BLOOD BEACH & PROM NIGHT u Džuboksu

             DŽUBOKS je bio kultni magazin - pre svega muzički, mada je nešto sitno pisao i o filmu, što mene sada i ovde više zanima. On je, naročito krajem 1970-ih i početkom 1980-ih, bio značajan donosilac novih glasova u domaćoj mladoj kritici, uključujući filmsku. Za razliku od učmalih matorih prdekanja koji su tada pisali za tzv. "ozbiljne" novine, među ovim novim glasovima bio je Nebojša Pajkić (još tada njihov neformalni ideolog i predvodnik) a u njegove tadašnje kadrove spadao je, recimo, i mladi Dinko Tucaković (nedavno pre-prerano preminuli)... Dakle, tu se kalila nova srpska POP misao, kasnije razvijana u časopisu RITAM, u knjizi SVETLO U TAMI, u TV emisiji POPOVANJE...

         U okviru akcije preispitivanja početaka horor misli na ovim prostorima, ekskluzivno sada predstavljam nekoliko slikovitih dokaza o hrabrim mladim ljudima koji su, za Titovog života ili neposredno po njegovoj smrti, u jednoj moronskoj komunjarskoj sredini koja je još prežvakavala teoriju odraza i nagvaždala o revolucionarnim tekovinama u umetnosti, pisali o tamo nekakvim HORORIMA. I to, naglašavam, ne o filmovima dokazanih mejnstrim majstora o kojima su starije kolege-kritičari još i piskarali onda kad ih nužda natera (Hičkok, Polanski, Kjubrik...) – nego o B-filmovima, o slešerima, o eksploataciji, o Karpenteru, o de Palmi... ukratko, o temama, (pod)žanrovima i autorima koje su starije kolege u to vreme po pravilu odbacivale, sve zajedno, na istu gomilu zapadnjačkog treša: Kronenberg zajedno sa Armanom Mastrojanijem, pa Gospod Bog neka prepoznaje svoje!

            Zahvaljujem Goranu Tarlaću, ex-uredniku POPBOKSA, koji mi je poslao ove skenove.

            Evo, pogledajte ispod šta se pre tri decenije ovde pisalo o hororčićima kakvi su BLOOD BEACH (o njemu, i o hororu uopšte, piše Dinko Tucaković) i PROM NIGHT (secirala ga Biljana Maksić). Klikni/sačuvaj pa čitaj!

 

Doktor Ghoul i g. Hajd u ZABAVNIKU

 POLITIKIN ZABAVNIK br. 3207, petak 26.07.2013, objavio je na tri strane (44-46) članak o Robertu Luisu Stivensonu, sa naslovom "Utvara starog greha". Potpisuje ga Mirjana Ognjanović (nije ni u kakvom srodstvu sa dr Ognjanovićem!), a težište članka je na noveli "Doktor Džekil i mister Hajd". Zapravo članak ima i promotivnu dimenziju, jer se insistira, naročito u četvrtom stupcu na str. 44, na podacima da je prošle godine, u izdanju zemunske izdavačke kuće „Makondo“, izašlo novo izdanje „Džekila i Hajda“, naime, novi prevod na srpski jezik. Prevodilac je bio Bojan Bosnić, a pogovor je napisao naš poznati ekspert za horor, Dejan B. Ognjanović poznat u fandomu i kao Gul (Ghoul). Detalje o ovom izdanju imate OVDE.

Pred kraj članka, na str. 46, drugi stubac, Ognjanović se obilato citira u delu koji govori o viktorijanskom strahu od srozavanja na animalno kao jednom od okidača horora u ovoj noveli...

Pošto je taj broj ZABAVNIKA završio svoj život na kioscima, jer je juče izašao NOVI broj, mislim da neću oštetiti prodaju (!) prethodnog broja ili nečija autorska prava ako, u cilju informacije, sasvim neprofitabilno, ovde okačim skenove ove dve i po stranice, kako bi oni kojima je promakao prošli ZABAVNIK (iako sam ja još pre nedelju dana ovde okačio obavijest o ovome) to mogli sada da pročitaju. 

Da bi tekst bio čitljiv, kliknite na ove slike, ili još bolje – sačuvajte ih, pa otvorite u nekom programu za slike.

 

 

 

A sad vidim da je tekst i onlajn, na sajtu PZAB, pa ga možete čitati i OVDE.

U istom ovom broju PZAB, na str. 10-13, objavljen je jako bogato ilustrovan članak sa nadnaslovom "Čudovišta u svetlu nauke" i naslovom "A šta ako stvarno postoje?" Objašnjeni su zombi, Minotaur, zmajevi, Levijatan, vukodlak i "čudovišta budućnosti"... Dakle, prilično hororičan broj... Ako ovako nastave, možda se pretplatim!

Inače, kome je promaklo novo izdanje DŽEKILA, sa odličnim ilustracijama Ivice Stevanovića, i dalje ga može naći, najpovoljnije direktno od izdavača, MAKONDA, čiji je sajt OVDE. Uskoro ću pisati o jednom njihovom kapitalnom horor strip izdanju...

LJUDOŽDER VEGETARIJANAC (2012)

***(*)

4-

            LJUDOŽDER VEGETARIJANAC je najbolji film nastao na ovim sjebanim post-Yu prostorima još od SRPSKOG FILMA. Odavno nisam ovoliko uživao u nekom filmu, ma čije proizvodnje – a to što dolazi iz bliskih krajeva (Hrvatska) i bavi se tematikom jezivo prepoznatljivom svima nama u ovim patetičnim "nezavisnim" državicama-otpacima nekadašnje države samo mu je dodatni plus. Današnji filmovi, ne samo sa Balkana, sve češće se svode na jalova ili misguided sviranja kurcu: LJUDOŽDER VEGETARIJANAC je Prava Stvar! Real Deal! Ne samo što je zanatski odlično napravljen, nego je actually o nečemu: ima neku (i te kakvu!) poentu.  

Ima impakt, i emotivni i intelektualni, i kakav god hoćete. Udara u stomak. Ne izlazi iz glave. Opseda. Vraća se. Pogledao sam ga još pre dve nedelje, i još se nisam ohladio; još mi se vraća u misli – pre svega zbog svojih estetskih kvaliteta, mada, nažalost i zbog privatno aktuelnih sudara sa medicinskim hororima vezanim za bolesnog mi oca, zbog kojih u zadnje vreme dolazim u mnogo bliži dodir sa zdravstvom i njegovim polutrulim službama nego što bih to ikome poželeo.

Zamislite Barouzovog doktora Benveja kao ginekologa. U državi kojom caruju korupcija, nesposobnost, negativna selekcija, nemoral, kriminal… potpuni pad svega ljudskog. U Interzoni u kojoj najgori i najnesposobniji dobijaju na poklon odgovorne funkcije, u kojoj nevini po pravilu stradaju (tiho, neprimetno zgaženi, samleveni, neregistrovani – ili načas primećeni, pa ignorisani, zataškani…), u kojoj su oni koji bi trebalo da štite (policija) zapravo oni od kojih vam najviše treba zaštita, u kojoj su oni koji bi trebalo da štite i omogućavaju život (doktori – konkretno, ginekolozi i drugi srodni, vezani za plođenje, reprodukciju, rađanje) u stvari oni koji donose Smrt… 

Utoliko je logično i nadasve smisleno što je zanimanje našeg naslovnog Nečoveka vezano baš za ginekologiju (i, indirektno, abortuse) – a ne treba da čudi što je, baš kao i u SRPSKOM FILMU, prisutan ključni motiv: ubijanja / sjebavanja života u samom njegovom korenu… Bacanje mladog (potencijalnog) života niz klozetsku šolju… Ovde čak ni nemamo newborn porn, jer se dete ubija još mnogo pre te faze zrelosti; umesto toga, imamo embryo porn/snuff, u sceni još eksplicitnijoj od one zloglasne (stilizovane, metaforičke) u SRPSKOM FILMU… 

            U takvom društvu "u tranziciji", korumpiranom od dna do vrha i nazad, ljudski šljam prosperira kao muva-govnara u čučavcu nekog svratišta kraj auto-puta. Film nam prikazuje delić života i priključenija jednog takvog bednika, doktora vickasto nazvanog Babić, kojeg sjajno igra Rene Bitorajac kao oličenje beskrupulozne amoralne srebroljubive stoke koja bezobzirno srlja iz greške u grešku, ali ih spojem urođene pokvarenosti, dobre podmazanosti i jake povezanosti sa moćnim igračima iz "sive zone" uspešno zataškava. 

Tu je, recimo, njegov prijatelj i poslovni partner, policajac Ilija (Leon Lučev), koji ga povezuje sa Jedinkom (sic!), "kontroverznim biznismenom" tipičnim za sve post-Yu državice (Emir Hadžihafizbegović): vlasnikom luksuznog, "elitnog" lokala koji takođe posluje sa "damama za pratnju" – a njima je, naravno, potreban pouzdan ginekolog za sve ženske nuspojave jebanja za pare, od higijenskih do abortirskih…

Iskren da budem, prepričan ovaj film ne zvuči kao prvorazredan materijal: hell, pa meni je na hardu stajao bar pola godine dok mi u jednom trenu nije ćunulo da ga napokon pogledam. Nije mi delovao kao must-see prvog reda, niti zbog same tematike (zvučala mi je previše, za moj ukus, prepisano iz dnevnih novina) niti zbog minulog rada reditelja, Branka Šmita (aka Schmidt), čiji mi je prethodni film, METASTAZE, o hrvatskim naci-navijačima i srodnim stvorovima sa Tompson-koncerata bio okej, a za ove prostore i malo više od toga (3-), ali ne baš signal za "pod hitno, asap, gledati naredni film tog reditelja"! 

Međutim! Tim je veće bilo moje zaprepašćenje (i užitak) kad me je LJUDOŽDER VEGETARIJANAC zgrabio već prvim scenama, i vozio me glatko, stručno i bez ijedne greške sve do odličnog kraja, kao mator – k'o da nije iz ovih krajeva, gde dobri filmovi nastaju samo u incidentu, skoro slučajno!

Gluma je perfektna, svih odreda, od glavnih pa sve do najmanje epizode: kast bezgrešan, face prikladno odabrane da nije ni potrebno naročito naklapanje o tome ko su i kakvi ti ljudi i koje ih motivacije vode – sve je jasno na prvi pogled, a opet, ne radi se o karikiranju, ili barem ne samo o njemu. 

Scenario je pametno promišljen a dijalozi – ta rak-rana balkanskog filma, gde najčešće zvuče kao usiljeno, beživotno recitovanje – nadasve su prirodni i ubedljivi, sočni i duhoviti, prikladni i jezgroviti, tj. rečiti bez suvišnog blebetanja (enter Radovan III, o domaćim filmovima: "To kad počnu da keeenjaju: te 'Drugovi ovako ćemo', te 'Drugovi onako ćemo'…"). Ne, ništa od toga. Ovo nije radio-drama nego FILM, koji se izražava slikama, a pričanjem samo koliko je nužno, ne više od toga.

Kamera je dinamična, iz ruke, furiozno uleće u scenu, hvata momente, emocije, poente, u mestimično nimalo naivnim set-pisovima, tj. kadar-sekvencama s kakvima u ovim krajevima sme i može da se izbori još samo Miša Radivojević. Montaža doprinosi opštoj dinamici filma, ionako dramaturški kompaktnog i savršeno tajmiranog na nivou pojedinačnih scena i kadrova. Time se izbegavaju zamke tipičnog balkanskog filmoskrnavljenja: nimalo kilav, nimalo gnjavatorski, nego stalno u metu, u suštinu, mudro birajući relevantno, bez vrludanja, bez digresija i samo(za)dovoljnih epizoda i slepih koloseka – to je neprekidni WHAM-BAM-THANK-YOU-MA'AM koji živo i živahno vodi od scene do scene tačno kako i koliko treba, a da pritom sve što vidimo i čujemo dodaje opštoj slici, ugođaju i poenti.

Pored visokog nivoa zanatske izvedbe – što inače vredi istaći među uobičajenim balkanskim barbarogenijima-analfabetama! – ono gde se LJUDOŽDER najupadljivije ističe iznad drugih sličnih ovdašnjih filmova jeste u njegovom etitjudu: umesto da bude nadobudno-kritički suvoparan, kao beživotni školski sastav na zadatu temu tamo nekog Vukovca (srpski pristup), ili da bude srcedrapajuća melodrama sa tužnim violinama odnosno napadno popujući moralitet tipa "deco, ne radite ovo kod kuće" (bosanski pristup), ovaj film je napravljen kao vrlo vrlo crna komedija!

Da, on uzima crne hronike iz naših crnih novina i suptilno im pojačava grotesku sve dok čovek ne počne da se smeje od muke da plakao ne bi. I mada sam siguran da reditelj nije na umu imao ni Barouza ni L. F. Selina (ta dva nedostižna genija mizantropske burleske zasnovane na ozbiljnoj ličnoj medicinskoj zaleđini), LJUDOŽDER VEGETARIJANAC uistinu deluje kao kanalisanje vrlo crne bespoštedne satire na Čoveka i njegove najniže nagone tipične za remek-dela pomenute dvojice! Pritom je ovo izvedeno bez barouzovske groteske ili selinovskih tirada i galame - radije, moglo bi se govoriti o anderstejtmentu dostojnom jednog Tomasa Bernharda, toliko suptilnom i finom da će površnijem (balkanskom) gledaocu verovatno da promakne i smisao naslova, i prisustvo humora...

Možda sam ja tu malo projektovao (jer neki stvorovi na netu tvrde da ovde nema ni trun humora!), možda sam ja poremećena osoba koja se smeje tamo gde drugi očekuju violine ili zabrinuto mahanje prstom – ali fuck me, ja sam se, pored ostalog, slatko smejao tokom celog filma; pardon, ne slatko nego gorko-slatko; jer anti-junak, zlikovac čija priključenija pratimo tokom filma zaista je retko viđen totalitet negativnosti, Džukela prvog reda, u tolikoj meri da to brzo postaje zabavno! 

Treba samo videti kako se dr Babić sveti pacijentkinji koja mu je došla na pregled onda kad se ovome baš ne radi, a ona bi još sutra u Veneciju! Kako se vadi kad jednu ženu pogrešnom operacijom učini jalovom, a kako kad mu bezveze umre pacijenkinja posle rutinske operacije! Kako svoje greške svaljuje na drugoga! Kako ide na borbe pasa sa gomilom humanoidnih monstruma! Kako obavlja abortuse nad "damama" svog novog poslodavca (pažnja: jedna takva scena, prilično eksplicitna, navela je nekog nesrećnika u Puli da razbije nos u pokušajima da napusti Arenu)!

Neću da spojlujem: vredi uživati u svim tim crnim epizodama ove orgije nečoveštva – na pragu Europske Unije, of kors. LJUDOŽDER VEGETARIJANAC je više od osude jednog konkretnog mesta i vremena; i time ne mislim to da će njegove horore lako prepoznati ne samo Hrvati, nego i svako iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bosne, pa čak i Slovenije (o, daaa!) – već mislim da, baš kao i Barouz i Selin (i Bernhard), tako i Šmit u ovom delu dotiče izvesne univerzalije o životinji zvanoj čovek, i pruža više nego solidnu dijagnozu tog živinčeta i njegovog ekosistema. Dijagnoza, naravno, nije vesela, ali – nemojmo svirati kurcu! Baš zato što netremice, i čak sa ledenim besom (spojem indignacije i rezignacije), zuri u srce tame – ova orgija crnohumornog veneričnog horora sa ozbiljnim socio-antropološkim dimenzijama zaslužuje bespogovorni Ghoulov Pečat Preporuke!

Google imbecili na letnjoj vrućini

Upekla Zvezda, 40-50 C u hladu (u autobusima gradskog prevoza i više) - pa zato, evo malo lagane razbibrige zahvaljujući novoj turi moronskih Gugl pretraga koje su neke jadnike dovele čak i do ovog ovde bloga. Pošto vladaju vrućine, na sve strane su djevojke u ljetnjim haljinama (i dječaci u ljetnjim pantalonicama) što je dovelo do nešto većeg procenta pornićarskih pretraga. Ipak, kao što ćete videti, ima u ovoj salati pomešanog svega i svačega, pa i poneki biseri nevezani za krajnje detaljne i specijalne želje i fantazije XXX prirode...

besplatni porno filmovi za gledanje sa kamiondzijama

drugi nivo igrice plan zombi da igram ja

film čudan slučaj doktora đekilsa i gospodina hajda

film. prikaz falusa u vaginu film

porno film kako zena krije od muza da se jebe sa drugim

decak koji jebe u atobusu pornici

jebanje snajke

covek koji je preziveo napad save savanovica

ujed crne muve

jebu se i prde porn

japanski horori sa bombonama

porno glumica sa djavolom na genitalijama

dve profesorice porno film sa deckom od 15 godina

starija dama se jebe sa psom uzivo

svrsh.blogspot.com

muskarci se jebu u dupe porno film

magija za rastavljanje iza svaleraciju zena

porno film jebanje covek muskarac sa zivotinjama uzivo

porno filmovi krmka i stare babe

vampiri kako se jebu

zatekao sam cerku i zenu kako su lezbejke

mumija koja vrišti

erotske price komsija deda

brutalni horor filmovi sa puno seksa i sa prevodom

drkadije koji drkaju

dragana masovic biografija

pornici mucenje davljenje

monstrum jebe devojku sa 12 godina porno film domaci

covek jebe razne zivotinje porno film

japanski gay samurayi porno

devojčica iz bunara horor film sa prevodom

верска секта црвена ружа

otac kaznjava cerku zbog losih ocena pornici

aleksandar jodorovski

intervju s fetusom

eto ti ga sad

penisi muških glumaca koji su se skidali na flmu

naj+poznati+porno+filmovi+zene+i+konja

kolko nacina drkanja ima

vampirski filmovi o svestenstvu i ljubavi

voleo+je+zivot+voleo+je+cvece

filmovi koje treba pogledati pre smrti

strava od jebacine

satana nije zao

mukotrpno jebanje porno film

mali penis kako radi porno film jebanje

eksluzive vagina porn

zene snimaju porno film sa domace zivotine

alfa muskarac jebe porno film

FIDO (2006)

**(*)

3-

Više sam očekiv'o, ali kad se sve sabere i oduzme, više mu od ovoga ne mogu dati. Premisa je zabavna i intrigantna: u alternativnim 1950-im zombiji su 'dresirani' da se uklope u idilu malograđanskog predgrađa kao posluga, tj. današnji Mexikanci/Azijati/crnci… Šteta što je tretman te idejice suviše lejm, mlak, blag, nefokusiran. 

Ima ovde mnogo dobrih ideja – deca na školskom igralištu vežbaju gađanje meta u glavu, ljudi umesto LIFE magazina čitaju DEATH itsl. – ali nisu ugrađene u dovoljno ubedljivu i jaku satiru, jer… na šta je, ovo, zapravo satira? Na DANAŠNJU Ameriku? Bez ikakvih natuknica o RATU (protiv terora!) u kome su, i mogućim upotrebama zombija u njemu? Ili na Ameriku iz '50-ih? Ali, čemu, to je dead horse, to je 50 godina zakasnelo danas ismevati. 

Mislim, ok, čak i bez explicitnijih referenci, neke sile i procesi u Americi su dovoljno konstantni da bi i u '50-im i danas bili relevantni, pa se tako film može gledati kao jedna sasvim uopštena satira na materijalizam i bezdušnu industrijalizaciju u kojoj su ljudi samo vreće mesa kojima se ima naći maximalna upotreba u tom mehanizmu… ali to znatno otupljuje oštricu satire. 

Potenciram satiru, jer je to najjači alibi za brojne 'slobode' koje scenario sebi dopušta. Film daje hintove da bi se nešto moglo desiti između glavnog klinca i novodoseljene curice u susedstvu (vrlo zanimljivo karakterizirane: voleo bih da je njena uloga veća i značajnija!), ali od toga ništa ne biva. 

Prijateljstvo dečka i naslovnog zombija ne uspeva da bude dovoljno ubedljivo ili emocijama nabijeno, a hintovi moguće romanse dečkove mame s istim zombijem su SUVIŠE preterani i ne piju vodu, čak ni kao kontrast bezličnom 'zombiju' od oca (koga odlično igra tata-pedofil iz HAPPINESSA). 

Zombi-akcija, to malo što je ima, je striktno deža vi, i skoro da je veštački ubačena. Završetak nema pravu kulminaciju ni katarzu nego je mlakonjav kao i većina filma. Krivica za ovo je isključivo režiserova. Set design, kamera, kostimi… sjajni su, efekti maske su podnošljivi mada Todd Masters ume to i bolje. Gluma je sasvim pristojna, mada su izvesne dijaloške scene mogle biti dinamičnije i življe režirane budući da i one doprinose da EEG ovog filma najčešće biva negde oko fletlajna.

Ipak, ovo je vredan dodatak kolekciji svakom zombi-fanu, te ima moju umerenu preporuku.