ZAVODNIK: Prva kritika na stranom jeziku

Prva kritika mog romana na stranom jeziku izašla je nedavno u časopisu VZLET, na slovačkom. Članak je izašao u štampanoj formi, a na sajtu će se pojaviti za nekoliko meseci, najverovatnije u septembru, nakon što izađe sledeći broj.

Časopis Vzlet.rs izlazi u Novom Sadu a ako kliknete na njegov naslov, videćete zanimljiv sadržaj sajta. Neka vas strani jezik ne plaši jer, uz vrlo malo truda, uvidećete da zapravo bar 2/3 ako ne i više od teksta možete da razumete uz obaveznu primenu principa "When there is a WILL, there is a WAY".

Ovaj prikaz napisao je Janko Takač koji je i poslao ovaj sken, na čemu mu se zahvaljujem.

Klikni na sliku da je vidiš čitko.

Michele Soavi's STAGE FRIGHT (1987)

***(*)   

3+

Oduvek sam voleo i poštovao filmove omiljenog mi italo reditelja, Mikelea Soavija, učenika Džoa d'Amata i Darija Arđenta koji je, bez problema, premašio učitelje: ne samo bezveznjaka Amata nego i tatu Arđenta. Praktično govoreći, Soavi je, hronološki gledano, poslednji uistinu veliki italo horor reditelj koji se pojavio na sceni. Ono što deprimira jesu bar tri stvari: 1) on je debitovao još pre više od četvrt veka (a od tada niko ni da mu prismrdi); 2) svoj (za sada?!) poslednji horor snimio je pre dvadeset fucking godina, i 3) u današnja naopaka vremena, jedan tako mega-talentovan reditelj ostao je zaglavljen u blato TV filmova i serija krimi žanra (neki od njih uopšte nisu loši, recimo, veoma volim Arrivederci amore, ciao: to je jedna sasvim lepa trojka), a o bioskopskim projektima i dalje samo mašta...  

To maštanje uključuje čak i nastavak legendarnog DELLAMORTE DELLAMORE (1994): scenario postoji odavno (to mi je potvrdio lično Serđo Stivaleti, majstor za efx maske, s kojim sam razgovarao u Beogradu pre dve godine) ali je nikad teže naći čak i skromne pare potrebne za taj i takav nisko-srednjebudžetski horror! Ništa mu ne vredi što je dr Ghoul njegove filmove stavljao visoko na svoju listu NAJBOLJIH ITALIJANSKIH HORORA (klikni pa vidi!); ne pomaže čak ni hvalospev poslednjem uistinu velikom italo horror filmu - DELLAMORTE DELLAMORE, naravno (klikni pa vidi!).

Italo horror je u krizi odavno, i mada ima pokušaja da malkice živne, za sada ovovekovni pokušaji obitavaju isključivo u okvirima toliko sirotinjskih produkcija da je u njima apsolutno nemoguće postići vizuelnu raskoš i stil koji su oduvek bili jedan od ključnih činilaca špageti-horora. A ako ćemo iskreno, ono što fali u džepu još više zveči u talentu i etitjudu novijih "filmmejkera" tako da… umesto naklapanja o tužnoj italo budućnosti, hajdemo SNAŽNO NAPRED U PROŠLOST! Evo mog osvrta na prvi Soavijev film, skrajnuti dragulj koji je možda nekome uspeo do sada da promakne. Poznat je pod više naslova: STAGE FRIGHT, AQUARIUS, BLOODY BIRD... ali pod svakim od njih, to je pre svega jedan od najboljih slešera ikada snimljenih (nisam pravio listu, ali sasvim sam siguran da bih ga stavio među pet najboljih).

Reprizirao sam ga po ko zna koji put nedavno, ali izgleda da je prošlo podosta otkako ga nisam gledao, jer sam zaboravio koliko je gluma slaba, koliko je dubbing na engleski half-assed i koliko je iritirajuće klišetiziran i uvredljivo zamišljen/odigran lik gaya koga igra John Morghen (G. L. Radice) – inače dežurna žrtva u italo hororima, čovek koji je navikao da gine na najogavnije načine, dal sa svrdlom kroz glavu, dal sa kurcem otfikarenim, dal sa temenom oljuštenim... Ovde je još i dobro prošao, dobio je samo nekoliko udara sekirom u trup, ali mu je zato dato da odigra najhomofobičniju karikaturu peđera ikad viđenu u nekom hororu, a možda i šire (domaće filmove ipak ne računam)!

Pored toga, scenario prečesto tera glupe likove da rade glupe stvari kako bi stvari išle dalje, što ipak umanjuje opštu sliku jer ne igra pošteno.

Po svojoj strukturi, tretmanu likova, pa čak i po nekim čitavim SCENAMA, ovaj film je sasvim izvesno poslužio Žele-Zeki za T.T. sindrom. Npr. onaj (u slešeru često viđen) fazon, da se dve žrtve kriju, ali tako da vide jedna drugu, a ubica vidi samo jednu, pa kad krene da je kolje, a ona je na ivici da oda ovu drugu, pri čemu im se pogledi obavezno sretnu a gledalac u sebi vrišti: "Ućuti kokoško i umri bez reči, nemoj da odaš drugaricu!!!" Takva scena postoji u TTS-u, tijekom pogibije prve drugarice – a varijacija na taj kliše postoji i u Haute Tension, kad se Sesilija krije u garderoberu, a mama drugarice samo što je ne oda pre nego što joj vrat bude prerezan (pri čemu im se pogledi OBAVEZNO sreću).

Uprkos navedenim zamerkama, STAGE FRIGHT je natprosečno dobro režiran, ima vanredno memorabilnu i imaginativnu vizuelnost i smisao za fetišizaciju prizora sasvim na nivou Bave i Arđenta: style over substance - yeah, but a style to burn! Upotreba efekata maske je savršeno odmerena, bez preterivanja ali sa dovoljno gnusnim nagoveštajima, u kratkim kadrovima, slično kao kod Zeke kasnije (a verovatno iz sličnih razloga: mali budget i efekti koji nisu dovoljno dobri da bi izdržali pomniji pogled gledaoca poput onih u već pomenutom Tensionu).

Fotografija je mogla biti i bolja, mada je možda deo krivice do dvd-a koji imam: iako se radi o originalu, jedinom koji je bio dostupan u Americi u vreme kad sam ga kupovao, ovo nije bilo remasterovano i kvalitet slike bi očigledno mogao i morao biti mnogo bolji. Ovaj film VAPI za pristojnim spec. editionom (a u međuvremenu ga je i dobio – pa je kucnuo čas za još jednu reprizu ovog uvek-zabavnog slešera)!

Muzika Sajmona Bosvela je vrlo sporadična, ne-elaborirana, i prilično daleko od masterpisova koje je nešto kasnije radio za Stenlija i Barkera (a pojedini dronovi kao da su direktno prepisani za Hardware tri godine kasnije!).

Inače, zabavno je da je film smešten, navodno, u USA, a ogromna većina glumaca je dabovana na upadljivo British English, što mojim ušesima baš smeta.

Sve u svemu, ovo je više nego obećavajući debi: apsurdan, iracionalan, besmislen, košmaran, prelep, dinamičan, školski primer svega onog najboljeg (i ponečeg lošeg) iz horora 1980-ih, vanredno pitak i ljubak u svom ludačkom storitelingu (koji je uticao na sve, od DILANA DOGA do TT SINDROMA) i u tom retko viđenom relentless drive-u što uključuje i nekoliko savršenih saspens set-pisova, i jasno je zašto je Arđento pohitao da Soavija uzme pod svoje i producira mu iduća dva filma: u to vreme dekica je upravo potpisao svoj poslednji prvorazredan film (OPERA), a Soavijeva zvezda je tek bila u usponu. Nažalost, i taj uspon je zaustavljen posle samo četiri filma... Ali kakva!

Novi UBIQ (i horor u njemu)

            

Hrvatski časopis nazvan prem najboljem (ili barem meni lično najdražem) Dikovom romanu, Ubiq, broj 14, izašao je iz štampe ovih dana, a njegov sadržaj krasi i jedan moj prilog.

            Ono što me raduje jeste da je časopis rekonceptualiziran tako da postane (još) otvoreniji za druge fantastične žanrove osim naučne fantastike (SF) koja je do sada tamo dominirala. Verovatno će preovladavati i nadalje, ali lepo je videti da su urednici otvoreniji za ono što nije samo i jedino SF. Ne zaboravimo da je nekadašnji zagrebački SIRIUS bio zatvoren za horror i fantasy (barem u vreme SFRJ – ne znam da li je i danas tako), zadrto objavljujući jedino SF.

            Evo šta urednici kažu o ovom zaokretu:

"U nastojanjima da se kvalitativno i stilski proširi polje fantastičkoga pisanja, Ubiq će odsad, umjesto podnaslova “književni časopis za znanstvenu fantastiku”, biti određen kao “časopis za književnu fantastiku”, čime se odražava i sama dosadašnja situacija u časopisu, a to je usklađenost i domaće žanrovske produkcije sa svjetskom, u kojoj je “SF” počelo označavati “spekulativnu fikciju”, dakle književnu fantastiku uopće. Odlukom da se koristi tradicionalni izraz “književna fantastika”, a ne novoprošireni izraz “spekulativna fikcija” Ubiq naznačava i dalje svoju primarno literarnu misiju i funkciju, pri čemu oznaka “književne fantastike” i dalje pokriva sve moguće fantastičke i spekulativne žanrove od bajke i strave do znanstvene fantastike i fantasyja."

A to nije sve, jer postoji još jedan koncepcijski zaokret: "Najvažnija je odluka otvaranje i književnoga dijela časopisa široj regiji, pa tako već u 14. broju u Ubiqu novele objavljuju npr. vodeći srpski fantastički pisci Goran Skrobonja, Oto Oltvanji i Željko Obrenović." Nije da se poneki autor iz Srbije nije provukao i u ponekom od ranijih brojeva, ali ovaj 14. broj donosi pravu (prijateljsku) invaziju, tim pre što je zajedno sa navedenim piscima prisutan i jedan ovdašnji pisac&kritičar, dr Ghoul! Kako mi je rečeno, tekstovi neće biti "prevođeni" sa srpskog već se objavljuju u izvornom obliku.

Evo još par stvari koje vredi istaći o UBIKU / UBIQU:

"14. broj Ubiqa svojevrstan je prijelazni broj, a od jeseni i 15. broja očekujemo zaživljavanje nove koncepcije časopisa, uz pomlađeno uredništvo, te uspostavljanje jače institucionalne suradnje s piscima u regiji pod pokroviteljstvom Društva “SFera”, ali i jačanje kritičke prakse u samom časopisu.

Cilj je Ubiqa strukovno, kritički i književno ojačati i standardizirati hrvatsku fantastičnu žanrovsku scenu, i regionalno je i europski integrirati (podsjećamo da je Ubiq 2011. dobio Europsku nagradu za znanstvenu fantastiku u kategoriji časopisa), a prelazak u izdavački program Društva “SFera” tome će ne samo iznimno pomoći, nego će i – na neki način – institucionalno natjerati časopis da ide smjerom svoje vlastite zamišljene koncepcije."

            Nego, da vidimo najzad šta ima unutra.

14. broj na 244 stranica donosi sledeće kratke priče, novele i eseje:

Novele
Dorotea Kovačićek: Cacoon
Ivan Lutz: Vlakovi moraju voziti!
Vigor Vukotić: Truli svijet miriše na jagode
Oto Oltvanji: Crno i crveno
Josip Ergović: Popratne pojave
Domagoj Ladika: Glasnik
Marko Marciuš: Putnik
Željko Obrenović: Karton siti
Josip Sanko Rabar: Izvrsna kuharica
Iva Šakić Ristić: Izgubljeni pisac
Veronika Santo: Niz struju…
Aleksandar Obradović: Novčić sudbine
Iva Tkalec: Sastav: 100% društveni uzgoj
Vladimira Becić: Vilinski Štit
Emir Dervišefendić: Deep Space Nine
Aleksandar Žiljak: Minka
Goran Skrobonja: Projekt: Sunce ili Anka, ubica vampira

Kritička praksa
Dejan Ognjanović: Pogubno dejstvo vremena u Masci Crvene Smrti E. A. Poea i u Vidovitosti Stephena Kinga
Ante Jerić: Drenje i Viljevo Luke Bekavca ili o divljenju prostoru romana

Bibliografski prilozi
Aleksandar Žiljak: Bibliografija hrvatske znanstvenofantastične novele i kratke priče za 2012. i 2013. godinu

            Što se mog priloga tiče, evo ukratko o njemu.

Pogubno dejstvo vremena u Masci Crvene Smrti E. A. Poea i u Vidovitosti Stephena Kinga

Ovaj rad istražuje temu vremena i motiv časovnika u okvirima gotske priče i horor romana. Ukazuje se na srodnost ove teme sa osnovnom tematikom gotskog horora, kroz vezu vreme – prolaznost – smrtnost – smrt, odnosno kroz strah od smrti kao jedan od temeljnih i univerzalnih ljudskih strahova. Rad analizira konotacije koje teme vremena i smrti imaju u svekolikom Poovom delu, sa naglaskom stavljenim na priču "Maska Crvene Smrti" (1842), kao i na simbolizam motiva časovnika u njoj. Zatim se istražuju aluzije na ovu priču i citati iz nje u romanu Vidovitost (1977) Stivena Kinga, sa ciljem da se utvrde sličnosti i razlike u tretmanu istovetne tematike u dva međusobno vremenski i stilski udaljena dela, koja uprkos tome pripadaju istom žanru (horor).

Za čitaoce u Hrvatskoj, UBIQ odsad ima i nižu cijenu od 50 kn. Časopis će se uskoro naći u prodaji u lancu Algoritam/Profil/Mozaik (čim se dovrši restrukturiranje te novonastale knjižarske mreže), preko novog distributera Hangar 7, a dotad se časopis može nabaviti u SFeri ili (najbolje) kod Hangara 7. Ubiq će se odsad moći nabaviti i na svim konvencijama gdje je prisutan Hangar 7 (izdavač Siriusa B), po cijeni za fanove od 40 kn – prva takva je Marsonikon u Slavonskom Brodu, 31. 5. 2014. Uskoro ćemo uvesti i pretplatu.

Za čitaoce u Srbiji, ako se ne varam, UBIQ se ranije mogao naći u knjižari ALAN FORD. Ako ne, možete kontaktirati izdavača direktno i dogovoriti se oko zvaničnog ili nezvaničnog načina nabavke ovog kao i ranijih brojeva. Važno je da su linkovi u regionu još čvršći i jači, da se saradnja osnažuje i obogaćuje, pa po principu "Ako ima volje, ima i načina", verujem da će svako onaj ko treba uspeti da bez većih problema nabavi 14. broj UBIKA. 

Intervju za "Politiku"

Usred ovog vanrednog stanja i pretpotopskog ludila, u subotu 16. maja je dnevni list "Politika" objavila intervju sa mnom povodom izlaska i nove promocije mog romana ZAVODNIK.

Nešto kraću verziju mogli ste u subotu čitati u štampanom izdanju; ista ta verzija nalazi se i onlajn, na "Politikinom" sajtu, OVDE.

Ali samo ovde, na blogu THE CULT OF GHOUL možete sada pročitati integralnu verziju ovog intervjua.

Pre toga, još jedno podsećanje da će roman, uprkos svemu, biti promovisan i pred publikom u Novom Sadu u ponedeljak 19. maja u 19h, u klubu "Crna ovca".

A sada, evo i pomenutog intervjua.

HOROR SMEŠTEN U SRPSKO SELO

Na koji način Vas inspiriše srpsko selo?

-- Srpsko selo, a naročito ako je zapušteno, u odumiranju, daleko od puteva, u brdima - kao što je bio slučaj sa selom Špaj, odakle je moja majka - izuzetno je zahvalan ambijent za priče strave. Iz ovog konkretnog sela, na jugoistoku Srbije, nosim niz prisećanja koja sam godinama planirao da uobličim u zaplet. Najzad, u romanu "Zavodnik" pokušao sam da oživim tu atmosferu pritajene, preteće tišine i mrklog noćnog mraka koji može da skriva čitav niz stvorenja iz narodnih priča koje mi je baba pripovedala. Takvo selo nalazi se na granici sveta kulture (naselje) i prirode (divljina), i kao takvo pogodan je prag za prelazak u onostrano.

Na koji način ovako dobro održavate saspens u romanu?

-- U organizaciji zapleta rukovodio sam se kako svojim praktičnim, čitalačkim iskustvom, tako i teoretskom zaleđinom u višegodišnjem proučavanju horor žanra, i saspens sam gradio u skladu sa tradicijom najboljih priča o duhovima: polagano uvodeći naratora u svet koji mu je isprva samo pomalo stran (zato što on dolazi iz grada) ali mu postepeno, kako se gomilaju preteći i zlokobni detalji, postaje sve više neshvatljiv i preteći. Naglasak je, s jedne strane, na realističnosti ambijenta i karakterizacije junaka, a s druge na gustoj atmosferi neodređene pretnje koja tek u drugoj polovini knjige počinje da poprima konkretniji oblik. Suština je u ekonomiji izraza i osećaju za dinamiku raspoređivanja jezivih scena i u njihovoj gradaciji prema kraju.

Koliko je Leptirica uticala na Vas?

-- Leptirica je, verovatno, ostavila neizbrisiv trag na svakoga ko se u ovim krajevima bavio hororom, a naročito onim koji je, kao u mom romanu, zasnovan na ambivalenciji između lepote i sveta mraka koju nudi naš ruralni ambijent prepun folklornih verovanja. Ona u našoj kolektivnoj svesti još uvek delaju, bez obzira što ih racionalni um negira. Način na koji je Đorđe Kadijević u svom filmu spojio realizam i fantastiku, horor i humor, lepotu i užas, i kako je svoju stravu bazirao na nečem autentično ovdašnjem, bili samo su neki od putokaza u stvaranju "Zavodnika".

Na slici: spec gost beogradske promocije, Marko Šelić, zajedno sa autorom, Ognjanovićem

A koliko horor filmovi za koje ste usko vrlo specijalizovani?

-- Horor filmovi su verovatno na mene uticali pre svega u smislu toga kako organizovati pripovedanje na ekonomičan, intrigantan i uzbudljiv način, bez rasplinjavanja ali i bez brzanja i "protrčavanja". Podjednako važno je zaplet učiniti što životnijim time da bude zasnovan na upečatljivim prizorima i scenama. S druge strane, u ova vremena marketinški kreiranih "bestselera" u kojima je pisanje redukovano skoro do nivoa scenarija za film ili strip, sa obiljem akcije i dijaloga, moram reći da "Zavodnik" ide putem kojim se ređe ide, koji je ipak bliskiji klasičnim književnim delima negoli usiljenoj brzini i senzacionalizmu današnjih popularnih romana "strave" sa potpuno preslikanom dramaturgijom filma.

Koji autori i kako utiču na Vas?

-- Pored pomenutog i nezaobilaznog Kadijevića, od domaćih uzora najdirektniji je Momčilo Nastasijević, a naročito njegove priče "Istina o opakome", "Zapis o darovima moje rođake Marije" i "Rodoslov loze vampira", u kojima se bavio patologijom srpskog sela i njegovim potencijalima za tragične i jezive posledice. Od inostranih, za moj roman najdirektniji uzor bio je Henri Džejms, čija novela "Okretaj zavrtnja" je poslužila kao model kondenzovanog, višeznačnog pripovedanja.

Kada pišete romam, razmišljate li o njegovoj mogućoj filmskoj ekranizaciji?

-- Ne činim to svesno, jer bojim se da moju vrstu pristupa hororu ovde nema ko da ekranizuje. S druge strane, istina je da ja u svojoj glavi "režiram" neku vrstu filma dok ispisujem tekst romana, jer smatram da je važno, a naročito u hororu, da pisac ima vrlo detaljnu i konkretnu viziju ambijenata i likova o kojima piše. Ako oni nisu predstavljeni živo i ubedljivo, onda ni strava s kojom se suočavaju neće delovati tako.

KNJIŽEVNA FANTASTIKA (almanah)

            

KNJIŽEVNA FANTASTIKA je naslov almanaha koji je osmislio i priredio Dragoljub Igrošanac, urednik sajta i foruma Art-Anima a objavila "Čarobna knjiga". Prvi broj će biti predstavljen ljubiteljima književne fantastike u subotu, 17. maja, u 20h na Festivalu fantastične književnosti „Art-Anima“.

Evo ekskluzivnog otkrovenja sadržaja prvog, ali nadajmo se ne i poslednjeg broja:

Priče:
- Pavle Zelić: Ribe hodaju

- Adrijan Sarajlija: Zrno

- Ilija Bakić: Prosjak

- Zoran Jakšić: Bezdan

- Zoran Živković: Susret ispred kuće

- Darko Tuševljaković: Ljudske vibracije

- Ivan Nešić: Obasut poljupcima u noći bez mesečine

- Goran Skrobonja: Lift

- Oto Oltvanji: Oči boje biske

- Aleksandar Žiljak: „Der Eisendrache“

Esej:

- Dejan Ognjanović: Propast sveta nije šteta: Motiv katastrofe u romanima Dž.G. Balarda
- Zoran Živković: Hronomocija

- Zorica Đergović Joksimović: Utopija

- Mladen Jakovljević:  Heterotopija u Ubiku i Tamnom skeniranju Filipa K. Dika

- Goran Skrobonja: Brkati Tralfamadorijanac ili: Pisoar Kurta Vonegata                       
                          
Poezija:
- Slobodan Vukanović: Nikad se više nije vratio Aranit

Intervju:
- Pavle Zelić: Slobodan Vladušić

- Majkl Morison: Zoran Živković

- Mina D. Todorović i Tolkin

Prikazi
- “Britansko pitanje” – Kim Njumen i Judžin Bern

- “Sva Teslina deca” – Goran Skrobonja

- “Zovite ju Zemlja” Ivan Lutz i “Digitalni ugljenik” Ričard Morgan

- “Ogledalo za vampira” – Adrijan Sarajlija

- “Okean na kraju puteljka” Nil Gejmen

Obavezna SF lektira

- Preporuke Ivana Lutza

 Aktuelnosti
- Ksenija Prodanović: “Zašto je distopija toliko popularna kod mladih?”

            Cena almanaha je oko 500 din, biće ga u knjižarama "Čarobne knjige" i u onima koje drže njihova izdanja, a tokom festivala će se prodavati po specijalnoj promotivnoj ceni, s popustom od 30%. Potražite ga dok se nije razgrabio!