Vranac, nagrada za najbolju kratku priču 2010

Juče je obznanjena vest koju, u malo sređenom obliku, prenosim ovde.

Ukratko, moja priča je ušla u top-30 na jednom regionalnom književnom konkursu, a nadugačko – evo o čemu se radi:

Početkom februara ove godine, Knjižara Karver, u okviru programa festivala Odakle zovem, Podgorica 2010, raspisala je konkurs u štampanim i elektronskim medijima u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji, za nagradu Vranac - Najbolja kratka priča 2010. Pokrovitelj konkursa i nagrada je, proizvođač vrhunskih crnogorskih vina najviše međunarodne reputacije 13. jul – Plantaže AD.

Konkurs je bio otvoren do 5. aprila ove godine. Tročlani žiri kojeg čine eminentni književni teoretičari i pisci iz regiona, imao je neverovatan zadatak - na konkurs je pristiglo 1650 priča, od čega je 1250 priča ispunjavalo propozicije date konkursom.

Ovaj nesvakidašnji odziv svedoči da je konkus bio dostupan zaista najširoj javnosti u celom regionu. Međunarodnu književnu nagradu Vranac - Najbolja kratka priča 2010 ustanovili su knjižara Karver i Plantaže sa idejom da je potrebno na nov način promovisati savremeno stvaralaštvo i pokazati potrebu za stvaranjem novih “saveza” koji podstiču najstajanje umetničkih dela.

U predgovoru knjige Enver Kazaz, teoretičar književnosti iz Sarajeva piše :

"Upravo to okretanje malom, marginalnom, diskirminiranom, isključenom i autsajderskom obilježava ovu knjigu od tridest priča autorica i autora koje su izabrane između njih preko 1250 što su prispjele na ovogodišnji Karverov konkurs za priču sa govornog područja BiH, Srbije, Hrvatske i Crne Gore. Pri tom, postapokaliptični i postjugoslavenski prozni senzibilitet nov je u svakom pogledu u odnosu na zatečeno književno stanje. On ne pristaje na nacionalističkom ideologijom povučene kulturne i svake druge granice, odbija saučestvovati u produkciji tranzicijske socijalne nepravde, ne vjeruje u metanaracijski sistem neoliberalizma, a otkriva čitav niz novih identiteta koji se pojavljuju na socijalnim beznađem obilježenoj društvenoj pozornici. Govoreći u ime poniženih i uvrijeđenih društvenih grupa i individua, taj novi senzibilitet okreće se od postmodernističke distopije kao utopizmu nove osjećajnosti, ka igri i treperenju emocija, jer su još jedino one ostale izvan dosega novih i starih ideoloških moćnika i njihovog vampirizma, bio on nacionalistički ili merkantilističko-konuzumeristički."

Autori trideset najboljih kratkih priča, po odluci žirija u kojem su bili Enver Kazaz, Teofil Pančić i Božo Koprivica, su :

Jelena Štetić (Zemun, Srbija),

Raša Kominac Radoslav (Beograd, Srbija),

Veljko Bosnić (Svilajnac, Srbija),

Marko Dejanović (Zagreb, Hrvatska),

Dudić Ilijaz (Tešanj, BiH),

Almir Alić (Tuzla, BiH),

Josip Mlakić (Gornji Vakuf, BiH),

Aljoša Ljubojević (Bjeljina, BiH),

Lana Bastašić (Banja Luka, BiH),

Edin Sarač (Heerenberg, Holandija),

Amir Alagić (Pula, Hrvatska),

Vedran Lopandić (Tuzla, BiH),

Dejan Ognjanović (Niška Banja, Srbija),

Damir Ocvirk (Pula, Hrvatska),

Hrustić Fuad (Gradačac, BiH),

Ksenija Kušec (Zagreb, Hrvatska),

Jasna Žmak (Zagreb, Hrvatska),

Ivan Jovanović (Schererville, USA),

Damir Šabotić (Ilijaš, BiH),

Branko Dedić (Županja, Hrvatska),

Vladimir Basić(Zagreb, Hrvatska),

Ilija Đurović (Podgorica, Crna Gora),

Vjeran Kovljanić (Sisak, Hrvatska),

Pavle Zelić (Beograd, Srbija),

Franjo Janeš (Zagreb, Hrvatska),

Milan Marinković (Niš, Srbija),

Nastasimir Miško Franović (Petrovac, Crna Gora)

i Radmila Ercegovac (Novi Sad, Srbija).

Knjiga Izvan koridora - Vranac, Najbolja kratka priča 2010 biće promovisana 23. juna na otvaranju festivala Odakle zovem, Podgorica 2010. a nagrade saopštene i dodeljene poslednjeg dana festivala u vinskom podrumu Plantaža u Šipčaniku 27. juna u 12h.

---A sad opet ja:

Priča s kojom sam konkurisao zove se DAGON, BOG SRBA, i predstavlja moj pokušaj spoja niškobanjske lavkraftijane sa oštrom satirom na stanje stvari u Srbiji, a i šire. Naišla je na podeljene reakcije prijatelja kojima sam je do sada slao, ali meni se čini da nije loša, i da uspeva u onome što je nameravala da uradi. Drago mi je da je i žiri na VRANČEVOM konkursu prepoznao neke kvalitete u njoj.

Čisto sumnjam da ima ozbiljne šanse da se plasira u top-3 (pa da se, tako, počasti i sa nešto novčanica, a ne samo slavom), ali – tko zna. Videćemo za nekoliko nedelja.

Inače, od kolega koji mi društvo prave u ovoj zbirci poznajem jedino Pavla Zelića, koji je, kao i ja, znan kao 'žanrovac' (SF, horor). Ne znam čak ni ovog Nišliju. No, nadajmo se da će biti prilike za upoznavanja...

NE-HORORI, NE BAŠ NEKI (2)

evo još kratkih osvrta na novije filmove koje sam po prvi put pogledao u prvih 5 meseci ove godine.

uglavnom se radi o naslovima koji nisu bili dovoljno dobri ili barem zanimljivo loši da bi zavređivali poseban osvrt, uz nekoliko izuzetaka koje prosto nisam stigao da ispratim kad su se pojavili, a posle ih zatrpali svežiji naslovi.

prvi deo ovog pregleda nalazi se OVDE.

THE GHOST WRITER

Roman Polanski

UK/GER, 10

**(*) 3-

ok je polanski ali očekivao sam više: fali mi excitement, intensity, involvement a vala i neki malo jači i udarniji twist. prilično to linearno i peške ide ka tom kraju, uz mestimičnu blagu zabavu na nivou excentričnih likova i detalja, i jednu dobru saspens jurnjavu na trajektu. ipak, završna scena je zaista vintage cynical polanski at his best.

NUNTA MUTA aka MUTE WEDDING

Horatiu Malaele

ROM, 08

**(*) 3-

ziheraški pokušaj da se unovči na talasu novorumunskog filma, ali – na svu sreću! – ne kroz već ustaljeni sirotinjsko-socijal-dokumentaristički fazon, nego više kroz površno barokni kusturičasti fazon (koji je, ako ništa drugo, bar malo lepši za oko)! istorija, politika, bizarne anegdote, slikoviti likovi, cirkusi, klovnovi, džinovi i kepeci itd. umereno slikovito i zabavno na nivou detalja, skečeva, pošalica, ali u suštini previše proračunato (a opet nedomišljeno!), neubedljivo i emotivno praznjikavo. govori o pokušaju seoske svadbe baš na veliki dan žalosti. da li će zvanice uspeti da ne zveckaju viljuškama tokom neme ponoćne ceremonije? da li će muzikanti uspeti da odsviraju nešto na svojim zatomljenim, prigušenim instrumentima? da li su ruski tenkovi u blizini?... završetak je naročito traljav, a okvirna priča (sadašnjost) posebno je veštački nalepljena.

THE HORSEMAN

Steven Kastrissios

AUS, 08

**(*) 2+

nasilje radi nasilja u još jednoj konvencionalnoj priči tipa 'silovali ste mi i ubili ćerku, saću da vam vadim zube i sitna crevca, polagano'! kamera je vrlo sirotinjska, sve to ne prevazilazi jednu prosečnu B-exploataciju, brutalnosti ima dovoljno za one kojima je to dovoljan razlog za gledanje, ali... fali tu duše, smisla, poente. krajnje simplifikovani, linearni, isprazni sadizam.

CARGO

Ivan Engler,

Ralph Etter

GER, 09

**(*) 3-

eh, žali bože zaista spektakularne i originalne scenografije i vrlo dobrih viz. efekata u ovom ambicioznom, a nedomišljenom SF-u koji se raspada sve više kako odmiče prema kraju. ipak, preporučujem gledanje samo zbog davno neviđenih pompeznih SF prizora unutrašnjosti broda vrlo maštovito i nekonvencionalno dizajniranog, kao i nekih drugih vrlo nadahnutih dizajnerskih detalja (kriogenske kapsule, recimo, itd). dakle, otpustite scenariste, a dizajnerima scenografije i efekata dajte bonus.

L'ENFER de Henri-Georges Clouzot

Serge Bromberg,

Ruxandra Medrea

FRA, 09

*** 3

pažnje vredna priča o propasti jednog filma kome nije bilo suđeno da nastane zbog bandoglavosti, preumišljenosti i besciljnosti svog prenadrkanog, a šupljeg autora, inspektora kluzoa. iskren da budem, taj njegov zaplet teško da je obećavao masterpis koji su svi očekivali (stvarno ne znam zašto?), ali ta pričica o nekom ružnom i glupom antipatičnom idiotu koji ima prepičketinu od žene (!!!) pa zato gori od ludačke ljubomore teško da je mogla biti nešto više od zabavne fusnote u istoriji filma. naime, kluzo je na umu imao neke zaista neviđene i ambiciozne viz. efekte za dočaravanje rastakanja percepcije ovog paranoika i manijaka, i primeri toga koji se vide u ovom dokumentarcu zaista vrede dovoljno za sebe. (inače, mada lepe za oko, te šarene laže kojima se kluzo igrao su u principu ćorsokak – raspad uma jednog čoveka može se mnogo suptilnije, filmski prikazati, kao što su npr. hičkok i polanski pokazali bez ikakvih nadrkanih spec. efekata!) a inače je zabavno rekonstruisati kako i zašto se film raspao: iz forenzičkog materijala jasno se vidi da ovo nije bio 'ukleti' film a la gilijamovog ČOVEK IZ LAMANČE itsl. koji su propali zbog prirodnih nedaća, bankrota i ne znam kakvih viših sila. L'ENFER je propao zato što su ambicije reditelja bile daleko veće od njegovih moći + zato što je bio svinja od čoveka prema svima, uključujući tu pre svega glavnog glumca koga je praktično oterao sa seta.

POUR ELLE

Fred Cavayé

FRA, 08

**(*) 3-

odlični glumci donekle prodaju inače jednostavnu i nenadahnutu pričicu o pokušaju tatka da svoju nepravedno uapšenu i ćorkiranu ženicu po svaku cenu izvuče iz zatvora. uprkos konvencionalnim prizorima u kojima on na jedan zid svoje sobe lepi 300 fotografija, mapa, skica i drugih artija, na kraju se njegov plan svede na toliko neverovatno neubedljivu i how convenient strategiju da je to uvredljivo po publiku! znači, džaba svi ti rasporedi, kamere, obezbeđenja, kad se sve svodi na to da mu žena ima dijabetes, da je spec. vozilom teraju u nekakvu bolnicu, i da je to toliko neobezbeđeno da ovaj muž može da u ta kola upada po volji, podmeće nekake papire tamo, itd. dok usamljeni vozač ćereta sa medicinskim sestrama. osim toga, krajnje razrešenje je ravno i prazno, i na kraju čovek samo slegne ramenima. aha, i šta onda?

(spojler: sve vreme sam se nadao ciničnom twistu u kome se otkrije da, nakon svih peripetija, ispadne da je njegova žena ipak bila kriva za ubistvo. ali ne, ovi nisu imali muda da diraju u to. savršeno neubedljiva priča o tome kako je ona završila u ćuzi, koju niko normalan ne bi popio, na kraju ispadne istinita, dobrice su neokaljane i mogu da idu ka zalasku sunca tuđeg neba koje će ih ipak grejati malo bolje od francuskog...)

ANTIQUE aka Sayangkoldong yangkwajajeom aentikeu

Kyu-Dong Min

KOR, 08

**(*) 3-

luckasto romantična blago morbidnjikava barokno šarena komendijica o gej poslastičarima (!), tajnim prošlostima, borbama ega, ljubavnim trouglima i mnogouglima... malkice predugačka, rasplinuta i definitivno nije za svačiji ukus, prezaslađena i predekorisana kako samo korejci umeju da nakite, ali... ima neki bizarno-blesavi šarm u ponekim momentima da može vredeti truda.

THE GUERNICA TREE aka L'arbre de Guernica

Fernando Arrabal

FRA/ITA, 75

**(*) 2+

standardno nadrealni blesavi arabal, ali u ovoj inkarnaciji ipak suviše otvoreno političan, prenaglašeno levičarski, banalno i zastarelo 'provokativan' tako da ipak deluje kao jodorovskijev mlađi brat ometen u razvoju. umerena preporuka za ljubitelje neonadrealizma i nesvakidašnjih prizora poput seksa zgodnih žena i kepeca, gole dečurlije koja trčkaju oko majke hrabrosti, revolucionarnog nasilja, eksplicitne antikatoličke blasfemije itsl. ali sve je to oh so 1970s da baš žešće škripi kad se gleda danas (za razliku od ipak nešto univerzalnijih i filmski bogatijih masterpisa koje u približno isto vreme potpisivao jodorovski).

THE ECLIPSE

Conor Mcpherson

IRE, 09

** 2

ovo je prvi film meni znan koji se dešava tokom – književnog festivala! teško je zamisliva dosadnija pozadina, sem eventualno za neku priču roberta ajkmana – a ovo je daleko od toga. iako postoje neki hintovi natprirodnog, sve se svodi na jednu sasvim prizemnu, bezveznu i traljavu romansu uz malo besciljnih interludija pijane bestseler copine od pisca koja tu dođe da vređa i jebe sve ostale (taj deo su baš super pogodili; to isto se dešava svake godine na književnoj koloniji u sićevu, blizu niša, a i drugde). sve je ovde prilično proizvoljno, i ti jeftini jump-scareovi uz preglasne zvukove, i ta ni ljubav ni neljubav koja se rodi između vozača i piškinje, i sve. no, lepa je irska, i dobri su glumci.

KICK ASS

Matthew Vaughn

USA, 10

*** 3-

pitko i ljupko, ali plitko i nepotrebno prežvakavanja superherojskog diskursa za 21. vek tako da se znojavi superherojski triko izvrne naopačke i ponovo obuče na netuširano podznojeno telo, i da se to onda prodaje raji kao 'reinventing superheros' or some such crap. znači, krećemo klasično: ružno pače, trapavo, nesposobno, nikakvo – odjednom stekne nekakve 'moći' (ovde pod navodnicima, ali nije da mu njegova umerena otpornost na bol nije od pomoći), a onda se, nakon tog kvazi-realističnog uvoda, vrlo brzo (kako to obično bavi, ma koliko nam inače početak gudio o realizmu i 'stvarnom svetu' as opposed to 'the comic book world') spusti niz tobogan potpuno artificijelnog, nameštenog, i sigurnog, stilizovanog sveta u kome meci pogađaju samo zle momke, u kome nema rikošeta, u kome polomljena rebra ne bole, u kome dolazi spas u zadnji čas, i sve ostalo sasvim prema knjizi SUPERHEROES 101, bez ikakvih bitnijih iskoraka iz tog masterplana. ah da – neka teen curica ovde kolje zlikovce namrtvo. wow. revolucija! u čaši ustajale vode. no, šarmantni nosioci glavnih uloga + naprasno mi simpatični nik kejdž (!) čine ovo jednom solidnom bozom za ubijanje vremena u trenucima kada je mozak previše 'vruć' da bi gledao neke zaista ozbiljne filmove.

NE-HORORI, NE BAŠ NEKI (1)

evo kratkog osvrta na novije filmove koje sam po prvi put pogledao u prvih 5 meseci ove godine.

uglavnom se radi o filmovima koji nisu bili dovoljno dobri ili barem zanimljivo loši da bi zavređivali poseban osvrt, uz nekoliko izuzetaka koje prosto nisam stigao da ispratim kad su se pojavili, a posle ih zatrpali svežiji naslovi.

PONYO ON THE CLIFF

Hayao Miyazaki

JAP, 08

**(*) 3-

sve je to lepo i krasno i mijazakijevski dražesno, može se pogledati, ali nema ni likove ni situacije koji bi zaista bili memorabilni, sem jedne odlične scene jurnjave sa poplavom koja se desi u prvoj trećini, i sve do kraja ne bude ništa ni približno tako vizuelno nadahnuto.

THE ACCIDENT / Yi ngoi

Pou-Soi Cheang

HK, 09

**(*) 3-

rutinski hongkonški triler koji krasi zabavna premisa (ubice-inscenatori, asasini putem fejk 'nesreća') i neke zaista fascinantno izvedene sekvence, ali sve se to ne drži na okupu jer nema likove, temu, niti duh koji bi to držali iznad solidnih rediteljskih egzibicija.

LOVELY BONES

Peter Jackson

USA, 09

**(*) 2+

izvanredan početak, vanredno dobrih i napetih i jezivih i tužnih prvih pola sata – dok se neumitnost prikrada i dovodi do pogibije gl. junakinje – a onda se sve to raspadne kad krene nju-ejdž hipi onostrani 'reach for the light' bullshit te dramaturško-tonalna iskakanja bez trunke koherentnosti – od horora do slepstika, od spilbergovski prezaslađene fantazije do napetog trilera, od porodične drame do morality tale-a... bar 5-6 žanrova je ovde smućkano u blenderu, a rezultat je samo otužna besciljna besmislica sa nekoliko nezasluženo, nepotrebno odličnih saspens pa čak i horor scena.

ARMORED

Nimrod Antal

USA, 09

** 2

nimrod je isporučio jedan već u premisi besmislen i neubedljiv film koji snaga njegove okej režije i solidnih protagonista ne može da nosi – jer su potonji uglavnom protraćeni, a tupavi, nelogično usiljeni zaplet je neverovatno uninvolving.

IN THE LOOP

Armando Iannucci

UK, 09

*** 3-

ovo je vrlo dražesna i zabavna satira, ali je u određenim krugovima precenjena kao ne znam kakvo postignuće. meni je to delovalo kao 3-4 epizode neke gledljive tv serije izmixovane u 'celovečernji' film – sasve tim zamornim kadriranjima, frenetično-histeričnom kamerom i brzom montažom karakterističnim za taj novi 'salata-montaža' kvazifilmski pristup. dakle, duhovito je to, vredi pogledati, a provale se toliko brzo smenjuju da ovo valja gledati sa engleskim titlovima, vrlo pažljivo, i sa 'pauzom' spremnom, ako hoćete da sve pohvatate.

PALIMPSEST

Konrad Niewolski

POL, 06

** 2

natmureni, sumorni i čemerni triler o još jednom liku sa lošim sećanjem i sumnjivim identitetom koji će na kraju da otkrije da je on sam ubica za kojim traga. yawn! vizuelno je to skoro zamorno monohromatski zelenkasto, ali ta činjenica samo dovodi do toga da film još sirotinjskije izgleda. neznatno zanimljivo zbog svog euro-krem pristupa, ali – nedovoljno za preporuku.

TAKING OF PELHAM 123

Tony Scott

USA, 09

*** 3-

rutinski okej holivudski repertoarski akcijaš za solidno utucavanje vremena i strogo jednokratnu upotrebu.

UN PROPHETE

Jacques Audiard

FRA, 09

*** 3+

odlična zatvorska drama, sjajno odglumljena i fino usnimljena, sa jakom dozom napetosti i najmanje jednom memorabilno brutalnom scenom mučnog krvoliptanja. istina, razvojni put ovog musli šnajdera ide previše po 'how convenient' ruti, ali – bože moj, podnošljivo je. ovo je jedan od gledljivijih predstavnika inače mrskog mi kvazidokumetarističkog stila. ako ništa drugo, ambijent i likovi i ne dopuštaju zloguke 'duge kadrove': nema vremena za meditaciju, treba preživljavati u ovoj klaustrofobičnoj gužvi!

A SERIOUS MAN

Joel Coen

USA, 09

*** 3-

izgleda da ću morati da ovo repriziram jer mene braća nisu kupila ovom samo umereno zabavnom, ali prozirnom egzibicijom njihovog božjeg komplexa i sadističkog iživljavanja nad sirotim likovima (jevrejima)... svakako vredi gledanja, ali koliko, tačno – moraću da overim još jednom.

THE MEN WHO STARE AT GOATS

USA, 09

** 2-

jezivo neduhovit, staromodan, uninvolving, trapav i tupav film: prosto da se čovek rasplače od toga koliko je misguided i neuspeo u svojim pokušajima da bude kurentan i duhovit. kakva blamaža za glumce!

STARFISH HOTEL

John Williams

JAP, 06

*** 3

vrlo dopadljivo ludilo za ljubitelje sporijeg artsy pristupa u ovoj drami-trileru-misteriji u kojoj se stvarnost, san i fikcija (proza) mešaju na nekonkluzivne i tajanstvene načine. japanski dejvid linč, ne baš na svojim vrhuncima, ali sasvim pristojno osoben i unikatan da zaslužuje preporuku za ljubitelje ove vrste filma.

SHERLOCK HOLMES

Guy Ritchie

USA, 09

*** 3

kako smo se bojali, dobro smo se udali. istina, ne znam baš zašto se ovo zove 'šerlok holms' – mogli su da izmisle nekog drugog junaka u ovom istom periodu; nevezano za to, junaci, odnosi, situacije, akcija, efekti – sasvim su na nivou jednog blago natprosečnog holivudskog produkta sa nedovoljno duha da postane klasik, ali sa dovoljno dopadljivih elemenata da se može lagodno pogledati. možda bacim pogled i na nastavak, ako ga bude bilo, ali znam da neću žuriti.

TSAR

Pavel Lungin

RUS, 09

**(*) 3-

od autora remekdela OSTRVO očekivao sam mnogo, mnogo više. avaj, ovo je ili suviše hermetično-ruski film (u smislu da je potrebno daleko veće poznavanje njine istorije, a naročito ivana groznog) ili je, javlja mi se, dramaturgija suviše nekoherentna, all over the place, sa nedovoljno fokusiranim likovima, odnosima i pričom – više deluje kao kolaž scena nabacanih iz neke mega-tv-serije, nego li kao razvijena priča sa uzrocima i posledicama koji nose neku intelektualnu i/ili emotivnu težinu.

ZMORY

Wojciech Marczewski

POL, 79

**(*) 3-

košmarni naslov ipak ne upućuje na fanta-horor, kako sam se nadao – u pitanju je 'samo' jedan pristojan 'coming of age' film u kome posmatramo odrastanje jednog dečaka od nestaška preko poete do maltene revolucionara, u stalnom sukobu sa autoritetima (sjebana familija, surova škola i još stroža crkva). jaki vizuelni kvaliteti i vrlo literaran ugođaj čine ovo solidnim gledalačkim iskustvom, ali ne očekujte preveliki emotivni involvement ili intelektualni pay-off, pošto je ovo, u krajnjem saldu, ipak previše lokalan film, namenjen pre svega poljacima koji su odrastali u prvoj polovini 20. veka. ipak, sočne inscenacije i zaista bogata kamera (karakteristična za poljake) te pojedine univerzalne situacije s kojima se možete identifikovati čine ovo umereno preporučljivim delcem.

UNFORGIVEN

Clint Eastwood

USA, 92

*** 3

(mnogo) više sam očekivo, ali me 'snaga' ove konkretne priče nije ponela koliko bi trebalo, i jedino ono što sam istvud uspeva da iznese na svojoj (glumačkoj) grbači uspeva da proda deo priče, inače... prilično 'couldn't care less' plot, sa tankim konsekvencama i skoro antiklimaktičnim završetkom.

AUGUST IN THE WATER

Sogo Ishii

JAP, 95

**(*) 3-

predugo sam čekao da ovaj film dragog mi japanskog reditelja postane dostupan sa eng. titlovima – na kraju, avaj, to nije ni blizu remek delima kakva su mu ANGEL DUST i GOJOE, ali je, ipak, vrlo uživanjcijski, prepoznatljivo išijevski film. teško je to prepričati, a pročitan zaplet daje ionako krivu sliku o ovome, jer zvuči mnogo bolje i potentnije (i drugačije) od onoga čime se film pretežno bavi. glavni aduti su zaista unikatne inscenacije i vizuelizacije, hipnotički ritam i zadivljujuće eterična, nezemaljska atmosfera koju iši d kiler i ovde uspeva da ovaploti kao malo koji majstor. voleo bih da neko sa većim interesovanjem za zaplet i linearnost uzme ovu premisu i od nje napravi nešto američkije, ali mi je veoma drago što i ovaj i ovakav film postoji. ipak, za većinu 'noralne' publike ovo će biti presporo i nedovoljno zanimljivo, pa zato – oprez.

LIFE DURING WARTIME

Todd Solondz

USA, 09

** 2+

oh, how the mighty have fallen! zar je ova patetična pantljičara od neuspelih, napadno transparentnih i militantno neduhovitih 'skečeva' sa pamfletaški-prozračnim parolama dostojan nastavak remekdela HAPPINESS? podseća me na neke od najgorih epizoda iz najnovije sezone SOUTH PARKA po svom 'I'm so shocking, I'm so current, I'm so critical' napadno samosvesnom atitjudu. karikature. parole. fraze. tuga. smor.

ENEMY TERRITORY

Peter Manoogian

USA, 87

**(*) 3-

dugo mi je ovo hvaljeno kao ne znam kakav skrajnuti klasik kojeg sam ja, u svojim mlađim, i snobovski-probirljivijim danima (kako ispade: mudro) zaobišao kada je postojao na originalnom vhs-u. a kada ga najzad odgledah – pih, džaba su krečili. ovo bi trebalo da bude nešto kao WARRIORS u stambenoj zgradi u getu. avaj, karikature od likova, bezvezne situacije, nesposobni (i nedovoljno preteći) zlikovci i nememorabilne scene akcije čine sve ovo jednim tek jedva-solidnim treš akcijašem za neprobirljive. nešto dinamičniji i zabavniji za oko u svojoj zombi reinkarnaciji, kao LA HORDE.

(nastaviće se...)

Djordje Kadijević: razgovor o filmu ŠTIĆENIK

u sredu 26.05.2010. u studentskom gradu, u okviru serije 'skriveno u lišću' (metafizika i estetika horora), razgovarao sam sa đorđem kadijevićem nakon projekcije njegovog manje poznatog i nepravedno skrajnutog tv filma ŠTIĆENIK, prema priči filipa davida.

to je bio povod za još jednu nadahnutu kadijinu govoranciju - o pesimizmu, smrti, filipu davidu, metafizici, nastanku 'priča tajanstva i mašte', procesu adaptacije, dušanu janićijeviću, o drugačijoj, zapadnoj, gotskoj svetlosti koje nema u srbiji, o ekipi i procesu snimanja filma, o direktorima fotografije (branku ivatoviću i o petku), o razlici između poetske fantastike i horora, a tu su i anegdote sa snimanja (pijani glumci, ludi kaskaderi...) itd.

ko je kadiju slušao ranije, ili ko ga je gledao na tv, ili skinuo sa ovoga bloga neki od audio-zapisa njegove priče, zna koji je to nivo lucidnosti, pameti i kvaliteta razgovora. svaka od njegovih govorancija može da se doslovno transkribuje i objavi kao mini esej.

publika se nije isticala onom brojnošću kao u domu omladine pre par meseci, kada je sala bila skoro puna – izgleda da je prelazak preko mosta i dolazak na novi beograd za većinu beograđana nepremostiva trauma.

ovog puta u maloj sali u studenjaku bilo je oko 25 najhrabrijih, avanturističkih posetilaca, ali oni su, kao i uvek, kadiju odslušali u grobnom strahopoštovanju, sa skoro opipljivim uživanjem i divljenjem, bez trunke meškoljenja ili šaputanja ili korišćenja mobilnih telefona i sl. znakova dosade ili nestrpljivosti.

zbog toga mislim da je i audio zapis njegove priče vredno svedočanstvo o nazorima možda i najboljeg živog srpskog reditelja, relevantno kako za razumevanje horora kao žanra (i njegovih varijeteta; istina, uz ogradu da kadija ovde iznosi jedno pomalo problematično i prevaziđeno gledanje na distinkciju između horora i 'poetske fantastike', pri kome se horor svodi na klanje noževima i sekirama...) tako i za bliže poimanje srpske kinematografije.

o kadiji je, inače, odličan esej napisao moj novokadrovski kolega i su-priređivač zbornika, ivan velisavljević, u najnovijem (šestom) broju magazina TFT kojeg izdaje službeni glasnik, i koji se po ceni od 400 din može kupiti u ponekim knjižarama, a svakako onima koje drže izdanja sg-a. istina, za sajt 'novi kadrovi' najava ovog dešavanja nije bila dovoljno relevantna niti značajna da bi se njome remetila samopromocija novog uredničkog dueta, ali to je već neka druga priča.

posle kadijine priče neki poštovaoci njegovog dela tražili su da se slikaju s njim, a onda je on morao da požuri nazad svome domu, dok su neki od okupljenih nastavili da se druže u prijatnom studentskom ambijentu sve do poslednjeg busa ka gradu.

na fotografijama zahvaljujem ivanu tomiću.

TETSUO THE BULLET MAN (2010)

imam veliko zadovoljstvo da vam predstavim exkluzivno za ovaj blog napisan prikaz najnovijeg filma velikog japanskog genija, šinje cukamota.

autor texta je pratilac ovog bloga, Predrag Delibašić, kome zahvaljujem na hitroj reakciji i dojavi prvih impresija o ovom vrlo nestrpljivo iščekivanom naslovu!

dakle, rivju by Predrag Delibašić!

Shinya Tsukamoto spada u red japanskih režisera koje zaista cenim i čiji rad se trudim da pratim što je detaljnije moguće. Mislim da svega dva i po filma od njegovog bogatog opusa nisam pogledao i gotovo sve redom mi se sviđa, sa izuzetkom NIGHTMARE DETECTIVE, sa čime se urednik ovog bloga svakako neće složiti, hehehe… (neće, hehehe – prim. ur.

+ ali ozbiljno, ne/dopadanje je privatna i subjektivna kategorija, te je kao takva izvan bilo kakvog ne/slaganja. ja se mogu ne/slagati sa nekim stavovima, ali ne i sa ne/dopadanjem, koje je kao privatni, neobrazloženi stav sasvim legitimno – p.s. prim. ur.)

Poslednjih nekoliko godina sam, što privatno a što baveći se muzikom, dolazio u Japan jedno 6-7 puta i svaki put bih bio oduševljen bogatim kulturnim programom u Tokiju i okolini (gde najčešće boravim). Nažalost, vrlo često se moje sopstvene obaveze podudaraju sa onim što bih voleo da vidim, pa sam srećan da sam ovoga puta uspeo da pogodim glavni zgoditak i nađem se u Japanu u vreme premijere Tsukamotovog novog filma TETSUO THE BULLET MAN.

Siguran sam da većina posetilaca ovog bloga znaju šta su TETSUO THE IRON MAN i TETSUO II BODY HAMMER. Ja lično sam bio iznenađen kada sam čuo da Tsukamoto sprema i treći deo, 18 godina nakon drugog, a još vise iznenađen kada su mediji javili da će film ovoga puta biti na engleskom. Tačnije, ta činjenica me je blago razočarala. Svejedno, sa velikim nestrpljenjem i iščekivanjima sam otišao u bioskop da odgledam ovo delo.

Bioskop je, kao i mnogi ovde, u sklopu tržnog centra, ima 13 projekcionih sala. Ova u kojoj se prikazivao BULLET MAN ima 26 redova sa po 30 sedišta svaki. Na prvoj projekciji u 11.30 ujutro sam bio ja i još dvojica "Tsukamoto otaku-a" – jedan od kojih je sedeo u prvom redu, a drugi dva reda ispred mene. Sva trojica smo sedeli tačno u sredini.

Pre filma išli su "previews" za nekoliko filmova, od kojih novi film Beat Takeshia izgleda super, kao i neki novi japanski horror KYOFU.

Elem, toliko o tome. Film je počeo, ja sam se uvalio u udobno sedište i bio spreman za vožnju. Narednih 60-ak minuta bilo je kao na toboganu smrti – intenzitet filma je bio na maksimumu i nije bilo moguće odupreti se vizuelno/zvučnim užicima koje ovo delo donosi.

Priča kao sama priča nije važna, ali ukratko: stranac u Tokiju i žena mu Japanka imaju sina koji biva ubijen (od strane samog Tsukamotoa, čiji se lik u filmu zove "The Guy"). I onda kreće ludilo. Ali, kao što rekoh, priča je, kao i u ostalom u oba prethodna TETSUO filma, u drugom planu. U prvom je kako film izgleda i, što ne može da se odvoji od toga, kako film zvuči. Na oba polja to je čista desetka!

Prva dva dela sam poslednji put gledao pre nekoliko godina i to na DVDu, pa sa ove distance, kao i zbog činjenice da sam BULLET MAN gledao u bioskopu, moram da priznam da film i izgleda i zvuči mnogo bolje. Boja je skoro crno bela, monohromatična, sa nekoliko sekvenci u punoj boji. Kamera i efekti, kao što se može očekivati, samo još sumanutije. Zvuk… Pa, ne znam jesam li ikad čuo išta bolje, od samog soundtracka do zvučnih efekata. Ja se ne dam lako prepanuti gledajući film, ali ovoga puta, pa ako se nisam prepanuo, onda sam makar izuzetno emotivno (pri čemu ne mislim na neke ljubavne emocije) reagovao. Kao što rekoh, film je intenzivan na kvadrat.

Gluma i dijalozi su osrednji, a na momente izuzetno loši, da ne kažem užasni. Niko od glumaca mi nije poznat, a odluka da se u filmu govori engleski je, po meni, katastrofalna. Kao i u slučaju meni negledljivog SUKIYAKI WESTERN DJANGO (zbog toga što se bez titla ništa ne razume šta glumci pričaju), tako i u slučaju BULLET MAN bilo je trenutaka kada sam se zapitao šta je glumac/glumica upravo rekao/la. S obzirom da je ton bio preglasan, čak i glavni lik je bio teško razumljiv. Najgore ja bilo kada japanska glumica koja glumi njegovu ženu, i što bi trebalo da bude očajnicki izliv osećanja o ubijenom im sinu, u stvari zvuči kao da čita jelovnik lokalne picerije na pun stomak.

Takođe, film jeste gotovo ceo na engleskom, ali pri kraju postoji Tsukamotov monolog na japanskom, koji je, svakako, išao bez titla, pa sam i tu malo propustio. Opet, nisam ni išao da gledam film zbog neke priče iliti plota. Ostaje samo da se čovek zapita čemu odluka da film bude na engleskom, naročito jer su prva dva filma odlično prošla u svetu iako su na japasnkom.

Dakle, ko je voleo prva dva filma nema razloga da ne voli i ovaj. Preporučuje se gledanje u dobrom bioskopu, DVD ili još gore divx jednostavno nije to. Trivija: u filmu je jedan od statista izvesna Silvana Petković. Srbija do Tokija!

*********

iako u svim dosadašnjim rivjuima, pa tako i u ovom, postoje naznake razloga za uzbunu, ili barem za određeni oprez u očekivanjima, i za njihovo svođenje na skromniju meru, ono u šta nemam ni najmanje sumnje jeste da će cukamoto i ovde da isporuči, u najmanju ruku, barem još jedan unikatno-impresivni audio-vizuelni ugođaj od sorte koja mi miluje dušu kao malo šta na ovome svetu, te stoga ja svoja očekivanja još uvek, i svemu uprkos, držim negde oko jake trojke (kao minimuma), pa sve do 4- kao maximuma.

siguran sam da ću film pogledati već ovog leta, divx or no divx, a do tada, PB nam je pružio dovoljno naznaka da (ne)strpljivo očekujemo priliku za druženje sa đenijem cukamotom.