NEVER AFTER DARK (2026)

Mili narode, proslavite pobedu nad huljom i zlom uz nešto izuzetno dobro – tačnije, uz jedan od najboljih horora koji su izašli u ovoj za filmski horor vanredno-bogatoj godini. Pošto neće biti „narodnog odisaja“, jer studenti rade sve mirno i po ps-u (a tako i treba, da budem jasan!), odahnite barem, posle svih nedavnih tenzija, uz jedan napet horor! Ovo je definitivno top-5 materijal, barem za moju godišnju listu, a evo i zašto.

                Iza generičkog naslova, koji zaista nije mnogo obećavao, krije se film koji nas podseća na zlatne dane japanskog horora, i mada dolazi mnogo nakon što smo privremeno sahranili J-horor, barem kao masovni fenomen, ovaj film ipak nije izolovani incident, nego je i lasta koja najavljuje novo proleće japanskog horora. Imali smo nedavno onaj vrlo dobar film sa imbecilnim naslovom koji nikako da mi uđe u mozak, nešto kao NIŠTA NE BRINI BIĆE SVE U REDU ZDRAVO KAKO STE SVE NAJBOLJE SVIMA, tako neka tupava bezlična neupamtljiva obična fraza kakve u naslovima obično imaju slovenački filmovi (evo vam ga moj rivju OVDE!) – a uskoro stiže i NOVI film istog reditelja, koji takođe obećava. Kao i još nekolicina drugih Japanaca. Plus, jedna skoro-genijalna J-H serija...

                Medijumka na zadatku u ukletoj kući, angažovana je da otkrije ko i zašto opseda prijatnu brvnaru u šumi, i eventualno da egzorcira tu nesmirenu dušu, kako bi se kuća mogla mirno prodati. To je SVE što treba da znate. Moj princip je da ne spojlujem dobre filmove. Nemojte gledati trejlere ni previše čitati o filmu, jer on je pun lepih iznenađenja  i ona počinju od samog početka, već u prva tri minuta imate sjajan twist, ali ja vam neću kvariti ni njega, a kamoli ovo docnije. Uđite nevini u ovaj divan film.

                Film je veoma jeziv, ali ima i nešto fizičkog nasilja, pa i mrvica splatera – jer ipak su to Japanci, da se ne zajebavamo. Nisu ovo generička američka KONJURING sranja za PG-13 prostotu.

                Izuzetno dobro je slikan i režiran. To je naprosto milina gledati – i zbog ambijenta, scenografije, i kako je to sve uslikano. Zapravo, ugođajem više podseća na japanske horore before they became cool – dakle, kada su bili zaista weird i kultni, iz 1980-ih i ranih 1990-ih, pre RINGA, pre nego što su počeli da se dodvoravaju tinejdžerkama i Holivudu. (Iako, bizarno, ovaj film režira Amer koji ničim dosad nije pokazivao da ovo ima u sebi!)

                Glavna junakinja je beskrajno zanimljiva i zabavna, ekscentrična na prijemčiv i dražestan način – ja kad sam se zaljubio u nju u prvim minutima, posle toga je moglo da ne bude ni pola strave koja se zapravo desi, jer ovo bi me zanimalo samo nju da pratim. Da budem jasan: odlično napisan LIK, odlična GLUMA, i vrlo simpa-weirdo-sexy MLADA ŽENA. Igra je Moeka Hoši, iz serije ŠOGUN (nisam gledo, nit planiro, al sad možda oću.)

Evo zašto je horor žanr velikodušan za glumice – ovako sočnu, mesnatu ulogu glumci (muški protagonisti) ne dobijaju: ovo je napisano tako da bude ko poručeno za neku ozbiljno talentovanu i harizmatičnu glumicu koja se ne boji da zađe u neutabane staze, i srećom, baš tu je i završilo. U godini u kojoj će vam svi hvaliti one-note karikaturalnu performansu Inde Navarete iz OBSESSION, moj glas za ženskog Zlatnog Gula ide Moeki Hoši! Inače, i ostatak svedenog ansambla je odličan, suptilan, slojeviti likovi, negenerički u naizgled generičkoj situaciji...

                Gimik sa metodom prizivanja, i pravilima funkcionisanja natprirodnog, takođe deluje sveže, neviđeno, i dodaje originalnosti unutar, uopšteno gledano, oveštale situacije. Zbog ozbiljnosti s kojom je ovo sve izvedeno, kao da je prvi put, i film deluje originalnije nego što zapravo jeste (kad prođe, pa se zamislite nad onim šta ste gledali – ako ste skloni takvim perverzijama.)

                Muzika je odlična, a to se odnosi i na saundtrek, a ne samo skor (mada je, izgleda, za oboje zaslužan isti čovek, Džonatan Snajps). Ima jedna sjajna pesma u filmu koja deluje kao da je urađena spec. za film, a ona se čuje, skoro cela, tokom -za moj groš-najlepše scene u njemu, i jedne od najlepših uopšte u ovogodišnjem hororu.

                Hm, kad bolje razmislim, u sam vrh horor užitaka ove godine bacile su me dve muzičko-plesne scene usred filmova strave, što vrlo retko biva. Prvo smo imali Rejfa Fajnsa koji šenluči i hedbenguje u TEMPLE OF BONES uz Ajron Mejden, a sad i ovu lepoticu koja opušteno otkačeno pleše kao pijana vila po ukletoj kući.  

Gospode, nemam reči da opišem koliko je to slatka scena, na više nivoa – i kako uspeva da bude veoma smislena i znakovita, iako površnom gledaocu može delovati kao redundantno slepo crevo. Kako je genijalno strava utkana kroz tu razdraganu scenu, to je nešto neviđeno. Kakvo igranje, i uživanje u igranju – ne samo kod glumice/lika, nego i kod reditelja... Nenametljivi spektakl za sladokusce!

                Inače, ovaj film sam pogledao na skrineru još pre oko pola godine, i smesta se oduševio (dvaput sam ga pogledao tada, iako sam bio u velikom vremenskom tesnacu), i hteo da ga dovedem na SLAUGHTER FEST, i bio na ivici da postignem dil, ni cena nije bila problem, moglo se to platiti, ali na kraju ga nismo dobili – jer vlasnici insistiraju da se film prikazuje sa DCP-a, a SLOTER tu tehniku nema (niti ima tako grdnu lovu koliko košta njeno iznajmljivanje). Videćemo dogodine da li će nova vlast biti milostivija prema ovom festivalu...

                Istine radi, imam određene zamerke na drugu polovinu filma, ali one spadaju u SPOJLERE, pa zato – ni u ludilu ne čitajte ovo ispod PRE gledanja filma. Kad ga odgledate, onda dođite, pročitajte, pa javite u komentaru slažete li se.

 

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

 

                Ne sviđa mi se kad se otkrije KO je zlikovac, i šta hoće: a) zato što je jadnik i b) zato što nema ubedljivu motivaciju da bude zli ubica. Prosto, nije dovoljno preteći, niti je znakovit, niti ima mnogo smisla.

                Ne volim bre ta poigravanja s vremenskim tokovima: znam da je to all the rage među današnjom mladeži, ali jebao vas DARK i sve to „jebo sam curu ne znajući da je to zapravo moja baba u vremenskoj petlji povraćena u budućnost, čime sam postao svoj sopstveni deda“ i tako ta sranja! Ako je put kroz vreme uopšte nekako moguć (ne ulazim u fiziku toga, ne zanima me) – on je narativno debilan, bio je i biće, i ova petlja u filmu je besmislena, neznakovita, običan gimik, dosetka, kao ETO, DOSETILI SMO SE, OPA, AL SMO VAS IZNENADILI, TO NISTE OČEKIVALI! Tužno je kad na kraju vidite da ovako dobro napravljen film zapravo nije ni o čemu sem o jednom meh gimiku.

               A unutar opšte, principijelne zamerke, smeta mi i ovaj detalj: na kraju medijumki bude jasno ŠTA se tu desilo, i da je taj ludak od krvi i mesa s kojim se bori onaj isti koji joj se ukazivao ranije (? ili kasnije, is it past or is it future, or future past, or present perfect continuous, ili je futur drugi, Ramzes Treći, koji kurac takoreći!?). Uprkos tome što ona zna to, kada bude u prilici da ovoga od krvi i mesa ubije šjekirom, i može da bira dal će ga njome posred čela, ili da mu odrubi glavu, ili šta će – ona ga sekirom mlatne veoma bizarno (ko to tako radi, molim vas?!) baš posred usta, kako bi od njega ispao tačno onakav duh kakvog je ranije (ili kasnije, juče ili sutra) sretala! Prc!

                Ali dobro, šta sad da se radi, ni HOPE nije ni o čemu, pa ga je lepo gledati (sem u nekim baš lošim SGI scenama), a ovde barem imate za koga da brinete svi vi dušebrižnici što volite da brinete za fiktivne likove po filmovima! Ova glavna junakinja je toliko slatka i opičena da ćete da brinete za sve pare! A što je najslađe – film imate za dž, na netu. Voleo bih da ovo bude dovoljno unosno da snime nastavak: rado bih gledo franšizu o daljim avanturama ove medijumke (i njene sekice)...