четвртак, 23. април 2009.

THE DUNWICH HORROR (2009)

*(*)
2-

eh, evo još jednog tužnog primera skrnavljenja Velikog Starog Lavkrafta kroz još jednu jeftinu (i budžetski, i idejno, i žanrovski, i kako god) kvazi-lavkraftijanu.

to što je kao predložak uzeta jedna od njegovih dužih priča, sa poprilično 'akcije', što je čini filmičnijom (za razliku od njegovih pretežno atmosferičnih i kraćih priča) može, u načelu, predstavljati obećavajući momenat – sve dok ne vidimo:

a) da ovde evidentno nema PARA za realizaciju HPL-ovih pompeznih zamisli,

i b) da je, kao i obično, vernost originalu (i po slovu, a još gore – po duhu) bačena kroz prozor već u prvom minutu, i da ovo i nije baš verna ekranizacija te konkretne priče, koliko povod da se smućkaju u blenderu najotrcaniji HPL fazoni (prethodno debilizovani od strane njegovih imitatora) i da se to predoči neprobirljivom pučanstvu kao, eto, neki kao 'lavkraft'.

glavna navlaka za gledanje ove mućkalice, pored slavnog HPL imena i bombastičnog naslova koji obećava (ali ne isporučuje) THE …HORROR, jesu još 2 žanrovcima poznata imena: pre svega, za mlađe, tu je JEFFREY COMBS, THE re-animator, u ulozi vilbura vejtlija, ljudskijeg sina jog sotota i degen-žene; za one starije, tu je i DEAN STOCKWELL – ezotericima znan iz one starije (i neznatno bolje) verzije THE DUNWICH HORROR (1970), u kojoj je on bio degen-vejtli dok ovde igra dr. henrija armitidža, belog maga (!); novodošloj mlađariji verovatno je najpoznatiji kao psiho-fićfirić iz BLUE VELVETA.

naravno, obojica su ovde samo kako bi unovčili čekove i nekako prebrodili krizu srednjih tj. starih godina u kojima odavno nisu u poziciji da biraju uloge kojim bi prehranili sebe i familje. naravno, imajući u vidu 'budžet', čak ni njih nisu mogli da plate za više nego, recimo, po 2-3 dana snimanja svakog, tako da glavne role ne nose oni (iako bi scenario to zahtevao, kad bi se dosledno pratila HPL priča), nego neki antipatični anonimusi: skeptični doca i armitidžova pomoćnica.

bio bi kompliment njen lik nazvati 'skicom' – ona je, prosto, pomoćnica, i to je to. definisana je preko 2 muškarca: armitidža, kome pripomaže u egzorcizmima (!) i ovog skeptika, čija je bivša ljuba bila, al ga ostavila zato što je skeptik (čitaj: nije bio spreman da veruje u sve te stare bogove, sumerske demone i ostale opštepoznate radove koje samo jedan suvi naučnički hladni sterilni um može da odbije kao realnost)! taj doca je inače unikatno antipatična njuška, kreten koji celu prvu polovinu filma na faci ima debilni veseli skeptični kez (kao, 'ma daaaaj, jog sotot, pričam ti priču!'), ali pred kraj – kako to formula ove vrste likova nameće – on vidi horor, i preko horora (kako to obično biva – na filmu) stekne i veru, i bude preobraćen od skeptika u vernika. u jog sotota.

što se kombsa tiče, on ukupno ima otprilike 4 minuta filmskog vremena, pa ne očekujte da ćete u njemu uživati u svakom kadru: to malo što se vidi, on igra degena na autopilotu, a scenario mu ionako ne pruža ni dijaloge ni situacije od kojih bi ovaj, sve i kad bi hteo, imao šta da napravi. takođe, ne očekujte memorabilno otkrovenje briljantno nadahnutih deformiteta njegovog lika, pomno opisanih u HPL priči: ovde on em pogine krajnje idiotski (upuca ga rođena degen-mama, bez razloga, sasvim antiklimaktički) em se u samo par kratkih kadrova, jedva ovde captureovanih, iz njega pomole neki CGI pipčići i neko zelenkasto svetlo...

...pre nego što neku jeftinu lobanju iz halloween shopa ne preliju želeom – što bi valjda trebalo da predstavlja finalnu fazu gnusne transformacije. ehhh, deco moja, plakaćemo mi još za elaboriranim efektima jednog, recimo, NECRONOMICONA (mislim na omnibus u produkciji b. yuzne)!

dobro, kombs je još navikao na ovaj profil 'filmova', tj. jadnih produkcija po kojima se provlači a ponekad i susreće sa kolegama tipa toni tod, lans henriksen, gunar hansen i slični has-been B-horror stars; ali dina stokvela dugo nisam gledao u nečemu ovako jeftinom, i malo mi je bilo neprijatno zbog čoveka u tim godinama koji mora da igra ovako glupu ulogu: ne samo što je on nekakav egzorcist-beli mag koji običnim egiptaskim ankhom rasteruje sumerske demone (u obliku devojaka sa krilima slepog miša na leđima!), nego ga scenario tera da se pod stare dane glupira pružajući ruke iz kojih izlaze električni (?) ili već tako neki svetlucavi zraci kojima se baca na onostrane entitete [(c) Ghoul Inc.] i samo što ne usklikne 'sive lubanje siloooom!'

zaplet je užasno glup i nema trunke smisla, i u rasplitanje toga uopšte ne želim da se upuštam.

ono što je umereno pohvalno jeste da je sve to dovoljno dinamično, stalno se ide od tačke A ka B pa onda C i sve do D, i u tom mrdanju se lakše zaboravi koliko sve to nema smisla. znači, osim kombsa koji uvek zabavan za gledanje, i dinamike zbivanja, vredi istaći i brojne lokacije (južnjačke plantaže, polupotopljene šume i močvare, univerziteti…) što je uvek lepše oku od budalaština u celosti snimljenih u nečijem podrumu prepravljenom u 2 'sobe' (vidi pod: ONE EYED MONSTER). efekata maske ima malo, i slabi su; viz. efekti su još slabiji, i izazvaće samo prezrivi smeh, a ne kosmičku stravu; jog sotot u close-upu neodoljivo podseća na siromašnog rođaka gigerovog aliena, a viđen u celosti (nabrzinu) - izgleda kao neka gigerova skica koju je neki početnik u školi toma savinija napravio od plastelina.

kulminacija je izrazito glupa, besmislena, konvencionalna, antiklimaktična i nekonsekventna – a kako to u debilnim filmovima ove sorte po pravilu biva, sutradan nakon borbe sa onostranim entitetima, bogovima i demonima, nakon suočenja licem u lice sa gigantskim pičkama posred neba i nakon globalne apokalipse izbegnute u poslednji čas uz pomoć par provrištanih džiberiš-inkantacija, znači dan posle toga naši glavni junaci su razdragani, veseli i bezbrižno ćakulaju o svojim planovima za večeru, bez ijedne sede vlasi u kosama ili neke sete u glasu ili pogledima nakon kosmičkih užasa koje su koliko juče gledali i doživljavali!

da li, uostalom, očekivati ikakvu vrstu ozbiljnosti od filma čiji jedan od glavnih znalaca (olaus wormius, hiljadugodišnji neumrli alhemičar i mag) izgleda kao neki debeli kečer, u prostoriju ulazi levitirajući (!), a okružen je haremom jeftinih kafanskih trbušnih plesačica!? a sačekajte tek da vidite ludog arapina al hazreda – pa to je piška živa, najsmešnije nešto što sam video u poslednje vreme! bolji naziv bi mu bio: zbunjeni i izgubljeni arapin al usrah!

dakle, za razliku od nedavno ovde prikazanog filma CTHULHU koji se bar junački trudio da udahne nešto novo i sveže u HPL kanon, kome je pristupio sa solidnim poštovanjem, i u tome uglavnom omašio, uz nekoliko minornih kvaliteta ipak postignutih, ova travestija zvana THE DUNWICH HORROR je puka mamipara za neprobirljive DVD rentere (u USA) tj. najdokonije horor divxdžije u ostatku sveta i najzaluđenije HPL kultiste.

verujte mi, ako osećate bar trunku poštovanja prema lavkraftu – ovo je čista debilna blasfemija; a ako vas baš zabole za lavkrafta, i očekujete samo malo treš-horor niske zabave, pa… nećete se mnogo ni zabaviti ovim (recimo, čak i treš tipa BEYOND RE-ANIMATOR je ozbiljan treš prema ovome), ali DANIČ nije sasvim negledljiv i u trenucima očaja i nesnosne dosade možda mu možete pružiti šansu.

J. G. BALLARD (1930-2009)

U nedelju ujutro, 23. aprila 2009, umro je J. G. Ballard, jedan od najznačajnijih pisaca 20. veka.
Konzumenti mejnstrim filma su Jamesa Grahama Ballarda mogli da upoznaju preko Spielberga (Carstvo sunca), sledbenici alternative preko Cronenberga (Sudar). Oni koji čitaju, na hrvatskom su mogli naći oba filmovana romana, a na srpskom samo još Potopljeni svet i zbirku priča Četvorodimenzionalni košmar.
Premalo za pisca čije ga mračne vizije budućnosti, kao i krhka veza sa SF-om, stavljaju u rang Orwella, Huxleyja i Burroughsa.
Ovo je ogroman gubitak, ne samo za SF, nego još više, za svetsku književnost.
Na svu sreću, ne može se reći da je otišao u cvetu mladosti niti nezavršena posla, jer ostavio je iza sebe zaista OGROMAN trag, ali ipak...

Za moj groš, umro je najveći od (do juče) živih SF pisaca.
Od ovih što su preostali čak i ne znam ko bi sada bio 'prvi do njega'. Veliki je ponor između Balarda i sledećeg, to sasvim sigurno.
(Sledeći bi verovatno bio Bredberi, iako on već neko vreme ne objavljuje nove stvari.)

U svakom slučaju, mislim da Ballard zaslužuje malo više od jednog golog RIP, pa ću zato ovde izdvojiti neke delove intervjua s njim u kojima se osvrće na SF i svoj rad, a koji bi trebalo da nas podsete koliko je on bio iznad žanra:

"People within the science fiction world never regarded me as one of them in the first place. They saw me as the enemy. I was the one who wanted to subvert everything they believed. I wanted to kill outer space stone dead. I wanted to kill the far future and focus on inner space and the next five minutes. And sci-fiers to this day don't regard me as one of them. I'm some sort of virus who got aboard and penetrated the virtue of science fiction and began to pervert its DNA."

"I was unusual in that I came, unlike most SF enthusiasts, very late to science fiction. I don't suppose I picked up a copy of Galaxy or Astounding or what-have-you until I was about 22 or 23."

"- Which authors impressed you?
BALLARD: A lot of American writers were very good. Bradbury above all I thought he was head and shoulders above everybody else. He had that wider dimension to his writing which the others, however good, didn't really achieve. I liked Sheckley very much - very droll and witty. Pohl, too I liked. Matheson, I liked - very much, actually, because he showed you why SF wasn't about outer space, wasn't about the future. So many of his stories were psychological twist stories. I liked those."
-John Campbell.
BALLARD: I thought he was a baleful influence. He consolidated all the worst tendencies of American SF. He introduced a lot of bogus respectability, all that hard sociology thing. You know: 'I was up at MIT last week, talking about the future of...' something or other, and it all sounded very serious. He allied SF to the applied engineering, social engineering, and so forth, of somewhere like MIT. He gave SF a serious, real dimension which was all wrong because that isn't what SF is about ."

"The Americans collaborated very easily, partly because they all produced this very standardized fiction. It's not all that easy to tell if you're given a paragraph of Pohl that it's not by Sheckley or Matheson or Kuttner. Particularly with all the pseudonyms they used, there are very few writers you can identify stylistically."

"-The Marxist critic of SF, Darko Suvin...
BALLARD: Never heard of him. Go on.
-... suggests that the fall of the British Empire is a 'hidden theme' in your work. What do you say to that?
BALLARD: I'd say that my stuff is about the fall of the American empire, because this is what I was brought up in. I wasn't brought up in a British zone of influence. The area was dominated by Americans, by American cars, by American styles and consumer goods."

Ovaj nekonvencionalni pisac ne zaslužuje konvencionalan nekrolog; sažeto protrčavanje kroz njegovo ratno detinjstvo u Šangaju, sazrevanje u Engleskoj i nabrajanje najznačajnijih knjiga možete naći svuda na netu.
Umesto toga, evo izbora njegovih izjava koji može skicirati dimenzije pisca, mislioca i nevoljnog proroka.


Mislim da smo svi mi možda urođeno perverzni, sposobni za ogromnu surovost, a opet, paradoksalno, naš talenat za perverziju, nasilje i opscenost može biti dobra stvar. Možda ćemo morati da prođemo kroz ovu fazu kako bismo dosegli nešto s druge strane. Greška je suzdržavati se i odbijati da prihvatimo svoju prirodu... Mi živimo u jednom apstrahovanom svetu bez ikakvih vrednosti, u kome umesto da zaostanemo, treba da, kao što je Conrad rekao, sebe uronimo u najdestruktivniji element – i plivamo.
(u knjizi The Imagination on Trial, ur. A. Burns i C. Sugnet)


Zanimaju me nadrealisti u celosti zato što veoma verujem u potrebu imaginacije da preobrazi sve. Inače bismo morali da prihvatimo svet takav kakav smo zatekli, a ne mislim da bi trebalo. Valjalo bi da iznova stvorimo svet.
(intervju za Metaphores, 1983)

Življenje je jedna od najdosadnijih stvari koje možemo raditi. Zaista uzbudljive stvari, najinteresantnija iskustva, dešavaju se u ljudskoj glavi, u onim oblastima koje pokrivaju inteligencija i imaginacija.
(intervju za Penthouse, septembar 1970)

Umesto da tretiramo vreme poput neke vrste uzvišene panorame, voleo bih da ga vidim kao ono što jeste, tj. kao jednu od perspektiva ličnosti i kao elaboraciju koncepata vremenskih zona, dubokog vremena i arheopsihičkog vremena. Voleo bih da vidim više psiholiterarnih ideja, više metabioloških i metahemijskih koncepata, privatnih sistema vremena, sintetičkih psihologija i svemirskog vremena, više od udaljenih, tmurnih polusvetova koje slutimo u slikama šizofrenika, sve u svemu, jednu spekulativnu poeziju i fantaziju nauke.
(intervju za New Worlds, maj 1961)

Časovi anatomije su mi otvorili oči. Mi zasnivamo svoje živote na iluziji integriteta naših tela, ovog „čvrstog mesa“. Mi gradimo mitologije oko ovih poznatih delova mesa i žila. Videti, onda, leš na stolu za obdukciju i početi lično da ga seciraš i na kraju shvatiti da nije ništa ostalo sem nekakve gomile hrskavice i kostiju sa natpisom imena nekog mrtvog doktora – to je bilo izuzetno iskustvo nepostojanja integriteta u mesu, i integriteta duha ovog doktora.
(intervju za Penthouse, septembar 1970)

Srž tradicionalnog romana je formula „evo šta se desilo“. Verujem da je danas nužno pisati na spekulativan način, neku vrstu „istraživačkog romana“ koji bi odgovarao formuli „ovo se sada dešava“ ili „ovo će se desiti“. U poduhvatu ove vrste, autor ne zna unapred šta će stvoriti. On gubi sveznajuću perspektivu...
(intervju za Magazine Litteraire, april 1974)

Ono što je interesantno sada jeste to da vremenski raspon između „buntovnika“, „revolucije“ i potpunog društvenog prihvatanja postaje sve kraći... U budućnosti, imaćete neku radikalnu novu ideju, a već za tri minuta ona će biti potpuno prihvaćena i eno je u vašem supermarketu.
(intervju za Search & Destroy, 1978)

U Potopljenom svetu hteo sam da se zagledam u naše rasno pamćenje, čitavo naše biološko nasledstvo, u činjenicu da smo stari nekoliko stotina miliona godina, stari poput bioloških kraljevstava u našoj kičmi, našem mozgu, našoj ćelijskoj strukturi; sami naši identiteti oslikavaju neiskazivi broj odluka načinjenih radi prilagođavanja promenama u okruženju, odluka koje leže iza nas u prošlosti kao neko ogromno, uglavnom zaboravljeno putovanje. Želeo sam da se vratim tim putem i vidim šta nas je učinilo ovim što jesmo.
(Transatlantic Review, proleće 1971)

Rekao sam već negde da se sva moja proza sastoji od slika. O sebi uvek mislim kao o frustriranom slikaru. Moji romani i priče su, zaista, sve same slike.
(intervju u knjizi The First 20 Years, D. Pringle)

Verujem u moć imaginacije da iznova stvori svet, da oslobodi istinu unutar nas, da odbije noć, da prevaziđe smrt, da lepim učini autostrade, da nas poveže sa pticama, da nam omogući poverenje sumanutih. Verujem u sopstvene opsesije, u lepotu automobilskog sudara, u mir potopljene šume, u uzbuđenja napuštene plaže na praznik, u eleganciju grobalja automobila, u misteriju višespratnih parkirališta, u poeziju napuštenih hotela.
Verujem u napuštene puteve Vejk Ajlenda koji streme ka Pacifiku naših imaginacija...
(What I Believe, Ballard)

среда, 22. април 2009.

100 NAJBOLJIH HORORA by SHOZO

Pominjanje pokojnog sajta DO me je podsetilo da su se tamo zanavek zaglavili neki moji spiskovi i liste, te je redno da ih repriziram.

Spisak je prilično ličan i subjektivan; ponegde i surovo objektivan, ali u biti realan i validan.

1. Dawn of the Dead (1978) George A. Romero

2. Psycho (1960) Alfred Hitchcock

3. Ôdishon (1999) Takashi Miike

4. The Woman in Black (1989) Herbert Wise

5. Ju-on (2000) Takashi Shimizu

6. Halloween (1978) John Carpenter

7. Cabinet des Dr. Caligari., Das (1920) Robert Wiene

8. Sei donne per l'assassino (1964) Mario Bava

9. Ghostwatch (1992) Lesley Manning

10. Tetsuo (1989) Shinya Tsukamoto

11. Profondo rosso (1975) Dario Argento

12. The Thing (1982) John Carpente

13. Kaidan (1964) Masaki Kobayashi

14. Videodrome (1983) David Cronenberg

15. Dr. Mabuse, der Spieler - Ein Bild der Zeit (1922) Fritz Lang

16. Jaws (1975) Steven Spielberg

17. Black Christmas (1974) Bob Clark

18. Henry: Portrait of a Serial Killer (1986) John McNaughton

19. The Exorcist (1973) William Friedkin

20. Suspiria (1977) Dario Argento

21. Nosferatu: Phantom der Nacht (1979) Werner Herzog

22. Dead of Night (1945) Alberto Cavalcanti

23. Repulsion (1965) Roman Polanski

24. Cure (1997) Kiyoshi Kurosawa

25. Irréversible (2002) Gaspar Noé

26. Batoru rowaiaru (2000) Kinji Fukasaku

27. Les diaboliques (1955) Henri-Georges Clouzot

28. Alien (1979) Ridley Scott

29. El día de la bestia (1995) Álex de la Iglesia

30. Rosemary's Baby (1968) Roman Polanski

31. Noroi (2005) Kôji Shiraishi

32. Angel Heart (1987) Alan Parker

33. An American Werewolf in London (1981) John Landis

34. Gokudô kyôfu dai-gekijô: Gozu (2003) Takashi Miike

35. Braindead (1992) Peter Jackson

36. The Wicker Man (1973) Robin Hardy

37. Janghwa, Hongryeon (2003) Ji-woon Kim

38. The Company of Wolves (1984) Neil Jordan

39. Tokyo Fist (1995) Shinya Tsukamoto

40. Hellraiser (1987) Clive Barker

41. C'est arrivé près de chez vous (1992) Rémy Belvaux

42. Whistle and I'll Come to You (1968) Jonathan Miller

43. Dressed to Kill (1980) Brian De Palma

44. From Beyond (1986) Stuart Gordon

45. De vierde man (1983) Paul Verhoeven

46. Dust Devil (1992) Richard Stanley

47. 28 Days Later... (2002) Danny Boyle

48. Spoorloos (1988) George Sluizer

49. Paperhouse (1988) Bernard Rose

50. Onibaba (1964) Kaneto Shindô

51. Frenzy (1972) Alfred Hitchcock

52. Phenomena (1985) Dario Argento

53. Ringu (1998) Hideo Nakata

54. El Espinazo del diablo (2001) Guillermo del Toro

55. Angst (1983) Gerald Kargl

56. Nosferatu, eine Symphonie des Grauens (1922) F.W. Murnau

57. Uzumaki (2000) Higuchinsky

58. A Nightmare on Elm Street (1984) Wes Craven

59. Shuang tong (2002) Kuo-fu Chen

60. The Evil Dead (1981) Sam Raimi

61. I corpi presentano tracce di violenza carnale (1973) Sergio Martino

62. Tenebre (1982) Dario Argento

63. L'arcano incantatore (1996) Pupi Avati

64. Wolfen (1981) Michael Wadleigh

65. Les yeux sans visage (1960) Georges Franju

66. 2LDK (2003) Yukihiko Tsutsumi

67. M (1931) Fritz Lang

68. Ju-on: The Grudge (2003) Takashi Shimizu

69. Cannibal Holocaust (1980) Ruggero Deodato

70. Witchfinder General (1968) Michael Reeves

71. The Changeling (1980) Peter Medak

72. The Shining (1980) Stanley Kubrick

73. Jisatsu saakuru (2002) Sion Sono

74. The Descent (2005) Neil Marshall

75. The Legend of Hell House (1973) John Hough

76. Môjû (1969) Yasuzo Masumura

77. Reazione a catena (1971) Mario Bava

78. Night of the Living Dead (1968) George A. Romero

79. The Old Dark House (1932) James Whale

80. Non si sevizia un paperino (1972) Lucio Fulci

81. La chiesa (1989) Michele Soavi

82. Ravenous (1999) Antonia Bird

83. Kairo (2001) Kiyoshi Kurosawa

84. Long Weekend (1978) Colin Eggleston

85. Peeping Tom (1960) Michael Powell

86. Invasion of the Body Snatchers (1978) Philip Kaufman

87. The Texas Chain Saw Massacre (1974) Tobe Hooper

88. Zeder (1983) Pupi Avati

89. Sam gang yi (2004) Takashi Miike/Fruit Chan/Chan-wook Park

90. Det okända. (2000) Michael Hjorth

91. Maniac (1980) William Lustig

92. Carrie (1976) Brian De Palma

93. Haute tension (2003) Alexandre Aja

94. Vampyr - Der Traum des Allan Grey (1932) Carl Theodor Dreyer

95. Martin (1977) George A. Romero

96. The Fly (1986) David Cronenberg

97. Don't Look Now (1973) Nicolas Roeg

98. Santa sangre (1989) Alejandro Jodorowsky

99. El orfanato (2007) Juan Antonio Bayona

100. The Thing from Another World (1951) Christian Nyby

101. Hardware (1990) Richard Stanley

102. Blood on Satan's Claw (1971) Piers Haggard


NAJBOLJI NE-BAŠ-HORORI

za svoju zabavu poigrah se malo i naslovima koje često nalazim na listama najboljih HORORA, iako oni, po meni, ne spadaju u taj žanr.

pošto je moj moto po tom pitanju jasan – tuđe nećemo, svoje ne damo – evo liste najboljih filmova koji NISU horor žanra, a ipak imaju neke jake dodirne tačke s njim, bilo kroz gotsku ikonografiju, sumornu i morbidnu atmosferu, saspens, mračnu fantastiku – ili se radi o komedijama/parodijama u kojima je humor na prvom mestu, a strava na drugom ili trećem. takođe, dopustio sam sebi slobodu da na listu stavim nekoliko filmova u kojima je estetika šoka bila glavna za približavanje kategoriji horora.

za razliku od spiskova vezanih za najbolje HORORE, koji su rađeni pomno i sa puno razmišljanja i vaganja, ovaj ovde spisak ne može da pretenduje na taj nivo iscrpnosti i sigurno izostavlja mnoge naslove koji bi se mogli podvesti pod ovu ne-baš-horor-al-na-horor-liči kategoriju. slobodno takve ispuštene naslove dajte u KOMENTARIMA, a ovu listu pre svega gledajte kao preporuke za one širih nazora, koji vole mrak i morbidnost i saspens i šok čak i onda kada to nije pod jasnim okriljem horor žanra.

u boldu su naslovi koje posebno ističem i preporučujem.

HAXAN (1922)

THE HUNCHBACK OF NOTRE DAME (1923)

FAUST (1926)

M (1931)

THE INVISIBLE MAN (1933)

KING KONG (1933)

THE HUNCHBACK OF NOTRE DAME (1939)

REBECCA (1940)

GASLIGHT (1944)

THE PICTURE OF DORIAN GRAY (1945)

ABBOTT & COSTELLO MEET FRANKENSTEIN (1948)

THE THING (FROM ANOTHER WORLD) (1951)

CREATURE FROM THE BLACK LAGOON (1954)

THE NIGHT OF THE HUNTER (1955)

LES DIABOLIQUES (1955)

THE INCREDIBLE SHRINKING MAN (1957)

THRONE OF BLOOD (1957)

LITTLE SHOP OF HORRORS (1960)

WHAT EVER HAPPENED TO BABY JANE? (1962)

HUSH, HUSH, SWEET CHARLOTTE (1965)

FACE OF ANOTHER (1966)

WAIT UNTIL DARK (1967)

EVEN DWARFS STARTED SMALL (1969)

THE DEVILS (1971)

STRAW DOGS (1971)

UNMAN, WITTERING AND ZIGO (1971)

YOUNG FRANKENSTEIN (1971)

DUEL (1972)

DELIVERANCE (1972)

WESTWORLD (1973)

LA BETE (1975)

PICNIC AT HANGING ROCK (1975)

ASSAULT ON PRECINCT 13 (1976)

SALO, 120 DAYS OF SODOM (1976)

SORCERER (1977)

THE ELEPHANT MAN (1980)

THE SOUTHERN COMFORT (1981)

GHOSTBUSTERS (1984)

THE TERMINATOR (1984)

BLUE VELVET (1984)

GREMLINS (1984)

MANHUNTER (1986)

ALIENS (1986)

POSETITELJ MUZEJA (1986)

FATAL ATTRACTION (1987)

PREDATOR (1987)

THE WITCHES OF EASTWICK (1987)

RAMPAGE (1987)

BEETLEJUICE (1988)

THE VANISHING

PREDATOR 2 (1988)

DEAD RINGERS (1988)

DARKMAN (1990)

EDWARD SCISSORHANDS (1990)

THE WITCHES (1990)

THE STORY OF RICKY (1991)

BASIC INSTINCT (1992)

NAKED LUNCH (1992)

MAN BITES DOG (1992)

TETSUO 2 BODY HAMMER (1992)

THE NIGHTMARE BEFORE CHRISTMAS (1993)

BAD BOY BUBBY (1993)

ED WOOD (1994)

TOKYO FIST (1995)

EL DIA DE LA BESTIA (1995)

SE7EN (1995)

CRASH (1996)

STARSHIP TROOPERS (1997)

OF FREAKS AND MEN (1998)

EYES WIDE SHUT (1999)

8 MM (1999)

CHAOS (1999)

THE MUMMY (1999)

I STAND ALONE (1999)

REQUIEM FOR A DREAM (2000)

MULHOLLAND DR (2001)

HAPPINESS OF THE KATAKURIS (2001)

DONNIE DARKO (2001)

IRREVERSIBLE (2002)

BATTLEFIELD BASEBALL (2003)

2LDK (2003)

4 (2005)

PERFUME (2006)

APOCALYPTO (2007)

ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE (2009)

100 NAJBOLJIH HORORA by ŠNAJDER


stiven šnajder je, za knjigu 101 HORROR MOVIES YOU MUST SEE BEFORE YOU DIE, napravio jednu solidnu, ali po mnogo čemu i problematičnu selekciju. neki problemi su razumljivi, neki su oprostivi, a neki su sasvim nepotrebni i sumnjivi.

pre svega, njegov izbor je populistički:

veći je naglasak na popularnima, crowdpleaserima, po cenu kvaliteta, a na štetu kultnih i opskurnijih naslova;

više je ispoštovao uticajne, iako ne baš remek-delne filmove;

sumnjivim generičkim kategorizacijama u ionako ograničeni prostor bez prave potrebe uvrstio je nekoliko TRILERA, a istovremeno je u SF svrstao nekoliko značajnih horor klasika.

uostalom, evo njegovog spiska: VELIKIM SLOVIMA su navedeni naslovi koji se nalaze i na njegovoj i na mojoj listi; 'malim slovima' su naslovi koji se nalaze samo kod šnajdera, a koje ja nisam uvrstio, bilo zato što NISU horori, bilo zato što nisu dovoljno ODLIČNI da budu među 101 najboljih horora ikada.

Schneider's 101 horror

THE CABINET OF DR. CALIGARI (1919)

THE GOLEM (1920)

NOSFERATU, A SYMPHONY OF TERROR (1922)

haxan, 1922

THE PHANTOM OF THE OPERA (1925)

DRACULA (1931)

FRANKENSTEIN (1931)

m, 1931

DR. JEKYLL AND MR. HYDE (1931)

VAMPYR (1932)

FREAKS (1932)

white zombie, 1932

the old dark house, 1932

island of the lost souls, 1932

king kong, 1933

the black cat, 1934

BRIDE OF FRANKENSTEIN (1935)

THE WOLF MAN (1941)

CAT PEOPLE (1942)

I WALKED WITH A ZOMBIE (1943)

diabolique, 1955

the bad seed, 1956

HORROR OF DRACULA (1958)

THE CURSE OF FRANKENSTEIN (1958)

EYES WITHOUT A FACE (1959)

the tingler, 1959

PEEPING TOM (1960)

PSYCHO (1960)

MASK OF THE DEMON (1960)

THE INNOCENTS (1961)

carnival of souls, 1962

what ever happened to baby jane? 1962

THE BIRDS (1963)

THE HAUNTING (1963)

ONIBABA (1964)

MASQUE OF THE RED DEATH (1964)

REPULSION (1965)

viy, 1967

hour of the wolf, 1968

NIGHT OF THE LIVING DEAD (1968)

ROSEMARY'S BABY (1968)

the devil ridesout, 1968

valerie and her week of wonders, 1970

the abominable dr. phibes, 1971

DAUGHTERS OF DARKNESS (1971)

blacula, 1972

the last house on the left, 1972

DON'T LOOK NOW (1973)

THE EXORCIST (1973)

THE WICKER MAN (1973)

THE TEXAS CHAINSAW MASSACRE (1974)

deathdream, 1974

JAWS (1975)

DEEP RED (1975)

CARRIE (1976)

THE OMEN (1976)

THE HILLS HAVE EYES (1977)

SUSPIRIA (1977)

ERASERHEAD (1977)

DAWN OF THE DEAD (1978)

HALLOWEEN (1978)

THE BROOD (1978)

phantasm, 1979

NOSFERATU THE VAMPYRE (1979)

DRESSED TO KILL (1980)

friday the 13th, 1980

POSSESSION (1980)

THE SHINING (1980)

CANNIBAL HOLOCAUST (1980)

AN AMERICAN WEREWOLF IN LONDON (1981)

THE BEYOND (1981)

THE EVIL DEAD (1982)

poltergeist, 1982

the hunger, 1983

A NIGHTMARE ON ELM STREET (1984)

RE-ANIMATOR (1984)

THE FLY (1986)

HENRY: PORTRAIT OF A SERIAL KILLER (1986)

EVIL DEAD 2: DEAD BY DAWN (1987)

HELLRAISER (1987)

A CHINESE GHOST STORY (1987)

the vanishing, 1988

JACOB'S LADDER (1990)

THE SILENCE OF THE LAMBS (1991)

BRAM STOKER'S DRACULA (1992)

man bites dog, 1992

CANDYMAN (1992)

DELLAMORTE DELLAMORE (1994)

SCREAM (1996)

RING (1998)

THE BLAIR WITCH PROJECT (1999)

THE SIXTH SENSE (1999)

AUDITION (1999)

the devil's backbone, 2001

the others, 2001

28 DAYS LATER (2002)

HIGH TENSION (2003)

a tale of two sisters, 2003

ju-on: the grudge, 2003

saw, 2004

descent, 2005

the orphanage, 2007

***

da prokomentarišem njegove naslove čije uvrštavanje smatram problematičnim:

haxan, 1922 = odličan film, ali samo jedna manja njegova deonica mogla bi se, uz mnogo guranja, nazvati 'hororom' (scene crnog sabata)

m, 1931 = remek delo, ali to je ipak triler; verovatno stavljen na listu kao čukundeda filmova o serijskim ubicama, ali avaj, on ipak NIJE horor!

white zombie, 1932 = slabo, zastarelo, stavljeno na listu zbog tematskih preokupacija (kolonijalizam, ropstvo, rani zombi film...) a ne zbog filmskih ili žanrovskih kvaliteta.

the old dark house, 1932 = simpatična CRNA KOMEDIJA sa gotskim motivima, ali premalo horora.

island of the lost souls, 1932 = OK; ali nedovoljno dobro za 101.

king kong, 1933 = odličan pra-deda monster-muvija, ali... NIJE horor.

the black cat, 1934 = OK; ali nedovoljno dobro za 101.

diabolique, 1955 = pristojan, malkice zastareo TRILER; pradeda pod-žanra 'ajde da izludimo ženu lažnim prikazama' (čukundede su u holivudu nsimane još 1930ih) koji od 'horora' ima samo jednu, istina, efektnu scenu neočekivane strave;

the bad seed, 1956 = predugačka melodrama-triler, stavljena ovde kao čukun-baba filmova o zločestoj deci; ako je baš hteo HOROR na tu temu, bolje da je stavio VILLAGE OF THE DAMNED!

the tingler, 1959 = simpatična zajebancija, meni najzabavniji film w. castlea, ali zaista je daleko i od 202 najbolja, a kamo li od 101-oga!

carnival of souls, 1962 = ovo je nesnosno amatersko i trapavoizgledajuće, kao neki studentski film; ima svojih istorijskih poena, kao i par solidnih momenata, ali nedovoljno za prvu ligu.

what ever happened to baby jane? 1962 = OK triler.

viy, 1967 = OK; ali nedovoljno dobro za 101; stavljeno radi egzotike, tj zato što je ruski. inače, čak i žanrovski je to bliže nekoj benignoj ruskoj BAJCI ili filmu fantastike u širem smislu reči, nego li hororu. SVETO MESTO ga šije za 3 koplja!

hour of the wolf, 1968 = smaračka bergmanova DRAMA ima nekoliko finih košmarnih trenutaka, ali nedovoljno da se ceo film strpa u horor.

the devil rides out, 1968 = OK; ali nedovoljno dobro za 101.

valerie and her week of wonders, 1970 = OK; ali nedovoljno dobro za 101. stavljeno radi egzotike, tj zato što je češki. inače, čak i žanrovski je to bliže nekoj mračnoj BAJCI ili filmu fantastike u širem smislu reči, nego li hororu. KYTICE su mnogo bolji film, i mnogo više su žanrovski HOROR nego ovo.

the abominable dr. phibes, 1971 =odličan film, obožavam ga, zato sam i pisao o njemu za šnajdera, ali kod mene je za dlaku morao da ispadne pred jačima od sebe.

blacula, 1972 = vrlo slab i nebitan film, sem kao blacksploitation kuriozitet!

the last house on the left, 1972 = ogroman istorijski značaj, i vrlo minoran estetski. previše trapav i nesiguran i klimav za prvu ligu.

deathdream, 1974 = OK; ali nedovoljno dobro za 101.

friday the 13th, 1980 = derivativna tvorevina, tek OK i ništa više od toga – ali ovde stavljena zbog svog dubioznog 'značaja'.

poltergeist, 1982 = OK; ali nedovoljno dobro za 101. bezuba spilbergovska luna-park igrarija bez trunke smisla.

the hunger, 1983 = OK; ali nedovoljno dobro za 101.

the vanishing, 1988 =odličan TRILER.

man bites dog, 1992 = izvanredan film koji je u top-10 mojih najdražih NE-HORORA. otkud on ovde, među hororima, to samo šnajder zna.

the devil's backbone, 2001 = fino je to, za dlaku nije ušlo u mojih stotinak najboljih.

the others, 2001 = fino je to, za dlaku nije ušlo u mojih stotinak najboljih.

a tale of two sisters, 2003 = OK; ali nedovoljno dobro za 101.

ju-on: the grudge, 2003 = OK; ali nedovoljno dobro za 101.

saw, 2004 = OK; ali nedovoljno dobro za 101; ovde zbog uticaja za nastanak torture porna.

descent, 2005 = meni za dlaku ispao na rezervnu klupu.

the orphanage, 2007 = dobar za 151, ali ne za 101.

s druge strane, pogledajmo šta je sve šnajder izostavio iz svoje knjige koja bi trebalo (valjda?) da sadrži 101 NAJBOLJI horor film ikada (zadebljao sam one koji su posebno neshvatljivo i neoprostivo izostavljeni, ne računajući one koje je svrstao u SF):

CURSE OF THE DEMON (aka NIGHT OF THE DEMON) (1957)

THE WHIP AND THE BODY (1963)

KWAIDAN (aka GHOST STORIES) (1964)

THE FEARLESS VAMPIRE KILLERS (1967)

WITCHFINDER GENERAL (1968)

SHIVERS (1975)

INVASION OF THE BODY SNATCHERS (1979)

ALIEN (1979)

INFERNO (1980)

ALONE IN THE DARK (1980)

SCANNERS (1981)

THE THING (1982)

VIDEODROME (1982)

ANGST (1983)

ZEDER (1983)

PHENOMENA (1984)

THE FOURTH MAN (1984)

DAY OF THE DEAD (1985)

THE RETURN OF THE LIVING DEAD (1985)

BRAIN DAMAGE (1987)

ANGEL HEART (1987)

THE HITCHER (1986)

IN A GLASS CAGE (1986)

HELLBOUND: HELLRAISER 2 (1988)

TETSUO – THE IRON MAN (1989)

MISERY (1990)

HARDWARE (1991)

SANTA SANGRE (1990)

BRAINDEAD (1992)

DUST DEVIL (1993)

DARK WATERS (1994)

LOST HIGHWAY (1996)

L'ARCANO INCANTATORE (1996)

BATTLE ROYALE (2000)

THREE: EXTREMES (2002)

SHAUN OF THE DEAD (2004)

poenta svega ovoga, naravno, nije da popljujem šnajdera: on je napravio sasvim solidan, ali nesavršen izbor naslova. ne kažem da je moj savršen, ali rekao bih da ima mnogo više smisla i rezona. u svakom slučaju, i moja i njegova lista pokazuju 2 velike i važne stvari:

1) koliko je teško u jednom tako bogatom žanru kao što je horor, sa toliko bisera i odličnih filmova, odabrati samo 100 naslova u tolikom obilju. sasvim je druga priča u paralelnoj šnajderovoj knjiti, sa 101 SF-filmom, gde je s mukom skrpio tu stotinu, i to tako što je u tom jadnom i siromašnom žanru morao da čeprka po svakojakim bunjištima i sa njih na listu stavlja svakojake stinkere i trećerazredne kič-budalaštine čiji ekvivalenti u hororu teško da bi se mogli naći i u top-303, a kamo li u top 101!

2) koliko je horor žanr nezgodan za svaku kategorizaciju, i koliko je čak i najvećim expertima ponekad teško da na zadovoljavajući način povuku granicu između trilera-horora-komedije-drame-sf-a i da u adekvatnu fijoku smeste neke žanrovski problematične, neuklopive hibride.

ipak, probali smo. ko ne proba, ne dobija!