HOPE (DOBRODOŠLI U HOUP, 2026)

  

S najogromnijim uživanjem sam odgledao svih 2,5 sata meni najiščekivanijeg stranog filma ove godine. Pogledao sam koji dan pre njega i meni najiščekivaniji domaći film godine, DECU KOZARE, ali pošto on neće skoro u bioskope, osvrnući se na njega malo kasnije. Prvo koja reč o HOPE, koji kreće u bioskope već danas!

                Da li je nekome uopšte potrebna preporuka za dugočekani novi film reditelja masterpisa kakav je bio THE CHASER, zamalo-pa-masterpisa THE WAILING (o kojem sam nakon prvog rivjua napisao i neke dodatne misli i tumačenja!) i jebemliga-šta-je-ovo-uninvolving-al-je-zanimljivo-i-krvavo YELLOW SEA? Ako vam treba – evo vam: GULOV PEČAT KO VRATA! Idite u bioskop i gledajte najbioskopskiji film koji je ikada bioskopovao u poslednjih neznamkoliko godina! Ko ne ode, nego čeka da procuri na net pa da gleda na kompu – magarac!

                Ima tu samo jedna zajebancija: trenutno u nekim mestima, pa i gradovima, kao što je npr. NIŠ(tavilo), oba bioskopa drži distributer Megacom, a HOPE je tuđi film (valjda Blicov), pa ga po svemu sudeći niški bioskopi NEĆE prikazati (kao što nisu ni EVIL DEAD BURN i još neke koje su kupili drugi distributeri). Kako ne bih izvisio za ovu filmsku GROMADU, pravljenu za što veće platno, pogledao sam ga u Beogradu, na tzv. „festu“ – a vi ostali, neka vam je sa srećom. A ako igra u vašem gradu, palanci, selu – ne čekajte mnogo, jer Neko Tupavo Govno Sa Zvezdicom Holivuda Koja Je Danas IN igraće kod vas dve-tri nedelje, pa i mesec dana, ali tamo neki KOREJSKI film možda tu bude samo nedelju dana, if yor lucky, pa zato... poslušajte Gula, da vam posle ne bude kriv Đavo.

                HOPE je adrenalinska vožnja kakvu niste u sebe ubrizgali još od FURY ROADa, samo što je za hororiste još zabavnija od toga, jer ovde imamo monstrume, splatter, sluz i horror-suspense na kila i na tone. Posle uvodnih 15-ak minuta, koji su takođe zanimljivi i intrigantni (ko ili šta je iskasapilo stoku na periferiji jedne skromne luke?), kreće najspektakularnijih 50-ak minuta monster-akcije koje ste do tada videli! Kola lete kroz vazduh, grad se ruši, leševi se nižu (gadno osakaćeni – jer ovo su Korejci, pa kod njih, fala kurcu, čak i u blokbaster hitovima krv pljušti a tela se kidaju ko lutke u hiper-realističkim detaljima), čudovište jurca po kućama i po ulicama, likovi upadaju i ispadaju iz akcije dok mi pratimo pajkana zadivljujuće kondicije za jednu priobalnu pripizdinu gde je krađa krava dotad verovatno bila najveći kriminalni slučaj.  

Vala, šta ovaj ima da istrči, a da se jedva malo zaduva, to je za svaki respekt. A znate već kako Korejci vole (i umeju!) da rade te jurnjave peške: Ameri moraju da slupaju desetine kola, kamiona i motora (plus dečja kolica), i još da razbacaju stotine kila jabuka i pomorandži po ulicama (o staklu da ne govorimo) da bi postigli privid spektakla, ali Korejci umeju da jebu kevu s tim furioznim jurnjavama po ulicama i sokacima, kao što dobro pamtimo iz remek-dela MEMORIES OF MURDER, a znamo, bliže HOUPU, i u samom Naovom ČEJSERU. E pa ovde imate SVE: jurnjava na nogama (peške), kolima, kamionima, KONJIMA (!), po asfaltu, po šumi, po livadama, you name it!

                A onda, humano nema šta, na polovini filma dobijete priliku da malo predahnete, da dođete k sjebi, da opustite stisak naslona stolice, da razlabavite pobelele pesnice, popijete malo vode, umijete se njome, opasuljite se, snizite sebi puls, gricnete kokicu if any (ako niste gadljivi da jedete dok gledate vrlo ljigavu scenu alien-autopsije, neviđenu u ovako detaljnoj i tehnički besprekornoj izvedbi još od STVORA!), pre nego što krene...  pre nego što krene madrfaking AKCIJA kakvu, u monster muviju, nismo imali praktično NIKADA. Ne u ovom obimu, s ovolikim ambicijama i kreativnošću, ne na ovakvim lokacijama (ovozemaljskim!), ne s ovakvom tehničkom ekspertizom, i tu mislim i na rad kamere, i na scenografiju, i na montažu/režiju, pa čak i na efekte (uz izvesne ograde – vidi niže).

                To kuda ode druga polovina filma ne želim ni da vam nagovestim (tj. spojlujem), sem da nisam mogao da verujem šta gledam i da sam se u više navrata glasno smejao sumanutim zamislima, preterivanjima i iživljavanjima najsmešnije i najzabavnije vrste. Da ima boga, Kameron je trebalo da snima samo ovakve filmove! Umesto toga, on se već decenijama zamlaćuje jebenim Štrumpfovima, a niko drugi u Holivudu niti ŽELI, niti UME da ovako majstorski orkestrira saspens i akciju kao naš dobri Na! (Ko pomene Nolana, Vilneva i tako tu kilavu boraniju, biće udaljen sa ove sahrane!) Posle ovog filma poželećete spontano da uskliknete kao i ja što sam tijekom odjavne špice: „Holivuđani, izedite si muda! O ovako nečem možete samo da sanjate, ali ne i da u stvarnosti, na javi, napravite!“

                Da, ovo je rolerkoster – ali prvorazredni!  

Da, ovo je popkorn muvi, ali TAKO SE TO RADI!

                Dok su ČEJSER i ŽUTO MORE možda bili o nečemu (naročito MORE), a dok je VEJLING samo trpao mistifikacije glumeći da je o nečemu, HOUP je digo ruke od svake pretenzije i od jedne žvake za mozak napravio nešto-kao-umetnos! Tek u bukvalno poslednjih pet minuta jave se naznake da ova ludačka AKCIJA ima neku priču ispod spektakla, neke teme (i ideje?!) na pameti, ali o tom potom, tj. ako ovo zaradi dovoljno para da zapravo snime nastavak.

                Da, to je zajebani deo: ovo je bio brutalno skup film. Snimili su ga, a onda par godina bili u postprodukciji (zbog izobilja CGI efekata), ali ovo je zamišljeno kao (barem) trilogija. Zato, budite spremni da priča ovog filma dobije neku kao poluzaokruženost, kobajagi, ali se zapravo pred kraj otvara u sasvim novim, i pompeznijim pravcima. Želećete taj nastavak, plakaćete da ga dobijete što pre, ali on, deco, još nije ni počeo da se snima, i verovatno će početi tek dogodine, ako smo srećni, što znači da ga nećemo videti pre 2029. ni u ludilu, a verovatnije 2030. A dotad – ko živ, ko mrtav.

                Još jedna stvar: ušao sam na fim spreman da su CGI efekti slabi, a po mnogim rivjuima i „loši“. Na kraju, kako sam se nadao, tj. bojao, još sam i dobro prošao. Da, u nekim scenama su prilično slabi za ovaj nivo produkcije, ali u mnogima su sasvim prihvatljivi. Naprosto, te zamisli, te scene, tako zamišljene kreature, moraju se raditi ili CGI ili nikako. Čak i da su pukli još koje milionče, i to ubrzali, ili popravili, jbg videćete to su takve scene da se to danas ne može upriličiti MNOGO bolje. Ja veći problem imam s DIZAJNOM nekih kreatura (naročito mi bode oči ona rogata), dok je izvedba jebeni crtani film, šta da se radi. U slabijem filmu to bi mi smetalo više; u ovako jebeno dobro napravljenom, u svim drugim aspektima, skloniji sam da prihvatim povremena iskliznuća na planu vizuelnih odnosno CGI efekata.

                Nisam srećan što me film tera da navijam za pajkana i, kasnije, pajkanku.

                Nisam srećan sa tim tipičnim korejskim iskliznućima u čalićevsku treš komediju, komik rilif karikaturalne likove, slepstik i klozetski humor.

                Nisam srećan s tim dizajnima aliena, a ponegde ni njihovom izvedbom.

                Nisam srećan s nekim manjim narativnim rupama (Zašto su alieni uopšte masakrirali nevina goveda s početka? Nije mi jasno ni grizlija zašto su, a kamoli stoku? A i to oko njihove kasnije otkrivene motivacije otvara pitanja... ali da ne spojlujem to sad).

                Nisam srećan ni sa tim brdima otvorenih pitanja i nagoveštaja sa samog kraja.

                Ali JESAM srećan što sam ovo overio u bioskopu, jer ovo je zaista NEVIĐEN spektakl vrhunske monster SF-horor akcije i komedije koji vraća kez na facu i najsmorenijim i najciničnijim filmofilima. Osećao sam se kao da me je u toj bioskopskoj Sali sunce tuđeg neba ogrejalo, i zaboravio sam na ovu čamotinju i bedu i brige sadašnje i bliskobuduće bar na dva i po sata... Znači, HOPE uliva nadeždu barem za zabavu made in S. Korea! Mada ni Japanci, nestali u akciji, nisu još sasvim mrtvi, ali nešto izvanredno, otuda a s mojim pečatom, otkriću vam... uskoro.

Stay tuned. Ko prati Gula, znaće. Ko ne prati – neznaće (ili kasniće).