KAIDAN (2007)

**

2

Hideo Nakata se vratio u Japan posle velikog box ofis NEuspeha RING-e-raje 2 – samo da bi potpisao svoj najduži i najdosadniji film.

Uprkos neizbežnoj asocijaciji koju taj naslov stvara, na svu sreću ne radi se o LUDAČKOM pokušaju rimejkovanja SAVRŠENOG klasika japanskog horora (KWAIDAN, 1964)! Na žalost, ne radi se ni o nekoj vrsti reimaginacije, recimo, o omnibusu od neke druge 4 priče iz obilja sablasnih koje je Lafcadio Hearn sakupio u Japanu.

Ovaj KAIDAN uopšte nije omnibus, već jedna jedina, celovita priča koja kroz puna 2 sata rasteže zaista nezanimljivu i dobro-poznatu varijaciju na Ghost Story of Yotsuya (najsličnija prvoj priči u originalnom KWAIDANU, o mužu koji napusti ženu zarad druge, pa ispašta sablasnu kaznu). 

To je lepo usnimljeno, mada bez naročito bogate stilizacije ili kolorita – povremeno film izgleda čak suviše banalno. Ipak, najgore je što je ta priča, tako ispričana, suviše passe u 2007-oj (kada je film pušten u bioskope) + suviše razvučena i predvidiva da bi nešto radila današnjem gledaocu. 

Zato: dvojka za solidno ejpovanje stila japanskog horora iz prve polovine 1960ih – uz jednu šljusku reditelju što je gubio svoje i naše vreme na nešto tako redundantno, umesto da snima nešto aktuelnije i smislenije i jezivije.