom senkom – Ranko Munitić

Monografija posvećena velikoj glumici.

800 din

 

 

FILMSKA SLIKA I STVARNOST – Ranko Munitić

 PRODATO! 

Koja je suštinska razlika izmedju takozvane filmske slike stvarnosti i stvarnosti koja nas okružuje - jeste osnovna tema studije Ranka Munitića, koju u drugom delu knjige proširuje još deset eseja važnih autora na istu temu, od 1896. do 2006. godine

 

PREDGOVOR

Četiri veka docnije

I Takozvana filmska slika stvarnosti

II Filmska i telesna kamera

III Individualna, filmska i umetnička istina

IV Događaj po stvarnosti i događaj po mediju

V Slučaj i okolnosti

VI Filmski i televizijski dokumentarac

VII Diskurzivna i intuitivna informacija

VIII Čemu nas mogu podučiti Kol, Kerol i Čaplin

IX Istina uobličena oko crne tačke

x Lažni dvojnik ili biće iz plošne zemlje

 

PRILOZI

Pavle V. Vujić, Najnoviji fotografski iznalazak - kinematograf,

Beograd, Srpske novine br. 121, 17 jun 1896.

Boško Tokin, Pokušaj jedne kinematografske estetike,

Beograd, Progres br.120, 13. oktobar 1920.

Moni de Buli, A.B.C.D. ... , Pariz, Les Cahiers jaunes br. 4,

1933

Živojin Pavlović, Film i san, Beograd, Vidici br. 26, mart

1957

Živojin Pavlović, Dokument i poezija, Beograd, 1957,

docnije u knjizi Davne godine, Beograd, 1997.

Branko Vučićević, Ka teoriji prividne imitacije, Beograd, Film danas br. 1, 15. april 1958.

Dušan Makavejev, Konkretnost i apstrakcija u našem filmu, Beograd, Film danas br. 11, jun 1959.

Dušan Stojanović, Drugo rađanje jugoslovenske kinematografije, 1968, Beograd, docnije u knjizi Velika avantura filma, Beograd, 1969.

Ranko Munitić, Beogradska škola dokumentarnog filma, iz knjige Adio, jugo-film, Beograd, 2005.

David Albahari, Film i java, bilten izdavačke kuće Clio, Beograd, 2006.

 1.200

 

SRPSKI VEK FILMA – Ranko Munitić

Uvodno objašnjenje

SITUACIJA

Dokumentarni film

HIPOTEZA

Fantastično u"dokumentarcu" i u "crtaću"

RETROSPEKTIVA

"Beogradska škola dokumentarnog filma".

SINTEZA

Kako je srpski film preživeo

500 din

 

ZABAVA ILI UMETNOST – NEDOUMICE OKO AUTORSKOG FILMA

 PRODATO! 

1. Reč priređivača

2. Largo Dezolato: Predgovor

Puriša Đorđević

3. Beogradski manifest 2007

Džon Sanders i Nora Hope

4. Diskusija.

Džon Sanders

Šta se to dogodilo u poslednjih dvadeset godina?

Miodrag Novaković

Promene u tehnologiji i potrebama savremene publike.

Filmovi za mobilnu, globalnu tehnološku svest.

Džon Sanders

Smrt sinematičke kulture .

Miodrag Novaković

Globalne projekcije .

Kosmocentrizam

Teslina uloga u razvitku tehnologije.

Zoran Jovančević

Konjukcija tehnologije i strukture/neotvorene mogućnosti filma.

Srđan Vučinić

Značaj „priče“

Nora Hope

Apozicija o priči

Boro Drašković

Prethodni manifest i put oslobađanja ekrana.

Nora Hope

Nova forma i novi prostor za art film

Božidar Zečević

Autorski ili „manjinski“ film?

Nora Hope

Opasnost indoktrinacije ..

Nikola Šuica

Problem sećanja i nasleđe evropske i američke avangarde

Arsenije Jovanović

Kriza umetnosti uopšte/još o problemu priče

Srđan Vučinić

Distinkcija fabula-siže.

Ivana Kronja

Odnos autorskog i avangardnog filma

Miroslav Jokić

Kinesteza i treptaj .

Povećana kontrola kod digitalne tehnike. .

Izgubljeno u prevodu: Značenje pojma autora/

Zlatko Paković

Razgraničenje između autorskog i neautorskog

Boro Drašković

Manifest kao pobunjena praksa i oslobađanje ekrana.

Miroslav Davitkov

Dostupnost filma u provinciji .

Miroslav Novaković

Filmsko obrazovanje/Kjubrik

Božidar Zečević

Vorkapićeva umetnost pokretnih slika.

Priča i bajka, Kusturica i uloga elite

5. Nelagodnost u kulturi: Pogovor.

Goran Gocić

6. Biografije

7. Indeks

 450 din

 

 

ALTERNATIVE FILM – VIDEO : STANJE STVARI 2004

Sadržaj:
Andrija Dimitrijević / Taksonomija zapostavljenih ili vodecih filmskih vrsta
Andrija Dimitrijević / Taxonomy of neglected or dominant film varietes
Beatris Saša Kobov / O fenomenu eksperimentalnog filma
Beatrice Sacha Cobow / On the phenomenon of life experimental film
Okrugli sto I — Stanje stvari: Ex-Yu festivali.
Round Table Discussion I — The State ofaffairs: Ex-Yu Festivals.
Okrugli sto II — Stanje stvari: Ex-Yu alternativni film
Round Table Discussion II — The State of affairs: Ex-Yu Alternative film
Lista znacajnih ostvarenja festivala
The Jury`s Choice
Konkurencija
Informativni program
Program projekcija
Hronologija & definicija
Chronology & Definition
Akademski filmski Centar
Academic Film Centre
mek povez, format 13,5 x 21 cm , latinica, 243 strane , ilustrovano

400

 

 

PODELJEN EKRAN – Branislav Miltojević

SADRŽAJ:
Umesto uvoda: Kroz medijsku šumu i prašumu

I HOLIVUDSKA PERESTROJKA NA KRAJU AMERIČKOG VEKA
Goli u sedlu: buntovnici s razlogom
U pustinji realnog: automati i mašine radilice za igru
Veliki san u lavirintu strahova I strepnji

II DIGITALNI KOD BRAĆE LIMIJER
Slom slike i trijumf virtuelne iluzije
Veštački stvorena prizornost od `0` do `1`
Sergej M. Ejzenštejn u pećini zaboravljenih snova

III INTERNAUTI U FACEBOOK BIOSKOPU
Bitlsi između Dž. R. R. Tolkina I Dž. K. Rouling
Jevanđelje po Lukasu
Elektronske igračke: nova mera fantazije

IV VIDEO-IGRE, STRIPOVI, FILMOVI I LJUDI IZ MAŠTE
Matriks pre matriksa: fingirani rat arkadnim mašinama
Silikonske sfinge: između mača I magije
Heroji sa hiljadu lica u petparačkim pričama

V DIGITALNE FIKCIJE U ELEKTRONSKIM KUTIJAMA SA IGRAČKAMA
SMS junaci: filmovi na iPad uređaju
Medijski inkubatori: hiperrealizam 3D filtera
Kompjuterska pravda za automatsku Alisu

VI PUTOVANJE U NEPOZNATO: SPAJDERMEN NA PLANETI PANDORI
Digitalni partizani u zemlji Volta Diznija
Gospodari igre u performansu bez ograničenja

Umesto zaključka: U potrošačkom raju trumana burbanka
Terminološki rečnik
Literatura

“Podeljen ekran” Branislava Miltojevića objavljen je u ediciji Pogledi i traganja. Premda izmiče svakoj klasifikaciji, Miltojevićeva knjiga bavi se filmom na početku novog milenijuma (ili stanjem svesti o filmu), ali filmom u novim okolnostima, koje najpre determiniše razvoj novih tehnologija. Iz čega, po autoru, neposredno proističe, da film u klasičnom obliku kakvog ga mi poznajemo u najskorijoj budućnosti nije moguć. Nije moguć iz razloga što su neke od njegovih atribucija preuzele druge prikazivačke forme, pa tako danas imamo prilično pesimističko gledanje na film kao na medij čiji su prostor uzurpirale video- igrice. Evidentno je poznavanje teorijskog nasleđa nekih od najeminentnijih teoretičara medija (Lav Manovič), a atraktivni filmski i medijski primeri u funkciji autorove argumentacije doprinose njenom boljem razumevanju i ne dopuštaju nepotrebna teorijska uopštavanja i nejasnoće u čitanju.

1.200 din

 

 

 

UVOĐENJE U FILM – Vladimir Petrić

 PRODATO! 

Godina - 1968
342 strane, 24 cm
Povez - Broširan

SADRŽAJ:
Predgovor

KAKO SE STVARA FILM
Ideja i sinopsis
Scenario
Fabula
Dijalog
Adaptacija
Tretman
Knjiga snimanja
Kadriranje
Plan
Rakurs
Kompozicija kadra
Dubina polja
Kamera i traka
Objektiv
Osvetljenje
Boja
Atelje
Dekor i kostimi
Mizanscena
Režija
Gluma
Montiranje
Montažne figure
Vizuelna interpunkcija
Laboratorija
Trikovi
Sinhronizacija
Miksovanje
Zvuk i muzika
Projekcija
Oblici ekrana
Treća dimenzija
Ekipa
Proizvodnja
Industrija
Tehnika
Distribucija
Reklama

KAKVO DEJSTVO IMA FILM
Teorija i estetika
Film i druge umetnosti
Filmski jezik
Totalna iluzija
Prostor
Vreme
Fotogeničnost
Dinamika
Kinesteza
Identifikacija
Metafora i simbol
Dugi kadar
Stilizacija
Autentičnost
Poetičnost
Ideologija
Psihologija
Filozofija
Filmologija
Sociologija
Efemernost
Cenzura
Zvezdaštvo
Kinoteka
Kritika
Filmska kultura

Napomena
Registar filmova
Registar imena
Summary (sadržaj na engleskom jeziku)
Ispravke

1.100 din

 

 

EKRANIZACIJE

 

IZ KOMPILATORSKOG LIBRA

 Dejan Kosanović

PISCI, FILMOVI, SCENARIJA, ADAPTACIJE ...

Jedan pogled u prošlost filma u Srbiji do 1941.

 Aleksandar Saša Erdeljanović

OD SOFKE ... KOEKUDE ... DO ZONE

Ekranizacije u srpskom filmu 1947-2003.

 Radenko St. Ranković

EKRANIZACIJE U DOMAĆEM FILMU

Ko je zaslužan? 

Radomir Putnik

LITERARNI I NELITERARNI IZVORI FILMA

Prilog teoriji scenarija

 Goran Petrović

DAH I ISKRA

Mogućnost ekranizacije istorijskog romana

 Prof. dr Siniša Jelušić

FILM I KNJIŽEVNOST: RASTKO PETROVIĆ I ŽIVOJIN PAVLOVIĆ

 Dinko Tucaković

MISTERIJA REČI I TAJNA SLIKE

O postojećim i mogućim ekranizacijama dela Ive Andrića

  Petar Zec

ANDRIĆ I FILMSKO-TELEVIZIJSKE EKRANIZACIJE

 Srđan Vučinić

SLUČAJ SEOBA 

Prof. dr Bojana Stojanović Pantović

PERSPEKTIVE I MOGUĆNOSTI EKRANIZACIJE SRPSKE EPSKE POEZIJE 

Dragan Jovanović Danilov

TARKOVSKI I PARADŽANOV, PESNICI

 Saša Radojević

NEOKRNJENO DVOJSTVO

Evropska filmska i literarna bestseler scena

 Zdravko Šotra

"SLUČAJ" ZONE ZAMFIROVE

 Ivan Karl

FILMSKA (NE) LITERATURA

 Dušan Vukić

UMREĆU RANJAV I ŽELJAN

O ekranizacijama dela Borislava Stankovića - sasvim lično

 Milan Nikodijević

OD PREPUŠTANJA DO IZAZIVANJA

Sudbine ekranizacija na Festivalu filmskog scenarina

 

600 din

 

 

FILM KAO ISHODIŠTE FILMA

 

Milan Nikodijević

VIDAN TRAG

 

Dinko Tucaković

OGLEDALO SE OGLEDA U OGLEDALU

Primeri

 

Aleksandar Erdeljanović

REMAKE - DEJA VU ILI PRIČA NEISPRIČANA DO KRAJA

 

Srđan Koljević

FILM KAO KREATIVNA MOTIVACIJA

 

Dejan Kosanović

FILM I NARATIVNE TRADICIJE PRE OTKRIVANJA MOGUĆNOSTI FILMSKOG JEZIKA

 

Milan Vlajčić

PLODAN PLEONAZAM

 

Srđan Vučinić

SMRT FILMA ILI UVOD U DRUGI ŽIVOT

 

Vladimir Đurić Đura

FILM IZMEĐU FANTAZMA I SIMULACIJE

 

Goran Gocić

CIGANI I NJIHOVI ANĐELI ČUVARI

 

600 din

 

MOJE KNJIGE

 

studija:

DOLAZAK HORORA: KNJIŽEVNOST

2.600 din

 

romani:

NAŽIVO

1.100 din

 

PROKLETIJE

1.200 din

 

ZADUŠNICE

1.100 din

 

zbirka priča:

DIVLJA KAPELA

900 din

 

filmske i književne kritike, liste, eseji itd:

KULT GULA

1.200 din

 

 

MOJI IZBORI, POGOVORI I UREĐIVANJA:

 

DECA NOĆI: Najbolje horor priče Roberta E. Hauarda

Ja odabrao, priredio i napisao pogovor...

1.100 din

 

KNJIGE KRVI, 2. tom – Klajv Barker

2.800

 

KABAL + PAKLENO SRCE – Klajv Barker

2.500

 

PUSTA KUĆA – Aldžernon Blekvud

1.200

 

PSIHO – Robert Bloh

1.200

 

IZGUBLJENE DUŠE – Popi Z. Brajt

Druga knjiga edicije „Trepet“, koju uređujem za Veseli četvrtak, upravo je zbirka IMAGO SEKVENCA, sveže stigla iz štamparije i spremna za otkrovenja i prosvetljenja među ovdašnjim ljubiteljima horora.

Prognana bića: srpska mitologija - Milenko Bodirogić

 PRODATO! 

Knjiga o mitskim bićima srpskog predanja: vodenjacima, rusalkama, suрenicama, usudu, talasonima, morama, zduhačima, divovima, patuljcima, karakondžulama, babarogama i mnogim drugim.

Prvi put pet vrhunskih slikara i ilustratora (Ivica Stevanović, Miloš Vujanović, Petar Meseldžija, Dragan Bibin i Vanja Todorić) u različitim likovnim tehnikama (ulje na platnu, jajčana tempera, crtež, akvarel…) uspeva da oživi ova fantastična bića kojima preti iščeznuće.

Knjiga je na Sajmu knjiga 2010. godine u Beogradu dobila Nagradu za najbolju dečiju knjigu, kao i nagradu Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije za ilustraciju.

Ova knjiga je trenutno rasprodata. Ali par komada ima kod mene.

2.300 din

NOVE, KAO NOVE, I OČUVANE POLOVNE:

 

 

AVANTURE GORDONA PIMA – E. A. Po

Klasični roman avanturističke fantastike i horora.

220

 

 

TRASH 3: tema broja – SEX I HORROR

Niški književni časopis koji je kouređivao Dexa Pantalejski, nakucavalac bescelera kojega vole mase i rulje. Bilo je puno hororičnih sadržaja u ovome! Ovde je i moja kratka priča "Mastilo", jedini put objavljena tu i nigde više.

400

 

THE TERROR OF THE SEVEN CRYPTS – Etienne Aubin

Palp hororčić, ko voli seks, silovanje, nasilje, krv, sadizam, bez književnih pretenzija, sado-laganica, zgodno za čitanje u prevozu. Prilično redak pejperbek iz 1970-ih.

500

  

ARSEN LUPEN – Moris Leblan

200

 

ZBORNIK DOOMSDAY: PLAČ

Šta ima unutra? Evo:

300 din

Prodajem časopis ARKA, br. 1–50

Časopis ARKA pokrenut je u Sarajevu, 1988. godine.

Izlazio je na dve nedelje, i bavio se graničnim područjima nauke, natprirodnim moćima, misterijama sveta od ESP-a, bioenergije i ukletih kuća do Bermudskog trougla, NLO-a, Džeka Trboseka itd.

Uz beogradske TAJNE, ARKA je bila najbolji tadašnji domaći časopis za oblasti paranormalnog. Za njega su pisali ili intervjue davali relevantni poznavaoci i javne ličnosti.

Sada na prodaju nudim prvih 50 brojeva ovog časopisa, u kontinuitetu, 1-50, bez nedostajućih brojeva: tu je svaki bogovetni, od prvog do pedesetog. To su sve moji primerci, kupljeni onih dana, i pažljivo čuvani sve ovo vreme.

Čuvani su u kući, u sobi, a ne u podrumu ili špajzu: to znači da papir nije ni požuteo od sunca ni ustalasan od vlage, i ne bazdi na memlu ili ko zna šta. Svih 50 primeraka izgledaju kao da su pre nedelju dana kupljeni na trafici.

Cena za ovaj unikatni komplet je 5.000 din (+ ptt). To je 100 din po primerku… (Naravno, prodaja je samo u kompletu, ne na zasebne brojeve.)

STRIPOVI

JEFTINIJI NEGO KOD IZDAVAČA!

600 din

takođe imam i sledeće polovne (očuvane) knjige:

MONTAGUE RHODES JAMES – R. W. Pfaff

Detaljna biografija klasičnog majstora horora, čije smo zbirke izdali u Orfelinu (ZAZVIŽDI I JA ĆU TI DOĆI i DUHOVI).

tvrd povez, 460 str, staro izdanje, retko

2.000 din.

 MISTERIJ LETEĆIH TANJURA, A. Bele

800

Na hrvatskom: veći format, kolor fotografije

RANXEROX 3: AMEN!

Strip, veliki format, kolor,

NA FRANCUSKOM

800

NI SNOVI NI JAVA, Aleksander Blok

(književni eseji)

300

NEŽIVOTI I ISKLJUČENJA – Milan Kovačević

400

Duhoviti antiroman

TEŠKA SLIKA: MEGALOPOLIS AMERIČKOG I SRPSKOG ROMANA – Maja Cvijetić

400

Teorija. Širi izbor za nagradu Nikola Milošević za 2016. Urbana proza, grad i tekst.

NOVELE I PRIPOVETKE, Aleksej Tolstoj

500

Izdanje iz 1945, ali odlično očuvano

COLLECTED WORKS OF F. SCOTT FITZGERALD

1.100

Romani i priče. Knjiga na engleskom, veliki format, 1.450 strana

ENGLISH-SERBIAN STUDENT’S DICTIONARY (Oxford)

500

na engleskom

O PESNIČKOJ UMETNOSTI, Aristotel

400

PRAGMATIZAM, Džon Stjuart Mil

400

Filozofija.

O NEMAČKIM MITOVIMA, Grof Kristijan fon Kroko

400

Teorija.

LOW LIFE, Dejan Stojiljković

Priče. Aman, kupite već jednom ovo sranje!

400 

 

Plus, ostalo je još neprodatih originalnih horor i exploitation/weird DVD-a, pogledajte ovde: 

Originalni DVD na prodaju!

28 YEARS LATER: THE BONE TEMPLE (2026)

 

S velikim uživanjem sam odgledao ovaj film, u bioskopu, kako i priliči, pre oko mesec dana, a sad kad je procurio i onlajn, rado sam ga reprizirao. Pa, red je da obrazložim svoje oduševljenje.

            Reći ću odmah da smatram ovo najboljim delom ovog serijala – što će reći, boljim i od prvog! Moj prikaz prvog dela imate OVDE: https://cultofghoul.blogspot.com/2010/02/28-days-later-2002.html Pisan je pre skoro četvrt veka, i nisam najsrećniji svime u njemu, tj. ne slažem se 100% sa samim sobom iz tog vremena: manje mi je neslaganje u opštoj oceni a veće u detekciji i artikulaciji problema. Ali uopšteno, to jeste jedan 3+ film, odlične dve trećine sa slabunjavom poslednjom trećinom. A evo, ko želi, i mog osvrta na drugi deo: https://cultofghoul.blogspot.com/2010/02/28-weeks-later-2007.html a nek se tu nađe, da se ne oseti uskraćeno, i rivju trećega: https://cultofghoul.blogspot.com/2025/07/28-years-later-2025.html.

Ćele-kula

            Četvrti deo, za one koji broje, dakle BONE TEMPLE, ima tu blagu falinku što je nastavak – i glavni i sporedni likovi uvedeni su u prethodnom, slabijem delu; slabijem, iako ga je radio reditelj prvog dela! I uvedeni su ne samo likovi, nego i naslovni ambijent, pa i zaplet je tu zametnut. U prologu trećeg dela je razrada i epilog četvrtoga; četvrti se ne može u potpunosti skapirati bez trećeg (ko su ovi ljudi i zašto su baš wtf takvi).  

još malo digni te obrve i pašće ti perika

            Ali, ako ga to donekle čini krnjim (nije sav svoj), to ga ne umanjuje bitno, a svakako ga ne umanjuje onako kao slaba trećina prvog dela: BONE TEMPLE je čitav odličan. Oh, da, ovo odlično počinje, sjajno se razvija, i maestralno se raspliće (uz jednu ili dve ograde, o tome vidi ispod SPOJLERA). Na palčeve jedne ruke mogu se izbrojati odlični KRAJEVI u novijim hororima, pa je tim veće postignuće ushićujuće izuzetan završetak ovoga. Horordžije danas su maltene zaboravile kako se VEZUJE MAŠNICA – ali ovaj film nas podseća i na tu poluzaboravljenu umetninu.

posrid sride

            Pošto smo u prethodnom videli pomalo deža vi reimaginaciju „coming of age“ filma u doba „zombija“, u ovome shvatamo da je treći deo bio samo jedno predugačko pripremanje terena za pravu i originalniju i zabavniju i idejno zanimljiviju stvar. Dečak, prerano „odrastao“ u prethodnom delu, sad treba da se socijalizuje. Pred njim je izazov: Sekta Satanista! Pa, ko bi tome odoleo?!

Hail Santa

            Šalim se. Donekle. Ali svakako je potentno i rečito da mehanizmi funkcionisanja te mini-sekte na groteskno-parodičan način oslikavaju neke od temeljnih mehanizama svake socijalizacije: inicijacija (moraš da zaslužiš svoje mesto u grupi, dokažeš se), imitacija (iliti konformizam, moraš da izgledaš isto ko ostali i da radiš isto što i oni), fetišizacija i idolopoklonstvo Vođe (koji je zemaljski zastupnik više sile – nekom je to Novi Tito, nekom Satana, ali ok, svakom svoj bog), građenje kohezije grupe kroz zajedničko masovno krvavljenje svojih ruku (ne ruke u džepove, ne voajerisanje sa strane, nego svi u blato – svi u blato, svi u krv – svi u krv!)...

svi Turci...

            Naravno, krajnja disolucija grupe je takođe prikazana kroz sasvim logične i istorijski pokazane mehanizme, sile i odnose, ali ne bih o tome previše, da ne bih spojlovao. Ali to kako i zašto prođu je, nadam se, i prorokovanje toga kako će ova naša demonska sekta zlotvora na vlasti da prođe, uključujući njenog vožda. Što pre.

ministar kulture u Ćacistanu

       Uglavnom, ta sekta je odlično koncipirana, ne samo značenjski nego i ikonografski, i sa svim detaljima koji je čine, uključujući brutalno pervertirano značenje reči „milosrđe“ („charity“). Njeni članovi su odlično skicirani, neko više neko manje, po potrebi – jedna od njih, bitna za priču, kroz vrlo cool nonšalanciju kojom se neuzbuđeno, čak graciozno, otarasi jednog razbesnelog koji se zajurcao na nju. Mnogo je, premnogo sjajnih detalja ovde, a premalo vremena, pa ću samo usput napomenuti truizam da je Džek O’Konel, jezivi irski vampir iz SINNERS, takođe i jedna od najodličnijih stvari u ovom filmu: 

amin!

još stravičniji, bolesniji, odvratniji a opet čudesno harizmatični zlikovac – kojega, vrlo pametno i lepo, vidimo i sa spuštenim gardom, maltene normalnog, skoro ranjivog, kad nije sa svojom bandom, nego se upusti u razgovor s doktorom. Koji ipak nije Doctor Satan.

državni službenik

            Što me dovodi do druge briljantne stvari u ovom filmu, a to su lik i aktivnosti dr Kelsona. I on je ikonografski besprekoran: ćelav i namazan jodom (dakle, crven po celom golom delu tela), luckast ali nejasno smesta da li i lud, ili naprosto načet dugotrajnim samovanjem u tako bolesnom okruženju.

svucite se

            Naspram bande poslušnika, on je misleći individualac. Samotnik, ali posvećeniji (i korisniji) zajednici od onih bespogovorno utopljenih u nju. Iako naizgled kandidat za figuru „ludog naučnika“, on, srećom, ne pada u taj otrcani kliše, dapače. Kroz njega scenarista Garland uzima, i naopačke izvrće, situaciju iz Romerovog DAY OF THE DEAD. U DANU smo imali ludog naučnika koji je zapeo da od zombija pravi čoveka. On je lud zato što ne može od govna pita, od kaputa lopta, niti od Vučića čovek. Smrt je ireverzibilan proces. Mrtvo je mrtvo, a to što doca radi je besciljni ćorsokak. 

teško ga je promašiti

I tu najzad dolazimo do smislenog trenutka za insistiranje da ovi u 28-serijalu NISU zombiji, nego su zaraženi. Za razliku od živih mrtvaca, hodajućih oksimorona, zaraženi se mogu (teoretski) izlečiti. Za smrt nema leka, ali za bolest možda ima. I zato, uz svu ekscentričnost, naš Kelson nije ludi doca. On je svetlo razuma u tami smrti, bolesti, propadanja i haosa. On je čuvar ne samo razuma, nego i sećanja i respekta i humanosti, kroz taj njegov „memento mori“ hram, gore, i kroz odabrane knjige i ploče, dole.

On je Potpuni Čovek, jer ima u sebi i Dobricu i Satanu. Ovo drugo vidimo u najboljoj sceni filma, godine, decenije, univerzuma... Nekada davno, i sve doskora (a možda i još uvek?) kada su hteli domaći kritičari da pokopaju nekog reditelja, oni mu prilepe: „Pih, videospotovska režija!“ Kao da je video spot (dobar!) lako napraviti! Kao da je to neka prosta salata, Hasan seckati, sec-sec-sec koješta nabacaš i eto spota...  

Enivej, „spot“ koji imamo pred kraj filma – samo ako ste zadnjih mesec dana proveli u rupi bez interneta biće vam spojler to da se tu čuje „The Number of the Beast“ by Iron Maiden. Ta scena ne samo što izgleda i zvuči moćno baš s tom pesmom, nego je i spektakularno koreografisana i odglumljena – i to ne samo Rejf Fajns, koji blista i obasjava ovaj film svojom glumačkom bravuroznošću i kad treba da se preteruje i kad treba da se anderplejuje, nego i O’Konel i njegova banda koja biva zasenjena performansom u ovom svetu čemera. Hteli ste veće od života? Evo vam ga još VEĆE!

            A to vam kaže neko ko uopšte nije Mejdenovac (ja sam više za staru Metaliku, Sepulturu i Megadeth, od klasika, ili sam bar bio za njih dok nisam prešao na death, black, doom i industrial): tokom te scene u bioskopu osetio sam ushićenje i oduševljenje kakvo nisam skoro u mraku sale doživeo! Sad je verovatno imate i na Jućubu, ali bolje je videti je u kontekstu filma.

da, glasam za SNS, kako ste pogodili?

            Ako imam neke zamerke glede ovog filma, one se skoro sve tiču „Samsona“, džinovskog „zombija“ kojega doca pokuša, i manje-više uspe da izleči od zombizma i da napravi čoveka od njega. Ali tu dolazimo do problema koji je skiciran u replici iz MARATONACA: „To nije čovek – to je grdosija!“ Zašto je prvoizlečeni morao biti toliko veći od života, grdosija od preko dva metra, napucana mišićima i obdarena posebnom salamom od oko pola metra, kao da je lik iz stripa Ričarda Korbena!? Njegova pojava previše je groteskna, (ne)namerno komična za ono što od njega treba da ispadne: prvi novočovek, „vaskrsnut“ iz zarazombifikacije, vraćen na staro (?).

ecce homo

            Osim toga, transverzala njegovog luka nije mi dovoljno smislena (ako ja nešto nisam razumeo, prosvetlite me u komentarima!): ODAVDE NADALJE IDU ŽEŠĆI SPOJLERI!

opažam ovde neke SPOJLERE

            Dakle, naš doca Kelson na jedvite jade od ove grdosije napravi čoveka koji, umesto da želi da ga proždere, počne ljupko da gleda u Mesec (što je i prva reč koju izgovori ušavši opet u verbalnu fazu). Onda, vođen željom da iznova mapira svoju prošlost, ode do mesta gde je inicijalno, kao dečak, bio zaražen – u vozu. I tamo ga OPET izujedaju, i opet zaraze! Or do they? Tu počinje konfuzija. Mi, naravno, ne znamo prirodu docinog „leka“: da li on daje trajni imunitet na zarazu ili izleči samo tu jednu konkretnu prehladu ali ne i sve buduće prehlade? Dakle, prvo vidimo da su ovoga gadno izujedali u vagonu. Pitamo se: hm, dal će da se vrati u krvoždera ili će ostati čovek? Onda ga vidimo kako nežno u naručju nosi mrtvo telo dr Kelsona i odahnemo: dobro je, ipak je još uvek čovek, nije zaražen. A onda, kad priđe naopačke raspetom Lordu Džimiju, on se izbeči i zareži da ga izgrize kao u stara dobra zverinja vremena. I sad šta koj kurac? Jel si riba il si devojka il si sirena? Ili kako ti ćune sa tvoje mega-ćune: sa ljudima čovek, sa zverima – Zver? Nategnuto mi je to, kvari mi smisao čitavog tog narativnog toka... Koj kurac ceo film lečiš čoveka da na kraju ne bi bilo jasno ni da li si ga izlečio?!

IZLEČEN SAM!

            Ali je barem zato epilog (skoro) božanstven. Lepo je opet videti Kilijana. Sad podučava ćeru istoriji. Lepo je, čak predivno, čuti prepoznatljivu temu iz prvog dela na odjavnoj špici. Tako se vezuje mašnica, tako se opisuje puni krug. I poslednje reči koje se izgovore u filmu su oličenje mog paragona svete jednostavnosti: toliko su proste i logične da je to doslovno (bar meni) bilo dirljivo. Suze su mi navrcale!

izlečiću i to

            „Hoćemo li im pomoći?“

            „Naravno da hoćemo!“

             Zbog tog „Naravno!“ ovaj film – inače posvećen istraživanju ZLA U ČOVEKU – završava se sa (puščanim) zrnom NADE.

a sad kad si obuko gaće slušamo DURAN DURAN

            Avaj: i tu mi dve stvari sreću kvare.

1) Tokom te završne lekcije, to što Kilijan priča svojoj crnoj ćerki nije zvučalo kao smisleno i tačno ni u vreme kada je scenario bio pisan, ali ga obesmišljava vreme u kojem film gledamo i u kojem slušamo ovakve nebuloze:

„’Those who forget history are doomed to repeat it.’ Then this becomes a kind of a cornerstone of European post-war political philosophy. To never forget. To... To make it the ideas that go bankrupt. Fascism, nationalism, populism, totally dismantled. Never to return.“

Never say never...

Naivčino. Pozdravio te Tramp i gomila drugih fašista, nacionalista i populista širom sveta. European post-war political philosophy se upravo raspada (tj. ogoljava kao travestija) pred našim kolektivnim očima.

evropska kuća GORI!

2) Sasvim logična posledica pretežne odličnosti ovog filma jeste – njegova propas na blagajnama! Ovo je, izgleda, suviše dobar film za rulju. Rulja oće da gleda zlog šimpanzu kako kolje i čereči (u CGI modu) neke fufice i debile, to je za njih pojam horora, a ne ova ipak prilično promućurna i svakako podsticajna studija iz Zla. Prema tome, za sad još nije izvesno da li će treći film iz ovog novog izdanja (tj. peti ukupno) i da bude snimljen. On je bio zamišljen da bude sasvim na temu ISKUPLJENJA ili tako neke ružičaste, nadeždne stvari. Ako se on ipak ne bude desio, ispašće da ga je stvarnost na više nivoa – obesmislila. Jer: možda stvarno nema nade!

Čovek umro gledajući LEPTIRICU!

 

Jedna od najčešće ponavljanih tlapnji u vezi sa domaćim hororima glasi: LEPTIRICA je toliko strašan film da je, prilikom premijernog prikazivanja na TV, jedan gledalac u Skoplju umro od straha ispred malog ekrana svog TV prijemnika!

                Jedini izvor za tu tvrdnju je sam Kadijević, koji ju je izneo u nekoliko svojih intervjua, a glavni krivci za njeno širenje su raznorazni „novinari“ i pisci tekstova za portale i blogove koji se, naravno, nisu zamarali proverama – a i što bi, kad senzacionalistički naslovi donose klikove i pažnju? Uostalom, ko bilo šta danas proverava? Ljudi šeruju najdebilnije „vesti“ o snimanju nepostojećih filmova koje im je sročio nečiji A.I. prompt, a koje nije objavio nijedan respektabilan izvor, nego samo neki levi, za brzoplete kretene. Ljudi šeruju najočiglednije A.I. „slike“ kao autentične, dokumentarne fotografije. Pa kad je tomu tako, ko će da se smara i kopa po arhivama tamo neku „činjenicu“ – kad mu je nju saopštio sam reditelj filma?

"Balkan" + "Facts"!

                Pa, eto, pošto ju je saopštio i meni, u prvom razgovoru koji smo vodili, daleke 2007 (a ja ga, tada, avaj, preneo), mene je kopkalo da saznam više o tome. Ko, kada, kako tačno, gde...? Kada sam seo da napišem knjigu razgovora s Kadijom, VIŠE OD ISTINE, prethodno sam se nameračio i otišao u čitaonicu Narodne Biblioteke u Nišu, da proučim periodiku iz tog vremena.

                LEPTIRICA je prvi put bila emitovana u četvrtak 5. aprila 1973. u 20.30 h na TVB1.

                Uzeo sam ukoričene dnevne novine za april 1973, i to: POLITIKU, VEČERNJE NOVOSTI, BORBU i EKSPRES POLITIKU. Da se tako nešto stvarno desilo – da je neko umro „od straha“ u tadašnjoj Jugoslaviji – to bi neke novine prenele makar kao sitni članak, negde. Ja sam detaljno pregledao sve novine iz celog aprila meseca, sve do kraja meseca, zagledajući ne samo crne hronike, nego sve, od korice do korice, uključujući Zanimljivosti i Pisma čitalaca. NIGDE nisam našao ni najmanji pomen bilo čega o „čoveku iz Skoplja...“ ili bilo odakle koji je „umro od straha“ ili od bilo čega, gledajući taj film, ili bilo koji. (Tom prilikom sam našao neke druge vredne i zanimljive stvari vezane za ciklus „Fantastika“, ali to ću plasirati u knjizi FILM STRAVE NA BALKANU, za godinu ili dve.)

                Zbog toga, kada sam s Kadijom finiširao razgovore za VIŠE OD ISTINE, pitao sam ga najdirektnije moguće za taj „detalj“. Da sumiram: vodeće dnevne novine u Srbiji tog vremena nisu objavile nikakvu vest nalik ovoj, a sam Kadijević je o tome „čuo“ od „nekoga“ na televiziji, „u šali“. To su svi fakti o tome koje imamo. Ako se to uopšte zaista desilo (a dopuštam 10% da možda ipak jeste), za sada nemamo o tome nikakvu potvrdu, sem rekla-kazala.

                Naravno, i dan-danas ćete, po internetskim preživanjima i prežvakavanjima, u kojekakvim trla-baba-lan naklapanjima od blog/portal tekstova, naći i tu „činjenicu“ recikliranu od strane nekritičkih preživača.

Slobodna Dalmacija

                Međutim, u polusvetu novovekovne borbe za klikove, za pažnju, za senzaciju, pojavio se i novi fenomen. To su članci gde naslov obećava senzaciju („Čovek umro gledajući LEPTIRICU!“) a onda dole u tekstu vidite da piše „Čovek nije umro gledajući LEPTIRICU, nego se to samo tako priča!“ Ovaj fenomen bih nazvao „I jare i pare pisanije“. To je novi nivo pokvarenjaštva.

                Prvi nivo gluposti i naivnosti je onaj na kome prosto, neupitno prenosiš nešto neistinito, za šta veruješ da je istinito. Štetno je, ali bar ne znaš šta činiš.

                Drugi i pokvareniji nivo je onaj na kome ti znaš šta je istina, ali čitaoce privlačiš tako što u naslov staviš laž da ih namamiš da to kliknu, otvore, a onda im u tekstu to što je obećano – ne daš.

                Svi tabloidi - i brojni drugi koji oficijelno možda u tabloide ne spadaju ali po ponašanju su im ravni – primenjuju ovu istu strategiju namamljivanja. U tome prednjači zloglasni INFORMER.

SVINJFORMER

                A unutar njihovog pokvarenjaštva postoji i novi nivo pokvarenosti, na koji sam nedavno slučajno naišao. Dakle, SVINJFORMER je primenio goreopisanu strategiju, i objavio članak pod naslovom: „Čovek iznenada preminuo od straha zbog srpskog horor filma! Ovo ostvarenje o najpoznatijem vampiru je uterivalo strah u kosti gledaocima širom bivše Juge (VIDEO)“

                Nisu bili čak ni toliko polupošteni da stave bar znak pitanja posle prve rečenice naslova. Ne, ološ je ološ 100%. Ološ kad laže, laže ko skot: jedan naslov, dve laži. Jer, osim tog „preminulog“, laž je i obećani „VIDEO“, jer se time sugeriše da u članku ima neki video povezan s tom smrću, možda TV prilog iz onog vremena o tome, ili razgovor s nekim rođakom, naslednikom „preminulog“... Ali, naravno da je u članku samo neki rendom insert iz LEPTIRICE, a ništa što bi bila vest, a kamoli ekskluzivna i pažnje vredna.

                Ali tu nije kraj SVINJFORMER pokvarenjaštva. Autor ovog đubreta od teksta zapravo demantuje tlapnju o „preminulom od straha“, i to tako što navodi Kadijevićeve reči. Odakle te reči? „Iz jednog intervjua“, kaže svinjopisac. Svinjopisac nije išao u školu za novinare, niti ga je iko naučio da je ljudski NAVESTI IZVOR. Njima je dovoljno „kažu neki“, „piše negde“, „reko mi jedan čovek“...

SVINJFORMER prenosi

                A izvor nije tamo neki intervju koji se može izguglati i naći u bespućima interneta – nego je izvor upravo moja knjiga VIŠE OD ISTINE. Svinjopisac je, dakle, ukrao taj deo iz knjige, citirao ga je u potpunosti ali nije našao za shodno da navede izvor, i proglasio je to maltene svojim „otkrićem“.

samo kod Ghoula saznajete VIŠE OD ISTINE

                Sreća u ovoj „nesreći“ je samo u tomu što sam, zahvaljući toj hulji, ostao imenom nepomenut na SVINJFORMERU, što je svakako retka privilegija za čestitog i mislećeg čoveka danas i ovde.

IMAGO SEKVENCA - Lerd Baron

 

Prevodilac: Miloš Petrik

Broj strana: 404

Format: 13×20 cm

Povez: broširani

Pismo: latinica

Godina izdanja: 2026.

Težina: 434 g

Edicija Trepet

 

https://veselicetvrtak.rs/prodavnica/trepet/imago-sekvenca/

 

 

Lerd Baron je bio i ostao jedno od mojih najvećih otkrovenja među piscima horora 21. veka! I veoma sam srećan što mogu da se pohvalim da sam ga upravo ja doveo među srpske čitaoce. Druga knjiga edicije „Trepet“, koju uređujem za Veseli četvrtak, upravo je zbirka IMAGO SEKVENCA, sveže stigla iz štamparije i spremna za otkrovenja i prosvetljenja među ovdašnjim ljubiteljima horora.

            IMAGO SEKVENCA (THE IMAGO SEQUENCE, winner of the 2008 Shirley Jackson Award for Best Collection) Baronova je prva zbirka, objavljena 2007. Njome je on gromovito stupio na horor scenu i smesta zavladao kao najsvežiji, najžešći novi glas. To je i prva njegova knjiga na srpskom; nadam se ne i poslednja. To doslovno samo od vas, čitalaca, zavisi.

Kad sam kod toga, čujem da se prva knjiga ove edicije, IZGUBLJENE DUŠE Popi Z. Brajt, baš i ne razbija od prodaje. Vampiri! Gotičari! Rokenrol! Krv! Pa, ako to ne ide, ne znam šta će ići? Možda Baronova reimaginacija Lavkrafta za 21. vek? Ajde da vidimo. Šteta bi bilo da ova edicija ostane na ta tri naslova za koja su zasad otkupljena prava...

Nego, da vidimo koji su, po meni, glavni Baronovi kvaliteti:

1) Čitak i pitak stil. 

To NE znači prostotu i jednostavnost besteselerske ispraznosti i površnosti, već sposobnost da piše sočno i živopisno jezikom koji nije opterećen nakaznim i napadnim metaforama i eksplodirajućim poređenjima koja unižavaju mnoge američanske žanrovske pisce i njihove srpske oponašaoce.

2) Izrazito vizuelna mašta.

Baron ima sposobnost gotovo filmičnih opisa scena i dešavanja, kao i umeće građenja nezaboravnih set-pisova. Šteta je što današnji kvazi-režiseri kvazi-horora svoju kvazi-inspiraciju crpu iz video-igrica, već-recikliranih-C-filmova i popularnih (izlizanih) trendova kao što su found footage, torture porn, grindhouse trash, urbanoia (građančiće karaju inbred-mutant-psiho seljoberi po vukojebinama), zombi-apokalipsa i slične otrcane budalaštine. Kad bi neko od tih idiota uopšte čitao KNJIGE, u pričama Lerda Barona našao bi savršene predloške za neke originalne nove i stvarno jezive horore! Čitanje njegovih priča (i pripovedaka, na granici novele) pružilo mi je količinu i vrstu uživanja koje mi današnji horor filmovi daju sve ređe, a i tad na kašičicu, nikad ovako izdašno.

3) Ubedljivi i zanimljivi likovi.

    Moram priznati da mene 99% savremenih pisaca horora na engleskom ne uspeva da zainteresuje za likove o kojima pišu, i da mi u tome sveopšta banalizacija karaktera, motivacije, okruženja, ideja i svega ostalog naročito smeta za bilo kakvo uživljavanje i brigu za kretene o kojima se pretežno piše. Sad, Baron ne piše nužno o vrsti ljudi koji bi meni bili zanimljivi per se, ali bez obzira da li su mu junaci neki autsajderi ili „žestoki momci“ sa bračnim i životnim brigama, on uspeva da ih približi i predstavi na takav način da me za njih i njihove konkretne probleme zainteresuje. Užasno redak talenat!

4) Izvanredan osećaj za MESTO.   

Da, narode: u dobrom hororu, lokacija je ravnopravan junak, a nekad i primarni. To su znali (i primenjivali) svi veliki majstori strave. Baron je odrastao na Aljasci, lunjao je po Americi, i ima vanredan osećaj da opiše memorabilna usamljena i zlokobna mesta, a naročito u prirodi: šume, planine, pustare (tu se, pored ličnih iskustava, vidi i njegov dug Aldžernonu Blekvudu). Takođe, ume da jak efekat izmeštenosti i očuđenja postigne i na lokacijama usred urbanog pakla.

5) Odličan spoj tradicionalnog i originalnog.

Neću reći da je Baron otkrio toplu vodu i počeo da piše horor koji ne liči ni na šta dosad viđeno – to, danas, NE treba više očekivati ni od koga! – ali ću reći da je njegov tretman lavkraftovskih tema u modernom okruženju izvanredno ubedljiv, promišljen i pametan. Malo ko je sa ovom doslednošću, iz priče u priču, stalno, bez većih padova ili promašaja, uspevao da pruži istinski modernu lavkraftijanu tako da ona zvuči relevantno i sveže.

6) Kosmička strava.

Naravno. Baron ima smisao za misteriozno i MISTIČNO, tu su i neki vrlo nadahnuti BODY HORROR koncepti, a iza svega toga, kao i kod Lavkrafta – stoji suštinski crni, nesaznatljivi, neljudski i anti-ljudski, anti-razumski svemir iracionalnog, nepredvidivog i košmarnog.

A evo kako sve to konkretno izgleda u sadržaju njegove prve zbirke.

 

„Stara Virdžinija“

            Na povučenoj farmi grupa vladinih naučnika proučava misterioznu babu – koja nije to što izgleda, a njene tajanstvene moći mogu postati oružje. Glavni junak je penzionisani CIA specijalac koji sa svojim vojničinama treba da ih obezbeđuje. Neke sile su oko njih, nešto im onesposobi vozila, ekspedicija poslata u okolinu ne vraća se, a baba… baba je jedna zajebana baba-jaga, i samo toliko ću reći. Sjajna atmosfera misterije i zlokobnog prisustva na ivici opipljivog.

            Ova priča bila je moj prvi susret s Baronom, u jednoj antologiji lavkraftovskih priča, i bila je to ljubav na prvi pogled, doslovno na prvih par stranica znao sam da sam u prisustvu veličine. Ako vi okelvate, dvoumite se, sumnjate u moej reči, na sajtu Veselog četvrtka imate ODLOMAK, odnosno početak ove priče, prvih 15-ak strana, pa bacite oko OVDE: https://veselicetvrtak.rs/prodavnica/trepet/imago-sekvenca/

            Ko posle ovoga nije smesta navučen i gladan za još, u pogrešnoj se crkvi moli!

 

„Šiva, otvori oko“

            Naracija iz ugla drevnog entiteta (pod ljudskom maskom) na čiju zabačenu farmu dolazi lik koji istražuje njegove zločine, misleći da se radi o običnom serijskom ubici. Kratkotrajna igra mačora i miša. Završetak je pomalo opskurna tirada o tome da je naš narator – Mouth of God… Ova priča egzemplira moj veoma dragi podžanr: horor kroz dijalog. Do pred kraj, sva strava se ovde pažljivo gradi kroz sve jezivije nagoveštaje ubačene kroz taj razgovor... A onda to eksplodira...

 

„Povorka crnog lenjivca“

            Odličan osećaj za mesto – ovde: Hong Kong – gde se, postepeno, razotkriva mračna pozadina između još jedne zlokobne matrone, njenog kovena čudnih ženetina i njihove ponoćne procesije. Istraživač mahinacija u jednoj kompaniji na kraju završi u vrlo osobenom (i ličnom) Paklu, Chinese style. I ovde se majstorski gradi strava u naizgled banalnom, ali i egzotičnom ambijentu, gde otuđenje postaje sve veće i izraženije, a samodovoljna uljuljkanost u sopstvenu stvarnost biva nemilosrdno razbijena.

 

„Batinaš“

            Uprkos metaforičnom naslovu (Bulldozer), ova je priča smeštena u vreme Divljeg Zapada: Pinkertonov agent traga za serijskim ubicom koji je pobegao iz cirkusa noseći sa sobom nekakav grimoar. Ispostavlja se da je taj lik obožavalac Belfagora, hermafroditskog demona (MotherFather) kome udovoljava gadnim sakaćenjima i koprolagnijskim ritualima (srpski rečeno: occult SHIT)! Ludi spoj: Divlji Zapad, cirkuske nakaze, crna magija, telesni preobražaji, serijska ubistva, žestoki momci u sudaru sa tipovima gde pesnice i pucaljke ne rešavaju ništa...

 

„Sisaljka“

            Lovci na ucene uhvate i isporuče „serijskog ubicu“ koji je nešto mnogo više i neljudskije od toga. On pobegne iz zatvora i krene za njima u osvetu… Odlična atmosfera, pomalo zbunujući in medias res zaplet u kome treba više stranica da se pohvata ko tu koga zašto i za čije babe zdravlje, ali ipak intrigantno i sa upečatljivo pretećom atmosferom američke duboke provincije.

 

„Halucigenija“

            Bogataš i njegova žena zalutaju i auto im se pokvari blizu nečijeg napuštenog ambara. Tu ih napadne NEŠTO: kad se naš junak probudi u bolnici, žena mu je na aparatima, gadno unakažena i jedva živa, sa nezalečivom rupom u lobanji, a on se seća vrlo malo toga, sem da je nekakav veliki entitet čučao ispod krova ambara, a da je ispod njega bilo nešto nalik improvizovanom žrtvenom oltaru… On unajmi čoveka da pročačka lokaciju, pa otkrije da to mesto već dugo vremena ima loš vajb oko sebe, sa familijom degenerika kao iz „Daničkog užasa“. Plus, izgleda da je njegova žena na neki način „zaražena“ tom Drugošću koju su degeniji (sic) na toj farmi prizvali… Da, ti degeni su takođe i geniji, i prave neke skalamerije i sokoćala s kojima, uz malo mađije, zazivaju neka onostrana čuda...

            Vrlo proživljen, živopisan opis staranja o voljenoj osobi koja je sada svedena na jedva-funkcionalno ubrzano-truleće meso koje sve više smrdi i pretvara se u nešto sve tuđinskije. Bliska Apokalipsa nagoveštena na kraju.

 

„Paralaksa“

            Kolaž isečaka intervjua, dokumentaraca, audio-izjava i naracije lika koji je, kako izgleda, serijski ubica žena sa satanističkom motivacijom… Na kraju se okrenu uloge, i umesto njegove nestale žene, nestao je on. Kako? Otkud? Šta? Wtf?

 

„Kraljevski zoo vrt je zatvoren“

            Vrlo zahtevno ispripovedano NEŠTO. Navodno se radi o ovome: A young professional develops a sense of emotional paresthesia about his life and the world around him as he tries to understand why. Mene nije uvukao u tu svoju paresteziju, što je za Barona vrlo retko! Ovo je narativni eksperiment, za one koji to vole. Srećom, kratka je priča.

 

„Imago sekvenca“

            Postoji serija od tri velike fotografije koje, iz različitih uglova, prikazuju jednu mračnu pećinu, i nešto naizgled živo u njoj. Niko nije video sve tri na jednom mestu. Gledanje samo jedne već po sebi izaziva čudne košmare. Ko vidi dve – poludi. A sve tri? Misterija. Istraga. Razgovori sa vlasnikom galerije i partnerkom nestalog fotografa otkrivaju mračnu, okultnu zaleđinu. Sve, naravno, vodi u pećinu, u susret naživo. Kosmička strava, big style. Jeza do srži. Useravanje! Metnite na sebe pelene za odrasle i polećemo!

 

            Za razliku od Lavkraftovih autsajdera i Ligotijevih autista, Baronovi junaci su pretežno žestoki momci – ekstrovertni, užljebljeni u Samsaru i Pacovsku Trku što se „stvarnim životom“ zovu, i postoji žestok NOIR vajb oko većine njih. Ove priče hvataju ih u trenutku kada počinju da ispadaju iz žljeba, i kada susret sa Tuđinskim bude katalizator, ali u nekim slučajevima samo poslednji indikator, njihovih u tom trenutku već aktuelnih ličnih Paklova. U svakom slučaju, oni se trzaju i bore mnogo žešće nego junaci HPL-a i Ligotija, mada sa sličnom vajdom od toga.

            Od stvari koje nekoga možda mogu iritirati u pojedinim pričama (u manjini, ali ume ponekad da bude) najupadljivija je sklonost ka opskurantizmu i dvosmislenosti, koji su okej onda kada su u pažljivo doziranim količinama, ali ne valjaju kada se s njima pretera. U redu je da ZNAČENJE bude opskurno, ali nije baš mudro kada je opskuran sam zaplet, odnosno – šta se dođavola uopšte desilo!

 

Da sumiram: onda kad je odličan – a to biva veoma često – Baron pruža zaista odličan, prvoligaški originalni horor, sasvim u rangu modernih majstora kakvi su Brajan Hodž, Daglas Kleg i T.E.D Klajn, što će reći da svakako zauzima poziciju u top-5 današnjih horor Anglo-Amera i zato ima moj nepodeljeni užareni Pečat! A pomenuti Hodž je treća knjiga u ediciji „Trepet“ – tačnije, zbirka Laži i rugobe. Trebalo bi da bude gotova do leta. Bila bi i ranije, da nas prevodilac kome je bila dodeljena nije zavlačio više od pola godine, da bi nam tek nedavno saopštio da ipak ne može da stigne da to prevodi, zbog drugih, važnijih mu obaveza...

 

            Šta kažu drugi?

„Svakih nekoliko godina pojavi se pisac koji ponovo oživljava ili ponovo uspostavlja tradiciju strašnih priča na način prikladan svom vremenu, ali i s osvrtom na prošlost. Lerd Beron je svojom prvom zbirkom Imago sekvenca ostavio pečat na horor prozi. Njegov prijatno gust stil pomešan je s oštrim razumevanjem mraka i širim osećajem ogromnosti univerzuma.“

- Džef Vandermer

 

            Šta kaže Dr Ghoul?

„Primarno polje delovanja Lerda Berona u ovoj zbirci jeste kosmička strava. Čak i kad se posveti naizgled prepoznatljivom horor motivu – veštica („Stara Virdžinija“), sekta („Povorka crnog lenjivca“), serijski ubica („Batinaš“), ukleti portret („Imago sekvenca“) – zaleđina svega, ispostavlja se, daleko je većih i širih razmera, i vodi do nesaznatljivih, jedva opisivih sila i nezemaljskih, često metafizičkih entiteta.“

- Dejan Ognjanović

           

Šta kaže sam autor?

„Užasi na koje se nailazi u Imago sekvenci podjednako se oslanjaju na strašnije prikaze hrišćanskog Boga, budističkih paklova i moavskih božanstava koliko i na Lavkraftove neopisive Drevne… Dok sam sastavljao Imago sekvencu zamislio sam mozaik labavo povezanih, ali tematski uzajamno podupirućih priča koje bi istraživale beznačajnost čovečanstva u poređenju s ogromnošću kosmosa. Za protagoniste sam izabrao galeriju tvrdokornih ljudi, izuzetno sposobnih, kako bi se suočili s nezamislivim silama. Izabrao sam špijune i revolveraše, izvršitelje i vojnike, jer malo šta je strašnije, užasnije od gledanja kako izuzetno samouveren čovek podleže okolnostima van svoje kontrole, van svog razumevanja.“

- Lerd Baron

 

Kupujte, podržavajte, Širite Reč (i Sliku) na mrežama i naživo, ako želite da ova edicija zaživi i umnožava se...