LOVECRAFT COUNTRY (2020, TV, ep. 1)

  

**(*)

3-

            Pogledao sam 1. epizodu ove mnogočekane serije, a po prvim reakcijama, i mnogohvaljene: svi moji američki FB frendovi iz krugova izdavača, pisaca, kritičara, filmadžija itd. šikljaju hvalospevima na sve strane; pa, evo i nekih mojih (suzdržanijih) zapažanja i impresija.

            Pre svega, nisam čitao roman po kome je ovo rađeno (imate ga i na srpskom, ko želi), prosto nije me dovoljno zanimala postavka, ali na ovu 1. epizodu bacih oko više zato što se, kao, dotiče HPL-a, pa time i mene, negoli što sam imao jaka očekivanja. Ukratko, ja ovime nisam impresioniran, ali široke narodne mase verovatno će biti zadovoljnije.

            Glavna tema priče je rasizam u Americi. Tačnije, težak položaj crnaca u Americi sredinom 20. veka. Za početnike. Ono, 101. Pojednostavljeno. For dummies. RACISM IS BAD, MKAY? BLACK LIVES MATTER, MKAY?

            Ovo je pisanje s tezom, pa ekranizovano, s istom agendom: da se pokaže kako Lavkraft i ostali rasisti nisu bili u pravu, jer i crnci su ipak ljudi, vole, pate, dišu, čitaju SF i horor, slušaju ploče i sviraju rok (odnosno, ovde, džez, bluz, itsl). Agenda u osnovi nije pogrešna, naravno da su i crnci ljudi, i da su Ameri bili (i ostali) teška rasistička stoka koja se svinjski odnosila prema potomcima robova koje su sami dovukli iz Afrike, a svinjski su ostali čak i nakon što su, oficijelno, na papiru, te robove „oslobodili“.

            Ono što je sporno, za mene, ovde, in concreto, jeste napadno fejk dramatizovanje te agende: ovo prosto vrišti od (belačke – jer autor romana je belac) potrebe da se dodvori crncima, da im se ulizuje prikazujući ih u najsvetlijim (sic) bojama, kao toliko liberalne, i talentovane, i emancipovane i gudi-tu-šuz likove – dok su njihovi protivnici, beli rasisti, na nivou grotesknih karikatura – da taj deo priče meni deluje kao veća fantastika nego posle, kad krenu čudovišta i pipci. Prećeraše, brate, s fantazijom!  

Glavni lik, crnac, Atikus, veteran korejskog rata, guta pulpu, sve živo, Džon Karter s Marsa i ostalo, pa u toj gomili, eto, i Lavkrafta. Svestan je da je ovaj imao rasističke nazore, ali mu to ne smeta previše. Dapače, tatko mu je čitao čuvenu pesmicu „On the Creation of Niggers“ i terao ga da je nauči napamet pre nego što nastavi s čitanjem Lavkrafta, što je ovaj i učinio, bez većih problema.

            ===Uzgred, da vas Dr Ghoul pouči, kad već ova serija neće: ta HPL-ova pesmica napisana je kad je on imao oko 20 godina, i nikad i nigde nije bila objavljena. Ta mladalačka žvrljotina iz njegovih privatnih papira iskopana je i javnosti prezentovana tek sredinom 1970-ih, 20 godina nakon dešavanja u ovoj seriji. Prema tome, niko živ, pa ni ovi hororoljubivi crnci sredinom 1950-tih, kad se ovo dešava, nikako nisu mogli za nju znati a još manje je napamet učiti. Ali unutar ove agende taj falsifikat je „dopustiv“ jer je ta pesmica suviše zgodan malj za lupanje po HPL-u, suviše je trigeroidna a da se ne (zlo)upotrebi za trigger-happy woke pozere (woke: The act of being very pretentious about how much you care about a social issue) ===

            Njegov ujak, crnac, putuje po Americi, odseda po hotelima, motelima i dajnerima, i onda piše i sam objavljuje (samizdat!) vodiče za crnce. Kao, u Donjoj Pavijanoguziji će vam kelnerica pljunuti u kajganu, ali će ista stići za 10 minuta; u Malom Mokrom Džeksonu će u vas pucati nakon zalaska sunca; u Vajttreš Džankšnovici je kafa nedovoljno crna a hleb je previše beo. Itsl. I od toga ovaj, kao, živi.

            Ujakova malena ćerčica (crnkinjica, ako moram crtati) amaterski crta stripove (o crnoj intergalaktičkoj heroini), ali njeno kadriranje pa i crteže očito je radio neki profi baja iz ove HBO produkcije, jer je daleko čak i iznad nivoa stripova koji su objavljivani 1950-ih.

            Usput se dvojici muža u potrazi za tatkom našega Atikusa prišljamči i „stara prijateljica“ potonjeg, jedna mlada zgodna crnkinja u supertesnim vrućim crvenim pantalonicama (da li je ijedna žena tada, u to vreme, a naročito crna, smela ovako izazovno da se oblači i na ulicu da izlazi a da je smesta ne preliju katranom i perjem?). Ona je, naravno, slobodna, seksualno emancipovana (vidi pod vruće pantalonice) omoćena mlada žena koja vidi i zna bolje i više od muškaraca, vozi kola ludački dobro, bolje nego muški, a kad joj ujka kaže: „Damnit, girl, you're gonna crash us,“ ona mu, usred jurnjave, podvikne: „My name's not "girl." It's Letitia fucking Lewis!“

            Ako vam ovakvi likovi i situacije, ovakve woke projekcije 21. veka na likove i ponašanje od pre 60-ak godina ne smetaju, odnosno ako ih uopšte i ne opažate jer ste previše površni gutač palpa i/ili ste ideološki zaslepljeni woke fantazijama, dakle ako na ovakvu repliku ne kolutate očima i ne jaučete, nego kažete: „To, curo omoćena, emancipovana i liberalizovana, tako mu reci! Nagari!!!“ onda je ovo prava serija za vas.

            Što se mene tiče, ovo mi previše smrdi na plod griže savesti liberalnih Amera zbog genocidne, robovlasničke i rasističke prošlosti njihove nacije: i ponavljam, ta griža je itekako čvrsto utemeljna, opravdana i meni intelektualno pojmljiva. Ali, ja nisam Amer, ja to breme na sebi nemam, ne delim ni njihovu krivicu ni potrebu da se ovakvim falsifikatima i karikaturama „perem“ i dokazujem svoju „pravovernost“, političku korektnost i šta ti sve ne. Ukratko, meni, sa strane, ovo je bičevanje mrtvih konja, pored ostalog i zbog smeštanja u 1950-te. Nešto hrabrije bilo bi da je ova priča bila smeštena u rasističku Ameriku današnjice.

            Treš mi je to sve i dok karikature od redneka jure ove crnce kamionetom da ih pobiju jer su im došli u gradić i seli u dajner da jedu, treš mi je i kad ih zaustavi lokalni rednek šerif da ih kinji („Imate 10 minuta do zalaska sunca, i tačno toliko dok vas sve ne obesim o prvo drvo ako ste mi tad još u kauntiju!“), ali još veći treš postaje kad se tu pojave nekakva čuda koja bi možda trebalo da budu gulovi, ali imaju znatno mišićaviju konstituciju, te grozdove očiju na glavama po kojima više nalikuju šogotima. A onda ti „šoggulovi“ krenu da kolju (too little, too late, u ovoj epizodi), ali, začudo, grickaju samo belo meso...

            Kuda sve to vodi – meh, lično me vrlo slabo zanima, nisam uvučen u ovo dovoljno, ali nateraću se da ispratim još koju epizodu u nadi da će naredne biti svarljivije, manje karikirane, manje fejk. Plus, ne mogu odoleti da pogledam sve što se iole dotiče Lavkrafta a rađeno je sa pristojnim budžetom, mada se i ovde već prećeralo sa CGI-jem.

            Za sada, javlja mi se da je jedan od problema ovog projekta i taj što u njemu pulp podriva politiku, a politika guši pipke – ili, nacrtano, politička agenda, ionako uprošćena, karikirana, dodatno je oneozbiljena i trivijalizovana ubacivanjem tih čudovišta, a s druge strane, dramosranje je previše prominentno ovde, i pokušaji plasiranja nekakvih aktuelnih poruka, a da bi bilo efektno to malo horora koji videsmo ovde (petparačka akcija, ništa atmosfera, sugestija, jeza, nego sve WHAM BAM KRAAAAK GRROAAARRR!).

            Dakle, ako me pitate ima li ovde Lavkrafta u nekom ozbiljnom smislu, odgovor je jasan: ne, nema. Samo u tragovima, trivijalizovano, svedeno na B-monster movie. Pre svega ovo nije serija o kosmičkoj nego o ovozemaljskoj stravi, vrlo je tematski lokalna (Amerika) i ograničena (rasizam). To malo fantastičnog, natprirodnog horora što vidimo oličeno je u čudovištima, koja su prikazana konvencionalno i akciono, dakle u duhu Weird Tales pulp proze koje se Lavkraft gnušao i koju, u svojim pričama, nije primenjivao.

            S jedne strane, ne sviđa mi se što je Lavkraftovo ime (zlo)upotrebljeno za nešto što s njim ima vrlo malo (sumnjive) veze; s druge, ako će ova visokoprofilna serija naterati masu i rulju koja do sad to nije činila da krene da kupuje i traži Lavkrafta, i ako će to dovesti do veće popularnosti tog imena kad neko idući put treba da dreši kesu za neku seriju ili film „po Lavkraftu“, onda OK, podržavam.

            P.S. Poslednja scena ove epizode nasmejala me je sugestijom lavkraftovskog tvista, naime da će glavni lik, crni Atikus, na svoj užas i grozu, možda uskoro otkriti da u sebi nosi belačku krv!

DRAKULIN GOST – Brem Stoker

            Dok trepnusmo okom, a evo nas već kod jubilarne, dvadesete (!) knjige u ediciji „Poetika strave“ koju vam uređuje Dr Ghoul i priređuje Orfelin! Ovog puta častimo vas mojim izborom najboljih Stokerovih kratkih priča strave pod naslovom DRAKULIN GOST. (A nakon opisa ove knjige, malo niže u ovom tekstu, videćete najavu pretplate za još dve nove Orfelinove fantastične knjige!)

Stoker je s pravom slavan pre svega zbog Drakule, vrhunskog horor romana koji je na žanr ostavio tako snažan pečat da on i dan-danas odjekuje: pogledajte moje poglavlje o ovom kamenu-temeljcu savremene koncepcije romana strave u studiji POETIKA HORORA, vi koji ste je na vreme kupili (trenutno rasprodata). Neki ga znaju i kao autora još dva romana, Dragulj sedam zvezda i Leglo belog crva (odličnu adaptaciju potonjeg režirao je veliki Ken Rasel – bacite oko na moj rivju tog predivnog filma OVDE), ali nažalost, Stoker je najmanje znan kao autor odličnih kratkih priča. Za razliku od pomenuta dva romana, koji imaju svojih sporadičnih draži, ali nedovoljno da bi se našli u prestižnoj ediciji najboljeg od najboljeg kakva je „Poetika strave“, Stokerove priče itekako zaslužuju svoje mesto ovde, i mislim da će čitaoci biti prijatno iznenađeni raznovrsnim kvalitetima koje ova zbirka nudi. Tim pre što se ogromna većina njenog sadržaja sada po prvi put nalazi u srpskom prevodu.

Šta ima u ovoj knjizi? Sedam priča i jedan odlomak iz romana.

Drakulin gost

Priča koja i jeste i nije deo zbivanja iz Drakule: putnik namernik nađe se, tokom žestoke oluje, kraj puste i zloglasne grobnice izvesne grofice, praćen vukovima i senima svog domaćina koji ga očekuje, grofa Drakule.

Sudijina kuća

Student matematike veoma povoljno iznajmi sobu u pustoj kući, gde mu noćne časove posvećene učenju remete ogroman pacov – i duh zlog sudije...

Tajna zlata koje raste

Kao u najboljim Poovim pričama, međuporodična svađa i potajno ubistvo dovode do jezovito-nekrofilnog rezultata koji se ne da sakriti.

Povratak Ejbela Behene

Da li je ljubav jača od smrti? I može li mrtav čovek da ispuni dati zavet, uprkos svim zaverama okrutne sudbine i zločinima beskrupuloznih „prijatelja“?

Skvo

Novopečeni bračni par na medenom mesecu u Nirnbergu dođe u notornu Nirnberšku kulu da, pored ostalog, vidi famoznu spravu za mučenje, „Gvozdenu devicu“ (da, baš onu po kojoj je nazvana grupa Iron Maiden!). Pridruži im se Amerikanac čiji će jedan nepromišljen čin pokrenuti bizaran i krvav sled događaja...

Pacovska sahrana

Čovek zaluta na periferiji Pariza u nadrealno-apokaliptički predeo deponije nastanjen ubilački nastrojenim podljudima – ali i jednako krvožednim pacovima...

Stari Hogen: Misterija

Beskrajno zabavna brutalno crnohumorna body-horror priča o nizu peripetija koje izazove pronalazak poprilično raspadnutog tela jednog utopljenika na obali mora.

Dolina čarobnice

Odlomak iz romana Dragulj sedam zvezda koji se može čitati kao zasebna priča, izolovano od romana, a opisuje pronalazak jedne staroegipatske grobnice i njenu zlokobnu „stanovnicu“, kao i jeziva dešavanja do kojih dovede njena ne-sasvim-mrtva mumija.

Osim toga, tu je i

Appendix:

Vampiri pre Drakule, Drakula posle Drakule

Anotirani pregled svih zaista značajnih pojava vampira u poeziji, kratkim pričama, novelama i romanima koji su prethodili Stokerovom romanu Drakula, plus pregled najznačajnijih Drakulinih vaskrsenja, reinkarnacija, reinterpretacija i reimaginacija u formi romana nakon Drakule.

Brem Stoker: U senci Drakule

Stručni pogovor dr Ognjanovića kontekstualizuje i objašnjava Stokerovu poetiku strave, a naročito njegove manje znane, ređe izučavane i nepravedno zapostavljene kratke priče.

Brem Stoker: Biografija

Brem Stoker na srpskom

Sve priče je lepo preveo Luka Račić (kao i sve ostalo u ovoj ediciji, uz budni nadzor Dr Ghoula i Mr Milenka).

Upečatljive korice i unutrašnje ilustracije načinio je naš verni Ivica Stevanović.

Knjiga ima 250 strana i uobičajeni izgled (tvrd povez, šiveno, sa strane ofarbano, unutra ilustrovano itd).

Cena u pretplati je 900 dinara.

Pretplata kreće 10. avgusta i traje do 10. septembra.

Ko želi samo ovu knjigu, može 900 din. da uplati na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.

Ko je želi direktno od Ghoula, može i to, nakon što izađe iz štampe, po istoj ceni.

Međutim, Orfelin u isto vreme raspisuje pretplatu za još dve knjige koje bi vas mogle zanimati, a ne spadaju u horor žanr.

Sabor ptica - Ransom Rigs

Sabor ptica je peti roman Ransoma Rigsa u serijalu o čudnovatoj deci gospođice Peregrin i drugi, pored Mape danâ, koji se bavi svetom američkih čudnovatih. Kao i u prethodnim knjigama i u ovoj je pripovedanje propraćeno mnoštvom zagonetnih, avetinjskih fotografija i kao i Mapa danâ, i Sabor je ptica štampan u punom koloru.

Svojim samrtnim rečima H. – Džejkobova poslednja veza sa tajnim životom njegovog dede Ejba – poverava Džejkobu opasnu misiju: da isporuči Nur Pradeš, nedavno otkrivenu čudnovatu, operativki znanoj samo kao V.

Nur proganjaju poput zveri. Ona se pominje u drevnom proročanstvu koje predskazuje sve bližu apokalipsu. Spasiti Nur znači spasiti budućnost čitavog čudnovatog sveta.

Uz pomoć tek nekoliko zbunjujućih tragova Džejkob mora otkriti kako da pronađe V., najzagonetniju i najmoćniju od svih Ejbovih bivših saradnika. Ali V. se krije i ne želi da ikada bude pronađena.

Vreme sve brže ističe. I dok Džejkob i njegovi prijatelji grozničavo rade na tumačenju proročanstva, njegova upozorenja…

Kada se zatvor u prašinu sruši

I bezumlje obgrli čitav svet

počinju…

Kad izdajnici dozovu kralja svoga

A drevni se od sna otrgnu

da se obistinjuju.

Sa neprijateljima za petama i nepoznatim pred sobom, pripovest o Džejkobu Portmanu nastavlja se dok on juri dalje, čini se sve brže i sve luđe, poput levka tornada u Pensilvaniji. 

Srebrno tkanje - Naomi Novik

Carstvo ljudi i carstvo snega drevnog naroda Staričana na korak su od sukoba i međusobnog uništenja kada se, kao neželjena spona između njih, pojavi Mirjem, devojka koja i protiv svoje volje, korak po korak, ovladava magijskom veštinom pretvaranja srebra u zlato. Njena se sudbina tako na vibrantan način upliće sa sudbinama cara Mirnacijusa i vojvotkinje Irine, sa sudbinama siromašne seoske devojke Vande i njena dva brata, Sergeja i Stepona, sa sudbinom vatrenog demona Černoboga i, iznad svega, sa životom nedodirljivog i neimenovanog snežnog kralja Staričana.

Polifono vodeći svoju priču, sa šest naratora i isto toliko vizura, Naomi Novik u Srebrnom tkanju verovatno dostiže vrhunac svog pripovedačkog umeća. Poput njene junakinje Mirjem, ona tka različite povesti na potki surove realnosti, mita i bajke i sve to, na kraju, postaje raskošna tapiserija na kojoj jasno uočavamo puteve potrage za srećom, prijateljstvom, poverenjem, ali pre svega za ljubavlju.

Eto: ako želite i ove vrhunce savremene fantasy književnosti, dodajte i njih na spisak i naručite u pretplati po najpovoljnijim cenama koje ćete ikada i igde naći.

Knjižarska cena Sabora ptica = 1.650 din, jer knjiga je u punom koloru (mek povez, šiveno). U pretplati kod Orfelina je 1.200 din.

Knjižarska cena Srebrnog tkanja = 1.760 (tvrd povez sa srebrotiskom). U pretplati kod Orfelina je 1.300.

Zajedno sa Drakulinim gostom (900 din u pretplati) to bi iznosilo 3.400 din za sve tri.

Međutim, ko želi da kupi sve tri knjige odjednom, sada, u pretplati, dobija dodatni popust i sve tri lepotice plaća 3.200 din! Ova ponuda, s popustom, važi samo tokom pretplatnog perioda, tj. max. do 10. septembra.

A sad, da se načas vratimo Drakuli... Evo kako počinje moj pogovor:

Brem Stoker: U senci Drakule

„Ja sam po prirodi zatajan u odnosu prema svetu.“

- Brem Stoker, u pismu Voltu Vitmenu, 1872.

Brem Stoker je bio i ostao čovek iz senke: sopstvenom voljom je najzrelije godine proveo u senci drugog čoveka, Henrija Irvinga, kojem je nesebično podredio kako svoj privatni, porodični život, tako i onaj stvaralački, budući da je za pisanje proze koristio retke slobodne trenutke preostale nakon ispunjenja zahtevnih obaveza koje je imao kao pozorišni menadžer najslavnijeg engleskog glumca svoje epohe. A onda, ironijom sudbine, dosuđeno mu je da i svoj posthumni život provede u senci drugog čoveka; to što je ovaj zapravo njegova fiktivna kreacija, transilvanijski velmoža-vampir, Drakula, nimalo ne pomaže stvari. Zapravo, činjenica da je Drakula dosegao snatus arhetipa i mita samo dodatno učvršćuje snagu lika u čijoj će senci, doveka, Stoker imati da boravi. To da je njegovo ime zanavek venčano sa Drakulinim očigledno je već i u samim naslovima dosadašnjih Stokerovih životopisa: Biografija Drakule: životna priča Brema Stokera, Čovek koji je napisao Drakulu: biografija Brema Stokera, Brem Stoker i čovek koji je bio Drakula i Iz senke Drakule: život Brema Stokera. Čak i onde gde se Drakula ne pominje poimence, prisutan je metonimijski, kao u naslovu najnovije biografije, Nešto u krvi: neispričana priča o Brem Stokeru. Od Drakule je njemu sada prosto nemoguće pobeći, sem nazad u senku.

            Za života je Stoker objavio trinaest romana, dve biografije, jedan priručnik, jednu dramu, jednu zbirku bajki i jednu zbirku priča; a ubrzo po njegovoj smrti izašla je još i zbirka priča Drakulin gost i druge jezive priče (1914). Međutim, za najveći broj čitalaca, pa i proučavalaca, on kao da je napisao samo jednu jedinu: famoznog Drakulu (1897). Znatno manji broj ljubitelja horora uopšte zna za preostala dva Stokerova žanrovska romana, Dragulj sedam zvezda i Leglo belog crva, a još manji broj ih je i pročitao. Preostalih petnaest naslova (koji uključuju zbirku priča o doživljajima pozorišne družine i romane pretežno u žanru istorijske i avanturističke romanse) potpuna su nepoznanica, zaboravljeni od svih, nevaskrsnuti novim izdanjima, zasenjeni onom jednom knjigom koja će trajati dokle god se knjige budu čitale. Stoker se, stoga, ukazuje kao proverbijalni „autor jedne knjige“, ali ova fraza, koja obično nosi pežorativnu konotaciju, naglo gubi svu svoju pežorativnost u njegovom slučaju, kada se primeni na roman toliko fundamentalan. Drakula je nedvosmisleno prepoznat kao klasik žanra horora, gde ima status kamena-temeljca i prototipa modernog romana strave, ali je takođe i klasik viktorijanske književnosti uopšte, u okviru koje se izučava kao potentno stecište vrednosti, nazora i odnosa karakterističnih za pitanja roda, pola, seksa, ženskih prava, homoseksualnosti, rase, kolonizacije, materijalizma i duhovnosti, nauke i praznoverja, muškog i ženskog, tehnologije i religije na prelomu vekova.

Međutim, o bogatim konotacijama ovog romana već smo detaljno pisali drugde. Umesto njima, celishodno je ovde se pozabaviti sledećim pitanjima koja se nameću iz ovako postavljenog uvoda. 1) U kakvom je odnosu Drakula sa ostatkom Stokerovog opusa, a pre svega sa preostala dva horor romana? 2) Postoje li lajtmotivi, teme, ideje i prepoznatljiv svetonazor koji povezuje sva Stokerova jezovita dela? 3) Kako, po tom pitanju, stoje Stokerove kratke priče, odnosno, mogu li se one na koherentan način povezati sa Stokerovim dužim formama? 4) Koja je vrednost i značaj Stokerovih kratkih priča, inače najčešće zanemarivanih u većini analiza njegove proze? Ostatak ovog teksta pokušaće da pruži odgovor na ta pitanja.

12 ALBUMA ZA PUSTO OSTRVO

  

Prokletnici! Teraju me na pusto ostrvo! I ne daju mi da ponesem externi hard sa 4 terabajta muzike – o, nee, zlikovci mi daju samo 12 albuma da slušam ostatak večnosti, t.j. života! Arrghhh!

Šta odabrati!? Šta odbaciti? Koje dete zaklati da bi drugo preživelo?

PATNJA! UŽAS! NEIZVODIVO!

Ili 20 ili nijedan!

Na jedvite jade sam odabrao 20 (manje ne mogu nikako). Ali ako su baš zapeli za 12, svih 12 apostola ih jebali na poslednjevečernom stolu pred Hesusom lično dabogda, nek to budu prvih 12 na donjoj listi!

Podrazumeva se da nije pošteno ići sa „Best of“ kompilacijama i remiksima, nego su birani samo originalni studijski albumi. Trudio sam se da pokrijem sve žanrove, ili bar većinu onoga što volim da slušam, da mi na tom ostrvu bude što raznovrsnije, da imam ponešto za svaki mood: i spori i nežni i sneni i eterični, i veseli energični žestoki zvuci, i gitare i bunjevi, i elektronika i ko zna šta...

Dakle, s velikom mukom odabrao sam sledeće…

1. COIL – Horse Rotorvator

2. COIL – Musick to Play in the Dark 1& 2

3. DEAD CAN DANCE – Within the Realm of a Dying Sun

4. THE SISTERHOOD – Gift

5. MINISTRY – Psalm 69: The Way to Succeed and the Way to Suck Eggs

6. SWANS – Children of God

7. MY DYING BRIDE – Turn Loose the Swans

8. SUICIDE COMMANDO – Stored Images

9. ORDO ROSARIUS EQUILIBRIO – Reaping The Fallen... The First Harvest

10. THE KLINIK ‎– Face to Face

11. EMPUSAE – Error 404: Metaphorical Loss

 

12. METALLICA – And Justice for All

***

13. MINISTRY – The Mind is a Terrible Thing to Taste

14. LIMBO – Our Mary of Cancer

15. HOCICO – Los Hijos Del Infierno

16. MEGADETH – Rust in Peace

17. WILL ‎– Pearl of Great Price

18. LEÆTHER STRIP ‎– Underneath the Laughter

19. Judas Priest – Painkiller

20. SEPULTURA – Arise

*

Podsećam na prethodna izdanja izbora za pusto ostrvo!

ZA PUSTO OSTRVO: 12 PESAMA

ZA PUSTO OSTRVO: 12 FILMOVA

ZA PUSTO OSTRVO: 12 KNJIGA

 

--- U SLEDEĆEM NASTAVKU: 12 SAUNDTREKA