CHAINED (2012)

** 

2+

            Linčova ćerka nam se vraća sa svojim novim filmom, koji nije producentski kompromitovani treš (HISSS) nego samo tatinim genom nasilno očuđena triler-drama (s nešto malo horora) o psiho-taksisti koji otima i ubija žene u svojoj udaljenoj kući.  

Kad slučajno zajedno sa žrtvom u kolima nađe i njenog sinčića, odluči da ga drži lancima vezanog u svom domu, i pretvori ga prvo u potrčka i slugu, a zatim i u Đavoljeg Šegrta (TM) odnosno asistenta pri ubijanju lepih mladih žena.

Tokom najvećeg dela filma gledamo nesrećnog mladića čiji je rast i razvoj skroz poremećen neživotom u tom LOST HIGHWAY bunkeru bez trunke dnevnog svetla, u stalnom polumraku jedva razbijenom s malo artsy-fartsy lampi, iznenađujućih artefakata za dom jednog fucking taxiste!

Šegrta prilično dobro igra Eamon Farren, glumac neobičnih, upečatljivih crta lica, ali scenario mu nažalost ne pruža ništa više od predvidivih situacija: on pati, on ima košmare, on mora da sluša psiha, on bi da pobegne ali ne zna kako, on ne bi da ubija...

Vinsent D'Onofrio je dobar kao lujka-debeljko, ali mu Linčova nepotrebno daje govornu manu (vrskanje) u usiljenom pokušaju očuđavanja koji čini da ovaj ionako kliše lik iz trećerazrednih hororčića bude pretvoren u besmislenu karikaturu.

I kao da sve to prinudno šegrtovanje nije dosta da ugnjavi, kao trulu jagodu na bajatom šlagu iz kesice dobijamo jedan od najimbecilnijih twist završetaka u svekolikoj istoriji moronskih krajeva.

Naime, ispadne da je tatko platio psihu da otme i ubije njegovu ženu i baš ga zabole za svog odraslog, neočekivano preživelog sina – iako je nejasno kako je uopšte došao do psiha (na koga inače niko i ne sumnja), našao mu oglas na Žutim stranama? Plus, zašto bi se psiho uopšte upuštao u gun-for-hire rizike sa nepoznatima, za pare, kad je očito da mu novca ne fali čim živi u ovoj art-deco kućerini, i jasno je da novac UOPŠTE nije njegova motivacija za te otmice i ubijanja...

CHAINED je jedan bizaran proizvod izgubljen na ničijoj zemlji između exploatacije i umetničarenja, između horora i drame, između B-trilera i festivalskog filmčića, ali srce mu nije ni u jednom od toga, pa na kraju ispada nit' riba, nit' đevojka, a kamoli li soko sinji!
 Bog mi je svedok da ništa ne volim tako kao uspeli spoj žanra i arta kojem Dženifer tako uporno stremi - ali joj ne ide, pa ne ide (za razliku od tate Dejvida, kome to polazi za rukom samo po sebi, reklo bi se). Dakle, podržavam Linčovu u njenim nastojanjima, ali i CHAINED je, avaj, kao i svi njeni dosadašnji filmovi, usiljen, u najboljem poludupasti pokušaj da bude istovremeno i zabavna (žanr) i pametna (artsy) i originalna (weird)!