EVIDENCE (2012)

**(*)   

3-

            Stisnite zube i istrpite iritirajuće kretene u ovom "found footage" opusu (ili na fast-forward brauzujte prvih 40ak minuta), ali ne pre nego što overite ovaj ničim izazvan ali dobrodošao momenat u prvih 5 minuta:

            Kad, zatim, podnesete imbecilno ponašanje jednog od glavnih likova tokom više od pola sata, u drugoj polovini možete naći neke prilično zabavne akcione sekvence.

U njima se uspelo primenjuje "kamera u prvom licu": jeza, groza, pa čak i malo saspensa - garantovani!  

Šta se zapravo tu sve dešava, i koliko ima smisla – drugo je pitanje (a odgovor glasi: nejasno; bez smisla).

Ipak, ima tu vrlo zabavnih momenata, naročito sa upotrebom efekata maske, krvopljusa i kreatura u ovoj found footage formi, u kojoj ih inače vrlo retko nalazimo, pošto u njima preovlađuje pristup "less is more". 

E pa ovde, fala bogu, nije! I što je najlepše, onaj iritirajući kreten s početka već negde oko sredine završi prosutih creva! Samo zbog tog pay-offa vredi malko istrpeti uvodnu deonicu filma da bi slast njegove sudbine bila potpuna.

Umesto jedne "man in the suit" kreature koja šuška po žbunju, kako se činilo da će biti tokom pola filma, i još da budemo srećni ako je do kraja vidimo u kadru dužem od 0,8 sekundi, do odjavne špice dobijamo mnogo više.

Imamo ovde više kreatura, zombija, raskomadanih žrtava, prosutih creva, bežanja, pucnjave, akcije, vožnje, helikoptera, eksplozija itsl. nego u ijednom horor filmu iz prvog lica za koji znam, pa mu i zbog toga vredi pružiti šansu.

OCCULTATION - Laird Barron

             Već sam ovde na blogu pohvalio Barona kao moje najveće otkrovenje u modernom (pisanom) hororu u poslednjih 5-6 godina, i prikazao njegovu prvu zbirku priča, THE IMAGO SEQUENCE. Kao što sam još tom prilikom obećao, evo i osvrta na njegovu narednu (dakle, noviju) zbirku, iz pretprošle godine. Da se ne ponavljam, u prethodnom prikazu već sam istakao Baronove glavne kvalitete, a oni se ovde takođe ispoljavaju, i to još ujednačenije, tako da ovde nema nijedne osrednje, a kamoli slabe priče. Evo čega ima u zbirci pod naslovom OCCULTATION.

The Forest = 8+

            Još jedna (odlična) novela o bizarnim "naučnim" eksperimentima na jednoj izolovanoj farmi – čudno reorganizovano tlo (kao u Lavkraftovoj "Boji izvan ovog svemira"), mnogo buba i satelitski tanjiri okrenuti prema – tlu. Komunikacija sa pra-inteligencijom. Smrt i preporađanje... Pored odlične jezive atmosfere bliskosti onostranog, ono što naročito pleni u ovoj noveli jeste sposobnost da se na vrlo sabijenom prostoru od jedva 30 strana (malo većeg formata) izgradi niz profilisanih likova i njihovih odnosa i slojevitih predistorija – uspelije i življe nego u mnogim romanima koji na takve pokušaje potroše 300 strana, uzalud. Za moj ukus jedino smeta pomalo opskurni završetak – odnosno, ne toliko to što se desilo, koliko zakonitosti delovanja sila koje su tu na delu i poenta "komunikacije" sa njima.

Occultation = 7-

Bračni par naduvan i polupijan u usamljenom motelu usred pustinje: da li tripuju ili se svet zaista raspada oko njih?  Možda ćete se naježiti, a možda ćete slegnuti ramenima i reći "Pijane budale" dok oni pokušavaju da razluče da li stvarno nešto nalik kojotu zavija napolju, da li se čudna mrlja na plafonu zaista širi, da li je čudna "Biblija" na noćnom ormariću zapravo nekakav drevni grimoar, da li se preistorijska bića zaista šunjaju po parkingu...

The Lagerstatte = 8

Žena pokušava da se nosi sa nedavnom pogibijom muža i sina u nesreći (srušio im se privatni aviončić). Ne ide joj lako. Nađe se zaglavljena u praznini između melanholije i košmara gde više ne zna da li joj se raspada psiha ili ceo svet (što na isto izađe). "There are some things you cannot take back. Shake hands with an ineffable enigma and it knows you. It has you, if it wants." Kad se pridruži grupi za ispomoć suicidalnim ženama, sazna za slučajeve srodnih sapatnica koje su iščezle pod misterioznim okolnostima, kao da su ih njihovi mrtvi voljeni odvukli tamo gde su sada. Za njima "ostali samo dugmići"... Odlično, proživljeno i potresno prikazan osećaj gubitka, nezalečenih i nezalečivih duševnih rana i mentalne konfuzije i praznine koja ostaje iza takve nesreće. Tiha, pretežno psihološka strava... 

 

Mysterium Tremendum = 9+

Najduža i najbolja novela u zbirci. Dva gej para idu u planine na kampovanje. U potrazi za tajanstvenim dolmenom vođeni su slučajno nabavljenim, skoro-okultnim raskupusanim vodičem za tajanstvena mesta izvan svih utabanih staza... Baron je najbolji kad opisuje mistično-zlokobni aspekt prirode, divljine daleko od civilizacije, i po tome je sasvim u rangu majstora kakvi su Machen i Blackwood at their best. Ovima bih pridružio i non-horror majstora, Jacka Londona, kome Barron povremeno takođe prilazi na puškomet, ne samo po ambijentima zastrašujuće neljudske pustoši, nego i po mužjačinama (lovci, drvoseče, ratnici, plejboji, detektivi...) kao protagonistima. Takođe, za razliku od pristupa "možda jeste – možda nije, a i ako jeste – ko zna šta je" u nekim pričama, junaci ovde na kraju svog putešestvija naiđu na nešto sasvim konkretno, opipljivo a time ništa manje zastrašujuće. Činjenica da to nešto ima pipke nikako ne može da škodi! Vrhunski horor sa odlično prikazanim likovima, ambijentom i perfektnom atmosferom.

Šteta što se i ovde može naći ne baš dubok research vezan za situaciju u ovdašnjem regionu. Glavni junak je bio stacioniran u "Jugoslaviji" posle sranja na Kosovu – iako se zemlja u to vreme odavno nije zvala Jugoslavija. Još gore, on pominje nekakve izbeglice iz granatiranih sela – pa čak i legende o Baba Jagi povezuje sa ovim krajevima, iako su one endemične nešto istočnije, bliže Rusiji, i ja zaista nisam čuo da su autohtone priče o njoj prisutne među narodima ovih krajeva. Istina, ovo su detalji bez većeg uticaja na srž zapleta, pa su tim nepotrebniji.

Catch Hell = 8

Posle tragične smrti deteta, bračni par dolazi na odmor u starostavni hotel daleko od sveta, u planinama i šumama severozapadne Amerike. To je mesto gde vlada Crni čovek iz šume (znan i kao Đavo). Suprug se u prošlosti baktao magijom a nije mu strano ni "pozajmiti" antikvitete do kojih dođe tokom svojih putovanja širom sveta ("travel writing"). Supruga je opsednuta time da ponovo rodi. Možda će tako i biti. Uz malu pomoć Crnog čoveka. Inače, u ovoj priči začeta je lokacija (Black Ram Lodge) i širi kontekst kome se Baron vratio u priči "Blackwood's Baby", a najavio je da će i dalje širiti sagu o velikoposedničkoj crnomagijskoj familiji i njihovom igranju sa okultnim silama (uvezenim, putem paganskih artefakata, iz Evrope).

Strappado = 6

Odličan set-up, prilično slab, antiklimaktičan pay-off. Dekadentni bogatuni na dalekom Istoku željni su zabranjene, perverzne zabave – ali dobiju više nego što su se nadali za trzanje svojih iznurenih, otupelih nerava... Masovni snuff je ime igre, ali to verovatno zvuči zabavnije nego što je u priči upriličeno. Odlična preteća tuđinska atmosfera ipak ovu priču izbacuje malo iznad proseka.

The Broadsword = 9

            E, ovo je već jedna od najboljih Baronovih novela! Deluje pomalo kao nastavak legendarne, genijalne "Children of the Kingdom" T.E.D. Klajna i govori o starijem čoveku koji stanuje u prastarom hotelu Broadsword, gde mu se čini da kroz zidove i instalacije, odnekud iz dubina, čuje glasove nekih ne baš sasvim ljudskih stanovnika. A onda neko/nešto usred noći zove njegovog sina, sa telefona iz hotela dok ovaj noći kod prijateljice, i šapuće mu jezive koještarije... Vrhunska kosmička strava u atmosferičnom urbanom okruženju.

--30-- = 8

            Opet divljina. Pustinja. I u njoj dvoje ljudi, bivši ljubavnici, sad raskantani, ali zajedno u misiji osmatranja puste oblasti u kojoj je pre par decenija delovala Familija (očigledno po uzoru na Mensonovu, samo mnogo satanističkija) – a za sobom je ostavila masovni zločin, brojne neiskopane leševe i tragove natprirodnog dejstva. Insekti se čudno ponašaju. Nečiji šapat krišom doziva. Kamere postavljene okolo beleže šta ne treba, ne beleže šta treba. Javljaju se otisci stopala tamo gde nikakvih ljudi nema ni iza sedam brda... Tretman kontrakulturnih grupa je previše konvencionalan (Satanisti!) a završetak previše otvoren/nedorečen (samo zbog njega ocena nije veća). Ipak, kao i uvek kad opisuje divljinu i potpuno ne-ljudsku Prirodu, Baron je besprekoran, atmosfera je genijalna, a prilično pomaže intrigantna drama između dvoje vrlo vickastih protagonista, puna memorabilnih ciničnih replika.

Six Six Six = 7-

            Selidba u porodični dom na ivici šume – zaostavština uvrnute familije čiji je patrijarh, izgleda, bio Satanista – ne baš mudra ideja da se isproba fantazmagorični "čarobni fenjer" (prototip filma) sa pokretnim slikama pod naslovom "Lepers of the Black Wood" – rastakanje stvarnosti – mrtvi su živi... Simpatično i podsticajno u svojoj nedorečenosti koja je delom efikasno zlokobna, delom frustrirajuća.

            Sve u svemu, OCCULTATION je još jedna must have knjiga za svakoga koga današnji horor bar malo zanima.

            U međuvremenu sam pročitao još dve najnovije Baronove novele u kasnije izašlim antologijama.

            The Men from Porlock = 8+

(iz antologije THE BOOK OF CTHULHU, ed. by Ross E. Lockhart) 

Smeštena među drvoseče u nekoj žešćoj vukojebini. Gazda pošalje grupicu njih u lov da nahvataju malo dobre divljači za uglednog gosta koji se očekuje. Međutim, prilično brzo oni naiđu na čudne stvorove koji žive u ogromnom drveću – i u pećinama kraj obližnjeg sela za koje niko nije znao. Njegovi sasvim izolovani stanovnici služe vrlo mračnim silama... Ovo je prilično uspeo spoj atmosferične strave sa možda malkice preteranom akcijom: u sukobu sa meštanima tog sela nastane takav krvopljus i pirotehnika da to malkice odskoči od dotadašnjeg hororealističnog ugođaja.

Evo jedne od košmarnijih deonica:

"He dreamt of falling through the mountain, through the entire Earth, and into the sky, accelerating like a bullet until the light of the sun dwindled to a pinprick. He crashed through the icy, blood-black surface of a strange moon and drifted weightless in its hollow core. The cavern was rank and humid and dark as pitch. He floated over crags and canyons and forests of clabbered flesh and fungus, his body carried upon the updrafts of a warm, gelatinous sea. At the center of this sea a mountain range shuddered and stirred. The colossus writhed and uncoiled with satanic majesty, aroused by the whine of flea wings. It whispered to him."

            Blackwood's Baby = 9

     (iz antologije GHOSTS BY GASLIGHT: STORIES OF STEAMPUNK AND SUPERNATURAL SUSPENSE, edited by Jack Dann and Nick Gevers)

            Sličan ambijent – drevna, mistična šuma u američkom bespuću – ali ovog puta je vreme otprilike u 1920-im, a junaci nisu sirove drvoseče nego uglađeni bogatuni koji su došli u lov. Njihova glavna meta je džinovski (legendarni) jelen iz naslova, bar duplo veći od bilo kog normalnog, i mistično povezan sa pričama o mračnim aktivnostima veleposedničke familije koja, pored ostalog "poseduje" i tu šumu. To je ista ona familija iz priče "Catch Hell", a u šumi se, takođe kao i tamo, skrivaju paganski (?) kipovi uvezeni iz Evrope (kad već Amerika nema tu vrstu niti tu dubinu prošlosti za horror a la Machen, pa mora da uvozi artefakte s druge strane okeana). Super je to, prilazi na momente vrlo blizu učinku Blackwoodove novele "Wendigo", ali je, naravno ne doseže, zbog previše pulpe i popularne akcije a ne baš toliko atmosferičnih deonica.

            Evo finog odlomka:

"Fresh blood is best, the statue said, although it was Luke Honey’s mouth that opened and made the words. Baby blood, boy child blood. Rich red sweet rare boy blood. What, little man, what could you offer the lord of the dark? What, you feeble fly? His jaw contorted, manipulated by invisible fingers. His tongue writhed at the bidding of the Other. A choir of corrupt angels sang from the darkness all around—a song sweet and repellent and old as Milton’s pit and its inhabitants. Sulfurous red light illuminated the fog and impossible shapes danced and capered as if beamed from the lens of a magic lantern."

          Zapravo, ako bih nešto zamerio Baronu, uopšteno a ne samo u ovoj priči, to je što svoje autentično mitske i metafizičke koncepte strave kosmičkih razmera ume donekle da devalvira sa previše feelgood akcije, pucnjave, borbe, tuče, pesničenja, krvoprolića i sličnih katarzičnih radnji – tako da, uprkos mračnim krajevima, finalni učinak ipak nije tako odjekujuće opsesivno uklet i sumoran i dubok kao kad to rade Machen, Blackwood i Lovecraft at their best, nego je bliži, recimo, onome što u stripu radi Mignola i prosto me čudi da za sada još nije napisao nijednu priču o Hellboyu...

            Ali blizu je – vrlo blizu gorepomenutim majstorima horora, najbliže od ijednog savremenog pisca, i zato Barona treba pratiti i čitati ga gde god ga vidite.

            Baš jutros mi je stigao promo primerak njegovog prvog romana, THE CRONING (zvanično izlazi 8. maja). O njemu ću prikaz pisati za RUE MORGUE, ali svoj osvrt ću na srpskom okačiti i ovde. Stay scared... Hoću reći: stay tuned!

INTRUDERS (2012)

**(*)    

3-

           

Deca u opasnosti + babaroga ispod kreveta / kroz prozor / u plakaru + dečje igre + tajne iz prošlosti + porodične muke i nevolje + Klajv Oven + reditelj zombi-akcione drame 28 WEEKS LATER… Pa, rezultat svega toga mora biti odličan horor, ne? Hm, ne baš. 

Lepo to počinje, sa natprirodnim entitetom koji upada kroz prozor dečakove sobe: arhetipski bauk koji te hvata na spavanju, univerzalni strah (odnosno, ofucani kliše u /post/stivenkingovskom "hororu"). 

Avaj, prilično brzo postane jasno da ta babaroga neće napraviti nikakvu štetu, ama ni ogrebati a kamoli ubiti, i da joj je jedina funkcija da povremeno napravi neki BU!

Nema za horor ništa gore od "monstruma" koji mnogo laju, a nimalo ne ujedaju. Nažalost, scene "strave" suviše su repetitivne, i sve manje zanimljive kako storija odmiče, jer jasno je da niko ovde neće da strada. Ulozi su, bukvalno, mali.

I ne samo što neće fizički da strada, nego nemamo osećaj ni da je nešto drugo naročito bitno u igri – a vrlo loš rasplet nam daje za pravo u tom osećaju, jer potencijalno potentnu storiju svodi na krajnje prozaični twist od sorte koju je narod mrzeo još u doba kada je za time posezala En Redklif.

Ako hoćete zaista zastrašujuću CGI prikazu pod kukuljicom, sličnu ovom intruderu, bolje ponovo gledajte remek-delo THE FRIGHTENERS, jedan od najneshvaćenijih, neopravdano oklevetanih i nezasluženo skrajnutih filmova novijih vremena. 

On se čak i ne izdaje za horor, iako su njegove hororične scene stravičnije, napetije, žešće i više uznemirujuće od 95% bilo čega što se reklamiralo kao horor u poslednjih 15-ak godina, pa time i od ove boze. 

INTRUDERS je fino režirana, dobro glumljena, ali tek mestimično zanimljiva, i u suštini jalova, završnim twistom i potpuno kilavim (anti)klimaksom devalvirana horor-dramica bez jačih potencijala trajanja (tj. pamćenja). Gledljivo, ali nebitno.

APRIL FOOLS from Google

            Kao što ja to uvek ponekad kažem, sve i da mi rad na ovom blogu nije doneo neka zanimljiva poznanstva, dragocene veze, korisne reakcije, neizmernu slavu i neprocenjivu zaradu, tu je najmanje jedan SIGURAN razlog zbog koga mi je beskrajno drago što sam se upustio u avanturu zvanu BLOG.

            Pogađate, reč je o statistici koju mi blog pruža, a na osnovu koje, pored ostalog, mogu da gledam putem kojih pretraga su ljudi dolazili do mojih stranica. Naravno, većinu tih pretraga čine one predvidive i normalne – "Dejan Ognjanovic", "najbolji horor", "novi horori", "srpski film", "lektira: prepričavanje", "najveći kurac" i slične.

            Međutim, ne prođe ni jedan dan a da se, u trenucima kad se, posle obilnog jela i spremajući se za podnevno-večernji san, ne razveselim uvidom u ovu statistiku - sa nekim od luđih, bizarnijih, besmislenijih pretraga koje ovdašnje pučanstvo ukucava u Google.

            Poslednji put sam ovakav izbor kačio za Novu Godinu (ko to nije overio, nek pogleda OVDE). Evo najvećih bisera iz protekla četiri meseca, od početka januara pa do kraja aprila 2012. U par navrata, gde mi se činilo vrednim napominjanja, stoji da je rečena pretraga došla sa hrvatskog ili bosanskog gugla. Većina ostalih došla je sa google.rs ili google.com (a ovaj opšti Gugl kišobran, naravno, može da skriva SrBoHr pacijente, mada srpski su, rekao bih, najbrojniji). 

            Ako trenutno nešto žvaćete ili pijete – progutajte to pre čitanja.

            Ako niste skoro piškili, prvo se olakšajte, pa onda čitajte ovo dole, jer za eventualne incidente tokom čitanja ne odgovaram!

            Evo šta su narodi Balkana tražili u poslednja 4 meseca, a zli Gugl ih doveo do zlog Gula!

 

mirjana karanović scena sexa

zestoka jebacina srpski pornica (ba)

kurac muski

porno seks jebanje lepix bucki

neki dobri natpisi

pas kara gazdaricu

penis kod bika

slike ludih ljudi

 godine prolaze mi blejimo

muskarci naked

slike kuraca ba

"jednom sam je jeb'o bez kondoma, i sad mi se prilepila za ceo život!"

znacenje ikone kada padne

google srbija jebanje kako jebu crnci

psiholoska stvarnost devojcice u filmu san zimske noci

lovacke slike umetnicke

top 10 najboljih filmova sa ajkulama

iskasapljeni ljudi

dobila si jedan iz matematike

svi smo mi radovan

silovao me je cetnik

tinejdjerke se jebu sa decacima

a serbian film scène du bébé

KRVAVI LJUDI

domaci kurac

dva eskima buse rupu

kako uci u porno biznis

pare ili zivot

feministicki citati

Smrt Srbima (www.google.ba)

pederi iz filma parada

bradato i rogato

porno filmovi kad krvari iz pićke (hr)

sex kod doktora nedeljkovića video

kadpasjebezenu

pas jebe zenu video snimci

murder kako se cita na srpskom

psi sa crvenim ocima

sexy shop picka vestacka

za seks za gole zene na internet slike na kameru seks

jugoslav pantelić prvatni život

duhovi su mi ukrali my dog

sta ja ovo gledam kad ne umem da citam

"kanibalizam kod ljudi"

naj bolje srpske matore zene uporno filmovima

duhovi u romanima džejmsa henrija

jebanje bez montaze uzivo

srpski lepotani

mogao sam da budem djak generacije ti si kriv

torture sexom

zenski kurac

"pornic izmedju women and dog"

"dogs seks"

heroinsko carstvo knjiga

tuzni filmovi o gubljenju nevinosti

hristos sa ovcom

gey ruke

kako se penis razvija

kurac u gacama

zasto nije bilo trece sezone tvin piksa

snimio zenu dok je drugi jebe

nude penis 15 cm

kurac od crnca i belca

koje godine je frankenstanj oziveo svoje cudoviste

jugoslav pantelic se ozenio

porno klipovi niska banja

podmukao horor film

fotografije ruskih tinejdzerki

gole gace

najbolji pirsinzi na pickama porno

jebavanje u guzicu (ba)

likovi iz zikine dinastije 3

spilbergova produkcija film o kuci na groblju

(sa ovom pretragom nesrećnika je gugl odveo na text = /2011/09/popatopolis-2009.html!)

gola se tusira

idiosakraticno

horor film u kome se radi o prokletstvu

pokretne slike golih lezbejka

srpsko drkaje kare

jebe se u 12 godini video

cipele za žene sa jednom kračom nogom

žena iz filma šišanje

THE EVIL DEAD NECRONOMICON

             Dok čekamo novi, dopunjeni NEKRONOMIKON, da se podsetimo jednog filma u kome je ova knjiga prilično prisutna. 

        Kao što možda znate, radni naslov za THE EVIL DEAD glasio je upravo BOOK OF THE DEAD – ali su distributeri kasnije zaključili da nije mudro stavljati mrsku reč KNJIGA u naslov nečega što se obraća pre svega tinejdžerima i omladini, tj. ciljnoj grupi koja knjige i čitanje mrzi više od svega.

            U prvom filmu naslov knjige se ne pominje: tek u prologu II dela saznamo da se radi o nedelu pod naslovom NECRONOMICON EX MORTIS.

            Legend has it, that it was written by the Dark Ones: Necronomicon ex Mortis. Roughly translated: “Book of the Dead”. The book served as a passageway to the evil worlds beyond. It was written long ago when the seas ran red with blood. This blood was used to ink the book. In the year 1300 A.D. the book disappeared... 

            Ovaj naslov je, naravno, čista budalaština kao i većina ostalih mambo-džambo bajalica i "okultnih" crtkarija u filmu. Konkretno, naziv NECRONOMICON obično se prevodi kao "Knjiga mrtvih imena" (što je značenje koje Lavkraft imao na umu, iako neki eksperti delimično dovode u pitanje to značenje).  

U tom kontekstu, dodatak (EX MORTIS) bezveznjački je prišiven, jer se tako dobija značenje - "Knjiga mrtvih imena iz mrtvih /od mrtvih".

            Isto važi i za famozno tandara-mandara-broć "prizivanje": Kanda. Estrata. Mantos. Ilres. Lagt. Nosferatus. Kanda. Mantos. Kanda. Kasnije su neki ovdašnji ortdoksni demonolozi, koje ovde neću imenovati, ono "kanda" uzeli kao omiljenu poštapalicu (npr. "Ova knjiga bi vam se kanda dopala!")

            Gornje prizivanje je kanda skarabudženo od reči mahom bez značenja. To je kanda "popravljeno" kad je Reimi, u trećem delu (THE ARMY OF DARKNESS), umesto da napreže mozak sa nepostojećim rečima, za ključnu bajalicu naprosto pozajmio reči iz filma The Day the Earth Stood Still (1951) koje glase: "Klaatu barada nikto".

            Anyway, pre nekoliko meseci izašla je nova knjižica iz serijala Cultographies, koji sam kanda već prikazivao u mom HRAMU na engleskom.  

Tu mini-studiju napisala je Kate Egan, a posvećena je prvom EVIL DEAD filmu (uz sporadične osvrte na ostale, ali sa fokusom na prvi). Ako kliknete OVDE, kanda možete da pogledate moj kritički osvrt na tu knjigu. Kanda nije loša.