Deseti GROSSMANN! Kadijević, ZAVODNIK, itd.

Od 15. do 19. jula u Ljutomeru (Slovenija, EU!) održava se jubilarni, deseti Grosman festival filma & VINA!

Specijalni gost i dobitnik Hudog mačka za životno delo ove godine je legenda srpskog (i ex-YU) filma fantastike i horora, Đorđe Kadijević. Biće prikazan izbor od četiri njegova filma koji sam napravio i obezbedio u najboljim trenutno postojećim kopijama.

U ovom izboru biće prikazani: ČUDO, ŠTIĆENIK, LEPTIRICA i SVETO MESTO. Ja ću biti zadužen za njihovo najavljivanje, odnosno uvodno slovo pred svako prikazivanje, kao i za razgovor s rediteljem pred ljutomerskom (a i šire) publikom u tzv. Master Klasu koji će biti održan na glavnom trgu.

Sasvim u duhu ovog gosta i njegovih filmova je i promocija mog romana ZAVODNIK, koji se, kao što znate, zasniva na umetnički obrađenim motivima etno-fantastike i horora koje je na filmu Kadijević superiorno obradio u LEPTIRICI. Ta promocija dešava se u sredu, 16. jula, u 18 sati, u bašti hotela na ljutomerskom trgu, tj. u "AT THE VICIOUS HOTEL" CINEMA.

Ove godine imam čast da budem član žirija za Hudog Mačka – glavnu nagradu festivala u kategoriji za dugometražne igrane filmove. Biće to prijatna dužnost, jer Grosman je ove godine, na moje iznenađenje, uspeo da obezbedi vanredno intrigantan line-up; čini mi se da nikad do sada nisu imali ovako jaku postavu, i imaću težak zadatak da, zajedno sa još dvojicom kolega, odaberem najboljeg među ovima:

ASMODEXIA

Spain; 2014; 90 min

THE SAMURAI / DER SAMURAI 

Germany; 2014; 79 min

HEAVENLY SHIFT / ISTENI MUSZAK 

Hungary; 2013; 100 min

NYMPH / MAMULA

Serbia; 2014; 88 min

THE CANAL

Ireland; 2014; 92 min

Što je najslađe, nijedan od ovih za sada nije dostupan za skidanje preko interneta, što je u današnje vreme zaista veliki podvig (Bravo!) – i unikatna prilika za publiku da premijerno pogleda ove nadasve zanimljive filmove.

A to nije sve: svežih, intigantnih i pažnje vrednih filmova ima i u drugim programima, pa će biti "gusto" uklopiti sve to u raspored, ali svakako nameravam da pogledam još i ove:

BEAUTIFUL PEOPLE

Italy; 2014; 75 min

DARK SEA / MAR NEGRO

Brazil; 2013; 105 min 

DEEP SLEEP / SONNO PROFONDO

Argentina; 2013; 67 min

THE DEAD 2: INDIA

UK; 2014; 88 min

TIME LAPSE

USA; 2013; 103 min

THE RAID 2

Indonesia, USA; 2014; 150 min

Jeste, kao što znate, THE RAID 2 je pre par nedelja postao dostupan i na internetu, i naravno da sam ga smesta pogledao (i dao mu jaku trojku), ali mali ekran je MALI ekran, a ovo je zaista redak primer novog filma koji ZAHTEVA što veće platno i što savršeniju, besprekorniju kopiju, pa ću ovu vizuelno prenabudženu Refnijadu & Kjubrikijadu s najvećim zadovoljstvom pogledati i u bioskopu.

Biće tu i drugih zabavnih stvari, npr. prilika za reprizu HEAVY METALA (animiranog) kao i za premijeru nove (igrane) TV serije u tom istom duhu: Metal Hurlant Chronicles.

Srpska ekipa je ove godine, nažalost, nešto malobrojnija nego ranijih godina, ali od starih saučesnika Grosmana biće tu neizbežni Nenad Bekvalac i njegova Goth žena da zabibere akciju ispred pojedinih filmova i da uzburkaju narod EBM i srodnom muzikom za dekadentnu omladinu. Takođe, počinilac ZONE OF THE MRTVIH, Milan Todorović Toki, doći će da predstavi svoje novo delo, THE MAMULA.

Novina na Grosmanu, i zaista genijalna ideja (zašto se toga ne setiše ranije?!), jeste i pokretanje Subkulturnog Vašara – u petak 18. i subotu 19. jula – gde će se na glavnom trgu u Ljutomeru prodavati polovne ploče, DVD-i, knjige, stripovi, umetnine, itsl. Ghoul će i u ovome da učestvuje sa svojim knjigama ZAVODNIK i NEKRONOMIKON, ali i sa stripovima, starim filmskim posterima, DVD-ima, itd. Svratite u GHOUL'S GROSSMANN SHOP!!!

Biće tu, naravno, i druge divote: hororične izložbe skulptura i ilustracija, koncerti, nadmetanja i druga ludila koja od Grosmana odavno prave jedini istinski FESTIVAL ovog tipa u celoj regiji (a za razliku od revija filmova koje se izdaju za festivale). Sve ostale zanimljivosti koje nisam ovde izlistao naći ćete na sajtu festivala, OVDE. Ko je iole blizu i ko to ikako može, obavezno mora da overi zvanično jedan od pet najzabavnijih filmskih festivala na svetu!!!

ANIMAL (2014)

 ** 

 2- 

            Za ovaj dan i ovo doba ovo je neshvatljiv zbir svih klišea koji vam mogu pasti na um povodom "cabin in the woods" podžanra (a naročito nakon što je ovaj pre par godina solidno parodiran u istoimenom filmu). Petoro mladih! Zašto ih je uvek petoro? Ah, da, toliko staje u jedno vozilo. Od toga, jedna crnkinja i jedan gay, da osnovne manjine budu podmirene.  

Dva momka, jedan je mišićavi jock (ali taj prvi strada!) a drugi je dobar dečko (igra ga poodrasli Petar Pan; trebalo bi da nađe novog agenta i da ne traći više svoj talenat u ovakvim bezvezarijama; nedavno je viđen i u jednom podjednako bezveznjačkom hororčiću s Bredom Durifom!).

Tu je i tamo neka neupečatljiva cura bez ikakvih svojstava (jockova devojka). Njih u šumi napadne čudovište, odnosno glavni razlog što sam ovo uopšte uzeo da gledam. O njegovom poreklu ne saznamo BAŠ NIŠTA, ni najmanju naznaku otkud ono tu – možda nekakvi vojni eksperimenti, ali MOŽDA. Nije bitno.

Kreaturu je dizajnirao Patrik Tatopulos, majstor nekih visokobudžetnih naslova (SILENT HILL, RESIDENT EVIL: EXTINCTION, STARGATE, GODZILLA, PITCH BLACK...) pa sam se ponadao nečemu natprosečnom. Pih. Nije to loše, ali nije se ni ubilo od maštovitosti.

 Ova grupica upadne u kolibu gde ih dočekaju još neki nebitni kliše "likovi", uključujući jednog Hispanca koji samo što na čelu nema tetovirano JERK: uvek u ovakvom trešu mora da postoji bar jedan IDIOT za koga će publika od prve pojave da navija da gnusno strada, koji će da radi najkretenskije stvari, da nervira sve i svakoga: ovde ga igra jedan od sporednih, iritirajućih likova iz I sezone BREAKING BAD.

I onda ovi, šta će – kud će, nego krenu da rade gomilu kretenski bezveznih stvari: prvo se zabarikadiraju unutra, pa onda s krajnje kretenskim izgovorom krenu kroz šumu i tako bla-bla, abre-ubre, do mlitavo bezveznog kraja u kome stradaju svi sem bele cure (začudo, ne preživi crnkinja, "junakinja" kako se činilo dotad).

A onda dobijamo i obavezni twist: naime, čudovište strada na izrazito glup način (cura ga odbaci autom ko debila i pregazi mu glavu točkom), ali onda – SUPRAJZ! – otkrijemo da tu ima (najmanje!) još jedno!

Da li ste nestrpljivi da vidite nastavak? Naravno! Ali sumnjam da će ga biti. Ovo je zaista budalaština ispod svakog razumnog nivoa, potpuno neiskupiva orgija klišea bez trunke duha, ironije ili samosvesti.

Radivojević, Velisavljević, Kolarić govore o romanu ZAVODNIK

U Domu Omladine, u sredu 25. juna 2014. u 19h u Tribinskoj Sali održano je do sada najzanimljivije i najneobičnije dešavanje vezano za mog ZAVODNIKA.

Umesto razgovora sa autorom, tj. sa mnom, tete a tete, kao u dva prethodna navrata (jednom je slovo držao i mene propitivao Marko Pišev, jednom Marčelo), ovog puta je forma "promocije" bila drugačija.

Tačnije rečeno, bila je to tribina posvećena ZAVODNIKU, a o mom romanu se govorilo na produbljen, analitički, stručan način, i to iz tri različita ugla – uključujući, mestimično, i četvrti, tj. moj (mada sam se ja najmanje mešao u priču).

U razgovoru su učestvovali Vladimir Kolarić, pisac i filmski teoretičar (inicijator ove tribine i njen moderator, ujedno i prvi ozbiljan kritičar koji se osvrnuo na moj roman – podsećam, OVDE), Ivan Velisavljević, književni i filmski kritičar i Aleksandar Radivojević, scenarista.

Prethodna promocija ZAVODNIKA u Beogradu (16. maja) bila je praćena nezapamćenom poplavom. Ovoj, 25. juna, prethodila je oluja retko viđene besnoće: nebo crno-žuto, kao govna da će da padaju; tajfunski vetar na sve strane; krupna kiša prošarana gradom; i sve tako, bjesovi luduju od nešto pre 18h pa do oko 18.30, kad se to smirilo i pretvorilo u sitno rominjanje na manje od pola sata pred najavljeni početak tribine.

Rezultat toga je da je ovom nadasve zanimljivom razgovoru telesno prisustvovalo tek dvadesetak posetilaca: na početku (u 19.15) ih je bilo jedva tuce, a onda su, postepeno, pristizali najodvažniji, pošto su se uverili da je oluja prošla i da se neće vraćati.

Šteta, kažem, jer je razgovor bio itekako bogat, raznovrstan i prosvetljujuć, ne samo po pitanju tumačenja ZAVODNIKA, nego su – neminovno!- potegnute i neke druge važne teme od opšteg značaja, uključujući smisao života, egzistenciju posle smrti i krajnje ishodište univerzuma. Najbolje pripremljen, sa iscrpnim beleškama i spremnim odlomcima iz romana radi ilustracije, bio je Ivan, koji je govorio najviše, najsadržajnije i najraznovrsnije, i – po meni – najbliže suštini; uostalom, on je pomno čitao ne samo Henrija Džejmsa nego i moj esej o Džejmsovim mistifikacijama; Kolarić je imao najradikalnije teze, o vezi mog romana sa srednjovekovnom književnošću (što čitaoce njegovog osvrta na ZAVODNIKA neće iznenaditi) ali ih, nažalost, nije dovoljno iscrpno i ubedljivo obrazložio (stekao sam utisak da ih čuva za neki naučni rad); dok je Aca uglavnom varirao jednu (naravno, pesmističko-nihilističku) tezu o tome da je u gradu život nemoguć, da smo došli u ćorsokak i da je možda selo validna alternativa...

Ali, da ne prepričavam ja to previše: koga zanima, sada može da skine i posluša audio snimak celog tog razgovora u trajanju od puna dva sata (!) – zvuči strašno, ali verujte, kad su tu ljudi koji IMAJU šta da kažu, kao što je to bio slučaj ove večeri, onda je razumljivo što je razgovor bio dinamičan, zanimljiv i zabavan, tako da ta dva sata prosto - prolete. A opet, ZAVODNIK je tek zagreban...

Sve fotke kojima ilustrujem ovaj post načinio je Ivan Tomić Toma (aka Horla), kome izražavam zahvalnost, a što se tiče wav fajla veličine 40 MB, njega možete skinuti i odslušati ako kliknete OVDE. Uživajte.

PS: Suprotno najavi, ipak ovom prilikom nije bilo onoliko spojlera koliko sam očekivao, pa tako, uz mali oprez, ovo mogu komotno da slušaju i oni koji još nisu pročitali ZAVODNIKA (mada mi nije jasno šta čekaju? možda ovaj snimak? e pa, evo im ga!).

PPS: Inače, izdavaču je preostalo još oko 160 primeraka knjige (od 500); roman će uskoro biti predstavljen u Sloveniji, na Grossmannu, 15-19. jula, a ubrzo zatim i u Banjaluci, 23. jula. Za septembar su planirane još neke promocije u Srbiji – možda jedna čak i u Podgorici, ali ovi Crnogorci su toliko kilavi kad treba nešto da se organizuje da zaista ne znam da li će se i to desiti: u svakom slučaju, očekujem da će ceo tiraž ZAVODNIKA biti rasprodat najkasnije tokom Sajma knjiga (u oktobru) ako ne i pre njega, pa zato – ne čekajte previše. Ne verujem da ću smesta raditi novi tiraž... ZAVODNIKA će biti dok ga ima, a posle - ko zna?

Za narudžbine i dalje možete da mi pišete na dogstar666 at yahoo dot com. Cena je 610 din sa uračunatim ptt-om.

BALADA O SVIREPOM (1971)

***(*)

3+

            Pre nekih osam godina otkrio sam ovaj film i – oduševio se. Zajedno sa Kadijevićevim PRAZNIKOM, ovo je direktni krivac za moje naprasno (pod stare dane!) interesovanje za skrajnute bisere domaćeg filma, što je rezultovalo knjigom na tu temu – NOVI KADROVI (Clio, 2008) – koju smo priredili Ivan Velisavljević i ja. Za nju sam angažovao Miloša Cvetkovića da piše o BALADI... i on je isporučio sasvim solidan tekst.

            Ako vam je promakla ta knjiga, ili još gore – taj film, evo moje inicijalne reakcije koja vam može poslužiti kao vodič i preporuka.

Pogledah pre par dana film koji mi je povratio veru, ako ne u budućnost, a ono bar u prošlost srpskog filma. Radi se o naslovu BALADA O SVIREPOM... (1971) na koji mi je pažnju skrenuo Vanja Čanković. Jest da nisam neki naročit znalac srpskog filma, ali mislio sam da barem teoretski imam neku predstavu o tome šta tu vredi gledati a šta ne. Ovaj naslov mi je došao niotkuda: nikad čuo, a sve i da jesam, sam pogled na ime režisera bio bi dovoljan da me odvrati.

Elem, film je režirao Radivoje 'Lola' Đukić. Da, ONAJ. POZORIŠTE U KUĆI, itd. Bejah skeptičan, ali pošto je Vanja insistirao, rekoh da mu pružim šansu. WOW, ovo je stvarno vredelo para koje dadosmo derikoži koji ga je jedini tada imao na lageru! SRPSKO, A… DOBRO! Naravno, u međuvremenu je TV rip ovoga dostupan svuda na netu, ali u vreme o kojem govorim (negde oko 2006) nije ga bilo nigde, morao se kupiti.

Radi se o filmu osvete, urađenom izvanredno dobro, rekao bih čak – svetski! Pravi pravcat žanrovski film, sasvim po strani od ideologija i stilova i pristupa koji su u to vreme dominirali našim filmom! Scenario je toliko dobar da nisam mogao da verujem šta slušam: srpski film sa nadahnutim, pametnim, čak quotabilnim replikama!

Gluma je perfektna: Ljuba Tadić kao Vuk Samotnjak usred snegom zavejane planinčine (u Crnoj Gori, ali svi glumci i autorska ekipa su iz Srbije) ima savršeno odmereni spoj rezigniranosti, tiho-tinjajućeg besa i prekog zlopogleda onda kad ga isprovociraju. On je tipični lik iz ovog pod-žanra: čovek koji se odrekao nasilja, ali koga sticaj okolnosti PRIMORA da za njim posegne ne bi li odbranio neku svetinju…

I ostatak glumišta je vrlo dobar, a posebno Rade Marković kao specijalista za uloge ljigavaca i crva (vidi VARIOLU VERU, itd.). Jagoda Kaloper je takođe pristojna, i slobodno ogoljava skoro sve svoje čari, uključujući i gusto busenje ispod mišica (ah, te '70-te!)…

Scenografija je ingeniozna: Ljubina tvrđava u planini je remek delo domaće scenografije, nisam mogao očima da verujem da je neko tako nešto dobro a) zamislio i b) napravio i c) učinio ubedljivim, živim.

Lokacije su lik za sebe: ovo je ZAISTA snimano u planinčinama usred zime, nema laži ni prevare: to brojne scene čini tim fascinantnijim i logistički nepojmljivim čak i sa današnjom tehnikom i tehnologijom. Priroda je prelepa ali i zlokobno surova: ovo nije neko brdašce odmah izvan grada nego planinčugetine i klisurine usred ciče zime: božanstveno!

Muzika Zorana Hristića oscilira između vanredno dobre (na momente čak podseća na Goldsmithov skor iz OMENA po svojoj upotrebi horova) i iritirajuće (korišćenje nekakvog cijukanja i cviljenja koje se graniči sa komičnim).

Likovi i njihove interakcije su zaista vrh vrhova, situacije su napete i nepredvidive, po prvi put posle duuuugo vremena nađoh se kako gledajući tamo neki SRPSKI film zapravo simpatišem junaka, navijam i brinem za njega, radujem se i tugujem s njim… Ne pamtim kada sam to zadnji put osetio gledajući nešto domaće…

Scena flešbeka u kojoj Ljuba zatekne svoju ženu sa ljubavnikom, i posebno njegova reakcija na to toliko je genijalna da neću da je spojlujem, ko zna, možda još neko uđe u trag ovom masterpisu, ali reći ću ovo: video sam milion tih generičkih scena sa prevarenim muževima – nijedan još nije bio OVOLIKI FRAJER u svojoj reakciji na kurvu. A malo bi ko i mogao da u tome bude ubedljiv kao jedan i jedini LJUBA.

Takođe, njegova osveta na kraju, kad nasilje kulminira, izvedena je na sasvim netipičan, iznenađujuće surov način – možda malo prebrzo za moj ukus, ali svakako je memorabilno i unikatno, ne samo u srpskim okvirima no i šire. Naročito ako se ima na umu da je ovo nastalo PRE STRAW DOGS!

Ukratko, ovo je jedan od vrlo uskog kruga srpskih filmova koje bih rado titlovao na engleski i s ponosom prikazivao nekome sa strane.

THE TREATMENT (De Behandeling, 2014)

**

2-

            Pajkan istražuje slučaj porodice kojoj je provalnik upao u stan i držao ih zatočene nekoliko dana, iživljavajući se nad njima, što uključuje i silovanje njihovog deteta. Zvuči vam kao zabava? Samo izvolite! Evo nama novog hita Euro-krimića po besceler romanu kakvi se štancuju u poslednje vreme, svaki gadniji od prethodnog, u svakome ubica "maštovitiji" i odvratniji po svojim metodama. THE TREATMENT u sebi oličava skoro sve ono što mrzim u velikom delu današnjih horora i trilera. U pitanju je besmisleno, besciljno valjanje u najodvratnijem blatištu ljudske gadosti, poniranje u najcrnje ponore (ne)ljudskosti i morbidarije – ALI, bez ikakve poente, ideje, smisla izvan gole "zabave". E, pa – serem vam se na takvu zabavu!

            Svemu je kriv Tomas Haris sa svojim krimi-sado romanima, a onda i mega-hit SILENCE OF THE LAMBS: THE MOVIE; stvar su dokusurili Finčer i Endrju Kevin Voker sa SEDAM – et voila: dobili smo čitav podžanr nekrofilno-patološko-ogavnih policijskih procedurala na granici horora, u rasponu od "realističnih" do barokno stilizovanih (a la CELL), a sa "zabavnim" nusproizvodom u vidu serije CSI (sa svim njenim račvanjima i rukavcima: Leševi Njujorka, Mrcine Majamija, Crvljivosti El-Eja, Tragovi Sperme Čikaga itsl.), gde se u slobodno vreme možete razonoditi prateći autopsije žrtava najogavnijih zločina i gurati svoje noseve u trulež, crve, raskidano meso, odsečene delove tela i njuškati po krvi, znoju, spermi, mokraći i izmetu nedužnih žrtava i najvećih bolesnika koje su scenaristi ove vrste "zabave" sposobni da zamisle (a tržište zahteva "originalnost" – svaki novi modus operandi mora da bude još sadističkiji, još patološkiji, još vizuelno zadahnutiji od prethodnog nekro-aranžmana telesa i delova telesa).

            Da ne budem pogrešno shvaćen – i LAMBS i SEVEN su remek-dela (CELL bih pre nazvao "guilty pleasure-om"); ono što mi je ogavno jesu njihovi epigoni, koji su od njih preslikali samo ono površno (slikovito-unikatno-originalne ubice i gnjecanje po tragovima njihovog nečoveštva) ali niti su njihovi ponavljači pojmili, niti umeli da prenesu ono ispod toga. Nije isključeno da ćete u opisima ovog TREATMENTA naići na poređenja sa LAMBS i SEVEN; možda će vas trejler i poster navesti na pomisao da se radi o zanimljivoj Euro-varijaciji na te teme sa nešto neholivudskog edgy šmeka. I da – bićete u pravu samo utoliko što ovaj film poseduje natprosečnu dozu tehničke kompetencije, naročito na planu fotografije i scenografije + ima pristojan budžet, tako da sve to IZGLEDA respektabilno, kao bioskopski film a ne neka direct-to-dvd jevtinoća.

            Ali, džaba svi dijamanti i zlato što sja. Ako samo malo zagrebete ispod toga videćete jedan po svemu generički triler čija je jedina distinkcija – spremnost da u nekrofilnoj morbidnosti ide dalje od većine filmova koji mi padaju na um. Nema ovde ozbiljne priče ni poente, ali zato imamo privilegiju da se opustimo uz najodvratnijeg ubicu, sa najodvratnijim načinima zločina koji se uopšte mogu pojmiti. Pošto se radi o lošem filmu, nema se tu šta spojlovati, ali ipak – evo, slede SPOJLERI.

U čemu je "kvaka" ovde? Koju nam vrstu zabave nudi ovaj TRETMAN? Evo koju. Bolesni zlikovac u ovom filmu je impotentan, i mrzi žene: ubeđen je da mu one nekako kradu esenciju, i zato koristi svoju mokraću kao nekakvu zaštitu. On upada u tuđe kuće, vezuje roditelje, zapišava im teren (doslovno!), a kao da to nije dovoljno, uz to je i pedofil. E, sad, pošto je impotentan, i ne može da jebe decu, on očeve tih porodica stavlja pred svršen čin: ili ćeš ti da pojebeš svog sinčića, ili ću ja da ti ga zakoljem tu pred tobom, pa ti vidi šta ti se više sviđa. Nevoljni otac to učini da bi spasao život detetu, a ovaj ga još fotografiše tokom toga, kako bi imao sredstvo za ucenu kako ovaj ne bi posle priznao ŠTA se tu tačno desilo, tj. KO je jebo klinca...

            Površnom čitaocu ovo će možda gledano iz aviona zvučati kao nadahnuto SRPSKIM FILMOM – ali dok smo tamo imali odvratnost čina oca koji (ne znajući to) siluje svog sina iskupljenu simbolikom toga i kontekstom šire priče u okviru koje se to javlja, u ovom MALTRETMANU nemamo ama baš ništa slično tome: samo beslovesno, neiskupivo valjanje i batrganje u ogavnosti, urađeno strejt, kao "ozbiljna" drama-triler, ali bez supstance. Da je barem s jezikom u obrazu, pa da ga gledamo kao polusimpatičnu Tromoidnu gross-out exploataciju ili tako nešto; ali ne, ništa slično. Ovo je "samo" belgijski pokušaj da parira morbidarijama iz DEVOJKE SA TETOVIRANIM ZMAJEM itsl. Euro-paradama silovanja dece i odraslih, mučenja, iživljavanja, krvavih osveta, groznih zločina, sakaćenja tela i duša i tako to. Zabava za celu familiju, pod opšteprihvaćenim kišobranom zvanim "triler" (a koji, zapravo, skriva bolesnije i odvratnije gadosti od velike većine horora, baš zato što ima masku respektabilnosti).

            Pored otkrovenja vezanog za modus operandi Zlikovca, film nas časti i drugim ogavnostima – leš dečaka koji je, samo u gaćama, pronađen mrtav na jednom drvetu, sa ljudskim ugrizom na ramenu; samoubica koji se obesi a mlaz mokraće mu šikne ispod pantalona; lanac proizvođača pedo-porno filmova i naš pajkan koji, u cilju istrage, mora da pogleda grdne VHS kasete s tim boleštinama (mi, srećom, vidimo samo minorno-sugestivni delić toga, iskosa na njegovom ekranu); podrum natrpan desetinama tegli punih mokraće ovog našeg ludaka (sačuvane radi anti-ženskog tretmana). Ukratko, TRETMAN eksploatiše jedan od najtemeljnijih, najuniverzalnijih, najdubljih ljudskih strahova – strah za svoje dete, i u tu svrhu koristi senzacionalističku paniku ("Serijske ubice su svuda! Ludaci su na sve strane! Svi su pedofili!") kako bi izneo jednu grotesknu priču, toliko bolesnu da je na ivici karikature isto kao i ovaj zlikovac kome su mehanički nalepili bar tuce dijagnoza i simptoma – praktično, prelistali udžbenik iz psihopatologije i dodelili mu sve živo što im se dopalo, s vezom ili bez veze. Kao takva, priča ovog filma može biti svarljiva i zabavna samo vrsti ljudi s kojima najradije ne bih ništa da imam.

            Na ovom blogu, i drugde, hvalio sam do sada brojne filmove koji bi se mogli nazvati "morbidnim", "gadnim", "sadističkim", "bolesnim" i sl. Uostalom, baš nedavno sam po ko zna koji put reprizirao THE TEXAS CHAINSAW MASSACRE, i stojim vam prav (i dalje) da je to remek-delo prvog reda, apsolutni vrhunac filmofilske genijalnosti. I nastaviću da hvalim te i takve masterpisove (a la CANNIBAL HOLOCAUST), onda kada oni imaju šta da KAŽU o mraku (ne)ljudskosti, kada imaju likove i PRIČE vredne pričanja, ispričane na originalan i zanimljiv način. TRETMAN nema nikakvu priču i nikakav razlog da postoji – ovo nije film nego štrokavi upišani beskućnik koji vam u sporednoj uličici rastvara dronjavi kaput i otkriva svoju rošavu, bradavičavu, poluodranu golotinju.  

Retko se dešava da me neki film iznervira onoliko koliko je to uspelo TRETMANU pa je, eto, barem to nekakav kuriozitet. Ipak, ako je posle svega uopšte potrebno reći, ja sam se žrtvovao za vas, da vi ne biste morali: ovakvo bolesno GOVNO vam zaista ne treba u životu. Move along: there's nothing to see here!