GHOUL'S SHOP: Jesenja kolekcija

  

            Evo novih i starih knjiga za sve (dobre) ukuse: cijena – prava sitnica! Zainteresovani neka pišu na dogstar666 at yahoo dot com.  

U sve cene već je uračunata i poštarina unutar Srbije.

ZAVODNIK

Preostalo još oko 80 komada ovog vrhunskog domaćeg horor romana! Ne čekajte zimu... Pitanje je da li će uopšte biti II izdanje!

Napomena za čitaoce IZ BOSNE: ostavio sam 3-4 primerka romana kod mog predstavnika u BANJALUCI. To znači da sada ne morate da se gnjavite sa inostranom poštarinom i carinom koji bezveze povećavaju troškove i komplikuju stvari: dovoljno je da mi pišete na dogstar666 at yahoo dot com i ja ću vas povezati s mojim zastupnikom, kome ćete poslati 20 maraka, što je cena u koju je uključeno i ptt slanje unutar Bosne.

Cena za Srbiju: 610 din (ptt & pakovanje uračunati)

POETIKA HORORA

Poetika horora je studija koja definiše horor kao književni žanr i objašnjava nastanak i razvoj njegove poetike od gotskih romana 18. veka pa do bestselera s kraja 20. i početka 21. veka. U ovoj knjizi prikazuju se ključne faze i akteri, i analiziraju najreprezentativnija dela u kojima se ogledaju prelomne tačke u razvoju žanra: Rani gotik (Horas Volpol: Otrantski zamak), Pozni gotik (Meri Šeli: Frankenštajn), Edgar Alan Po i horor priča, Priča o duhovima ("Okretaj zavrtnja" Henrija Džejmsa), Viktorijanski neogotski roman (Drakula Brema Stokera), "Čudne priče" kosmičke strave ("Boja izvan ovog svemira" H. F. Lavkrafta), Horor kao bestseler (Isijavanje Stivena Kinga) i Savremene tendencije u hororu koje oličavaju Moderni gotik (Širli Džekson, Anđela Karter, Džojs Kerol Outs), Priča o duhovima (Robert Ajkman), Telesni horor (Klajv Barker), Psihološki horor (Robert Bloh, Tomas Haris) i Kosmička strava (Tomas Ligoti). Poetika horora prikazuje kontinuitet ali i neprestanu evoluciju i sazrevanje ovog popularnog, provokativnog i inspirativnog žanra.

U pitanju je knjiga koja na 520 strana velikog formata (23,5 x 16,5 cm) objašnjava šta je književni horor, kako je nastao, zašto je imao baš taj oblik, kako se i zašto zatim menjao i razvijao tokom dva i po veka, koji su mu najreprezentativniji predstavnici i zbog čega su baš oni. Najavu ove knjige kao i njen puni sadržaj imate OVDE.

Prodajna cena kod izdavača je 1980 din. U knjižarama će verovatno biti veća. Ja kod sebe imam 10-ak primeraka, prednost imaju zainteresovani iz okolnih zemalja (pošto Orfelin njima ne može da šalje/naplati, a ja mogu da nađem načina), pa eto - ko želi direktno od autora, s posvetom - neka se javi što pre.

Cena za Srbiju: 2.200 din (post express & pakovanje uračunati)

Cena za inostranstvo: 35 E (sa uračunatom međunarodnom poštarinom)

NAŽIVO  = PRODATO!

Ovo je poslednji extra primerak koji imam kod sebe. Kad ovo ode, otišlo je i neće biti doštampavanja.

1350 din (ptt & pakovanje uračunati)

GLUVO DOBA – Ninoslav Mitrović = PRODATO!

Već sam ranije na blogu hvalio i svojim žigom pečatirao te Zlatnim Ghoulom nagradio ovu odličnu zbirku priča srpske folklorne strave. Podsetite se tog rivjua OVDE a onda požurite da mi se javite jer imam samo još ovaj primerak knjige do kojeg će doći najbrži! Knjiga nema nikakvu distribuciju u Srbiji, pa iskoristite ovu priliku da je nabavite preko mene, bez carine i međudržavnog ptt-a.

700 din (ptt & pakovanje uračunati)

KRALJ U ŽUTOM – Robert V. Čejmbers

Kralj u žutom, knjiga na osnovu čijih je motiva nastala trenutno veoma popularna TV serija True detective, zbirka je kratkih priča američkog pripovedača Roberta Vilijama Čejmbersa, napisana 1895. godine. Kralj u žutom sastoji se od deset priča, od kojih je prvih pet zaslužno za reputaciju koju je ova knjiga stekla kao jednog od klasika horor žanra.

Pored izvornih 10 priča koje čine ovu zbirku, nju krasi i stručan pogovor dr Dejana Ognjanovića, pod naslovom JESTE LI VIDELI ŽUTI ZNAK?

600 din (ptt & pakovanje uračunati)

HORROR MOVIE HEROES    = PRODATO! 

Specijalni broj magazina RUE MORGUE u knjiškom obliku, sa etiketom RUE MORGUE LIBRARY VOL 2, pod naslovom HORROR MOVIE HEROES. "Junaci" ovog izdanja su velikani horor filma – pre svega reditelji, ali i glumci i majstori za efekte – koji su obeležili ovaj žanr, a predstavljeni su kroz intervjue, ili barem kroz reči uvaženih i slavnih kolega. Detaljnije – ovde.

Knjiga sadrži i 4 intervjua čiji sam ja autor. Evo punog sadržaja:

1050 din (zajedno sa ptt-om)

LOVECRAFT: COLLECTED ESSAYS – AMATEUR JOURNALISM

Mek povez, veliki format, 440 str.

Pisma i eseji koje je Lavkraft objavljivao u amaterskim časopisima, pre nego što je postao zvezda u WEIRD TALES, po prvi put sakupljeni u ovu knjižurinu. Tematika je različita, ali pretežno su to osvrti na prozu i poeziju objavljivanu u tim časopisima, kao i opšte stvari vezane za novinarstvo, etiku, estetiku, poetiku... 

1400 din (ptt uračunat)

            MANDAT – Franc Kafka  = PRODATO!

            Iz zaostavštine.

Izbor iz Kafkine zaostavštine obuhvata period 1916–1923. Autobiografski zapisi donekle popunjavaju praznine u dnevnicima. Preko 160 dosad neprevedenih aforizama i razmišljanja ocrtava obrise Kafkinog duhovnog sveta i neretko daje jezgrovite komentare naizgled neuhvatljive idejne osnove njegovih fikcionalnih dela. Razvijajući čitav spektar karakterističnih tema i motiva, Proza razotkriva sve bogatstvo ideja izniklih iz raskošne, kraljevske mašte, apsolutno bez premca u književnosti dvadesetog veka.

350 din (ptt uračunat)

TRAKTAT O ČIŠĆENJU PASULJA – Vjeslav Mislivski   = PRODATO!

Kako odoleti knjizi s ovakvim naslovom? Nikako!

            Roman “Traktat o čišćenju pasulja” (2006) uglednog poljskog pisca Vjeslava Mislivskog svojevrsna je ispovest glavnog junaka koji, obraćajući se misterioznom strancu, pokušava da sumira svoj život. Pripovedač se pita koliko je na njegov život uticala sudbina i koliko su njegovu ličnost oblikovali traumatični događaji iz detinjstva, a koliko istorijska zbivanja u njegovoj rodnoj Poljskoj. Roman Mislivskog predstavlja neku vrstu meditacije o ulozi sudbine i sreće u ljudskom životu. To je divna, veoma mudra knjiga, koja čitaoce mami da joj se neprestano vraćaju.

            Izdao CLIO, tvrd povez, njihova cena: 1320

            Moja cena: 500 din (ptt uračunat)

GLASOVI - Sulejman Fajad   = PRODATO!

Dok čitamo ovaj duhoviti i živopisni roman o kulturnim razlikama evropske i arapske civilizacije, ne slutimo da nas njegov autor, ugledni egipatski pisac i intelektualac starije generacije Sulejman Fajad, vodi ka epilogu koji je istovremeno zapanjujući i jeziv.

            Izdao CLIO, tvrd povez, njihova cena: 770

            Moja cena: 400 din (ptt uračunat)

HISTORY OF THE BRITISH AND AMERICAN CIVILIZATION - Aleksandar B. Nedeljkovich 

Ovako autor, dr ABN, opisuje svoju knjigu: "To je autorovo zhivotno delo, koje sumira njegovo ukupno poznavanje ove oblasti i njegov pogled na svet (a ima i poprilican broj po glavlja o knjizhevnosti, ali, kratkih; naucna fantastika, horor i fantazija su dobili ono mesto koje, po svojoj knjizhevnoj vrednosti, realno zasluzhuju). Knjiga je izrazito futurski i internetski orijentisana, a poslednje dve reci knjige (glavnog teksta) glase: will be."

Da se ovo prodaje kao fiction, ovo bi bilo vrhunsko postmodernističko delo, na tragu HAZARSKOG REČNIKA, samo mnogo smešnije!

Pisano je konverzacijskim tonom – 'da vam čiča objasni' – koji nema ni u naznakama natruhe AKADEMSKOG PISANJA: ni fusnote, ni citati, ni izvori/autori ne navode se za (mestimično VRLO slobodne i extravagantne) tvrdnje i tumačenja, što svemu tome daje ton (i vrednost) kafanske rasprave. Znači, uzeo čiča banku i priča li priča o istoriji Engleske, Amerike i Srbije, istovremeno.

Vidite: Dr Nedeljković u svom UDŽBENIKU, pišući o američkim nobelovcima, na njihovom spisku spontano usklikne kraj Hemingvejevog imena: 'the most deserved!' 

Vidite: u 'major authors' amer. knjiž. I polovine XX veka ABN ladno ubraja Isaka Asimova i Margaret –prohujala– Mičel (zajedno sa, zapanjujuće, Lavkraftom!) dok u 'lessers' u isti koš natrpa Paunda, Čendlera, Roberta E. Hauarda (!) i Zejna Greja zajedno sa Drajzerom i Štajnbekom!

Učite: u 'majors' iz II polovine XX veka ABN tura i Agatu Kristi i Tolkina i Karla Segana, a u 'lessers' Nabokova, Apdajka i M. Etvud!

            Unikatni smehotres!

            1.100 din (ptt & pakovanje uračunati)

            Časopisi:

SEVERNI BUNKER: temat o HORORU  = PRODATO!

U ovom časopisu, u potpunosti posvećenom hororu, možete čitati moj esej: ČEKAJUĆI NOVOG IZBAVITELJA: HRVATSKI HOROR FILMOVI, kao i niz drugih eseja i priča horror žanra. Ceo sadržaj imate naveden ovde.

400 din (ptt uračunat)

ANTIPIRAT br. 02 = HOROR SPECIJAL  = PRODATO!

Legendarno izdanje Pajkićeve sekte iz maja 2001. donosi izobilje horor materijala: Aca Radivojević na 4 ogromne novinske stranice sitnog, gustog fonta, temeljno analizira aktuelnu horor produkciju Evrope, Amerike i Azije; za tim slede 2,5 strane posvećene Dariju Arđentu, što uključuje prevod njegovog odličnog intervjua; a onda na 1,5 strani obilje teksta, prava poslastica: RAZGOVOR DARIJA ARĐENTA I DŽONA KARPENTERA... 

Ima tu i drugog blaga: definitivno najzanimljivije filmsko pisanje posle RITMA a pre CULT OF GHOUL-a!

400 din (ptt & pakovanje uračunati)

TRASH br. 4

Opskurni niški časopis kojega nećete naći izvan Niša – a ni u Nišu. Sadržaj ovog broja bogat je hororom: tu su Skrobonja ("Do poslednjeg"), Željko PSIHO Obrenović ("Otrovna gejša"), Jovan Ristić ("Opekotina") i Igor Knežević ("Tetkina obratnica"), tu je Deksa BESCELER Stojiljković ("Crv sumnje"), tu je Magični Ćira itd. Krem na torti: prevod priče Roberta E. Hauarda "Kći mraznoga diva"!

400 din (ptt & pakovanje uračunati)

GRADINA br. 38-39   = PRODATO!

Ovaj broj sadrži temat na 20-ak strana o poeziji Paula Celana FUGA SMRTI – unikatno sumorno mračnjaštvo i nihilizam + temat na oko 35 strana o ŽANRU I FANTASTICI U SRPSKOJ KNJIŽEVNOSTI koji sadrži izlaganja domaćih pisaca i teoretičara (Skrobonja, Ilija Bakić, Pavle Zelić, itd) + u rubrici prikaza nalaze se osvrti na Skrobonjinog ČOVEKA KOJI JE UBIO TESLU (2 komada).

 350 din (ptt & pakovanje uračunati) 

SLOBODANIDA – Boban Knežević

SLOBODANIDA je četvrti roman Slobodana Kneževića, poznatijeg u fandomu pod umetničkim imenom Boban.

Njegov prvi roman, ČOVEK KOJI JE UBIO LEPTIRA, izgubio me je svojom uninvolving pričom već posle 30-40 strana, i nikad ga nisam završio, a izgleda da ga se i sam autor ako ne baš odriče a ono... ima neku vrstu otklona prema tom (ne)delu.

Njegov drugi roman, CRNI CVET, bio je čitljiv i mestimično zabavan u svojoj dekonstrukciji srpskih nacionalnih mitova oličenih u Marku Kraljeviću. Nešto kao anti-fantasy anti-epic.

Treći roman, POSLEDNJI SRBIN (prvobitno ŽIVOSAHRANJENI) zvučao mi je prilično zanimljivo i kupio sam ga čim je izašao, ali zbog velikog mu obima od skoro 500 gustih strana kad god pomislim na njega, setim se neke bolje i vrednije knjige koju još nisam pročitao a čuči mi na policama, pa eto... SRBIN još čeka svoj trenutak. 

Bobanove kratke priče uglavnom su vredne pažnje i, čak i kad nisu naročite, skoro nikad nisu dosadne. Po tome je on totalni antipod SF-piscima-u-pokušaju (a zapravo daviteljima gugutki) kao što je npr. Radmilo Anđelković (kojega Boban u svojim suicidalnim trzajima često izdaje). Taj detalj, u spoju sa razumnim obimom (230 strana), pitkom formom (obilje dijaloga) i intrigantnim zapletom, sa korišćenjem poznatih, slavnih ličnosti srpske dalje i bliže istorije, naveo me je da dam šansu romanu pod inače ne baš naročito primamljivim naslovom SLOBODANIDA.

O čemu govori ovaj roman? Ukratko, smešten je u alternativnu Srbiju 2006. u kojoj je, zahvaljujući ruskoj (naravno!) tehnologiji, usavršena proizvodnja replikanata toliko superiorno ubedljivo živih da su na izgled i dodir doslovno nerazlučivi od živih ljudi. U romanu Filipa K. Dika Sanjaju li androidi električne ovce ovi stvorovi koriste se kao rudari na dalekim planetama, u neljudskim uslovima, mada imaju ograničenu upotrebu i u zabavljačkoj industriji. Kod Bobana se oni koriste isključivo za zabavu – u Zabavnom parku KARUSEL, na Ratnom ostrvu usred Beograda (što je jedna od samo četiri lokacije na celom svetu gde se koriste). Tu se posetiocima nudi prilika da svoj um privremeno presele u replikanta koji izgleda kao neka čuvena ličnost srpske istorije, i da tako, kroz te avatare, ižive neke svoje strasti koje u svakodnevnom životu ne mogu ili ne smeju. To je prilika za implicitni (ali površan i predvidiv) osvrt na Bobanov forum Znak Sagite i njegove korisnike (manje-više skrivene iza nikova i avatara) ali, još više, za obilje prvoloptaških pošalica zasnovanih na zabuni stvarne ličnosti i njene robo-replike, tipa: Dositej 'vata Isidoru Sekulić, pijani Ivo Andrić baca stolicu na Vuka Karadžića itsl.   

U svom konceptu, dakle, Boban mnogo duguje Diku, a još više svom kumu, Draganu R. Filipoviću (poznatom i kao DRF, ili Fipa) i njegovom romanu KAZABLANKA kojega je Boban objavio u magazinu Znak sagite br. 11. Fipin roman takođe svoje glavne efekte zasniva na anything goes razbijanju razlike između stvarnih zvezda i njihovih robo-impersonatora, samo što je kum Fipa upotrebio svetske zvezde (Merlinka, Bogi...) a kum Boban se usredsredio na srpske, i to ne estradne i filmske, nego istorijske (pretežno pisci i političari). 

Šta Boban radi sa ovim konceptom? Šta svoje, originalno, novo, unosi u ovu postavku? U suštini, koristi ga za plasiranje nekih tirada o Srbiji i Srbima kakve je već godinama iznosio u delu svog foruma posvećenom politici i istoriji, a tiču se srpske nesloge, srpske zaluđenosti Titom, i drugim uzrocima propasti srpstva. Te tirade, nažalost, niti su naročito originalne, niti su duboke, niti su onima koji prate forum Znak sagite nepoznate (a forum prate praktično svi relevantni domaći ljubitelji i stvaraoci fantastike). Što je još gore za umetnički dojam, plasirane su trivijalno, kroz eksplicitne replike junaka, a manje se ogledaju kroz dramaturgiju zapleta. Evo jednog od primera takvog popovanja i pridikovanja, kroz usta "Krcuna": "Ako su ovo najvažniji i najbogatiji ljudi Srbije, vode nas u ambis strelovito i neminovno. Kao što Draža hoće da baci Tita u rupu, svako hoće onog drugog da gurne nadole i umesto da se izvlačimo i pomažemo u uspinjanju, mi samo mislimo kako da onog pored sebe sapletemo" (str. 149).

Zaplet je, zapravo, krajnje problematičan, iz više razloga. Pre svega, ovo je nekakav roman alternativne istorije, jer 2006. koja se u njemu opisuje NIJE 2006. kakvu mi poznajemo. Međutim, roman propušta da nam prikaže ili bar nagovesti trenutak račvanja naše istorije u ovu alternativnu – ko je, kada, kako skrenuo poznate tokove dešavanje u ovu SF varijantu, sa replikantima i čudima? – a to je ipak sine qua non svakog dobrog romana alternativne istorije, što je dr ABN odavno apsolvirao u svom doktoratu. Toga ovde nema, što je samo jedan od faktora koji doprinosi nedokuvanosti, nedomišljenosti i nejasnoći ove igrarije (i njene poente).

Neubedljivosti ovde plasirane tolike su da se ne mogu prenebreći čak ni u jednom SF romanu (gde naivni veruju da "sve može" zato što je u pitanju fantastika): zapravo, navodna SF premisa ovde toliko je proizvoljna i fantastična da bi se ozbiljno moglo argumentovati da je ovo ustvari fantasy roman. Toliko savršeno uverljivi replikanti, nerazlučivi od ljudi, kao i umeće da se ljudska svest "vadi" iz tela i "prenosi" u mašine a onda vraća nazad, bez ikakvih posledica – sve to podrazumeva tehnologiju toliko naprednu da je alter-račvanje moralo da se dogodi u značajno davnoj prošlosti (a ne da se, kao deus ex machina, naprasno javi u nekoj "ruskoj laboratoriji" negde oko 2000-te): ali to dovodi u pitanje da li bi se, onda, dešavanja iz 1990-ih u Jugoslaviji uopšte desila i da li bi imala isti oblik koji je, na kraju, Slobu odveo u Hag.

Ali, to se mete pod tepih kao nebitno, kao i toliko drugih implauzibilnosti i neodgovorenih pitanja, kao što su sledeća.

1) Zašto je Srbija u 2006-oj ima baš toliko povlašćenu poziciju da može da ima ove replikante i zabavni park sa njima (osim Rusije ima ih još u samo tri zemlje, a Srbija je među njima!)?

2) Ko je uopšte na vlasti u Srbiji te alternativne 2006. i kako je i zašto je ta vlast dozvolila Karusel i sve to na njemu (čemu se, u romanu, Crkva oštro protivi, a Rusi nam donose). U roman use uzgred kaže da je još Sloba dozvolio Karusel (ZAŠTO?), ali dok je on u Hagu na vlasti je - KO? 

3) I kako je uopšte moguće da se jedna tako glomazna i skupa skalamerija i izvođevina, maltene u rangu Beograda na Vodi, počne da gradi SAMO DVA DANA POSLE ZAVRŠETKA BOMBARDOVANJA 2001. godine (sic)? "Rat se završio u četvrtak, a radovi na Velikom ratnom ostrvu otpočeli su u subotu," str. 48. Može to tako, ali samo u bajci, ili fantaziji.

3) Ko je to toliko voljan da Miloševića na silu, tj. na prevaru, izvuče iz Haškog kazamata a uz to je dovoljno moćan da to i izvede? I zašto bi to činio? Kome je Sloba vredan 2006. i za koje svrhe? Implicira se da su to Rusi, ali koji će im Đavo pa on? Da nije možda Mira Marković iza svega toga? Možda je ona ta baba koja se sjedinila s unukom i napravila misterioznu "čudnu devojku"?

4) Kako je i zašto Haška kaznionica za Srbe uopšte dozvolila obavljanje transfera svesti svog najdragocenijeg, najzloglasnijeg, najpoželjnijeg, odnosno krucijalnog uhapšenika? Ovo krucijalno pitanje mete se pod tepih u par nesuvislih rečenica, kao - Rusi imaju dil sa kaznionicom. Ma nemoj! Sloba je njihova Zlatna Koka, Glavni Dobitak, i ne bi ga prodali - ili doveli u opasnost njegovu upotrebnu vrednost - ni za kakve pare. Pa još Rusima! Ej, marionetski "sud" kojim diriguju Ameri - prodaje Slobu Rusima. How yes not!

Nema veze! Ovo je sve "poigravanje krizom identiteta", kako reče jedan površni čitalac na Sagiti, a "poigravanje" valjda znači da pisac nije obavezan da gradi smislen, uverljiv, koherentan zaplet, nego može da ubacuje ma koga i ma šta (mašta može svašta!) i da to mućka kako mu se svidi, izmišljajući USPUT pravila i zakone i okolnosti – uključujući tu i dve krajnje gluposti na kojima mu visi cela druga polovina romana i nejgov centralni preokret. Naime, iako se sve vreme u početku naglašava važnost da avatari budu u dometu nekakvog odašiljača nasred ostrva, odjednom se, ĆIRIBU-ĆIRIBA, ABRAKADABRA, na polovini romana, otkrije dosetka da, zapravo, "postoji tehnologija" i da se čovek koji je u Hagu, Holandija, mentalno prebaci u avatara u Beogradu! Koješta - čista fantazija, čak i u okvirima dotad opisanog sveta i njegovog fantasy novuma.

A to nije sve: ispostavi se da ako se avatar udalji predaleko od centralnog odašiljača na tom

ostrvu, desi se ludilo kakvo jedan ovakav sistem nikada ne bi dopustio. Odnosno, ko bi uopšte pustio u pogon Karusel ako je u njemu moguća ovakva začkoljica: "Kada udaljeni avatar izgubi kontakt sa centralom, svest u pokušaju povratka zaposedne telo osobe čiji je avatar bio najbliži" (str. 181). Kakva bezvezarija! Kakav hazard! I neko je napravio zabavni park koji funkcioniše sa ovakvom RUPETINOM u bezbednosti učesnika i poslovanja i svega?! Da se dešavaju sulude neželjene trampe svesti čim neko odluta dalje od dometa odašiljača?

Jedan od izrazito neubedljivih aspekata romana jeste i način na koji je autor pokušao da upotrebi jednu stvarnu, savremenu, današnju ličnost – Dimitrija Vojnova – tako da ovaj, kao, misli i oseća sve isto kao današnji Vojnov, iako se zaplet dešava u nekakvoj alternativnoj 2006-oj. Prosto ne znam odakle da počnem sa proizvoljnostima koje pokazuju da Boban uopšte ne poznaje dovoljno stvarni uzor za svoj lik – odnosno, "poznaje" ga samo preko interneta, foruma, čime puca u nogu sopstvenoj implicitnoj kritici virtuelnosti, jer pokazuje da "poznaje" samo Dimitrijevu virtuelnu ličnost, njegovog avatara. Ako nekako i pređemo preko toga da je baš Vojnov odabran za tajni zadatak, i to zato što je navodno redak primer nekoga ko je, po autoru, vrhunski vispren, pametan i upućen sagovornik da može da satima zamajava duh Slobodana Miloševića (dok je Sloba prvo u avataru sa likom Slobodana Miloševića, a zatim i Tita) a da se ovaj ne smori i/ili ne prepozna čiji je duh u avataru, potpuni je apsurd i glupost sledeći momenat. Autor učini da Vojnovu (u avataru Krcuna!) treba nekoliko minuta da prepozna jednog od svojih omiljenih glumaca: "Aleksandar Gavrić!" uskliknu Krcun. "Setio sam se, ti si Aleksandar Gavrić" (str. 147). Ovo je neoprostiv propust ukorenjen u tome što Boban nedovoljno poznaje i film uopšte, i Dimitrija konkretno, jer ovome sigurno ne bi trebalo duže od tri stotinke da u nečijim crtama lica prepozna sličnost sa likom omiljenog glumca svog omiljenog domaćeg reditelja, Žike Mitrovića kojem je tolike panegirike pisao i u tekstovima objavljenim u štampi, i u onim na internetu, pa i na Bobanovom forumu. Ali, Boban to ne zna. Ova situacija je ista kao kad bi neko uzeo mene za lik u romanu i napisao scenu u kojoj mi treba jedno pet minuta da prepoznam facu Borisa Karlofa ili Vinsenta Prajsa.

Nije ovo jedini gaf vezan za korišćenje Vojnova. Nešto kasnije vidimo sledeću smehotresnu scenu: "Krcun pogleda u udaljeni mrak ostrva koji se nazirao ponegde i pomisli na sve uplašene retke ptice i ostale stvorove koji su ovde provodili mirne dane vekovima. Možda upravo u ovom trenutku tamo napolju neki jadni leteći ili puzeći stvor izumire" (str. 151). Nevezano za bezveznost udaljenog mraka koji se nazire (kako se to mrak – nazire, pa još ponegde?), ova brižnost za "jadne leteće ili puzeće stvorove", usred jedne drastično nove i po svemu vanredne situacije, pa još pregnantne zakulisnim politikantskim tenzijama i špijunskim akcijama, zamenama identiteta i urotama unutar urota, toliko je groteskno out of character za lik kojem bi trebalo da pripada, kao i za situaciju u kojoj se tada konkretno nalazi, da je to više nego smešno. Zamislite da Džozef Koten u TREĆEM ČOVEKU, dok istražuje misteriju svog pokojnog (?) prijatelja i brine za sopstveni život, krene da razmatra i to da li labudovi i patke u bečkom parku imaju šta da jedu ili možda skapavaju od gladi u vreme posleratne nemaštine.

I da ne ulazim preduboko na pipavi teren koji Boban pomete pod tepih u pola rečenice: "...fizičke manjkavosti ovog tela koje je počeo da oseća već posle dva minuta brzog hoda," (str. 189) – ali pojedini zdravstveni problemi tog tela (o kojima je Vojnov otvoreno pisao na Sagiti, čak poredeći sebe sa likom iz filma UNBREAKABLE...) toliko su specifični i ekstremni da je totalno neubedljivo da bi čak i srpski DB čoveka sa takvim medicinskim stanjem uopšte podvrgavao ovom komplikovanom i rizičnom avatarskom procesu – procesu od kojega zavisi toliko mnogo: spas Slobodana Miloševića, koji ima da trči u telu koje ne sme da trči a još manje da padne (što u romanu čini, bez posledica)! 
A čak i ako bi to telo u nekom fiktivnom kontekstu neko podvrgnuo ovoj "trampi svesti", kad se već "avatari" neprestano pominju u romanu, naprosto je za Bobana neoprostivo propuštena prilika (koja dodatno umanjuje psihološku verodostojnost lika) to što, u datom kontekstu, ne postoji ni najmanja naznaka makar OSEĆAJA ako ne AKCIJE koja bi bila ekvivalent one scene iz AVATARA, kada invalid, prebačen u znatno većeg i snažnijeg avatara, euforično trči i skače okolo u svom novom, čitavom, atletskom, snažnom telu (što je najprirodnija i najnormalniaj reakcija svakoga u toj poziciji)! Znači, iz stvarnosti je, kao, preuzeta izuzetno specifična ličnost, a onda njene specifičnosti uglavnom nisu ni iskorišćene u romanu. I to ne važi samo za njene izrazito upadljive telesne specifičnosti, nego još više za duhovne – jer ovaj Bobanov fejk Vojnov uopšte ne izbacuje svoje trejd-mark pošalice, viceve, fazone i igre reči po kojima je svuda upečatljiv i prepoznatljiv.

A koliko je tek verovatno da jednom kelneru trebaju dva dana da prepozna opštepoznatu, idiosinkratičnu facu iz opštepoznatog, napamet naučenog filma TITO I JA? "Kelner mu govori: "Pa to si ti, momak? Zašto si opet došao?" (str. 218). Momak, kaže ovaj, i tek par dana kasnije skonta da je taj "momak" bio Dimitrije Vojnov. Čista glupost. Jok, nego je bio Vojin Ćetković.

Pored već pominjanih rupa u zapletu, odnosno fundamentalnih neodgovorenih pitanja (a naveo sam samo neka od njih – ne ulazeći, recimo, u lik "čudne devojke" koja se tu šunja, ali za čije babe zdravlje, ne znamo), romanu šteti i nesrećno odabrana fragmentarna struktura, koja dodatno rascepkava ionako nedomišljen i nepotpun zaplet, na šta se nadovezuje nepostojanje fokusa u vidu glavnog junaka – jer najbliže što glavnom junaku ovde dobijemo je nekakav De-Beovac, Boža Koprivica, očigledan Bobanov wish-fulfillment alter-ego u vidu svemoćnog puppet-mastera, koji tek povremeno proviri iz senke. Ali eto, možda ima čitalaca kojima privlačno zvuči ideja o romanu čiji su glavni likovi jedan De-Beovac i jedan Slobodan Milošević.

Ovo je velika šteta jer početak deluje iznenađujuće obećavajuće: prvih 50-ak strana ispunjeno je misterijom, akcijom, saspensom, neizvesnošću i intrigom u toj meri da verovatno predstavljaju vrhunac svekolikog dosadašnjeg Bobanovog pisanja (barem onoga što sam mu do sada pročitao). Taj složeni set-pis na početku, od početka do kraja, izuzetan je rollercoaster kakvome ima vrlo malo pandana u dosadašnjoj srpskoj fantastici. I da je roman nastavljen u tom duhu, bio bi beskrajno bolji. Nažalost, to se prekida, cepa, i secka kroz naredne, sve manje zanimljive a sve više problematične i neubedljive epizode u kojima se fokus prebacuje na nove likove i sve neubedljivije događaje.

Pored toga, roman je aljkavo pisan, zbrzan, vidi se da ne samo što nije pomno promišljen, nego i po završetku nije dovoljno odležao. Zapravo, Boban ga je pisao, brisao, menjao, dopisivao i prepravljao do pred samu štampu, a možda i tokom nje. To se vidi doslovno od prvih stranica, recimo, kroz ponavljanje raznih granica na prve dve strane:

"uvrnuto do granice verovanja" (str. 5)

"da podignu atmosferu iznad granice suzdržavanja" (str. 6)

"...na granici vidljivosti..." (str. 6)

Elementarni propust za jednog pisca koji sebe smatra suverenim vladarem FORME i pripovedanja!

Još gore je kada pisac jednu od svojih čestih poštapalica upotrebi čak dva puta na dve uzastopne strane, i pritom ih pripiše sasvim različitim likovima:

"...ali ovo što imamo u Karuselu sramotno je na svim zamislivim nivoima." (str. 169)

"Ali već sledeća misao bila je stravičnija na svim zamislivim nivoima..." (str. 171)

Dobar urednik bi ovakve stvari očistio, ali urednika ovde nije bilo. A ni lektor nije dobro obavio svoj posao, iako postoji osoba u impresumu potpisana kao navodni obavljač takvih zadataka (Tanja Taubner). Pored grešaka u kucanju koje nisam beležio (a ima ih barem tuce), u štampanu verziju je pretekao i niz propusta ozbiljnije prirode. Navodim samo neke:

"Međutim, do god budu ovako skupa zabava..." (str. 198)

"Androgeno lepa..." (str. 199)
"...da ne utanjaju u zagrejani asfalt..." (214)

"Popi neku tabletu za smirenje..." (228)

Ako se neki čitaoci ostrvljuju na samizdat izdanja, bez potpisanih lektora, u kojima zapaze 5-6 ovakvih grešaka, kako li će tek reagovati na "profesionalno" izdanje autora koji je nekakvog lektora, navodno, imao?

Da sumiram: SLOBODANIDA je jedan nedovoljno promišljen, neubedljivo realizovan roman koji svoje rupe nevešto pokušava da zamaskira fragmentarnom strukturom. Idejno je plitak i transparentan, propovednički nastrojen a bez poruke vredne prenošenja (sve to, samo još eksplicitnije, već imate u Bobanovim postovima na podforumu o POLITICI), estetski je siromašan i žanrovski klimav. Istina, za neprobirljive čitaoce ovaj nastavak (ili rimejk?) ENEJIDE biće prilično pitak, i na mikro-planu relativno zabavan: lako se i brzo čita, dobar je za plažu ili čitanje u autobusu. Ne, ovo nije Dostojevski, a nije ni Dik; hell, nije čak ni Fipa! Sve dok se ne udubljujete previše u zaplet i njegovu poentu, ovo vam može čak i biti umereno zanimljivo, mada neupečatljivo i sasvim zaboravljivo, osim na nivou jeftinih prvoloptaških fazona vezanih za neortodoksnu rekontekstualizaciju slavnih ličnosti – pri čemu je, avaj, vađenje iz groba Slobodana Miloševića i njegovo vaskrsavanje na stranicama ove knjige ostalo neopravdano na svim zamislivim nivoima.

Srpska naučna fantastika na konferenciji u Engleskoj

            Narednog vikenda (15-16. novembar) na Univerzitetu Kent u Londonu održava se naučna konferencija na temu naučne fantastike "Strangers in Strange Lands: Mapping the Relationship between Anthropology and Science Fiction" a na njoj će biti predstavljen i rad jednog srpskog autora, sa temom vezanom za noviju srpsku SF književnost. Izlagač je dr Marko Pišev, istraživač-saradnik na Institutu za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, poznavaocima horora poznat po izuzetnoj zbirci priča strave, FOTOFOBIJA. On će na ovoj konferenciji naživo predstaviti rad koji je napisao zajedno sa dr Bojanom Žikićem (koji zbog obaveza neće s njim biti u Londonu), pod naslovom "Culture in Vacuum: The infernal others in Serbian Science Fiction of the 1990s".

            Ovaj rad se bavi prikazom Drugosti u jednom kratkom romanu i u dve priče srpskih autora objavljenim početkom/sredinom 1990-ih, za vreme građanskog rata i sankcija, i istražuje kako su pisci iz "kulture u vakuumu" (tj. pod sankcijama, u izolaciji svake vrste) prikazivali Zapadne sile, iste one koje su ih izolovale, u svojim fantastičnim delima. Posle uvoda koji daje kratku istoriju SF-a u našoj književnosti, a zatim i kulturno-istorijski kontekst (1990-te: raspad zemlje, ratovi, sankcije...), rad analizira sledeća dela: "Sveti rat" Gorana Skrobonje, "Sva vučja deca" Radmila Anđelkovića i "Tri (miliona) kostura" Dragana R. Filipovića.

            Upravo ja sam bio taj koji je autorima skrenuo pažnju na ovu konferenciju, čim sam saznao za nju, a malo je falilo da i lično uzmem učešća, ali bilo mi je preskupo da tamo idem o svom trošku (samo prokleta engleska viza košta skoro 100 E, da im 100 mrtvih kraljeva...!) a bez institucije iza sebe, trenutno, rešio sam da se ipak poštedim tih izdataka. Takođe sam autorima ukazao na određene rezerve po pitanju radne verzije rada koju sam temeljito pročitao i anotirao, i siguran sam da će rad, ukoliko moje sugestije budu uvažene, biti još bolji nego što ionako već jeste. Prirodu nekih od mojih sugestija bolji poznavaoci mojih stavova mogu naslutiti već ako bace pogled na apstrakt: tiču se, pre svega, izbalansiranosti u prikazu uzroka i posledice, odnosno ko je prvi stvorio "vakuum", ko je prvi koga demonizovao, te kako i zašto - jer rad se, zapravo, bavi reaktivnom demonizacijom demonizatora od strane već demonizovanih, tako da je potrebno malo opreznije (i preciznije) govoriti o "paranoji", "ksenofobiji", "netolernaciji drugosti" i "infernalnom Drugom". Ali, kao što rekoh, ovaj rad je dobra okosnica za usmeno izlaganje koje će Pišev, siguran sam, suvereno da obavi -kao što je uradio i sa radom koji smo nas dvojica zajednički pisali, o "Ruralnom gotiku", izložen na jednoj konferenciji u Beogradu aprila ove godine - a kad dođe vreme za objavljivanje, tekst će sigurno biti doteran.

Do tada, evo kako glasi apstrakt rada.

Culture in Vacuum. The Infernal Others in Serbian Science Fiction of 1990s

The closing decade of the last century saw Serbia (then part of Federal Republic of Yugoslavia formed with Montenegro) traumatised by wars, UN sanctions, and internal turmoil. The regime of Slobodan Milošević skilfully manipulated these socio-political conditions by placing the blame on the international community (i.e. the West), allegedly unlawfully and unjustly retributive towards Serbs. This political tactic, roughly speaking, created a dominant sense of social paranoia and desperation among the people of the country, together with some resentment towards Western countries, and/or their political elites. The brooding sentiments of this types and contents gradually became engaged in many public discourses by deploying the expressive means of self-marginalisation. In Serbian science fiction, or an important part of it, the analogue process of self-marginalization obtained a conceptual form of collective martyrdom, representing the central motive of Us against Them, related to the paradigm of a cosmic conflict between forces of Good and Evil (whereas Good, in conclusion, triumphs only occasionally). The identity of the Other in such narratives usually did not match the ethnic or national identity of the war enemies or the Western powers, but allusions towards the latter have proven to be firm and concise. The main models of “othering” in the indicated contexts operated with the notions of immense technological and economical advantages of the Other, as well as its agenda to destroy Serbia due to the inherent righteous nature of Serbian folk and their deep-rooted opposition to the world of Evil. The storylines in such works of fiction were often framed in different relations to the concept of cosmic struggle of Light versus Darkness – an element that brings them closer to the discourse of historical legends and mythology of traditional Serbian culture and Orthodox Christianity, than to the (post)modern science fiction literature which preceded and followed 1990’s in Serbian mainstream and genre-based literary production. In this sense, a relevant body of Serbian SF narratives of the 1990’s deserves to be explored as a culturally-specific phenomenon, partly developed from modern, partly from traditional fantastic discourses, and simultaneously, deeply immersed in socio-political circumstances of the era.   

Key words: Serbian science fiction; 1990’s; we/others; good versus evil.

            A evo i zvanične najave i programa ove konferencije.

   Strangers in Strange Lands   

   15th-16th November 2014   

As part of the University of Kent's 50th anniversary celebrations, the School of Anthropology and Conservation at the University of Kent present "Strangers in Strange Lands: Mapping the Relationship between Anthropology and Science Fiction", a two-day symposium organised by current and former departmental PhD students and hosted by the School of Anthropology and Conservation with sponsorship from The Science Fiction Foundation (UK).

The event will tackle the numerous relationships and parallels between science fiction and anthropology and provide a platform for an energetic, multi-disciplinary discussion between established scholars and postgraduate students from a diverse range of institutions and disciplines. Science fiction, like anthropology, is involved in producing discourses about societies, alterity and political imaginations. Authors in both fields attempt to convey to their readers a coherent impression of a cultural whole, presenting them with alternative social orders; an endeavour in which science fiction is perhaps more successful, at least if the size of its readership is anything to go by.

PROGRAMME:

'STRANGERS IN STRANGE LANDS'

University of Kent, Canterbury,

15th-16th November 2014

 

Panel Session #1:  Thinking Anthropology through Science Fiction.

Chair: Dr. Matt Hodges

The invention of Morel/suicide by representation (Natalia Garcia-Bonet, Kent)

Tradition and Cultural Memory in the Imagined Communities of Science Fiction Literature (Jędrzej Burszta, SWPS Warsaw)

The Science Fiction of Chad Oliver and his Anthropological visions (Michael Fisher, Kent)

Sex with Aliens and other problems: Fictional anthropologists in Science Fiction Films (Gavin Weston, Goldsmiths)

Keynote Speaker: Dr. Dolores Martinez

"Science Fiction and an Anthropology of the Imagination"

Panel Session #2: Science Fiction and the (re)imagining of Others.

Chair: Dr. Glenn Bowman

 

Culture in Vacuum: The infernal others in Serbian Science Fiction of the 1990s (Bojan Zikic & Marko Pisev, Belgrade)

Post-apocalyptic Communism in Czech cinema (David Sorfa, Edinburgh)

Projections of Dredd: science fiction film production and the anthropological imagination in South Africa (Jessica Dickson, Harvard)

Panel Session #3: Imagined technologies and fictional science.

Chair: Prof. Michael Fischer

An ethnography of the future (Joseph Lindley & Dhruv Sharma, Lancaster)

Achieving successful outcomes from Science Fiction Inspired Technologies (Sally Applin, Kent)

Thai Sci-Fi comics "for a new breed of scientists and engineers" (Birgit Buergi, NUS)

Keynote Speaker: Dr. Paul March-Russell

"Strangers to Ourselves: J.G. Ballard's Rogue Anthropology"

Panel Session #4: Monsters and portals: when science fiction invades reality.

Chair Prof. Peter Pels

Becoming part of a "Lurking Evil": Lovecraftian modernity, Alien Alterity and Monstrous Hybridity in Contemporary Occultural Praxis (Justin Woodman, Goldsmiths)

Dracula: an obscure hybrid (Daniela Peluso, Kent)

316 and The leap of faith: Reading the future present in contemporary American Science Fiction (Susannah Crockford, LSE)

Special Guest Talk: Gwyneth Jones

"Aliens In The Twenty First Century"

Panel Session #5: Imagining procreation and gendering others.

Prof. Tim Jenkins

I'm the monster's mother: Sex, gender and the Xenomorph Queen (Jamie Lawson, Durham)

From childless world to a world of perfect babies: what "Gattaca" and "Children of men" have to say about the current uses of assisted reproductive technologies (Debora Allebrandt, Rio Grande do Sul)

Aliens as an Invasive Procreative Power (Marika Moisseeff, CNRS)

* * *