BLINDNESS

***
3

nije to loše, ali moj osnovni problem sa filmom jeste što je to toliko napadno urađeno kao ALEGORIJA da mi vrlo retko uspeva da profunkcioniše kao PRIČA; drugim rečima, ideje vode zaplet toliko upadljivo da ne uspevam da taj zaplet konzumiram kao zaplet sa nekom svojim logikom, likovima, psihologijom itd. već se stvari dešavaju da bi ilustrovale određene poente autora (pre svega žozea saramaga, romanopisca).

ovo mi ne smeta ako je urađeno s merom, kao npr. u romerovoj DAWN OF THE DEAD ili 28 DAYS LATER, ili barem sa poentom koja je toliko ambivalentna i difuzna da mi alegoričnost ne smeta jer mi SVET dela funkcioniše nevezano za bilo koju koherentno i racionalno izloženu ideju (kao npr u herzogovom EVEN DWARFS… ili u francuskom LES REVENANTS).

ali ovde mi pisac i reditelj ne dopuštaju da im POVERUJEM zato što mi sve vreme nabijaju na nos to što oni hoće da ja mislim i osećam – sasvim je nebitno da li se i koliko slažem sa njinim idejama (for the record, u mnogim instancama se slažem: ali i tu mi je smetala alegorija)!

dakle, to počinje slično gorenavedenim SF hororima – iz čista mira ljudi počnu da gube VID, ali nam se smesta to SLEPILO kroz dijalog poveže sa AGNOSTICIZMOM, tj odsustvom VERE – tako da se film zapravo svodi na ilustrovanje teze o tome da su blaženi oni koji NE izgube VERU uprkos svom crnilu i zlu oko sebe i koji očuvaju svoju ljudskost, dobrotu itd. i pred licem zla.

sad, u deonicama koje prikazuju MRAK ljudskosti ovaj film skoro da nema pandana, i u izolaciji, van kontexta, mogu čak delovati mizantropski: malo je filmova u kojima ljudska vrsta uopšte, društvo uopšte, sa svim svojim pojedincima, deluju toliko ogavno. kako to na filmu, a i inače, biva – upravo su ove deonice najubedljiviji (i najupečatljiviji) delovi filma. vidi pod THE EXORCIST, recimo. problem je sa delovima u kojima se dobrota i samopožrtvovanje uzimaju kao samopodrazumevajući: to što žena (džulijana mur) svojevoljno podnese, istrpi u ovom filmu zbog ljubavi čini je, bukvalno, hristolikom figurom. na žalost, film me nije ubedio da takva osoba postoji, ili da bi – kad bi postojala – istrpela sve ovo bez ožiljka, da ne bi poklekla, slomila se u nekom trenutku.

film je fino napravljen i odglumljen, ritam je podnošljiv (dobro, 10ak minuta bi se možda moglo iseći bez veće štete) a rupe u zapletu je besmisleno tražiti u jednoj ALEGORIJI – počev od uzroka slepila, pa preko konkretnih odluka i (ne)činjenja: sve je to baš tako zato da bi se slagalo s poentom dela, koju bih sažeo u: dabogda imao pa nemao, pa tek onda VIDEO šta si imao, i koliko je vredelo.

http://www.imdb.com/title/tt0861689/

EDGAR ALAN PO, 200 GODINA STRAVE

U ponedeljak 19.01.2009. navršilo se tačno 200 godina od rođenja najgenijalnijeg pisca koji se ikada dublje bavio stravom kao emocijom i koji je, praktično, ustoličio horor žanr kakav danas poznajemo, i po sadržini, i po formi. E. A. Po je, zaista, praotac horor žanra: po snazi uticaja i značaja za žanr on nema ama baš nikakvu konkurenciju. Poovo delo je u fundamentu horora.

Ja, istina, slabo razmišljam u terminima ovozemaljskog kalendara, pa mi je tako promakao značaj baš tog dana. Ipak, u retrospektu, shvatih da sam Poov rođendan itekako značajno obeležio. Naime, upravo 19.01. ove godine predao sam referentu za postdiplomske studije Filozofskog Fakulteta u Nišu ukoričene primerke (5 komada) moje upravo završene magistarske teze na temu GOTSKI MOTIVI U DELU EDGARA ALANA POA! Može li biti prikladnijeg načina za obeležavanje i pamćenje baš tog datuma? Idealno bi bilo da se odbrana zakaže na datum Lavkraftove smrti (15. mart), ali nisam siguran da će sva potrebna procedura biti okončana do tada.

U svakom slučaju, u Politikinom Kulturnom dodatku imate jedan uopšten, uvodni text o Pou, pa nije zgoreg da se podsetimo najosnovnijih fakata:

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Jednom-jedne-strashne-noci.lt.html

Na fotkama koje ilustruju ovaj moj blog text vidite groblje crkve Sv. Jovana u Providensu, Roud Ajlend, gde je Po voleo da šeta, čita knjige u hladovini i tišini, ili da se noću, krišom, udvara svojoj ljubi Sari Heleni Vitmen. Oštrooki posmatrač možda zapazi i jednog ghoula među prastarim nadgrobnim spomenicima (klikni da vidiš veću sliku). Na mestu gde stojim pored ružičnjaka porodične kuće Vitmenovih pre 160ak godina stajao je Po i potajno dozivao Saru kako bi se potom našli na groblju, budući da su se njeni protivili njihovoj vezi.

NOT OF THIS EARTH, 1988

*(*)

2-

na provokaciju jednog od saradnika ovog bloga, pogledah ovaj trash JIMA WYNORSKOG, slavan najviše zbog toga što predstavlja prvi 'legitimni' film traci lords nakon što je napustila porno produkciju i bacila se na 'ozbiljne' filmove.

naravno, nazvati ovaj film ozbiljnim je debela ironija – ovo je tipična vajnorski jevtinoća: ružno, glupo i prazno, mada, moram priznati da na nekom dementnom treš nivou to nije sasvim negledljivo.

tačnije, ovo je prava prilika da iznesem svoju teoriju filma: svi filmovi se –po meni- dele na, grubo, tri kategorije:

1- filmovi za višestruko gledanje i uživanje, u kojima stalno možeš da otkrivaš nešto novo ili da se naslađuješ majstorijama starog;

2- filmovi za jednostruko gledanje: sad i nikad više, može se pogledati, pruža neku minornu zabavu, ali ona se iscrpljuje jednim gledanjem i nema nikakvog razloga da se to ikada reprizira;

i 3- filmovi nevredni gledanja – toliko dosadni i glupi da je gubljenje vremena baviti se njima.

za moje pare, NOT OF THIS EARTH je na granici između kategorija 2 i 3, ali ipak preteže u 2.

može se pogledati, jednom.

tokom tog jednog gledanja on pruža nešto malo jeftine zabave, koja je zabavna (in a way) svojom samosvešću o sopstvenoj jeftinoći i bezvrednosti. ako ništa drugo, barem stalno ima nešto čemu možeš da se smeješ:

-besramno korišćenje kadrova iz cormanovih ranijih produkcija tokom samog filma, a naročito james cameronovih maketa za HORROR PLANET koje ovde glume 'rodnu' planetu vanzemaljca;

-ničim opravdano recikliranje hajlajtova iz cormanovih ranijih produkcija, npr. HUMANOIDS FROM THE DEEP (koji čak nema ni vanzemaljce u sebi, dakle totalno iz levog polja upao u ovo društvo)

-imidž "vanzemaljca", koji iz svemirskog broda izađe smesta u odelu i sa šeširom i tamnim naočarima, a "glumi" sa najvećim underplayom ikada u istoriji filma;

-kreveljenje njegovog sluge-batlera-saučesnika, koji izgleda i ponaša se kao propali porno glumac (mada imdb ne daje naznake da je igrao u takvima);

-"gluma" trejsi lords koja je, među ovim cepankama, još i by far najbolja glumica, i ako ništa drugo, prijatno ju je gledati – mada je pomalo antiklimaktično da vajnorski bilo koga napaljuje prizorima trejsi koja se trti u kupaćim kostimima ili blink-n-miss golim sisama NAKON što smo se višestruko osvedočili svim njenim ginekološkim detaljima;

-najružnije tapete u istoriji filma;

-"imidž" vanzemaljca sa rodne planete s kojim ovaj ovde komunicira (VIDI SLIKU) i koji izgleda kao neki trećerazredni porno glumac, ili bar njegov body-guard;

-pokušaji humora sa nekim fuficama koje treba da budu vampirove žrtve;

itd.

daleko od toga da me je ovo sve zabavilo, ali recimo da me nije previše ni smorilo: podneo sam to junački, samo zbog vas koji ovo čitate, ali zaista, zaista ne želim da to ikada više gledam.

vajnorski je kreten koji pravi jedva gledljive soft-porn 'trilere' koji niti su napaljujući niti su uzbuđujući (u smislu thrilling) i hvala bogu na svim onim stotinama i hiljadama vrednijih filmova koje tek treba da pogledam umesto baktanja OVOM jeftinoćom.

MASTERS OF HORROR, sezona 1

Evo mog osvrta na ovaj blago-razočaravajući serijal TV horor filmova.

DANCE OF THE DEAD (3)
Od ove sam najmanje očekivao, a ono... ispade sasvim OK.
Najpametniji scenario, najživahnija režija (Hooper ubedljivo glumi napaljenog angry young debutanta – mada malkice preteruje sa strobovima i zumovima i udvajanjima slike, ali OK, u kontextu ove priče ne smeta mnogo), najbolja gluma, Englund u možda najboljoj svojoj ulozi posle Freddyja, najbolji soundtrack, najviše različitih parova sisa (odličnog kvaliteta, iako većina pripada mrtvim curama)... Super uhvaćena dekadencija sjebane Amerike – postapokaliptične, kad bi se zezali, a zapravo vrlo današnje, kurentne.
Ako bi cepidlačili, ovo je mnogo više SF nego horror – ali dobar film u svakom slučaju.
Znači, Hooper još ima dobrih filmova u sebi... Bring 'em on!

INCIDENT ON AND OFF A MOUNTAIN ROAD (3)
Zabavan horror rollercoaster, sa solidnim flashbackovima. Rudimentarna priča, ali efektno odrađena. Možda malkice staromodno (naročito sa svim tim grmljavinama i sevanjem po potrebi), ali u ovom slučaju, to je cepidlačenje. Recimo da je i Moonface mogao da bude malo opakiji: cura ga šamara od samog starta pa je osećaj pretnje bitno umanjen. Takođe, nemam pojma čemu je služio čiča u podrumu, sem da Koska nepotizuje 'posao' svom starom Tall Manu.
Prijatan tek – za fanove.

DREAMS IN WITCH HOUSE (3-)
Ehhh... Gordon je uzeo samo najkonvencionalnije deonice iz inače odlične i groundbreaking HPL priče, i onda ih nakitio sa još više klišea, a izbacio ono najbolje – međudimenzionalna putovanja i bizarne pre-LSD kosmičke vizije i glimpseve neslućenih svetova koje niko pre Lavkrafta nije ni sanjao – za razliku od veštica i banalnih žrtvovanja, koja su opšta mesta žanra. E, sad – kad izbaciš skoro sve te momente vezane za modernu fiziku i baciš se samo na uprošćenu žvaku o veštici – oseti se poveća rupa... Lepo je sve ovo odrađeno, ali previše konvencionalno ne samo za HPL-a nego i za Gordona. Lepo je što beba najebe na kraju, ali to nije dovoljno: od Gordona, naročito posle KING OF THE ANTS, očekivao sam više edge-a, više smelosti, najzad – više Lavkrafta...

JENIFER (3-)
Posle KARTAŠA sve je uspon i napredak, pa tako i ova napadno besmislena i neubedljiva pričica, sa više rupa u zapletu i nemotivisanih, nelogičnih postupaka i preokreta nego u bilo koja 3 nasumice odabrana giallo filma. Ne znam kako Argentu uvek uspeva, ko god mu bio scenarista, da zaplet bude detinjasto neubedljiv i pun besmislica. Pa opet, ako nekako uspemo da pobedimo suspension of disbelief (a to će trebati na svakih 10 minuta, ili češće), ovo je sasvim enjoyable, nasty, gooey, sexy (in a perverted way). 

 

CIGARETE BURNS (3+)
veoma mi je prijao karpenter – najbolja MASTERS epizoda do sada – spoj genijalnih romana kakvi su FLICKER ili NAŽIVO sa filmskim delima a la RING ili 8MM – istina, exekucija ima premalo carpenter touch-a, svaki kompetentniji hack a nekmoli 'master' mogao je ovo da odradi kako valja, ali ipak lepo je videti mr C-a kako za promenu potpisuje nešto vrrrlo dobro – scenario solidan, ako se ne ulazi u detalje koje bih secirao da je bioskopski, ali za made for tv recimo da se može progledati kroz prste (usput, šteta što od ovoga ipak nije urađen pravi feature film – vidi se da mu fali malo 'mesa') – gluma je povremeno slaba, uključujući i glavnog Reedusa, ali barem car Udo Kier vadi stvar (čak i bukvalno, iz stomaka, na kraju filma). prijatno iznenađenje – jedno rezanje vrata kakvo bih pre očekivao kod miikea nego kod mr C-a.

HOMECOMING (2-)
ovo mi je najgora od viđenih do sada 'mastera' (čekaju me ČOKOLADA i JELENA) – jeftina, neinspirisana dnevnopolitička liberalna propaganda usred koje su siroti zombiji zbrkaniji i izgubljeniji no inače. nazvati ovo jednodimenzionalnim bio bi preteran kompliment. scena ustajanja zombija iz sanduka pod usa zastavama je otprilike jedini nadahnut momenat u filmu – ali čak i kada ustanu, ovi zombiji ne rade ništa vredno pomena – uglavnom isto kao i srpski, tj. idu na glasanje.
bullshit.

THE DEER WOMAN (3+)
JELENA je odlična - vintage landis humor + horor, božanstveno bizarno, opičeno, apsurdno, gnusno, i vrrlo sexy (ovoj jeleni predviđam svijetlu budućnost! srneće okice i srneći but, al grudi baš kako treba!) - pravo je osveženje kad režiser radi po SVOM scenariju (kao ovde, gde nastupaju landis & sin inc.) - ovo je možda najbesprekornija epizoda mastera do sada. i scenario, i gluma, i humor, i horor, i gnusnost, i ritam, i sve je super - do kraja koji je zbrzan (da ne kažem - kao da je prekinut)! ovo poslednje mi je malkice zagorčalo užitak, ali samo malo - sad se dvoumim da li da primat dam karpenteru ili lendisu, ali obojica su u samom vrhu, dlaka razlike gore dole nije bitna - gledajte JELENU i pazite kad pušite CIGARETE, super su oba!

CHOCOLATE (2-)
ČOKOLADA je toliko tipično garisovska šupljina i budalaština da nije ni vredna mog osvrta - ovo ne da nije čokolada, nego jedva da je šećerna tabla! bezukusna, bljutava, zaboravljiva... tim bezveznije što je garris samog sebe udenuo među 'majstore'... još je on mali - a u ovom životu neće ni da poraste do tog statusa.

SICK GIRL (2-)
BOLESNA CURA je bezveze, trapav pokušaj da se uradi nešto što bi beskrajno simpatičnije, romantičnije, i mračnije odradio Burton. Anđela suviše šmira, previše je ovo all over the place, niti strašno niti smešno niti dirljivo - ukratko, (skoro) ništa.

FAIR HAIRED CHILD (3)
PLAVOKOSI TINEJDŽER je vrlo dobar, najbolje što je Maloun potpisao do sada, simpatična i zabavna i creepy pričica. Ipak, mnogo više horora ima u 5-minutnom spotu RUBBER JOHNNY, koji je inspirisao imidž ovog momka. 

 

PICK ME UP (3+)
POKUPI ME je jedna od najzabavnijih epizoda, okrepljenje od majstora, Koena - vickast scenario i odlični glumci (posebno nezaobilazni Moriarti), na žalost Fairuza je skoro protraćena, njen lik je jedva skiciran. Ipak, vintage Cohen. 

 

HAECKEL'S TALE (3-)
ovo sam skroz zaboravio, što nije dobar znak. sećam se samo nekih momenata, neko garanje na groblju, ali mi je to sve bilo nekako nekoherentno i uninvolving.

IMPRINT (4+)
miike je obelio obraz, i sebi i seriji, i pokazao svima ko je ovde pravi master. taj čovek nikada nije napravio prosečan horor – sa jakuzama ume i ovako i onako, često ugnjavi, ali kad god se dotakao horora (pa makar to bio istorijski IZO horor ili horor KATAKURI mjuzikl) uvek je isporučio nešto natprosečno. tako i ovde. ni sraba gruma, ni krimavi engreski japanskih grumaca nisu značajnije poremetili istinski perverznu atmosferu i uznemirujuće momente i šokove kakve samo pravi majstori umeju da proizvedu. sjajno! jedina epizoda u celom serijalu koja prevazilazi i medijum i sva ograničenja (uključujući cenzuru) i dostiže nešto vredno po sebi, uporedivo sa bioskopskim produktima.

Inače, soundtrack serije je apsolutno odvratan, sa hordom anonimnih would-be-metal, would-be-rock, would-be-grunge bendova.
Buka, ali prazna, površna, zaslađena, kao sa fabričke trake, sve liči jedno na drugo, a sve zajedno – ništavilo.

Kad bih se ja pitao, evo im odmah plan PRAVIH MASTERA za iduće DVE sezone:

David Cronenberg  

Alex della Iglesia  

Agustin Villaronga  

Guillermo Del Toro  

David Lynch  

Richard Stanley  

Frank Henenlotter  

Michele Soavi  

Pupi Avati  

Chan-Wook Park  

Kim Ki-Duk  

Gaspar Noe  

Michael Haneke  

Rob Zombie 

Shozun Fukui  

Kiyoshi Kurosawa  

Jeff Lieberman  

Wes Craven  

Ruggero Deodato  

Neil Marshall

Naravno, kao i obično, mene niko ništa ne pita: zato je II sezona pukla sa nekim drugorazrednim 'majstorima' i sa razočaranjima od onih koji su u sezoni I još i naboli nešto, tako da je nisam celu ni odgledao, niti osećam potrebu da pišem o tome što jesam. II sezonu treba sasvim zaboraviti.

NAJBOLJE HOROR KNJIGE

evo mog izbora najboljih horor knjiga koje se obrađuju u čuvenoj HORROR: THE 100 BEST BOOKS, sa kratkim komentarima (uz napomenu da nisam svih tih 100 čitao, preporučujem one koje jesam):

THE TRAGEDY OF MACBETH,

by william shakespeare (1606)

moja omiljena od starog vila, ali ni u kom ludilu ovo nije horor. uprkos vešticama, duhovima i krvi.

THE MONK,

by matthew gregory lewis (1796)

ko se reši da čita ovaj klasični gothic neka proba da nađe remix koji je uradio luđak antonen arto! u svom originalnom obliku ovo bi moglo da bude malkice passe (i gnjavažno) za današnjeg čitaoca.

FRANKENSTEIN,

by mary wollstonecraft shelley (1818) 

obavezna lektira, mada… arhi-žensko pismo ume da ga razvuče i zapatetiči samo tako! ipak, vredi truda. najbolje i najpametnije deonice verovatno potiču od merinog muža, p.b. šelija, velikog sataniste i anarhiste i uopšte jednog predivnog i prerano stradalog momka koji je, eto, i indirektno (savetujući ženu i redigujući njena piskaranja) ostavio značajan trag u kulturi.

TALES OF MYSTERY AND IMAGINATION,

by edgar allan poe (1838)

bukvar!!!!

sve ono što je do tada gotik pružio bilo je pipanje u mraku: ponekad bi se i nabasalo na ponešto vredno pažnje, ali najčešće u delima jedva vrednim tog truda.

tek je po genijalno shvatio ŠTA gotik može, iščistio ga od patetike, sentimentalnosti, moralizatorstva, propovedništva te od nepotrebnih sabplotova i drugih formalnih zavrzlama, i sveo ga na suštinu: egzistencijalna, psihološka i kosmička strava koja udara gde treba putem pažljivo konstruisanih zapleta…

čisto savršenstvo, na svojim vrhuncima i dan-danas nedostižno ogromnoj većini žanrovskih piskarala, i savršeno moderno!

TWICE-TOLD TALES,

by nathaniel hawthorne (1838) 

ok, ako vam ne smeta malkice naglašena religiozna (protestantska) alegorija.

hotorn je jedan od retkih istinskih mračnjaka u istoriji horor pisanja, i to treba ceniti. mada nije na poovom nivou, često ume da priđe jezivo blizu. počnite od predivnih priča 'ethan brand' i 'young goodman brown' pa, ako vam to legne, terajte dalje.

THE KING IN YELLOW,

by robert w. chambers (1895)

svaka preporuka! priče u ovoj zbirci iznenađujuće su vickaste, duhovite, a istovremeno ne gube na stravi. posebna preporuka za naslovnu, i za 'harbor master' (kojom se HPL indirektno inspirisao za svoj Insmut). takođe je sjajna, mada nije horor - 'the repairer od reputations'!

THE ISLAND OF DR. MOREAU,

by h. g. wells (1896) 

klasik body horrora, nedotaknut ijednom filmskom verzijom. sf motivi za horor svrhe kod jednog od prvih, ako ne i prvog zaista mislećeg SF pisca.

DRACULA,

by bram stoker (1897) 

uz sve što se može ovome zameriti (npr. hrišćansko moralizatorstvo, previše patetike, razvučenosti, pozitivizma…), ovo je sjajno zamišljen i solidno napisan, dinamičan i zabavan epistolarni, pomalo retro-gotski roman koji je uticao na dalji razvoj horora u romanu više no ijedan drugi.

THE TURN OF THE SCREW,

by henry james (1898) 

neodoljivo perverzno ali i frustrirajuće opskurno. mada, kad se pažljivo unesete u džejmsove suptilne naznake, počećete da otkrivate sistem u tom ludilu… genijalno jeziva novela, sam samcit vrh horora u prozi.

HEART OF DARKNESS,

by joseph conrad (1902) 

remek delo prvog reda, vrlo mračno (gotovo nihilističko) ali… nije horor.

GHOST STORIES OF AN ANTIQUARY,

by m. r. james (1904) 

ko voli ghost stories, neka počne od ovoga.

a može ovim i da završi. u tom dobu, početkom XX veka, niko nije pisao tako dobre horor i ghost priče (ok, sem ponekad - blekvud!).

kasnije… samo robert aickman.

THE HOUSE OF SOULS,

by arthur machen (1906) 

bolje je naći nove zbirke machena koje je priredio s.t. joshi za 'chaosium'.

machen je stari maher, vrlo gnjusan i perverzan, kad poželi, mada je zloglasni 'veliki bog pan' skoro pokvaren pristupom, izlaganjem koje je previše prozaično za tu genijalnu ideju. 'the white people' je najbolji, a tu negde je i 'the white powder' čiji završetak prejudicira HPL-ov body horror i screaming mad georgea. izuzetna je i 'the novel of black seal'.

JOHN SILENCE,

by algernon blackwood (1908) 

zapravo, daleko su bolje njegove non-silence priče.

ali, ima ih MNOGO – blekvud je za života napisao bar 200ak horor priča. zato, počnite od zbirke najboljih.

THE HOUSE ON THE BORDERLAND,

by william hope hodgson (1908) 

ovo me je žešće razočaralo nakon HPL-ovih hvalospeva. naporno. bolje čitajte korbenov strip po ovome.

THE COLLECTED WORKS OF 
AMBROSE BIERCE (1909)

total and utter genius!!! cinizam i mrak ljudskog stanja, smrt kao sveprisutni protivnik, a kad nema nje, dovoljan je i čovek jedan drugom ili sam sebi. horor!

THE TRIAL,

by franz kafka (1925) 

sve od kafke je nedostižni remek, ali… nije horor u žanrovskom smislu. sem, možda, donekle, 'u kažnjeničkoj koloniji'. i 'domaćinove brige'. uh, pa u izvesnom smislu i 'preobražaja'… itd.

THE OUTSIDER AND OTHERS,

by h. p. lovecraft (1939)

bukvar za II polugođe!!!

kosmička strava, beznačajnost ljudskog, fascinacija monstruoznim i tuđinskim, gotik sreće SF, daleka prošlost sreće daleku budućnost… ružičasta proza, ali treba i s njom umeti. HPL, kad se baš naoštri, ume itekakao! inače, ovo izdanje je puno grešaka, treba naći novija izdanja (oni OMNIBUSI nisu savršeni, neke priče su tu u nedoteranim varijantama): najbolje je naći pingvin klasik izdanja od pre 5-6 godina sa džošijevim anotacijama.

OUT OF SPACE AND TIME,

by clark ashton smith (1942) 

sa malo strpljenja i pažljivim odabirom mogu se ovde, u masi pulpa, naći biseri… ipak je smit i pre nego što je upoznao HPL-a došao do istih/sličnih tema i stila.

LORD OF THE FLIES,

by william golding (1954) 

super, ali… nije horor u žanr. smislu.

I AM LEGEND,

by richard matheson (1954) 

trpajte ga gde god hoćete, SF, horor, šta god, ali ovo je prosto odličan roman od čoveka koji je direktno uticao na stivena kinga!

THE HAUNTING OF HILL HOUSE,

by shirley jackson (1959) 

odlično, sumorno, jezivo. remek-delo prvog reda. najbolji horor roman ikada objavljen.

THE THREE STIGMATA OF PALMER ELDRITCH,

by philip k. dick (1964) 

super, ali… mračni, nadrealni SF.

THE CRYSTAL WORLD,

by j. g. ballard (1966) 

sve od balarda je na ivici horora (po atmosferi), ali… skoro nikad je ne prelazi, pa tako ni ovde.

SUB ROSA,

by robert aickman (1968) 

sve sve sve od ajkmena, najvećeg horor pisca druge polovine XX veka!

THE SHINING,

by stephen king (1977) 

uz sve nedostatke, uključujući tu i idiotski hepi end, ovo ima dovoljno jezovitih scena da se svaki prosečan čitalac koji horor čita samo da bi se plašio – napuni gaće u nekoliko navrata. vintage king, pre nego što je sredinom 80ih pukao nakon svog najboljeg romana, PET SEMATARY.

FALLING ANGEL,

by william hjortsberg (1978) 

nije ni upola dobro kao film… pokvareno razbrbljanom vedrom i vickastom naracijom i opštom krimi-intonacijom, kao i nekim drečavo-treš detaljima. sve je to genijalno uozbiljeno i zamračeno i hororizovano u filmskoj adaptaciji. ukratko - može se preskočiti i gledati samo film.

GHOST STORY,

by peter straub (1979) 

prva trećina je super, i zbog nje možda vredi izdržati banalan ostatak. možda! ja danas nemam živaca za te bestselerski pisane cigle od knjižurina nasilno razvučene na po 800 strana minimum.

THE WASP FACTORY,

by iain banks (1984) 

super do pred kraj, mada je twist podmuklo pokvareno varanje + nije horor.

THE CEREMONIES,

by t. e. d. klein (1984) 

sve sve sve od klajna! ali počnite sa pričama u zbirci 'DARK GODS'. roman je malkice razuđen i konvencionalniji nego što bih na osnovu priča očekivao. ali svakako vredi čitanja. ipak, pre njega, pročitajte machenovu priču 'the white people', jer se reference na nju nalaze kroz čitav roman.

SONG OF KALI,

by dan simmons (1985)

prve 2/3 remek gusto atmosferično gnusnog horora, završna 1/3 je 'wtf???!!!' bulšit.

ipak, od čoveka koji je podržavao NATO bombardovanje srbije bolje se i ne može očekivati – a bolje (u hororu) od KALI nije ni napisao. mislim na romane. u zbirci LJUBAV I SMRT imate 2 njegove odlične horor priče, 'umiranje u bangkoku' i 'u zagrljaju zubatih žena'.

toliko za sada.