HORROR MOVIE HEROES

            Iz štampe je nedavno izašao specijalni broj magazina RUE MORGUE u knjiškom obliku, sa etiketom RUE MORGUE LIBRARY VOL 2, pod naslovom HORROR MOVIE HEROES. "Junaci" ovog izdanja su velikani horor filma – pre svega reditelji, ali i glumci i majstori za efekte – koji su obeležili ovaj žanr, a predstavljeni su kroz intervjue, ili barem kroz reči uvaženih i slavnih kolega.

            Ovo je nastavak akcije započete pre dve godine sa knjigom 200 Alternative Horror Films You Need To See u kojoj su članovi redakcije preporučili čitaocima 200 manje izvikanih a dobrih naslova: ja sam, tom prilikom, pisao o SRPSKOM FILMU.

U ovoj knjizi moj doprinos je znatno supstancijalniji, jer zauzima zamalo pa 10% sadržine! Naime, od 144 strana, moji tekstovi zauzimaju celih 12! Konkretno, ovde možete čitati intervjue koje sam radio sa veličinama kakve su CHRISTOPHER LEE (na dve strane); potpunu verziju mogli ste da čitate na slovenačkom u Ekranu, a na srpskom u NIN-u; sada je taj intervju u celosti ovde na blogu.

Pored Lija, tu su još i STUART GORDON (na 5 strana), s kojim sam razgovarao na Fantaziji u Montrealu 2010. a intervju se sada po prvi put objavljuje bilo gde. Uz njega je i moj mini-osvrt: 5 REASONS I LOVE STUART GORDON. Jedna ranija, slabija verzija toga nalazi se ovde.

Tu su, najzad i JAUME BALAGUERO (3 strane), intervjuisan na Grosmanu pre dve godine; Slovenci su taj intervju čitali u Ekranu, a Srbi nisu, jer ovde nema nikoga ko bi to platio. Evo ga sad, najzad, i na engleskom.

Na kraju, odnosno na početku, nalazi se i deo mog daleko opširnijeg razgovora sa italijanskim majstorom efekata maske i srodnih čudesa: SERGIO STIVALETTI (na 2 strane). Iako je Stivaleti bio gost u Beogradu, na FSFF, kojom prilikom sam i popričao s njim, ni Politika ni NIN nisu hteli taj intervju: zato ga sad premijerno čitajte na engleskom!

Ostale veličine čiji intervjui krase ovu knjigu jesu TOBE HOOPER, ALEJANDRO JODOROWSKY, ALEXANDRE AJA, DAVID CRONENBERG, VAMPIRA, RAY HARRYHAUSEN, PAUL VERHOEVEN i mnogi drugi. Uostalom, evo, pogledajte kompletan sadržaj:

Ima tu zaista dobrih stvari za pročitati; lično sam najviše uživao (i najviše stvari podvukao i spremio za buduće citiranje) u intervjuima sa Krejvenom, Verhovenom, H.G. Luisom, Jodorovskim i Stenlijem, a vredi istaći i reči Pitera Bogdanovića o radu sa Karlofom na filmu TARGETS.

Najbolje je što je sve ovo prilično kondenzovano, većina intervjua nema dugačke uvode – kome uopšte treba uvod za ovakve veličine? – nego smesta kreću u Q &A, pravo na meso.

Štampa je u punom koloru, odličnog i nadahnutog dizajna koji je, takođe, jedan od zaštitnih znakova RUE MORGUE magazina: dakle, ovo je knjižica koju je lepo imati i gledati, a nadasve je korisno čitati je.

Knjiga se u civilizovanom svetu prodaje za $14.95 a ja imam jedan komad extra koji najbržem zainteresovanom nudim za 1.050 din. Pišite na dogstar666 at yahoo dot com.

A kad sam već kod RUE MORGUE magazina, ovih dana navršavaju se pune ČETIRI godine kako sarađujem sa ovom uglednom žanrovskom publikacijom! Evo o čemu sam tamo pisao u ovoj godini. Kao što ćete videti, ima me u skoro svakom broju, a ako neki i preskočim, u idućem imam bar dva članka. Dakle, od januara do decembra 2014, ovo su moji prilozi za RUE MORGUE:

# 141

prikaz studije Rural Gothic

prikaz filma Angst (rubrika CLASSIC CUT, cela strana)

# 142

prikaz enciklopedije The Ashgate Encyclopedia of Literary and Cinematic Monsters;

prikaz studije Torture Porn: Popular Horror After Saw

# 144

prikaz zbirke The Lord Came at Twilight

# 145

prikaz zbirke Ana Kai Tangata

# 146

prikaz antologije Searchers After Horror

# 147

članak + intervju (Laird Barron) "Staying Strange": Year's Best Weird Fiction

prikaz antologije The Children of Old Leech: A Tribute to the Carnivorous Cosmos of Laird Barron

# 148

članak na tri strane: Robert Aickman: THE MAN FROM A STRANGER TIME

prikaz filma Michele Soavija StageFright (rubrika CLASSIC CUT, cela strana)

# 150

prikaz zbirke Thomasa Ligottija The Spectral Link

prikaz antologije The Spectral Book of Horror Stories

# 151

prikaz antologije radova A Companion to the Horror Film
prikaz antologije A Darke Phantastique

            Kako izgleda, u budućnosti ću možda početi češće da prikazujem najsvežije horor filmove pa će moj prst biti još bliži kritičnim tačkama za opipavanje pulsa savremene horor produkcije. Evo, već me čeka jedan ekskluzivni filmić za pogledati...

KRALJ U ŽUTOM - Robert V. Čejmbers

Kralj u žutom, knjiga na osnovu čijih je motiva nastala trenutno veoma popularna TV serija True detective (Pravi detektiv) produkcijske kuće HBO, zbirka je kratkih priča američkog pripovedača Roberta Vilijama Čejmbersa, napisana 1895. godine. Kralj u žutom sastoji se od deset priča, od kojih je prvih pet zaslužno za reputaciju koju je ova knjiga stekla kao jednog od klasika horor žanra.

Iako je bio veoma produktivan pisac (napisao je oko 70 romana) i imao vrlo uspešnu spisateljsku karijeru, Čejmbers je ostao upamćen upravo po ovoj zbirci, velikim delom zahvaljujući poštovanju koje je njegovom delu odavao Hauard Filips Lavkraft, jedan od velikana horor žanra. Osim na pomenutog, Kralj u žutom je imao uticaja i na mnoge druge istaknute pisce horora, čime je opravdano stekao status važnog zaveštanja u ovom književnom žanru.

Ovo prvo izdanje zbirke Kralj u žutom na srpskom jeziku ujedno je predstavljanje kluba Gavran publici zainteresovanoj za dela književnosti koja dosad nisu bila prevedena na srpski, i nadamo se da nećemo izneveriti vaša očekivanja.

Pored izvornih 10 priča koje čine ovu zbirku, nju krasi i stručni pogovor dr Dejana Ognjanovića, pod naslovom JESTE LI VIDELI ŽUTI ZNAK? U njemu se Čejmbers kontekstualizuje i situira u tradiciji književne fantastike i horora, tako da njegovo premijerno predstavljanje ovdašnjoj publici bude propraćeno adekvatnim uvodom, u tekstu na 12 strana. 

Radi se o originalnom tekstu pisanom specijalno za ovo izdanje a ne o prerađenom odlomku iz, recimo, POETIKE HORORA, budući da se tamo nisam iscrpno bavio ovom knjigom. Evo, ekskluzivno za ovaj blog, nekoliko odabranih pasusa iz tog pogovora, tek koliko da vas zagolicaju za taj tekst – i za zbirku koja mu je povod:

Kralj u žutom – izmišljena drama u dva čina u kojoj je pokvarenost podignuta do nivoa visoke umetnosti.

Knjiga kao Zabranjeno voće.

Knjiga kao nosilac neslućenih zlogukih uticaja, toliko stravičnih da čitaocu oduzimaju razum i dušu.

Zločesta knjiga što vodi na staze prokletstva...

Danas je ovo dobro poznat koncept, prevashodno zahvaljujući američkom piscu H. F. Lavkraftu i njegovoj kreaciji – Nekronomikonu.

Čejmbers je, dakle, jedan od pionira u građenju neo-mitologija u književnosti strave; što će reći, on se nije, poput svojih prethodnika, oslanjao na postojeće mitove, legende i folklor, nego je, po uzoru na njih, uključujući tu i izvesne književne pretke, kreirao sopstvenu mitologiju. Ovu reč treba koristiti oprezno, naročito u njegovom slučaju, gde su nagoveštaji "mitologije" toliko opskurni, pa i međusobno protivrečni, da u poređenju s njima čak i difuzni "Mit o Ktuluu" (što je termin kojim je August Derlet povezao veći broj poznijih Lavkraftovih priča) deluje kao koherentan sistem. Nema mnogo koherentnosti kod Čejmbersa: gradivni elementi njegove "mitologije" potiču od Embrouza Birsa (Ambrose Bierce), iz čijih priča "Smrt Halpina Frejzera", "Stanovnik Karkose" i "Haita pastir" ih je preuzeo.

Genijalnost Čejmbersove koncepcije ne sastoji se samo u ideji, nego podjednako i u njenoj egzekuciji. Dodir genijalnosti vidi se naročito u tome što je "otrovna" knjiga prisutna u pričama samo u izluđujuće šturim aluzijama i inspirativnim kratkim odlomcima (ukupno dva kratka citata). Time je autor na pravi način demonstrirao osnovno oruđe horora – sugestiju. Nagoveštavajući ali nikada detaljno ne otkrivajući sadržinu kobne knjige, indirektno je prikazujući kroz uticaj koji ima na svoje čitaoce, pisac apeluje na maštu svojih čitalaca tako da oni, u svojim glavama, zamišljaju daleko jezivije, bogohulnije i zloslutnije stvari nego što bi bilo kakav konkretan opis ili opširan odlomak mogao da proizvede. Ovaj kvalitet prepoznali su mnogi prikazivači, kao npr. ovaj iz Godijevog magazina (Godey's Magazine): "Ova grupa priča varira različite ideje, a opet ih povezuje jednom suptilnom niti: zlogukim uticajem na život svakoga ko pročita tajanstveni primerak knjige Kralj u žutom. Čarolija ove čudesne knjige mudro je ostavljena neobjašnjena i neodređena. Ona lebdi bez oblika, pritajeno ulazi u priču... kao isparenja neke smrtonosne močvare."

A sad, iz pogovora nazad na blog! Što se fantastičnog dela zbirke tiče, novela "Majstor za reputacije" je apsolutno genijalna i ima moj najsnažniji pečat preporuke – i ne dajte se omesti beznačajnim detaljem da ona ne spada u žanr horora već, pre, u neku vrstu antiutopijskog SF-a sa obilatim dozama vrlo unikatnog crnog humora. "Maska" je vrlo zabavna priča SF-horora, o naučniku koji otkrije metod da kristalizuje, odnosno u mermer pretvori živa stvorenja. "U zmajevom sokaku" je kratka, ali uzbudljiva i delirična priča čistog košmara. "Gospa od Isa" je simpatična priča mračne fantastike i tihe jeze, o čoveku koji se na jednoj pustoj poljani nekako obre nekoliko vekova u prošlost, i završi u srednjovekovnom zamku, sa naslovnom gospom. Najzad, "Žuti znak" je legendarna, kultna, mitotvorna priča čiste strave i užasa koja je najviše odgovorna i za Lavkraftovo divljenje, i za Pravog detektiva (mada ovo potonje – indirektno).

Uostalom, uverite se i sami. Knjiga je najzad dostupna na srpskom, i možete je kupiti direktno od Gavrana (kliknite pa vidite šta i kako).

Đorđe Kadijević o ZAVODNIKU

            Jedna od stvari na koje sam u svom životu najviše ponosan jeste činjenica da jednog giganta i genija kao što je Đorđe Kadijević mogu nazvati ličnim prijateljem, i što takvim i on mene smatra. Na ovom blogu imate izveštaje sa više promocija i predavanja na kojima smo Đorđe i ja zajedno učestvovali, najčešće u formi razgovora koje sam vodio sa njim, posvećenih njegovim filmovima. Ko želi, a do sada su mu promakli, može da potraži čak i audio-snimke nekih od njih koje sam ovde kačio. Ni broja im se ne zna: vođeni su, prethodnih 7 godina, od Beograda preko Ribarske Banje, Niša, Zagreba i Ljutomera do Smedereva i Subotice!

Međutim, tokom nedavnog festivala "Hrizantema" u Subotici, desila se i jedna rokada: pored večeri posvećene Kadijeviću (kada sam ja, naravno, vodio razgovor sa njim), odigrala se i promocija mog romana ZAVODNIK, a na njoj se, neočekivano, javio i Đorđe Kadijević u novoj ulozi – ovog puta ne da bi govorio o svojim delima, nego o mom pokušaju romana strave (koji se, inače, na zadnjoj korici eksplicitno poziva na LEPTIRICU kao na jedan od uzora).

                To nije bilo predviđeno programom, i desilo se sasvim spontano, na Đorđev predlog. Iako je on ZAVODNIKA odavno pročitao, i u četiri oka mi kazao svoje mišljenje (uključujući i neke primedbe), nisam se usuđivao –uprkos prijateljstvu i svemu– da uopšte pomislim da ga molim da ON govori o MENI, tj. mom delu. Ali u petak, 31.X, dok smo preko dana šetali Suboticom, on mi je sam predložio da se pridruži već najavljenom govorniku, odnosno, kazao je da bi želeo pred posetiocima da iznese svoje viđenje romana i njegovih vrednosti. Tako nešto moglo je samo da mi imponuje, kao i organizatorima – šteta je samo što taj "detalj", budući izveden ad hoc, pred samo dešavanje, nije bio pomenut nigde u najavama programa već se našao "samo" kao bonus onima koji su ionako došli na priču o mom romanu. Na svu sreću, takvih je bilo preko dvadeset, odnosno tek malo manje nego prethodne večeri kada sam s Đorđem vodio razgovor pre prikazivanja LEPTIRICE.

Pre nego što predstavim audio fajl tog razgovora, kazaću ukratko samo ovo: bilo mi je lepo na "Hrizantemi". Društvo je bilo odlično: osim Kadije tu se našao i Marko Mehtsun sa Grosmana, sa svojom curom Tinom (kojoj zahvaljujem na fotkama koje kraje ovaj izveštaj!), zatim lokalni hororisti, reditelj Andrej Boka (upravo završio snimanje svogo novog kratkog horor filma koji nestrpljivo iščekujem: zvuči fantastično, a tako i izgledaju kadrovi koje sam video!)...

 ...i pisac Oto Oltvanji – potonji, zapravo, više ne živi tu, ali svraća u rodni grad, pa tako i ovom prigodom, te fino popričasmo na Noć Veštica u kafeu u okviru Bioskopa gde se festivalčić dešavao. 
         Prijao mi je ambijent Subotice, naročito Gradska kuća, čija me je arhitektura neumoljivo podsećala na Arđentov INFERNO...

...a prijala mi je i lokalna hrana – a naročito jedan od najukusnijih obroka koje sam ikada pojeo, specijalitet na koji mi je Marko iz daleke Slovenije ukazao (naime, otkrio ga je kada je prošle godine gostovao na prvoj "Hrizantemi"): rebarca u spec. marinadi koja prave samo u toj jednoj piceriji (!), po tajnom receptu: zaista nehumano dobra stvar koju ću da sanjam! I priloge. I odlično crno vino nekog lokalnog proizvođača. I još sve to konzumirano dok nam Kadija citira vickaste i pametne zapise sa bogumilskih stećaka, kao i epitafe sa grobalja koja je posetio... Savršenstvo kakvo se samo može poželeti...

Ukratko, bilo je tu zezanja svih (prijatnih) vrsta i tri dana su proletela kao ništa – ali jedan od hajlajta svega, barem za mene, odmah posle ovih rebaraca, bio je razgovor o ZAVODNIKU. Kao što ćete moći da čujete, dodeljeni voditelj  programa, izvesni Darko Kovačević, navodno objavljivani pisac, bio je... uh, šta reći, koju posluku porati... Najbolje da to čujete i procenite sami: reći ću samo da je njegov nastup bio na ivici incidenta, odnosno da je čak i hladnokrvnog Kadiju isprovocirao na reakciju koja će svakako zabaviti i nasmejati svakoga ko reši da ovo presluša. Marko Mehtsun je čitavog narednog dana citirao i grohotom se smejao na provale voditelja i na Kadijine reakcije.

Dakle, čućete audio snimak u trajanju od oko 75 minuta, od čega barem polovinu sačinjava čisto, neprekinuto Kadijevićevo izlaganje o ZAVODNIKU – tačnije, njegovo (Đorđevo) tumačenje toga šta je, po njemu, najznačajniji aspekt tog romana. Odmah da dodam, uz sve poštovanje prema govorniku, da je ovo njegovo iščitavanje sasvim validno i značajno po sebi, ali ga nikako ne smatram jedinim mogućim, niti ga ovde želim plasirati kao dogmatsko, centralno ili definitivno, bez obzira na to s kako visokog i autoritativnog mesta dolazi. Uostalom, čućete i sami moje određene ograde u deonici kada meni daju mikrofon.

U svakom slučaju, ovo VREDI čuti, zbog Kadijinog kao i uvek nadahnutog i iscrpnog izlaganja, ali isto tako i zbog razgovora koji je pomenuti, uh, voditelj, "vodio" sa mnom nakon toga a tokom kojega sam se iz petnih žila upinjao da održim nivo ozbiljnosti koji je Kadija na početku zacrtao... Vi procenite sa kolikim uspehom!

Dakle, snimak ove govorancije možete sa Mediafire linka skinuti ako kliknete OVDE!

THE BABADOOK (2014)

**(*)

3-

            Dolijao je, najzad, najhvaljeniji pa stoga i najočekivaniji horor ove godine – samo da bi se, po ko zna koji put, ispostavilo da je hajp bio preteran, i da se radi o mestimično solidnom ali suštinski slabom, u najboljem slučaju osrednjem filmu. On je, ipak, dovoljno dobar da se može pogledati ako vas horor zanima, ali ako imate iole zahtevniji ukus – priđite mu sa smanjenim očekivanjima.

            babadook govori o ženi čiji 6-godišnji sinčić postane opsednut kreaturom iz nekakve misteriozno materijalizovane tim-bartonovske goth-slikovnice: klincu, a zatim i mami, počinje da se priviđa ta figura u crnom fraku, s cilindrom i kandžama, i da im ionako sumorno-senovitu sreću kvari…

            Da li klinac umišlja, ili je na delu emanacija natprirodnog entiteta koji dela preko dečjih slikovnica s misterioznim moćima regeneracije? Klinac je njime opsednut metaforički, ali mama možda postaje opsednuta tim stvorom doslovno. Možda! Jer, pocepana, slikovnica se vraća zakrpljena, i s još hororičnijim porukama! "The more you deny, the stronger I get!"

            Ova poruka odnosi se na podtekst, koji je u ovoj izrazito nesuptilnoj dramurdi (režirala žena!) zapravo bačen u prvi plan: siguran sam da će Frojdovci, Lakanovci i njima slični smarači dočekati ovaj film kao Second Cumming, jer sve se, zapravo vrti oko Odsutnog (Mrtvog) OCA, čiji Gubitak (odnosno Žudnja za njegovim Povratkom) obeležava i Majku i (Edipalnog) Sina. 

I što više njih dvoje pokušavaju da žive kao da Ništa Nije Bilo – to se snažnije Odsutni Otac vraća u vidu Mračno-Pervertirane Očinsko-Ljudožderske figure Babaduka. Lepo Tata kaže: "The more you deny, the stronger I get!" Ono što je Potisnuto, mora da se Vrati, pa tako i nagvaždanje o hororu kao žanru zasnovanom na Povratku Potisnutog, na Žudnji, na Porodici kao srži svega...

Avaj, to u teoriji može da prođe, ali u klimavo-nesigurnoj dramaturgiji ovog filma malo teže, jer je dinamika među likovima, a naročito između mame i sina s jedne i onih spolja s druge strane izrazito izveštačena, karikirana, pojednostavljena i neubedljiva. Mamine drugarice, komšinica, kolega s posla (surogat-tata?) i naročito socijalni radnici isto su tako dvodimenzionalni, kartonski likovi kao i Babaduk, samo daleko nezanimljiviji i u krajnjoj instanci nebitniji (tj. dramaturški irelevantniji) jer ni na koji način ne zaigraju u ovoj autističnoj (da je bolja rekao bih: beketovskoj) drami za dva lica.

Dakle, s jedne strane imamo dramu koja je izrazito jednodimenzionalna i slabo zanimljiva, pa i repetitivna (u drugoj polovini), a s druge – pokušaje horora koji su ili nemaštoviti i mlaki, ili prečesto, preeečesto u korenu ubijeni preteranim oslanjanjem na citate iz daleko boljih filmova. Ovo potonje se ogleda dvojako: kroz sam koncept koji je zasnovan na spoju REPULSION (jedna žena tone u ludilo) i THE SHINING (roditelj ludi i postaje direktna pretnja za svog sinčića: glavni saspens je u tome da li će mama da odlepi dovoljno da ubije sina), i kroz čitav niz direktnih "pozajmljenih" trejd-mark postupaka i kadrova iz previše dobro poznatih klasika.

Dok mama priča s drugaricom u parku, sin se, nedovoljno pažen, penje veoma visoko i samo čudom se ne polomi – isto kao u THE NEW NIGHTMARE.

Krevet se trese dok majka naleže na potomka u pokušaju da to spusti na pod – kao u THE EXORCIST.

Nevidljiva sila usisava levitirajuće dete i majka ga grabi nazad – kao u POLTERGEIST.

Mama bljuje crno mastilo – kao u bezbrojnim novim azijskim hororima.

Fast-motion blur levo-desno razmrdanog lica – kao u JACOB'S LADDER.

Krupni plan + vrisak + jako svetlo u facu – kao u tolikim filmovima Dejvida Linča.

I tako dalje.

Dakle, sve je tu deža vi, pa i smešno-neubedljive booby-trap skalamerije koje balavac, kao, pravi i koristi (kao Nensi u superiornom A NIGHTMARE ON ELM STREET) protiv zločeste roditeljske figure, pa najzad i dizajn Babaduka (spoj Lona Čejnija iz LONDON AFTER MIDNIGHT sa Tim Burton-style karikaturama) i njegove –priznajem, odlično, jezivo zamišljene i realizovane – slikovnice.

Film bi bio efektniji da je dvosmisleniji tj. da ne stavlja tako eksplicitan naglasak na psihozu očito poremećene majke koja zapravo postaje Babaduk: "You start to change when I get in – The Babadook growing right under your skin!"

Sve bi bilo bolje da je drama ubedljivije ukorenjena u ambijent (lokacija + prateći likovi i međuodnosi) i da nije toliko udžbenički otrcana (sa krajnje lenjim simbolima, tipa: pukotina u zidu i bube gmižu iz nje...), a da su scene strave – stravičnije i originalnije (odnosno, manje derivativne). 

Ovako kako je – režija je jača nego što bi se od jedne žene očekivalo, s većim naglaskom na dinamičnoj montaži, ali u suštini je bombastično nametljiva i neprikladna materijalu i željenom suptilnom učinku; gluma mame i sina je dobra, ali svi ostali su loši; fotografija je previše isprana od boja a ambijentacija čudna (kao da se sve, iz nejasnih razloga, ne dešava u današnjici nego par decenija ranije). 

Ima tu, uprkos svemu, nešto malo jezivih scena, dobar je zvuk Ba-ba Dook-DOOK-DOOK! dok je kraj, u suštini, izduvan balon, i idejno, i žanrovski. Da je ovo režirao muškarac, kazao bih da je kraj = limp dick. U konkretnom slučaju imamo – limp old tit.

No, baš zbog toga, ko voli staro, izakano, milf, više će u ovome uživati!

Polu-šalu nastranima, kako i zašto je BABADUK-DUK obmanuo mnoge i pričinio im se boljim nego što jeste? Razloga je više:

- Ima ozbiljne pretenzije (drama!).

- Odstupa od vladajućih debilnih trendova u žanru ("pet drugara u kombiju, u šumi / napuštenoj ludnici").

- Bavi se arhetipovima (bajke!).

- Ženocentričan: pisala i režirala žena, i to dobro; glavnu ulogu igra žena, i to dobro (a, s druge strane, nigde eksploatacije, objektifikacije i mejl gejz zumova na sise i dupe!).

- Čaša je prazna samo do pola (malo li je na ovo krizno vreme?!), pa ćemo se, žedni nečega boljeg, praviti da je polupuna.

         Iz navedenih razloga BABADUK vam se može učiniti boljim nego što jeste, pa mu zato dajte šansu, ali - oprezno!