TRANSCENDENCE: Žestoki strip, brutalna aukcija!

 

Samo najveći i najpažljiviji moji pratioci znaju da sam u svom životu nacrtao i objavio ukupno jedan strip, i to ni manje ni više nego u Americi! Ali čak ni oni, ili bar ogromna većina njih, taj strip nemaju, nisu ga čitali, niti su ga ikada videli naživo.

            Desetak autorskih primeraka koje sam dobio, podelio sam ili prodao još te daleke 2003. godine. U međuvremenu su stasale i umnožile se nove generacije mojih poštovalaca, a ovog stripa – nigde.

            Više od dvadeset godina bio sam ubeđen da nemam extra primeraka, da su svi otišli. U međuvremenu je umro koscenarista stripa, John Pelan, a poginuo je i vlasnik te izdavačke kuće (Dave Barnett, Necro Publications). Taj strip je potonuo u opskurnost, jer zbog svoje preterane extremnosti, kako u pogledu golotinje (pornografija!) tako i nasilja (splatter! sadizam! gnusobe!), nije mogao da računa na to da ga drže i prodaju normalne striparnice u USA, ili bilo gde drugde.

            Anyway, ovaj brutalni raritet, davno rasprodat, i sada praktično nenabavljiv, ukazao se, u vidu jednog extra primerka, koji sam slučajno pronašao nedavno, kad sam čeprkao po svojim stripovima i sređivao ih.

            Mislim da je red, i da je pošteno, da ovaj strip ode onome ko ga najviše želi, pa stoga ovog časa raspisujem AUKCIJU: neka početna cena bude skromnih 15 $ iliti 1.600 din + ptt.

            Ko želi da ponudi više, neka se javi na moj mejl dogstar666 at yahoo dot com. Ponude primam od sada (nedelja 11.6. uveče) pa najkasnije do utorka 13. juna u 23.59h.

            Mislim da su dva puna dana dovoljna da ovo vidi ko treba da vidi.

            Onaj ko do utorka 13. juna u 23.59h pošalje najveću ponudu, biće novi vlasnik ovog nenormalno retkog opskuriteta i exkluziviteta.

             SAD ILI NIKAD!

 

            Evo osnovnih podataka o ovom izdanju.

 

Strip TRANSCENDENCE baziran je na kratkoj priči čiji su autori Edward Lee i John Pelan. Edward Lee je kultni američki pisac horora, poznat po spoju ultra-brutalnog ''splatter'' horora sa žestokim erotskim elementima. Najpoznatiji romani su mu INCUBI, SUCCUBI, BIGHEAD, THE SHIFTERS, PORTRAIT OF A PSYCHOPATH AS A YOUNG WOMAN (kolaboracija sa Elizabeth Steffen)... Nekoliko svojih kratkih priča već je adaptirao u scenarije za stripove, koje objavio strip magazin VEROTIK Glenna Danziga.

Scenario za strip uradio je sam Edward Lee, a crtež poverio Dejanu Ognjanoviću nakon što je video neke njegove ilustracije.

Priča/ strip govori o čoveku koji u potrazi za transcendentnim iskustvom putem rituala seksualne magije dolazi do knjige neophodne za ključni ritual i istovremeno upoznaje devojku koja je spremna da sa njim ide do kraja...

Strip sadrži prilično ekstremne SM i splatter prizore, ali su oni uglavnom opravdani pričom kao i okultnom logikom. Najbliža vizuelna paralela ovom stripu bio bi serijal filmova HELLRAISER, samo sa naglašenijim erotskim motivima.

Strip je radjen crno-belo, sa vrlo detaljnim senčenjem, na 16 strana, i predstavlja zaokruženu priču. TRANSCENDENCE je objavljen u Americi 2002. godine kao zasebno izdanje koje sadrži tekst originalne priče, strip, kao i galeriju ilustracija Dejana Ognjanovića horor tematike, ali nevezanih za sam strip ili priču.

 

Izdavač je bio Necro Publications, izdavačka kuća specijalizovana za ''small press'' izdanja horor orijentacije.

Strip je u mekom povezu, ima 32 strane (16 strana strip, 16 strana priča prema kojoj je rađen + galerija), crno beo, format 26 x 17 cm, kolor korice.

 

BRUTALNO je nenalažljiv – proverite i sami, nema na Amazonu, nema na Ejbu, ne vidim ga bukvalno nigde. 

Nije za maloletne i osetljive i lako sablažnjive!

Kupac mora biti u stanju da dokaže da je punoletan. Ne zajebavam se: ako imate manje od 18 godina, nemojte u ovome učestvovati uopšte.

 

PS: Zašto slanje ponuda na mejl a ne u komentarima na blogu? Zato što nemaju svi gugl nalog, a i da bi se izbegle tehničke zajebancije s guglom (nisam mogo da se ulogujem u 23.58h, nešto mi kočilo, vraćalo me, aaarghh, itsl).

Yahoo časovnik je jedini validan, kao i ponude koje dođu u moj Inbox najkasnije do 23.59h u utorak uveče.

Moj savet: ne čekajte zadnji minut, pišite mnogo ranije.

Ja ću u komentarima na ovaj post apdejtovati ako bude drugih ponuda, i kolike su, da imate orijentaciju.

APDEJT:

Ponude su bile: 2.777 (Bratislav), 5.500 (Bobby), 6.700 (Vojislav) i 8666 (Isailo). Na kraju, s najvećom, t.j. uvećanom ponudom...

...Srećni dobitnik ovog rariteta je Vojislav G, iz Bg; prodato za 12.000 din.

Dakle, nacionalno blago ipak ostaje u Srbiji!

Pretplata: KRSTARENJE SENKI (Žan Re) i DUHOVI (M.R. Džejms)

 

            Neumorna, nezaustavljiva mašina Gula i Orfelina ima zadovoljstvo da najavi pretplatu na 31. i 32. knjigu edicije „Poetika strave“ – jedine u Srbiji koja vam nudi krem kremova onoga najboljeg u klasičnoj horor prozi, pa još u vrhunski dizajniranim knjigama, i sa stručnim pogovorima i napomenama.

            Naredne dve knjige su, dakle, dve zbirke priča: KRSTARENJE SENKI Žana Rea i DUHOVI M.R. Džejmsa.

            Oba ova pisca su vam već poznata na osnovu ranijih knjiga u ovoj ediciji, ali evo detalja o sadržaju najnovijih.

 

KRSTARENJE SENKI Žana Rea jedna je od najznačajnijih zbirki horor priča ikada objavljenih. Velikog belgijskog pisca već ste imali priliku da u ovoj ediciji upoznate kroz roman MALPERTUI: većini se on veoma svideo, a nekima je bio previše čudan i ni nalik bilo čemu što su do tada čitali. I jedni i drugi trebalo bi da pruže priliku Reovim kratkim pričama, koje sada premijerno predstavljamo na srpskom jeziku, jer u njima se on iskazuje kao prvorazredni majstor strave koja se lagodno kreće u rasponu od lokalnog do kosmičkog.

Zbirku čini sedam priča, ili tačnije – pet priča i dve novele; na potonjima Reova slava ponajviše počiva, i one su već bezbroj puta bile antologizovane u izborima najboljih fanta-horor priča svih vremena. A ako se ja pitam, te dve bih i sam stavio u moj lični izbor najboljih 20 horor priča svih vremena. Evo ih, na samom kraju ove knjige, ali idemo redom, po sadržaju:

 

Zastrašujuće prisustvo

Nevidljiva sila opseda jednu kolibu u pustari, a kada zlosrećni njen stanovnik pobegne u tzv. civilizaciju – da li će time umaći Zastrašujućem prisustvu?

 

Kraj ulice

Glavni junak primećuje da je jedna kabina na brodu rezervisana za, kako izgleda, nevidljivog putnika. Ko ili šta je unutra?

 

Poslednji namernik

Hotel je upravo zatvoren za sezonu. U pustoj zgradi se vlasnik, sticajem okolnosti, te poslednje noći zatekne sam samcit sa sablasnim progoniocem.

 

Direr, idiot

Ima jedna kuća, u jednoj uličici, koja bi trebalo i najveće skeptike da ubedi kako na ovome svetu, iza materijalnih pojava, postoji i nešto više. Ili niže?

 

Mondschein-Dampfer (Parobrod na mesečini)

Romantična noćna vožnja i ljubavisanje sa jednom gospom naprasno glavnog junaka dovedu u dodir sa mračnim silama.

 

Mračna uličica

Iz uličice koja i postoji i ne postoji počinje da se širi kužni uticaj na čitav grad: nevidljivi entiteti masakriraju nedužne građane, a možda s tim ima neke veze čovek koji nađe putanju u taj paralelni zabran i počne da kraducka iz pustih kuća. Ali, da li su one zaista puste?

 

Psaltir iz Majnca

Psaltir iz Majnca je ime broda koji se zaputio na krajnji sever, u susret fantastičnim ostrvima i podvodnim carstvima u kojima vladaju kosmičke, zloćudne sile po mnogo čemu nalik Lavkraftovim.

 

Osim ovih priča, u zbirci se nalaze još i moj pogovor „Žan Re: Paralelni svetovi“, zatim „Bibliografija zbirki i romana koje je Žan Re objavio za života“ i „Anotirana bibliografija odabranih dela posvećenih Žanu Reu“ za one koji se, nakon ove zbirke, zainteresuju da još dublje uđu u svetove ovog pisca.

Sve priče je izvanredno preveo Goran Kostrović, koji je za prevod romana Malpertui 2021. dobio nagradu „Branko Jelić“ koja se dodeljuje prevodiocima koji su ostvarili najbolje prevode sa francuskog na srpski.

Korice i unutrašnjost ukrasio je svojim umetninama naš uvek pouzdani Nikola Uzelac.

A evo i početka mog pogovora ovoj knjizi:

 

 

Žan Re: Paralelni svetovi

© Dejan Ognjanović, za Orfelin

 

„Jedina stvar oko koje sam siguran jeste da čovek ne može da bude totalni nevernik. To bi značilo prihvatiti ništavilo. Apsolutna nula ne postoji.“

- Žan Re

 

Najbolji pokazatelj da je jedan pisac potpuno uronjen u svet književnosti, dakle – fikcije, jeste to da bude, poput autora o kojem ovde govorimo, daleko poznatiji po svojim pseudonimima (Žan Re i Džon Flanders) nego po, praktično zaboravljenom, krštenom imenu (Rejmundus Joanes Maria de Kremer). U ovom slučaju to ide toliko daleko da je od imena upisanog u matične knjige poznatiji čak i njegov nadimak, „Belgijski Po“. Re se upisao u sve antologije fantastike i horora svojim romanom Malpertui (1943) (Videti: Žan Re, Malpertui, Orfelin, Novi Sad, 2021) ali rečeni nadimak zaradio je, i to od tada vodećeg francuskog pisca fantastike i strave, Morisa Renara, već za svoju prvu zbirku, Priče viskija (Les contes du whisky, 1925). To je višestruko smisleno: uostalom, Po je najpoznatiji upravo kao otac kratke priče.

            Re na književnu scenu stupa skoro pun vek nakon Poa, i to pod okriljem jedne znatno skromnije književnosti, skoro bez ikakve tradicije fantastičnog. Budući da nije imao lokalne uzore na koje bi se oslonio i nadovezao, Re se napajao inostranim, a iznad svega engleskim i američkim autorima: osim pomenutog Poa, veliki je njegov dug Čarlsu Dikensu i Arturu Konanu Dojlu, naročito vidljiv u prvoj zbirci, Priče viskija. S labavom poveznicom u vidu naslovnog alkoholnog pića koje ispijaju njegovi junaci iz nižih staleža i sumnjivih profesija (mornari, sitni prevaranti, lopovi, kopači zlata i sl.), ta zbirka sastoji se od kratkih, često anegdotalnih priča koje se žanrovski smeštaju negde između kriminalistike, fantastike i horora. U vreme izlaska, u belgijskoj književnosti sredinom dvadesetih, bila je to zbirka bez presedana, pa je stoga dočekana opštim oduševljenjem kritike i publike, ali gledano iz današnje perspektive, moglo bi se reći da se radi o neujednačenoj skupini sastavljenoj više od skica, mestimično dovitljivih dosetki i tek ponekog proplamsaja genija, a manje od zaista dovršenih, razvijenih i zaokruženih priča. Potencijali nagovešteni u prvoj zbirci do svog punog procvata dosežu tek u drugoj, pod naslovom Krstarenje senki (La croisière des ombres, 1931). U njoj, iako nastaloj nakon neznatnog vremenskog razmaka, Re izvodi kvantni skok u kvalitetu, i tek njome opravdava ne samo navedeni laskavi nadimak, nego i onaj koji bi mu se, iz današnjeg ugla gledano, još prikladnije mogao nadenuti, a to je: „Belgijski Lavkraft“.

            U vreme pojave druge zbirke, Lavkraft je bio opskurno ime čak i za književni svet Amerike, a kamoli Belgije, u kojoj dotad još nije bio prevođen, pa stoga njegovo ime nije moglo poslužiti kao referentna tačka; uostalom, za njega jedva da je i sam Re znao, i to veoma oskudno. Pa ipak, izvesne paralele između opusa ove dvojice pisaca itekako su na mestu. U njih spada čak i mračna ironija u tome da su obojica sa svojim najboljim delima naišli na najviše problema, najgore kritike i najslabije razumevanje neposredne publike. Tako je i Re, prehvaljen za debitantsku (neujednačenu) zbirku, doživeo da njegova druga (koja bi se, sa vrlo malo preterivanja, mogla nazvati genijalnom) doživi potpunu propast kod čitalaca i kritičara, hronično nesposobnih da prepoznaju istinsku originalnost, budući tradicionalno srećniji kad im se ponudi nešto prepoznatljivo, što ni po čemu previše ne štrči. Međutim, istorija je pokazala da se radi o jednoj od najznačajnijih zbirki horor priča ikada objavljenih, i to u svetskim okvirima. 

 

 

 DUHOVI - M.R. Džejms 

 

Ovo je moj drugi, i finalni, izbor najboljih priča neprevaziđenog engleskog majstora priča strave. Svima vam je već dobro poznat njegov „antikvarni“ pristup sablasnom i demonskom, iz jedne od prvih knjiga naše edicije - Zazviždi i ja ću ti doći, Orfelin, Novi Sad, 2015. 

Zato, mislim da Džejmsu ne treba naročito detaljan uvod. Umesto toga, evo kratkog opisa priča koje sam odabrao za ovu knjigu, da njima finiširam njegova dvotomna Izabrana dela.

 

Mecotinta

Glavni lik jezivu predistoriju jedne porodice sastavi iz fragmenata slika opaženih, u varijacijama, na jednoj vrsti gravire, na mecotinti, gde mu se neobjašnjivo razotkrije nekoliko faza u kretanju fantomskog povratnika iz mrtvih prema vlastelinskoj kući i od nje.

Priča iz školskih dana

U ambijentu škole za dečake, jednog učitelja progoni povratnik iz prošlosti koji mu na bizaran način šalje poruke da je tu, blizu, i da ga očekuje…

 

Klupe velikodostojnika barčesterske katedrale

Arhiđakon, nestrpljiv da ubrza modernizovanje jedne katedrale, usput ubrza i smrt svog prethodnika, ali taj zločin osveti oživela satanska drvenarija potekla od jednog naročitog drveta.

 

Traktat Midot

Priča govori o uzurpatoru nasledstva koji pokušava da pronađe i uništi noviji, validniji testament i tako spreči pravednu naslednicu da dođe do onoga što je njeno; kada je na ivici da to ostvari, umeša se zločesti ujak s one strane groba.

Martinov zabran

Obesni vlastelinčić zavede, obeščasti i ostavi slaboumnu devojku, a onda bude progonjen od strane njenog duha.

 

Gospodin Hamfriz i njegovo nasledstvo

Radi se o jednoj od najsugestivnijih, aluzivno najbogatijih Džejmsovih priča. Deo razloga za to je u motivu lavirinta, potentnom ali višeznačnom simbolu. Drugi deo tiče se konotacija podarenih objektu u središtu tog lavirinta, koje aludiraju na nešto opskurniju ezoteriju. Najzad, priču potentnom čini vrhunska primena Džejmsovih principa poetike priče o duhovima, zbog čega je ovaj naslov školski primer suzdržane sugestije koja, polaganom gradacijom, vodi do kulminacije.

 

Priča o jednom nestanku i ponovnom ukazanju

Kakve veze imaju zlokobne, nasilne lutke iz lutkarske predstave Panča i Džudi s nestankom ujaka glavnog junaka? I da li je uopšte dobro saznati odgovor?

 

Jedan događaj u istoriji katedrale

Rušenje drevnih ukrasa u jednoj katedrali razotkriva skrivenu neimenovanu grobnicu iz koje se okolinom postepeno širi kužni uticaj vampirske prirode. Katedrala, umesto da ljudima bude azil od zlih sila, zapravo služi kao azil zlim silama…

 

Dnevnički zapisi gospodina Pojntera

Kratak je put, u Džejmsovim pričama, od nečeg tako nedužnog kao što je dezen za zavese, sličan loknama kose, pronađen u jednoj staroj knjizi – pa do susreta sa jednom od najčudnijih utvara koje ćete naći u bilo kojoj knjizi.

 

Neobični molitvenik

„Neobični molitvenik“ sadrži dve grupe jezivih fenomena: blaža se tiče molitvenika u jednoj kapeli koji se, „sami od sebe“, stalno pronalaze otvoreni na istom psalmu. To je upozoravajuća manifestacija natprirodnog; ona plaši svojom onostranom prirodom, ali nije aktivno zlonamerna i ubilačka. Ona takva postaje tek kada jedan beskrupulozni preprodavac antikvitetnih knjiga ukrade te molitvenike...

Forzec DUHOVA

 

Međa bližnjega

Ova obrada teme uzimanja tuđeg bavi se motivom čestim i u našim krajevima, gde se dobar deo porodičnih i susedskih zavada tiče imanja i međa. Ipak, inspiraciju je Džejms pronašao u danskom folkloru, koji je odlično poznavao, odakle je preuzeo i motiv duha koji vrišti na nepravdu zbog otete zemlje, tik uz uho onoga koji se zadesi na zlosrećnoj, otetoj parceli.

 

            Osim ovih 11 priča, u ovoj knjizi ćete naći i moj opširan pogovor: „Montagju Rouds Džejms: Nije mrtvo ono što zauvek bdije…“ kao i kompletnu „Bibliografiju proze M. R. Džejmsa“.

            Sve priče preveo naš ustaljeni Strahinja Mlađenović a jednu od najboljih korica u celoj ediciji kreirala je (kao i sve unutrašnje ilustracije) – Aleksandra Dević.

 

            KRSTARENJE SENKI Žana Rea ima 216 strana, a DUHOVI M.R. Džejmsa imaju 288. Povez, štampa i oprema su prema standardima koje već dobro poznajete.

            Obe knjige koštaju po 1.100 din u pretplati, direktno od Orfelina (u knjižarama će biti oko 1.430 ili više).

            Proceduru znate, ali da ponovim:

Knjige možete platiti na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.

Uz ove nove knjige možete sa značajnim popustom kupiti i ostala naša izdanja (videti na www.orfelin.info).

Pretplata traje od 7. juna do 7. jula.

Knjige će pretplatnicima biti poslate početkom-sredinom jula, a u knjižarama će biti krajem jula ili u avgustu najkasnije.

Ko želi ove knjige da dobije najranije, a živi u Beogradu, moći će ih kupiti naživo iz mojih ruku, u KC GRAD, u sredu 5. jula, na novom izdanju ART-ANIMA FESTIVALA. Tom prilikom ću pričati na temu „Žan Re i belgijska fantastika“ sa Reovim prevodiocem (Goran Kostrović). Dakle, to će biti svetska premijera ovih knjiga. Orfelinovi pretplatnici će ih dobiti Orfelinovom poštom, na kućnu adresu, a na promociji/predavanju u Bg će biti  dostupne za prodaju (po istim cenama, 1.100 din po knjizi) publici koja tu dođe.

Kupujte, podržavajte, širite dalje, hvalite, ocenjujte, slikajte, promovišite, da bi edicija poživela i dogurala barem do 50. knjige!

FRANKENŠTAJN: ŽIV JE, ŽIV!

Autori: Stiv Najls, Berni Rajtson, Keli Džouns

Žanr: MODERNI KLASICI U STRIPU

Prevod: Draško Roganović

Format: 19,5 x 29,7 cm
Povez: Tvrd
Broj strana: 96
Štampa: CB/ Kolor

Izdavač: Čarobna knjiga, 2023

 

ŠTA KAŽE IZDAVAČ?

 

Šta li se desilo sa Frankenštajnovim čudovištem nakon završetka romana Meri Šeli?

 

Te teme su se dotakli mnogi autori, ali malo gde je ona lepše i raskošnije obrađena nego u stripu Frankenštajn: Živ je, živ!, u kom pratimo izmučeno čudovište koje samo želi da ga svi ostave na miru. Ono žali zbog svojih dela i preispituje svoje postojanje, ali ma koliko to želelo, nije u stanju da sebi oduzme život. Progonjen vizijama tvorca, monstrum žudi za svršetkom koji nikako da dođe, samo da bi, naposletku, otkrio da i čudovišta mogu posedovati ljudskost! 

 

Stiv Najls i Berni Rajtson u stripu Frankenštajn: Živ je, živ! ne donose toliko stravične prizore, već pre detaljnu studiju jednog od najslavnijih književnih likova i njegov mogući dalji put. Ovo delo nam pokazuje šta je to što nekoga čini čudovištem i mogli biste se iznenaditi onim što ćete otkriti. 

 

Privju, najava i mesto za najpovoljnije naručiti: OVDE.

 

 

ŠTA KAŽE GHOUL?

 

Sve, sve, ali strast!

Elem, mnogi je crtač svoj talenat upošljavao trbuhom za kruhom, ali ne i legendarni Berni Rajtson, jedan od nekolicine najvećih umetnika horor ilustracije i stripa svih vremena. Njegove pulp horor zezalice imate kod Darkwooda u ediciji Jezovnik, a isti izdavač objavio je i novi prevod romana FRANKENŠTAJN koji krase desetine izuzetnih Rajtsonovih ilustracija – rađenih (navodno, besplatno) s ogromnom ljubavlju, posvećenošću i strašću.

Strast koju je uneo u te ilustracije legendarna je i antologijska. Podsetiću vas samo na dve meni najdraže: jedna je čuvenija, jer je melodramatična i spektakularna.

Druga je antipod tome: tiha, mirna, statična (u smislu dešavanja u kadru, u smislu da ne prikazuje neku spolja vidljivu dramu, sukob, makljažu) ali je, zapravo, najbolja ilustracija (sic) alhemije do koje samo najveći mogu dobaciti: da te crne črčkarije na belom papiru nekad, nekako ožive, i onda vas sa crteža opauči ŽIVOT, emocija, duh, strast, i vi pred time ne možete da ne uskliknete: ŽIV JE, ŽIV! 

E, istu tu strast iz svog slavnijeg rada, na ilustrovanju romana Meri Šeli (čitajte u mojoj POETICI HORORA detaljan prikaz fundamentalnog mesta tog dela u razvoju poetike i estetike strave, ali i SF-A) Rajtson je ubrizgao u svoje linije i valere i u ovom stripu, i njegove umetnine (spojler) OŽIVLJAVAJU na papiru isto kao i uvek kako smo ranije kod ovog umetnika bili navikli.

Tematski, scenario se nadovezuje i na zaplet i na ideje iz kreacije Meri Šeli: stvor se, na Severnom polu, predaje večitom ledu, pred svojih zgađenim tvorcem, ali ubrzo se uspostavi da ga led neće; on se iz njega otopi, i razočarano shvati da je ponovo (jebi ga!) – ŽIV. Onda svoju telesinu poda drugoj suprotnosti, vatri, i zalegne pod plimu užarene lave što kulja iz vulkana. Uzaman! Zemlja gori, tope se planine, ali i iz tog stvrdnutog kamena oko sebe on uskrsne, izađe kao pile iz ljuske jajeta, i shvati, s gnušanjem, da je ponovo (jebi ga!) – ŽIV.

Onda dospe u domaćinstvo jednog, kako izgleda, znatno dobroćudnijeg naučnika od onoga koji ga je doveo na ovaj svet; i taj drugi doca ga hrani i greje i vraća u život, i na raspolaganje mu stavlja svoju ogromnu biblioteku (jer čovek nije Živ ako nema veliku Biblioteku)… 

Ali, u pomalo mizantropskoj vizuri koja se nadovezuje na mračni roman Šelijeve, ispostavi se da su ljudi bez izuzetka stoka, ološ, oni su prava čudovišta, i Stvor je ponovo rastrzan između odanosti Naučniku br. 2, koji mu je ako ne baš podario a ono okrepio novi Život, i svog osećanja za Dobro i Zlo koje je, naravno, čistije, neiskvarenije, tačnije nego kod bilo kog čoveka kojeg sretne.  I sad je on na zadatku: da osmisli i opravda taj neželjeni, problematični Život koji mu je dat. Da s njim uradi nešto vredno, daleko vrednije nego da bude vašarska nakaza za plašenje praznoglave svetine. 

Možda ta svetina, s početnih stranica ovog stripa, predstavlja one plitkoumne fanove horora koji su tu samo zbog golog, površnog senzacionalizma: „daj krv, daj čudovišta, daj da se plašimo, brrrateeej!“ I, ako je tako, Rajtson se s njima brzo obračunava, na samom početku se ograđuje od takvog pristupa hororu, i kreće u Planine Uzvišenog.

Kao što iz ovog opisa možete naslutiti, radi se o misaonom stripu, stripu koji se rve sa IDEJAMA; to je hvale vredan i, u američkom stripu, ređe viđen pristup, naročito sa ovako old school moralnošću (jer, kad se nekakve ideje uopšte plasiraju tamo, danas, one su češće cinične i amoralne, a ređe ovako staromodno klasične i neironično prostodušne po pitanju Dobra i Zla).

Na svu sreću, to NE znači da je ovo nekakva napadna filozofijada: veliki umetnik uspeva da svoje teme i ideje plasira u formi koja pleni i svojom spektakularnom vizuelnošću. Barokna grandioznost ovih slika u skladu je s idejama koje one nose: čudovišna divota Prirode nije tu iz dekorativnih razloga (evo malo lepih šuma i planina, glejte što lepo umem da crtam jelke i kamenje!), nego iz idejnih. 

To je ideja Uzvišenog (Sublimnog) iz koje je izvorni gotik rođen, to je koncept Prirode kao Divote koja je istovremeno (mada ne uvek i svuda) i Zastrašujuća. Koliko god sami po sebi bili oku prijatni svi ti prizori ledene polarne pustinje, tih nepreglednih planinskih vrleti, tih pompeznih vulkana i reka lave – oni su sve vreme natopljeni idejama i asocijacijama na temeljni konflikt: između Prirode (datosti) i Neprirode (stvorenosti, dizajna, svrhe).

Stvor je, poput Bajronovskog junaka, pompezno integrisan (ali, da li je?) u tu i takvu Prirodu, kao na romantičarskim slikama Kaspara Dejvida Fridriha gde samotni melanholici zure u nepojmljivi beskraj. A kada se Stvor, potom, nađe u okrilju Neprirode, tj. Kulture, u kući novog Naučnika, Rajtson opet daje oduška svojoj ljubavi prema svim tim drangulijama i s ljubavlju crta retorte (hiljadu mi retorti!) i epruvete i čudesa, i još pride tegle sa uzorcima, živuljkama, abortusima, i preparirane krokodile i još trista čuda u toj Larger Than Life Kućerini i njenoj hiper-gotskoj Laboratoriji…

Šteta je što je Rajtson sagoreo radeći na ovom stripu i doslovno je izdahnuo nad njim, ne završivši ga. Svu svoju strast i sav svoj Život uneo je u te table, dok više ništa nije preostalo. Umro je 2017. uradivši u potpunosti oko ¾ stripa. Ostatak, nekih 17 strana, prema njegovim skicama, nacrtao je Keli Džouns. Šta reći o tome? Junački se izborio s tim nezahvalnim zadatkom, koji je u izvesnom smislu unapred osuđen na propast (jedan je bio Rajtson; zamene nema, niti je moglo biti!), ali koji verovatno čini maksimum potreban da Rajtsonovo testamentarno delo ne ostane nedovršeno (zar ne mrzite kad se to desi?), nego da ima neki kraj i da se može, koliko-toliko zaokruženo, predstaviti ljubiteljima i poštovaocima.

Za poštovanje je to što se Džouns nije ni trudio da zavara čitaoca i da do najsitnijih detalja oponaša crtež Majstora, pa da se neko naivan obmane i „ne primeti“. Ne, rez se vidi, vidi se tačno poslednja Rajtsonova strana i prva Džunsova za njom, vidi se čak i u drugoj nijansi kolorita, i to je pošteno, i ne bi ni valjalo da je drugačije. Ovako je veliki umetnik ispoštovan a njegovo poslednje veliko delo predstavljeno je na dostojanstven način. U zagrobni život u klasičnom smislu ne verujem, ali zato itekakao verujem u ovu vrstu Života posle Smrti kojem svedoči ovaj strip. U njemu on nije samo oživeo tog stvora, nego je i deo svog Života ostavio, preobražen, da traje – dok ima ljudi (ili barem čitalaca) koji to umeju da cene.

Stoga, malo je reći da je ovo nezaobilazno izdanje: ako vas horor bar malo zanima (i to iz pravih, dubljih, ozbiljnijih razloga) – prosto ga morate imati.  

P.S. Uzgred podsećam da je Čarobna knjiga objavila i verziju FRANKENŠTAJNA Žorža Besa, koja takođe zaslužuje vašu pažnju. Moj rivju toga čitajte OVDE.