LES 7 JOURS DU TALION aka SEVEN DAYS (2009)

***(*)

4-

nije prijatno biti skroz go na nepoznatom mestu.

naročito ako si uz to još i vezan ko salama.

otežavajuća okolnost je ako te golog i vezanog drži čovek čiju si 8-godišnju ćerku silovao, ubio i bacio na nekoj livadi.

ali totalni baxuz je ako je taj čovek u čijim si rukama – hirurg.

to je situacija koja redefiniše i na novi nivo stavlja srpsku izreku: 'jebao si ježa. u grbinu.'

7 DANA je vrlo ozbiljan, ali i mučan kanadski film (na francuskom) o gubitku, krivici i osveti – zato i moram da ovaj osvrt započnem sa zezanjem, pošto njega u filmu nema nimalo. ovo nije horor, a naročito ne od sorte kakva je rimejk I SPIT ON YOUR GRAVE. potonji nije zainteresovan za likove, dramu i teme i dileme: on nam samo pruža fantaziju osvete i sadizma bezbednog zato što deluje 'opravdano'. 7 DANA tu fantaziju osvete - preispituje.

naravno, teško da ima ovde neko ko nije bar jednom u životu, čitajući u novinama vest o nekom gnusnom zločinu, a naročito protiv dece, pomislio: 'mamu mu, da mi je samo 15 minuta nasamo sa tim ološem, lele, šta bi' mu radio!' e, ovo je film o tome šta bi mu radio, i kako bi to stvarno moglo da izgleda. kao u MARATONCIMA: 'odveo bi ga u planinu. seko bi ga mesec dana, deo po deo...'

7 DANA je, tačnije rečeno, kao torture porn u režiji m. hanekea at his best. znači: mučne situacije rađene realistički i sa vrlo malo skrivanja. to kad otac pronalazi (zajedno sa policijom) leš svoje nagrđene devojčice zaista je maestralno i žestoko odrađeno. worst case scenario, if there ever is one. ali, kao što rekoh, kad kasnije tata-hirurg uspe da u svoje šake baci zlikovca (koji je, btw, isto to uradio sa još 3 curice ranije), stvari nisu tako jednostavne kao u nekom simplicističkom revenge movie-ju, i to je sve vrlo daleko od wish-fulfillment fantazije za sado-mazo publiku.

postoji ovde upotreba macole skoro jednako efektna kao u MISERY. ima ta scena šibanja lancima žešća i uverljivija (u smislu efekata maske, a i šire) nego u DON'T TORTURE A DUCKLING (koji je takođe bio o pedo-ubici; hm, da li je ovo omaž fulčiju – teško! – ili ima neka tajna veza između pedofila i šibanja lancima?). ima i jedna explicitna operacija dubiozne svrhovitosti, ali fantastične uverljivosti – verujte mi, zasecanje kože i stomaka i vađenje iznutrica nikad još na filmu nije bilo ovoliko ubedljivo izvedeno! zasluga za to pripada c. j. goldmanu, poznatom kanadskom majstoru za efekte maske koga sam upoznao na partiju otvaranja Fantazije, ali nažalost popričao s njim vrlo kratko, očekujući da ga vidim opet narednih dana – što se, avaj, nije desilo. zaista, majstor prve lige.

naglašavam: ovo nije splatter za gorehounde, iako takvih scena ima. 7 DANA uopšte nije 'zabavan' na način na koji neki drugi, golo-žanrovski 'žestoki' filmovi jesu (npr. rimejk LAST HOUSE... itsl.). ovo je drama, i to odlična. gluma dvojice glavnih je besprekorna. muzike nema uopšte. kamera je mirna, 'klinička', hladna, beleži stvari bez egzibicija, sa objektivnošću koja uznemirava više od bilo kakvih zumova, vožnji, skakanja levo-desno u napornim današnjim 'dokumentarističkim' mrdačinama: ne, ovo je, napokon, film u kome je kamerman imao stalak za svoju alatku, umesto da mrda i trese njome tamte-vamte sve vreme.

ćutanje hirurga u scenama sa manijakom naročito je nadahnut momenat. zaista, suvišno bi bilo da on tu nešto psuje, preti ili kuka, tipa: 'ti si moju jedinicu obeščastio!' on se ne obazire na molbe, pretnje, kukanje, jauke, nego samo vozi, tera dalje sa naumom, a njegovo ćutanje je savršena podloga za gledaočevo projektovanje sopstvenih osećanja i izjava koje bi, ne dao bog da je u takvoj situaciji, izrekao ili pomislio. na taj način, suptilno, neosetno, reditelj vas uvlači i implicira u dešavanjima i njihovim implikacijama... (slično kao što je zarchi genijalno uradio u I SPIT... originalu, a što rimejkaš nije ni primetio, ni shvatio, ni pokušao da ponovi).

7 DANA perfektno uverljivo i nenametljivo pametno inscenira jednu odvratnu daleko joj ružna kuća situaciju koju mnogi roditelj neće ni da zamisli, a kamo li kontemplira, a onda se bavi i inscenacijom njenog produžetka, i psihološkim i antropološkim implikacijama. ona je kontrapunktirana pokušajima policije da pronađu lokaciju na kojoj je hirurg sa svojim zatočenikom: njome rukovodi stariji pajkan čiju je ženu pre 6 meseci besmisleno ubio neki bednik u pokušaju pljačke dragstora (on snimak sigurnosne kamere tog događaja neprestano pregledava kod kuće, čak i dok večera, kao da trlja neku ranicu ili rasklimani zub). kada ga pitaju kolege: 'pa dobro, šta se tolko pretržeš da spasiš tog decoubicu i manijaka, ko ga jebe', on odgovara: 'nije on taj koga pokušavam da spasim.'

i u toj genijalnoj replici sažet je ceo ovaj minimalistički, pohvalno neraspričan, pametno napisan i sjajno uslikan film.

SRBI IZGUBLJENI U PREVODU

Jovan Ristić je beogradski novinar, pisac i publicista – za sada žanrovcima najpoznatiji po čepbuku TUĐIN 3: JEDAN NEZASLUŽENI KOŠMAR, ali i po nizu horor-fantastičnih priča (jesenas mu izlazi zbirka u izdanju NKC-a) i po Srpskom festivalu fantastičnog filma koji uređuje zajedno sa Mikijem Lakobrijom.

Uspesi, ali i problemi programa SUBVERZIVNA SRBIJA na nedavnoj Fantaziji, predmet su njegovog odličnog i upozoravajućeg texta o stanju u srpskoj kinematografiji i njenim (propuštenim?) šansama da se svetu predstavi dostojanstvenije nego do sada.

Bacite pogled na text - osim mojih izjava koje su ga i iniciriale i inspirisale, tu su još i Mladen Đ, Mića Vučković i još nekoliki producenti i distributeri koji svi zajedno ukazuju na potrebu da se sa malo više mozga i ozbiljnosti posvetimo čuvanju to malo biserja koje imamo dok ih blato nije još sasvim prekrilo.

Serbia Film Gems Lost In Lack of Translation

FANTASIA REPORT (2): SUBVERSIVE SERBIA (2)

u prethodnom delu opisao sam kako je uopšte došlo do unikatne prilike da se posle 13 godina Fantazije bez IJEDNOG srpskog filma, na ovogodišnjoj organizuje program sa čak 7 naslova.

a evo i kako je SUBVERSIVE SERBIA delala na terenu, u gostima.

prema programu festa, prvi je zaigrao mladen.

Saturday, July 10

9:20 p.m.

THE LIFE AND DEATH OF A PORNO GANG

udarni termin, na samom početku festivala, kako i priliči filmu koji je započeo celu priču, privukavši mičovu pažnju još prošle godine kada ga je oduševio dovoljno da ga metne na 5. mesto svoje liste za 2009. godinu. zaista respektabilan tretman. mič je pre filma najavio mladena i mene (za mladena ne znam, al ja još ne dobih ovoliki aplauz u životu – sala sa 700 mesta bila je skoro puna; cijenim da je bilo, približno, barem 666 posetilaca!). najava je bila u uobičajenom mičovskom hiper-energičnom mega-entuzijastičnom kermit the frog JEEEEE stilu, a ja iskoristih priliku da se zahvalim njemu što je omogućio da se ova istorijska subverzija izvede, i publici koja je s tolikim interesom došla da ovo isprati.

onda krenu i film.

pa stade. aspect ratio je bio pogrešan. nije bilo tona.

"fuuuck", počeh da se nerviram na svom mestu – "zar je baš moralo sa brljanjem da krene?!" onda ugasiše film a publika, prilično učtiva i strpljiva, ostade da čeka nastavak, nakon jedva par minuta filma. to je potrajalo jedno 5 minuta –dok kino-operater nije skontao problem sa ratiom, i podesio ga kako valja – a ostatak filma protekao je bez ikakvih drugih problema. zapažam da je engleski titl mogao biti i bolji: bilo je tu ponekih typoa, a vala i pravopisnih & spelling omaški, mada ništa previše dramatično, nego taman da se vidi da je neki srbin (a ne ghoul) prevodio.

publika je fino reagovala na svim predvidivim mestima (uzdasi na klanje koze; smeh na tuču pedera i trandže, itd.) a onda i gromkim aplauzom nagradila film.

usledio je Q & A, radi kojeg je u sali ostala bar polovina prisutne publike. ja sam tu služio i kao propitivač i kao prevodilac, pošto smo ranije dogovorili da mladen govori na srpskom, a ne na rudimentarnom engleskom, kako bi odgovori bili što sadržajniji i sočniji. to je odlično funkcionisalo, a pitanja publike bila su brojna (bar tuce) i smislena – pošto sam ja mladena prošetao kroz nastanak scenarija i snimanje filma, recepciju itsl, publika se raspitivala za glumce, autentičnost nekih scena (koza, fudbal s glavom, konjski kurac itd.), da li su neki od njih porno glumci, šta mladen sledeće sprema i tako to. sve u svemu, bilo je to baš prijatno i rewarding nakon problematičnog starta (za koji je kriv bio projekcionista a ne srpska kopija ili bilo šta serb-related).

bio sam donekle skeptičan oko recepcije ovog filma jer sam se bojao da njegova 'sirova' estetika, te naglašenija lokalnost i srpskost i ruralni ambijenti itd. neće da legnu zapadnjačkom narodu toliko glatko kao upeglaniji i vizuelno holivudskiji SRPSKI FILM – međutim, fantazijci su me demantovali u tome, i pokazali da su filmski kulturni i da su reagovali na srce i dušu PORNO BANDE baš kako valja. u to sam se uverio i iz komentara 'običnih' gledalaca ali i kritičara koji su prilazili mladenu posle filma, a i iz novinskih i internet članaka. od potonjih, svakako najbolji je Undiscovered country iz Montreal Mirrora.

(karim hussain - reditelj; mladen đ; donato totaro - film. kritičar i teoretičar; ghoul; mič dejvis - fantazija od osobe - pred projekciju SVETOG MESTA)

Sunday, July 11

4:25 p.m.

TECHNOTISE: EDIT & I

zahvaljujući velikom kašnjenju i neažurnosti (srpskih) autora, ovo je na fantaziji prikazano sa digitalnog nosača a ne sa trake, ali verujem da je projekcija bila ok (nisam ostao da je overim jer sam film već jednom odgledo, i to mi je sasvim dovoljno za ovaj život). jedino prikazivanje bilo je u popodnevnom terminu, pred vrlo solidno popunjenom salom (minimum 598 posetilaca)! ja sam izašao da kažem par reči najave pre filma. kazao sam da je prvi srpski dugometražni, da je po uzoru na japance i evropljane i cyberpunk, da su kupljena prava na holivudski rimejk i tako te neke opštepoznate stvari (barem nama u srbiji).

kazao sam još i to da se meni taj film ne dopada nešto posebno – da ima problema sa dramaturgijom, da fore i fazoni uglavnom nisu uspeli, da je kraj zbrzan... – ali sam se ogradio da je to samo moj utisak i da se nadam da će se njima dopasti više nego što je meni. znači, svoju ogradu sam uvio u IMHO oblandu, i bila je intonirana neagresivno, čak blago-zajebantski, u kom duhu je i bila primljena: kad sam reko – you know, I must admit I did not like this film very much, but I hope you'll like it more than I did – začuo se gromki smeh i aplauz publike koja (u americi, a evo i u kanadi) ništa ne prima tako dobro kao otvorenost i iskrenost.

međutim, mora u toj masi da se nađe i neka srpska stoka pa da to lažljivo reinterpretira i klevetnički predstavi – gde drugde, nego na B92!

izvesni anonimus 'potpisan' kao corn mouth prijavljuje sledeće:

"Inace, opste zaprepascenje publike je izazvao Dejan Ognjanovic (kurator za subversive serbia) dok je davao uvod za Technotise, rekavsi da on licno smatra skript jeftinim i da ne ocekuje od publike da joj se ista svidi osim art dizajna. Publika ga je demantovala gromoglasnim aplauzom nakon projekcije. Ruzan, nekolegijalan potez, publika nije dosla na projekciju da bi cula sta o filmu misli Dejan Ognjanovic, nego da bi film videla."

ja verujem da je ova gnjida bila zaista zaprepašćena, ali otkud joj pravo da svoju ograničenost i glupost projektuje na čitavu salu, i još da o tome laže u svom 'izveštaju' domovini? ružan, nesrpski potez, jer B-92-ojkaši nisu došli na taj blog da bi čuli trućanje tamo nekog sa kukuruznim (?) klipom u ustima, nego da vide šta ima da kaže Srđan Mitrović "Hič". on je, inače, montažer T. T. SINDROMA, filma za koji sam se polomio da na fantaziji bude prikazan (vidi prošli deo izveštaja za detalje o neprofesionalnosti producenata i distributera tog filma) i o kome sam za katalog i sajt festivala napisao sledeći pohvalni text – znači, bukvalno na mišiće sam izgurao da i to bude prikazano u montrealu – samo da bi mi se "hič" na sledeći način "zahvalio" i prokomentarisao gornje klevete:

"pazi, od njega teško da nešto drugo mogu i da očekujem.
a da je skandal - jeste.
i nije trol. samo ti nastavi!"

trol nije nastavio, na tim lažima je ostalo, a vi odlučite sami kome ćete da verujete i šta je tu za zaprepašćenje, i čije...

Tuesday, July 13

7:30 p.m.

A HOLY PLACE

u poslednji čas je producent ovog filma, zoran otašević, morao da odustane od ličnog prisustva na fantaziji zbog projekta koji 'pakuje' u srbiji, pa sam ja ostao sam da ispratim kadijin gotik kroz uvodnu reč, a kasnije i kroz Q & A u kome sam izagravao kadijinog medijuma, i govorio umesto njega (tj. on je kroz mene).

kvalitet 35mm kopije filma sa eng. titlovima bio je prilično dobar – značajno bolji od one srpske verzije prikazane u kinoteci pre nekoliko godina. jasnija, čistija slika, skoro nimalo iskrzotina – što i ne čudi, jer ova kopija nije ni prikazivana bilo gde, sem na jednoj ili dve zatvorene projekcije, za potencijalne USA distributere, tamo negde 1990. ili 1991. otkad je čamila u prašini i paučini u kojoj bi i ostala da nisam miču preporučio taj film (a on se primio kad ga pogledao na DVD-u bez eng. titlova).

istina, mora se reći da SVETO MESTO definitivno zahteva kolor korekciju i još neke zahvate na svetlu i kontrastu kako bi izgledao pristojnije nego sada. osnovni uslov za to – vraćanje srbiji negativa zatočenog u jadran filmu tokom proteklih 20 godina – trebalo bi da se desi VRLO skoro.

sasvim druga priča su eng. titlovi. em su tehnički starinski po izvedbi i fontu, em je prevod (i prekucavanje njegovo) VRLO problematično. u pogledu tačnosti, prevod je ok. avaj, spelling grešaka ima kolko nećeš: neke su očito plod neznanja, a neke, reklo bi se, aljkavog prekucavanja tj. unošenja u titl: npr. na brojnim mestima stoji "u" tamo gde treba da bude "y" ("Veru good!"). što je još gore, u dva navrata titlovi tokom scene kasne za dobrih 30ak sekundi, što (naravno) vanredno smeta. pričaju ljudi na ekranu, prođe scena i počne nešto drugo, a tokom te tišine ili čega već – krenu titlovi za one od malopre. baš bezveze. srećom, u oba navrata kasni ne više od 7-8 replika, pa nije previše izgubljeno – ali ipak kvari ugođaj bez potrebe.

ovom aspektu ove kopije s pravom se podsmeva rivjuer sa twitcha, koji, inače, jadan, baš ništa nije video u tom filmu, ali njegovu neznalačku, površnu i vrlo negativnu kritiku ipak prenosim ovde radi punije slike, pa ko voli taj film i oće da se nervira, nek klikne na idiota.

on se, inače, nije oglasio tijekom Q&A – sva pitanja, komentari i reakcije koje sam ja čuo posle filma bili su vrlo pozitivni: ova projekcija bila je rasprodata (istina, u manjoj sali, sa oko 250 mesta), a održane su još dve, kasnije, za koje mi mič reče da su takođe bile skoro pune.

(puna sala nestrpljivo čeka da kroči na SVETO MESTO)

u idućem nastavku: nema prave subverzije dok aca radivojević ne opljune po srbiji i svemu srpskom i pravoslavnom! 'skandalozni' Q&A posle OGNJENKE! ludilo na SRPSKOM FILMU! žestoke reakcije dijaspore!

stay tuned...

TOKYO GORE SCHOOL (2009)

Tokyo Gore School (2009) Yohei Fukuda

Ovaj naslov nedvosmisleno aludira na Nishimurin hit iz 2008. godine. Međutim, TGS nije čak ni bleda kopija.


A nije da početak nije obećavao.


Početna premisa po kojoj na svetu postoje samo pobednici i gubitnici, te da svaki čovek, ako želi da postane pobednik, mora pronaći mentalno i fizički slabijeg od sebe, kako bi se parazitski napajao njegovom energijom, je kvalitetan materijal za razradu, ali nakon efektnog starta, film se pretvara u besomučnu jurnjavu ulicama Tokija.


Tako da umesto efektne krvopljusne alegorije, dobijamo produkt koji više nalikuje video igrici u jeftinijoj tv produkciji, nego li potentan akcioni horor. Svakako, TGS nije ni horor, već običan tinejdžersko-napaljeni akcijaš, sa nešto malo navežbanog karatea, i nešto malo manje maštovitog premlaćivanja. Sve to kontrolišu sive eminencije uz pomoć ilegalnog sajta, kome naravno vlasti ne mogu da doskoče, jer je, jelte, cyber prostor u Japanu zajebano razgranat i rasut all over Japan!


Fajtanje napaljene klinčurije, da stvar bude još gora, vrlo često dobija i nekakav moralni aspekt, te mu ova bljuzgarija dođe neubedljivija i od nesrećnih Miikeovih izleta u tinejdž-fajting videoigrica žanr.

Svaki pokušaj inkorporiranja nekakvog metafizičkog podkonteksta sa simboličnim spočitavanjima u ovu izbledelu do nevidljivosti kopiju-kopije ionako loših filmova, smatram krajnje malicioznim, benovalentnim, i žanrovski apoteoznim... ili u najmanju ruku - potpuno bespotrebnim. Efemernim filmovima, kao što je TGS, ne treba pridavati značaja.

Naravno, ako želite da pogledati sjajan film ovog žanra, uvek je lepše reprizirati Battle Royale.

COLIN ARTHUR U NIŠU!

"KOJI Kolin?"- pitate se vi.

Sram vas bilo. Ako se to pitate, znači da niste pažljivo čitali U BRDIMA, HORORI! Jer, tamo pominjem ovog majstora za efekte maske, kao glavnog za đavolske kreature u filmu ČOVEK KOGA TREBA UBITI. Pored toga, radio je i scene ustaškog masakra i klanja u OKUPACIJI U 26 SLIKA. Ove njegove srpsko-hrvatske eskapade i nisu nešto mnogo publikovane – ne navode se čak ni na njegovoj IMDb stranici! – pa zato ispada da nema baš sve na guglu niti na IMDb-u: ponešto ima samo u knjigama.

Anyway, ako mu pogledate IMDb stranicu, videćete da je Kolin radio s nekim od najvećih reditelja, kakvi su Kjubrik (ODISEJA!), Milijus (KONAN!), Almodovar (PRIČAJ S NJOM), Amenabar (OTVORI OČI!)… Pored njih, radio je efekte i u ne tako gigantskim, ali fantasy-horror vrlo relevantnim naslovima kao što su – Larazove VAMPIRICE, zatim obe BESKRAJNE PRIČE, SUDAR TITANA (original), CRVENA SONJA, a kada je prešao u Španiju radio je i ponešto treša sa H. Pike Simonom (BESKRAJNO PONIRANJE, KTULU MANSION).

Dakle, Kolin Artur svakako ima CV kao malo koji majstor za efekte, i veliko mi je zadovoljstvo da najavim njegov dolazak u Niš narednih dana. Podrazumeva se da ću detaljno da ga intervjuišem za FILAŽ, a evo i konkretnog povoda za njegov dolazak:

Od 3 – 10. avgusta 2010. godine biće u Nišu održana 4. Međunarodna dečja kolonija crtanog filma „Pantelej 2010“ na kojoj će učestvovati šezdesetak polaznika i mentora iz Velike Britanije, Italije, Rusije, Slovenije, Hrvatske, Bugarske i Srbije.

Specijalni gosti Kolonije i predavači, između ostalih biće:

- Kolin Artur, majstor maske i specijalnih efekata u mnogim američkim i evropskim filmovima – od „Odiseje u svemiru 2001“, Stenlija Kjubrika, preko „Konana Varvarina“, Džona Milijusa, sve do Amenabarovog „Otvori oči“;

- Filipa Timins, predstavnica američke kompanije „Vajkon“ (Vicon), čiji softveri i hardveri su korišćeni za specijalne efekte u holivudskim filmovima - „Čarli i fabrika čokolade“, „Hulk“, „Troja“, „Zvezdane staze“...;

- i Zoran Simjanović, jedan od naših najznačajnijih kompozitora primenjene muzike, autor nezaboravnih numera za TV seriju „Grlom u jagode“ i filmove - „Specijalno vaspitanje“, „Miris poljskog cveća“, „Maratonci trče počasni krug“, „Nešto između“...

U okviru Kolonije biće urađen i jedan zajednički animirani film o ekologiji koji će biti prikazan na svečanom zatvaranju kada će biti podeljeni i sertifikati svim učesnicima. Organizatori Kolonije su Studio crtanog filma SCF 98 i udruženje građana Anima, pokrovitelji su Grad Niš i Gradska opština Pantelej, a prijatelji Kolonije - Niški kulturni centar i udruženje građana „Dante Aligijeri“ u Nišu.

Četvrtu međunarodnu dečju koloniju crtanog filma „Pantelej 2010“ ove godine nije podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije, koje je pre tri godine pomoglo pokretanje ove manifestacije, a sluha za ovu filmsku manifestaciju nije imalo ni pedesetak javnih i privatnih preduzeća iz Niša i cele Srbije.

Četvrta međunarodna dečja kolonija crtanog filma „Pantelej 2010“ će svečano biti otvorena u utorak, 3. avgusta sa početkom u 20.30 u prostorijama Gradske opštine Pantelej. U okviru Kolonije, ne samo za polaznike, već i za sve zainteresovane, masterklas će održati Kolin Artur, u sredu, 4. avgusta u 20.30 u holu Gradske kuće i Filipa Timins, u četvrtak u 20.30 u sali Niškog kulturnog centra.

Autorski tim Studija crtanog filma SCF 98 Niš i udruženja građana „Anima“

Zoran Stefanović

Slobodan Milošević

Dejan Dabić

SATNICA AKTIVNOSTI

Utorak, 03.8.2010.godine

20:30 – 21:30 Svečano otvaranje manifestacije (dvorište GO Pantelej)

21:30 – 22:00 Koktel i druženje učesnika kolonije

Sreda, 04.8.2010.

20:30 – 22:00 Prva prezentacija Artura Kolina (specijalni efekti)

predavanje i video projekcija /hol Gradske kuće/

Četvrtak, 05.8.2010.

09:30 – 13:00 Prepodnevni rad (izrada maski – Artur Kolin)

20:30 – 22:00 Prezentacija Vajkon produkcije (sala NKC-a)

Petak, 06.8.2010.

20:30 – 22:00 Retrospektiva filmova sa varaždinskog festivala animiranog

filma „VAFI“

Subota, 07.8.2010.

20:00 – 22:00 Retrospektiva filmova „Animateke Slon“ i moskovske škole

Nedelja, 08.8.2010.

16:00 – 20:30 Obilazak Čegra, Kameničkog visa i panoramsko razgledanje grada

Večera (lanč paket)

Ponedeljak, 09.8.2010.

19:00 – 19:50 Svečanost zatvaranja - premijerno prikazivanje zajedničkog

animiranog projekta učesnika kolonije i dodela diploma za

učešće na 4. Međunarodnoj dečjoj koloniji crtanog filma –

Velika sala NKC

19:50 – 23:00 Koktel i igranka uz nacionalnu muziku Srbije