RIČARD KORBEN: CREEPY Presents

            Evo nečega što svakako sebi morate kupiti na Sajmu knjiga (20-27.10.2013)! Zato, evo teksta tim povodom koji je izvorno objavljen u nedavno izašlom STRIP EMITORU. Napomena: neke ilustracije za ovaj prilog potiču upravo iz ovog izdanja o kome pišem, ali ne sve. Nekoliko ih je iz naj-najnovijih Korbenovih adaptacija Poa koje u Americi izlaze baš ovih dana i trebalo bi dogodine da budu sakupljene pod jedne korice.

RIČARD KORBEN: CREEPY Presents

Darkwood, 2013

350 strana 

tvrd povez, pun kolor

 

            Prvi put sam postao svestan ovog umetnika na kolor stranicama Stripoteke: pažnju su mi privukle nadasve neobične slike kojima su dominirale gole, sočno obdarene snajke, nakaradna gušterolika čudovišta i neki ćelavi baja koji je, go-golcat, paradirao opustošenim svetom svojom pozamašnom kobasicom. Bio je to, naravno, legendarni strip Den. Znatno kasnije otkrio sam i druge radove Ričarda Korbena, a naročitu radost pričinili su mi njegovi horor stripovi koji su mi se smesta nametnuli kao nešto osobeno i različito od svih drugih. 

            Korbenov stil odlikuje se izrazitom čulnošću i trodimenzionalnošću: sve je tu izrazito živopisno, često naglašeno do groteske, ali čak i tada živo, ubedljivo, upečatljivo, nezaboravno. Tela njegovih junakinja prosto bujaju od strasti, zrače erotizmom čak i onda kada su mrtva, odnosno vaskrsla, ili na neki još fantastičniji način okrznuta dodirom onostranog i monstruoznog. Ovaj kvalitet ga, po automatizmu, preporučuje za žanr erotskog stripa ali, na svu sreću, svoj raskošni talenat Korben je posvetio isključivo fantastici i hororu. Za potonji žanr insistiranje na telesnosti je nadasve dobrodošlo, jer horor, zapravo, spada u tri ključna "telesna žanra" ("body genres"), kako je to nazvala američka feministička teoretičarka Linda Vilijams u svom kapitalnom eseju "Filmska tela: žanr, pol i eksces": ''Telesni spektakl se očitava sa najviše senzacionalizma u pornografskom prikazu orgazma, u prikazu nasilja i užasa u hororu, i u melodramskom prikazu plakanja." (Linda Williams, ‘Film Bodies: Gender, Genre, and Excess’, in: Barry Keith Grant (ed.), The Film Genre Reader II, University of Texas Press, Austin, p. 142) Vilijamsova nagoveštava da se ovi žanrovi odlikuju "prividnim odsustvom prikladne estetičke distance, odnosno utiskom preteranog unošenja u senzaciju i emociju.'' (Williams, ibid, p. 144) I tu dolazi Ričard Korben da sve to u živahnim bojama objasni. Senzacionalizam? Da! Nasilje i užas? Kako da ne! Odsustvo prikladne estetičke distance? Besramno, razuzdano DA! Preterano unošenje? Što preteranije, to bolje!  

            Ako su već njegovi živi junaci i antijunaci tako živopisni, koliko su samo življi i mesnatiji njegovi leševi, njegove mumije, vukodlaci, džinovski gušteri, mutanti i drevna monstruozno-demonska božanstva sa sluzavim pipcima! Ocrtani plastično, direktno, bez uvijanja, kao preslikani pravo iz najgadnijih košmara. Odnosno, kad čovek pojmi kako su nabijeni arhetipskom snagom, koliko su veći od života, prosto se upita nisu li, poput Pikmenovih modela (iz istoimene Lavkraftove priče), naslikani dok je umetnik gledao sve te užase pred sobom, naživo! Retko kada su, još od dana Brojgela i Boša, najfantastičnija zamisliva i nezamisliva stvorenja bila predočena sa tolikim nabojem, sa takvom čulnošću i prisutnošću, kao da tek što nisu iskočila sa platna, odnosno stranice! I, makar to nekome zvučalo kao preterivanje, ja vam potpisujem da je Korben umetnik (da, umetnik; može i sa velikim U, ako treba) sasvim u rangu pomenutih velikana.

            Zbog toga se objavljivanje njegovih radova u luksuznim king-size izdanjima ima smatrati prvorazrednim kulturnim događajem – ne samo za stripadžije i njihov sve veći i bogatiji geto, nego i za svekoliku ovdašnju kulturnu javnost (bez obzira što će ona, verovatno, ostati gluva i slepa pred veličanstvenošću ovih radova)! Sve pohvale Darkwoodu na hrabrosti (i ludosti?) da obavlja svoju prosvetiteljsku misiju u zemlji čiji su zvaničnici odavno priznali, i na delu jasno pokazali, da im se fućka za kulturu. Najnovija knjižurina iz edicije "Jezovnik" – Korbenov CREEPY Presents, na 350 masnih i masivnih stranica u čvrstom, tvrdom povezu – dovoljno je krupna ne samo da ju je nemoguće ignorisati, nego može da posluži i kao oružje, ako zatreba, u borbi protiv tvrdoglavih...

            Na pomenutim stranama (više od polovine u koloru) nalazi se izbor Korbenovih stripova objavljivanih u 1970-im, u magazinima Eerie i Creepy. Žanrovski posmatrano, ima tu nekolicina čisto komičnih, odnosno SF radova, ali horor je ubedljivo najzastupljeniji, s tim što su pojedine epizode zapravo humoristički horor, crtan nešto grotesknije, odnosno karikaturalnije od preovlađujućih, ozbiljnih. Istina, reč "ozbiljno" treba ovde uzeti s rezervom: ipak su pomenuti magazini duhovni nastavljači EC stripova iz 1950-ih (Tales from the Crypt, Vault of Horror i sl.); pošto su ovi bili ugušeni cenzurom u hladnim i totalitarnim '50-im, njihov duh je vaskrsnut u haotično-permisivnim poznim 1960-im i ranim 1970-im, i to, što bi rekao Brus Vilis, "sa osvetom", odnosno sa još naglašenijom lascivnošću, krvoločnom grozomornošću i eksplicitnijom morbidarijom.  

Ipak, baš kao i u izvornim inkarnacijama, ovi stripovi su suštinski infantilne igrarije namenjene pre svega tinejžerskom uzrastu i onima koji mentalno nisu sazreli dalje od nivoa prvoloptaških igara reči, od opsesije ženama sa prenaglašenim oblinama i fascinacije "mračnim", "okultnim" i, naročito, "groznim" (tj. što bi rek'o naš narod, "gross-out" efektima). Nema tu mnogo suptilnosti, ni u tematici, ni u crtežu: jasni, nedvosmisleni moralitet, tamo gde je scenaristi uopšte bilo stalo da promoviše neku od starozavetnih zapovesti ("ne ubij", "ne ukradi", "ne čini preljubu"...), odnosno, dosetka sa neočekivanim (šokantnim!) preokretom – eto, to su vrhunski dometi ove vrste kratkih priča. Mestimični pokušaji angažovane tematike (npr. mladalačko buntovništvo, aktuelno u doba protesta protiv rata u Vijetnamu, u epizodi "A Tangible Hatred" ili robovlasništvo i rasni odnosi u "Bright Eyes" ili pakleni besmisao trke u naoružanju, u "Demon in the Cockpit" i "An Angel Shy of Hell") naivni su i današnjem čitaocu, naviklom na grafičke novele (dakle, na stripove za odrasle) moraju delovati dražesno trapavo-smešno u svojim pionirskim pokušajima da se bave "velikim temama".

Takođe, scenariji većine ovih epizoda, barem za ukus potpisnika ovih redova, malkice su razbrbljani: toliko se tu opisuje i objašnjava očigledno, toliko se mnogo nepotrebno blebeće u dijalozima i u pratećem tekstu da je crtež ponegde skoro zagušen tim gomilama reči, umesto da se, u vizuelnom medijumu kakav je strip – dopusti slikama da govore (što one, u Korbenovom slučaju, ionako čine). Ovaj nedostatak registruje čak i autor predgovora ovom izdanju, Hoze Viljarubia, koji za scenarije Eerie i Creepy stripova kaže da su, ponekad, umeli da budu "overwritten". Bla-bla-blago rečeno!

Ali, tu dolazi Korben u spas: jer, taj čovek bi mogao i od proverbijalnog telefonskog imenika kao predloška da napravi remek-delo, a kamoli od ovih pričica horora, fantastike i komendije, odnosno tri žanra za koje je upravo njegov stil, zasnovan na preterivanju i grotesci, najprikladniji. Majstor je tu da izvuče maksimum iz ponuđenog (većina ovih scenarija nije bila pisana namenski, s njim kao crtačem na umu), i kako to obično kod najvećih biva – ograničenja samo stvaraju preduslov za neka genijalna rešenja, od kojih se pojedina mogu nazvati antologijskim. 

Pogledajte samo tu gotovo alanfordovsku njušku nakazne babetine iz epizode "Frozen Beauty"! Ili mesnato-raspadnutog zombija iz "A Tangible Hatred"! Divite se pred spektakularnim kolorom i kompozicijom kadrova treće stranice stripa "Lycanklutz" koja kulminira susretom grdno dlakavog vukodlaka i vrle plave djeve! Tripujte nad halucinantom upotrebom kolora u "The Low Spark of High Heeled Noise"! Useknite se pred paklenom džukelom i krilatim demonima u "The Hero Within"! 

Uživajte i ježite se pred spektakularnim podzemljem užasne mumijine grobnice u "The Terror Tomb" (a naročito u panelu na trećoj stranici)! Zaboravite na boga kad vidite titanskog demona pred kraj "Demon in the Cockpit"! Zaronite u delirijum Poovog "Gavrana" (Šta, mislili ste da toj ultimativnoj gotskoj pesmi nije potreban kolor? Korben pokazuje da treba)! Budite hipnotisani nezemaljskom lepotom Poovog "Ovalnog portreta"! Divite se jezovitim kompozicijama na panelima adaptacije Poove "Senke"! 

Osetite skoro opipljivu klaustrofobiju i beznađe nasred pučine, dok ajkule kidišu odozdo, u "In Deep"! Smejte se i gnušajte istovremeno pred neobičnim ružičasto-sluzavo-pipkastim kućnim ljubimcem Bauzerom (Švrćom!) u najboljem stripu u ovoj zbirci (po odličnom scenariju Jana Strnada) – "Bowser"! 

Da li bi iko sem Korbena umeo da ovako opipljivo, trodimenzionalno otelotvori gnusnog džinovskog knjiškog crva u istoimenoj epizodi ("Bookworm")? Pokušajte da vam ruka sama ne krene ka tablama nekoliko završnih epizoda ovog izbora, gde tipične korbenovske nabujale lepotice prosipaju svoje izdašne mesnate draži, a naročito u "You're a Big Girl Now"!  

A ako vam čula ne eksplodiraju od sladostrašća prouzročenog svim nabrojanim, na kraju albuma nalazi se galerija Korbenovih ilustracija za naslovne stranice Eerie i Creepy magazina i tu je najveća muka odabrati najbolju – ali, zavisno od preferencije, možete da birate između prirodnih užasa čoveka koji se bori sa dve ajkule, praistorijske horor-erotike, sa nimalo-spilbergovskim vrlo-zloćudnim gušterima i lepticama raskošnih poprsja ili, ako vam je tako draže, čistog horora sa groznom vampir-lešinom što u naručju kroz groblje nosi djevu u belom, neimenovanim, neodređeno-lavkraftovskim kiklop-čudovištima, ili nešto skromnijim, ljudskih dimenzija ali nimalo ljudski svetlucavih očiju... Ukratko, na samom kraju dobijamo šlag povrh ove izdašne torte – pa vi probajte da ne ostanete bez daha pred svim ovim izobiljem!

"Za Korbena, kolor je esencijalni izražajni element, sa psihološkim, emotivnim ili simboličkim značenjem," podseća Viljarubia u predgovoru – a ovo izdanje, sa maksimalno doteranim skenovima, najzad na kvalitetnom papiru (za razliku od izvornih izdanja), pruža mogućnost da se u potpunosti uživa u Korbenom majstorstvu kolora. Daleko od pukog farbanja i ilustrovanja, kolor je kod njega uistinu esencijalni sastojak, a halucinantni ekspresivni učinci koje njime postiže pokazuju, čak i u ovim ranijim radovima, zašto je i kako on bio i ostao jedan od velikih inovatora i revolucionara moderne strip umetnosti.

I treba li sad i ja da kazujem očigledno – treba li da crtam? Ko voli horor, fantastiku, strip ili naprosto vrhunski crtež, jednostavno mora da ima Korbenovu CREEPY antologiju i da je drži odmah ispod svog kućnog Nekronomikona i porodične Biblije!

PS: A za isto mesto možete već da rezervišete prostor i za još dva albuma koja Darkwood sprema (nažalost, kako izgleda, oni izlaze tek početkom iduće godine): radi se o Korbenovim stripovima adaptiranim prema Poovim i Lavkraftovim pričama i pesmama, iz serijala Haunt of Horror. Pritom nema preklapanja, jer tri stripa po Pou u ovom albumu ne nalaze se u Leglu strave...

GRAVITY (2013)

****

4-

             Taman kad sam se spremao da napišem rivju GRAVITACIJE za blog, desilo se nešto lepo za mene, ali malo manje lepo za čitaoce ovog bloga: naime, angažovan sam da napišem ozbiljnu kritiku za slovenački magazin EKRAN – pa ćete zato morati tamo, u novom, novembarskom broju, da pročitate moj iscrpni (1250 reči) osvrt na ovaj film. Naravno, na slovenačkom.

            Pošto se ipak radi o najboljem filmu koji sam video u ovoj godini, zaslužuje da ovde dobije barem nekoliko crtica u svrhu preporuke kultistima, jer OVO NE SMETI SEBI DOPUSTITI DA NE POGLEDATE U BIOSKOPU!

            - zaboravite na Sandru Buljook – ne samo što je ona tokom većeg dela filma u skafandru nego i onda kad se vidi, svoj glumački posao sasvim solidno obavlja!

            - ne brigajte zbog velikog uspeha na box-officeu: iako ga amerikanska rulja ovih dana masovno gleda (a izgleda da dobro prolazi i u Srbiji), to u ovom slučaju nije (kao inače) znak da je film tupav, nego "samo" da je redak primer uspelog spoja komercijalnog i art filma;

 

            - veliki deo popularnosti GRAVITACIJE vezan je za spektakularne, neverovatno dobro napravljene scene koje se dešavaju u svemiru, u bezvazdušnom prostoru i olupinama što u njemu lebde – i za saspens kakav nismo videli još od zlatnih, slabo zašećerenih dana Đejmsa Kameruna!

            - ukratko rečeno, uživao sam u ovom filmu neopevano, koje i vama želim, pa zato: po'itajte u bioskop, jer ako postoji JEDAN film ove godine koji se MORA gledati u bioskopu (poželjno, u 3-D, a još idealnije u IMAXU, gde ima) onda je to baš baš baš OVAJ!

            Zašto? Zato! Piše u EKRANU (na svim kulturnim mestima u Sloveniji, od početka novembra)!

            Ko me ne posluša, nego ovo premijerno gleda na nekom piratskom TS ili WebRip snimku na svom kompjuteru ili TV-u – kajaće se – kad bude dockan. Pa vi vidite...

8. FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE

             Danas u Beogradu počinje osmo izdanje najvećeg srpskog festivala posvećenog fantastici i hororu. Publika će imati prilike da pogleda pedeset filmova iz zemlje, regiona i inostranstva i da učestvuje u drugoj godišnjoj Zombi šetnji.

             Ovo je vredno zbitije koje zaslužuje svaku podršku, uključujući pre svega onu konkretnu, naživo – prisustvom! Prošle godine je festival bio malo glamurozniji: imao je veliku svetsku zvezdu za gosta (da podsetim, sa nama se tada družio Serđo Stivaleti, veliki italijanski majstor efekata maske)...

            ...avaj, ove godine je planirani inostrani gost otkazao tik pred dešavanje, a rezerve nije bilo, pa Velikog Stranca nećemo imati, ali će zato prisutni biti autori iz ove i okolnih zemljica: biće treša, biće zajebancije...

            ...avaj, ove godine je skresan i prateći program (tribine, predavanja, promocije...) pa će se od te vrste dešavanja održati samo još jedno izdanje ŠOK KORIDORA (na temu FFF). Prošle godine sam, da podsetim, i ja nešto malo učestvovao u programu (održao sam predavanje na temu APOKALIPSA U HOROR FILMU); ove godine ću tu biti samo kao gost iz senke, pa eto, ko želi da me pozdravi, pohvali, pokudi ili šta već – čekam vas!

            Da je bilo sreće i pameti tamo gde treba, trebalo je ovih dana da izađe zbirka mojih zombi priča pod naslovom ZADUŠNICE; to bi bilo apsolutno idealno za promovisati na ovom festivalu, a naročito u kontekstu njegove Zombi šetnje – da i ne govorim o Sajmu knjiga koji počinje odmah posle ovoga, odnosno 20. oktobra. No, pošto je ovo za mene bila godina loših vesti, po svemu sudeći ni ta jedna knjiga koja je delovala prilično izvesno – neće se desiti u ovoj baksuznoj trinaestoj...

            A kad sam već kod znamenitog pokliča ČEKAMO VAS, da istaknem da je i za ovu godinu planirana Zombi parada (iliti šetnja). Prošle godine je bilo fino zezanje, nema razloga da ne bude i ove – samo ako, daleko bilo, iz bezbednosnih razloga ne bude sprečena!

            Naime, možda ste već čuli da su se oglasili dežurni komedijanti sledećim saopštenjem:

Država da zabrani zombi šetnju u Beogradu

 

SNP NAŠI sa čuđenjem konstatuje da će se u Beogradu 19. oktobra u 17 časova održati "Zombi šetnja", odnosno šetnja ljudi koji će biti maskirani u mrtve.

Posle parade homoseksualaca, iduća zamisao je da se kroz pravoslavni Beograd, koji je posvećen presvetoj Bogorodici, šetaju "pripadnici armije mrtvih". Ovakvi događaji nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa srpskom kulturom i verskom tradicijom, čak šta više ovakve manifestacije su u direktnoj vezi sa veličanjem satanizma, nasilja i izopačenosti.

U vremenu kojem živimo kada su školska dvorišta prepuna nasilja, kada se maloletnici ubijaju i seku mačetama, satanska legija zasigurno neće biti uzor da se poboljša stalje u društvu, a država treba dobro da se zapita kuda vodi srpsku omladinu.

 

A sad opet ja: Čuješ li, zabludela srpska omladino?

Uzimaj se u pamet, pa na FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE! Budite svoji, ili bar naši a ne "naši"!

PROGRAM 8. FESTIVALA SRPSKOG FILMA FANTASTIKE

SREDA, 16. oktobar

19.00
OTVARANJE FESTIVALA

PERFORMANS: TRUPA UV DANCE

PROJEKCIJE FILMOVA:
– NAPRATA (Mladen Milosavljević, 2013) – In competition
– KIYAMET (Ivan Ramadan, BIH 2011) (plus trejler za AŽDAJU) – In competition
– ANGER OF THE DEAD (Francesco Piccone, ITA 2013)
– BREAKAWAY (Ivan Bukta, USA 2013)

22.00
DOMAĆI TAKMIČARSKI PROGRAM
– DILAN DOG (Pavle Pavlović, 2013)
– PRIČA O STANOVNICIMA ZIDA (Andrej Boka, 2012)
– RABBITLAND (Ana Nedeljković, Nikola Majdak, 2013)
– SPACE OPERA (Milica Kolarić, 2013)
– MAGIČNA KUHINJA SUADA LE FEJ (Siniša Dugonjić, 2013)

ČETVRTAK, 17. oktobar

19.00
DOMAĆI TAKMIČARSKI PROGRAM 2
– PUKOTINA (Emilija Gašić, 2013)
– MARIONETA (Mihajlo Vitezović, 2013)
– IGLA (Đorđe Stojiljković, 2013)
– MASKIRCI (Mladen Milosavljević, 2013)
– PREKID PROGRAMA (Jim Production, 2013)

21.00
IZGUBLJENI SVETOVI SRPSKOG FILMA FANTASTIKE
– KNJIGA USPOMENA (Dejan Nikolaj Kraljačić, 1995)
– PROBA (Dejan Nikolaj Kraljačić, 1996)

REGIONALNI PROGRAM
– DOORS (Michele De Angelis, MAK/ITA/USA 2013)
– AMNEZIJAK NA PLAŽI (Dalibor Barić, CRO 2013)
– UBISTVO JEDNE MRLJE (Katarina Kovčin, SRB/CG 2013)
– TELEPORT ZOVKO (Predrag Ličina, CRO 2013)
– HANSEL AND GRETEL: THE TRUE STORY (Goce Cvetanovski, MAK 2010)
– VESLA (Zdenko Bašić, Manuel Šumberac, CRO 2011)

PETAK, 18. oktobar

18.00
ŠOK KORIDOR TRIBINA: PRONAĐENI SNIMCI (FOUND FOOTAGE)
Projekcija filmova koji se takmiče za Piramidu:
– PALI ANĐEO (Marko Marinković, 2013)
– FOUND FOOTAGE (Ernad Osmić, BIH 2013)
– TERRIFIED (Marjan Mihajlovski, MAK 2013)
– BESKONAČNI HODNIK (Bojan Stefanović, 2013)

22.00
DOMAĆI TAKMIČARSKI PROGRAM 3
– BANATSKI TROUGAO (Marko Backović, 2012)
– SHORT TIPS FOR ARTISTS - TIP #12 (Csongor Gazdag, 2013)
– MOJ SUSED JE VAMPIR (Milos Čolić, 2013)
– MISIJA DVE KULE (Nemanja Vojinović, 2013)
– ZAROBLJENA VESTIMA (Mina Radović, 2013)
– MRAK (Sara Santini, 2013)
– THIRST (Janko Pješivac, 2013)
– THERE AND THEN (Stefan Bojić, 2012)
- FENOMEN (Stevan Aleksić, 2013)

SUBOTA, 19. oktobar

11.00 do 16.00
Tokom šminkanja za Zombi šetnju – projekcija filmova iz stranog programa koji se ne takmiče za nagrade:

– THE GUEST (Jovanka Vučković, CAN 2013)
– SECOND WIND (Sergey Tsyss, RUS 2013)
– DISTOPIA ST. (David Cave, UK 2012)
– BENDITO MACHINE IV (Jossie Malis, ESP 2012)
– OUT THERE (Randal Plunkett, IRE 2012)
– REFUGIO 115 (Ivan Villamel, ESP 2013)
– SLEEPWORKING (Gavin Williams, UK 2012)
– I FEEL YOU (Ulf Kristiansen, NOR 2013)
– THE END (Marius Rosu, ROM 2013)
– E.N.D. (Federico Greco, ITA 2013)
– PORTO DOS MUERTOS (Isidoro Guggiana, BRA 2013)

17.00 ZOMBI ŠETNJA

19.00
Proglašenje pobednika i dodela Koskara
Projekcija pobedničkih filmova
Zatvaranje 8. FSFF

CENA DNEVNE ULAZNICE JE 150 dinara, program poslednjeg dana FSFF je besplatan!

Ovaj post ilustrovan je fotkama sa prošlogodišnje manifestacije, a tri fotke od ove godine, koje prikazuju fanta-hororične skulpture kraj ulaza u bioskop Doma Omladine, načinio je Ivan Tomić (hvala mu!).

ČUDOVIŠTA SU MEĐU NAMA

            Pitanje "monstruma" centralno je pitanje horora, jer on (ona, ono...) je nosilac pretnje i izazivač strave (i ne samo strave...), pa je kao takav sine qua non žanra. Zbog toga je ispravno razumeti koncept čudovišnog neizostavni korak za svakoga ko želi da horor kao žanr i kao fenomen shvati kako valja. Ako ne verujete meni, verujte Klajvu Barkeru, koji ovih dana reče ovo:

"I am here for The Other. I am here for whatever form of monstrousness or freakishness the filmmakers can provide, be it Blob, Thing, Werewolf, Vampire, Alien, Zombie, Patchwork Corpse Animated by Lightning, etc. It is the creature that stands at the center of horror movies, not those who have made it their business to bring the beast down. We're all the same. The easiest test of this theory? Try and remember the names of the protagonists (or the actors who play them) in 20 great horror movies. It will be difficult. But you'll remember the monsters. We always remember the monsters."

Ja sam imao tu sreću da jedan od prvih tekstova iz teorije horora na koji sam u životu svome naišao, in my younger & more vulnerable days, bude možda i najbitniji esej o hororu napisan u poslednjih 50 godina: "Uvod u američki horor film" by Robin Wood. To je izašlo u časopisu Pitanja br. 4-5-6, Zagreb, 1989. godine, kada sam ga i kupio u sada, naravno, pokojnoj niškoj knjižari SVETLOST (grad je pretvoren u NIŠta, a umesto svetlosti sad vlada MRAK). Mnogo kasnije otkrio sam da je ovaj esej, u srpskom prevodu, izašao i u tematu SINEASTA o hororu – ali u skraćenom (fuck that!!!) izdanju.

Anyway, tragovi uticaja Vudovog eseja vidljivi su u mom donjem napisu, a i u mnogim drugim mojim tekstovima o hororu – jer, makar Wood malkice i prećerivo sa svojim psihoanalitičkim, marxističkim i gay englovima, čak i kad se malko oljušte naslage njegovih ideologija i njima izazvanih zastranjivanja (npr. u njegovom neshvatanju Kronenberga), to ostaje jedno od najrelevantnijih čitanja poetike horora i mesta/značenja čudovišta u njoj. Druga senka uticaja koja se kod mene (naročito u juniorskim danima) može zapaziti jeste Ranko Munitić, čiju sam legendarnu knjigu ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI kupio i čitao godinu-dve posle Wooda. Ona je kasnije proširena i sada postoji u pet tomova kao must have prvog reda, koji – ako vam je do sada nekako promakao – na predstojećem Sajmu knjiga možete potražiti kod Kreativnog centra. Uzimajte to dok ima, nemoj posle: Ghoule, pomagaj, gde da nađem, itd.

Ovaj esej koji sledi, naslovljen ČUDOVIŠTA SU MEĐU NAMA, izvorno je pisan za niški (naravno, pokojni) časopis NIŠKI ANALITIČAR – kojega sam ja, svojevremeno, u drugoj polovini 1990-ih, u šali, zbog nepredvidivog ritma izlaženja i sve većih kašnjenja, zvao NIŠKI PARALITIČAR. Sada je i taj paralitik ugašen (a i FILAŽ se jedva koprca, hvala na pitanju...). Donji sken potiče iz reprize tog teksta, objavljene u jednom prastarom broju Skrobonjinog EMITORA (koji, začudo, još izlazi, mada ređe, i s drugim urednikom)!

Dakle, ako želite da vidite kako uzimam Wooda da njime lemam Spilburgera & co. bacite pogled na ovaj kratak ali, čini mi se, još uvek sladak napis iz mojih mlađih dana.

 

 

 

NOVI HORORI 2013: Čuvajte se!

             Evo nekoliko slabunjavih i jadnih izgovora za horor koje uglavnom slobodno možete preskočiti, ili gledati samo kad vas uhvati kriza ("novi horor! daj neki novi horor!"), znači: u trenucima očaja i krajnje neprobirljivosti.

ENTITY

UK, 12

**(*)    3-

            Jedan od najjezivijih novih FFF: lokacija (napuštena ruska ludnica) je slikovitija i zabavnija od uobičajenih ruševina, a i misterija u pozadini (gadni eksperimenti na ludacima, i njihovi rezultati) je zlokobnija nego inače u ovoj vrsti filmića. Nisu ovi izmislili rupu na saksiji, ali su napravili hororčić koji uspeva mestimično da bude jeziv i zastrašujuć, pa zato, ako imate toleranciju na uobičajene elemente ovog podžanra (iritirajući likovi, osrednja gluma, drmanje kamere, mrak, uh-i-a-h-i-oh, itd.) ovo ima moju umerenu, opreznu preporuku. Kao takav, može da posluži kao solidan drugi film u double-billu sa GRAVE ENCOUNTERS. PS: Jednu od glavnih uloga - naravno, Rusa - igra Srbin (na slici).

ZOMBIE ASS

JAP, 12

**        2+

            Nije svaki dan – blagdan, niti Noboru Iguči svaki put nabode. Taman kad je prevazišao moja očekivanja sa iznenađujuće zabavnim DEAD SUSHI, i kad se činilo da ima siguran HIT sa ZOMBI DUPETOM (aka KLOZET MRTVIH) – a ono, patka. Usiljeno, nenadahnuto, jadno, dosadno... Samo za zadrte gutače ove vrste treša.

HOME SWEET HOME

USA, 13

**        2

            Samo još jedan dosadni home invasion flick... sa twistom! Naime, ženicu i njenog dragog gnjavi maskirani lik u belom spec. odelu koje klinički izoluje njegove dlačice i druge tragove, tako da ne ostavi ništa za sobom nakon što se poigra sa njima u njihovoj zaheftanoj kući. Zašto tako pazi? Zato što je pajkan. A zašto to radi? Pa, voli to, a može mu se. Kao. Eto. PS: Ovaj mini-rivju sadrži SPOJLER, ali pošto film nije neki – ne važi se!

STRANDED

USA, 13

**        2

            Istrpeo sam ovu orgiju mediokritetizma samo zato što ga je režirao Rodžer Kristijan (dizajner scenografije na ALIENU) i jer sam se nadao da Kristijan Slejter nije baš skroz pukao da bi igrao u nečem trećerazrednom. Pa, ovo je samo drugorazredno, zaboravljivo i nebitno. Vrlo jeftini SF triler sa samo 4-5 junaka na mesečevoj bazi gde... više se i ne sećam šta tačno biva. Neka zaraza. Trčanje. Urlanje. Drmanje kamere. Tako nešto...

LA SENDA (THE PATH)

SPA, 13

**(*)    2+

            Volem filmove o zločestoj deci, ali ovaj španski triler-horor je napadno nedokuvan. Dobra je lokacija (usamljena koliba u šumi) i fotografija, glumci se trude, klinac ume da složi jezivu facu... 

...ali, sve je to uzalud kad je priča o nesimpatičnom liku i njegovim pokušajima da se rekonektuje sa bivšom ženom i čudno-ladnim i zločestim sinom tako uninvolving, pa još zamućkana twistom koji sve baca u zonu sumraka o neizbežnosti hodanja zacrtanim putem predodređenog zločina...

100 BLOODY ACRES

AUS, 13

**    2+

            U nekoj australijskoj zabiti dvojica braće nađu zlatnu koku tj. đubrivo im postane popularno kad u smesu ubace ljudski leš. Oni nastave s tim, hvatajući zalutalu omladinu po pustari – sledi mlaki torture porn sa neduhovitim pokušajima komedije. Predvidivo i zaboravljivo... Plus, brutalno nasilje nije baš najveštije balansirano sa komedijom, i opšti utisak se kreće negde između bljutavosti i gorčine.

KILL ZOMBIE! aka ZOMBIBI

HOL, 12

**          2+

         Uprkos nekim pohvalnim rivjuima na koje naiđoh, ovo je samo još jedna ispod-osrednja ložačka kvaziromantična zombimedija za klinčuriju i tinejdžere braindead mozgova zatupljenih stripovima i igricama.

I likovi i situacije i "humor" i "stil" i poze i sve sve sve je podešeno najnižem zajedničkom imenitelju... 

Ništa ne vredi što je ovo holandskog porekla i što su glavni likovi nekakvi arapi i crnci – rezultat je generička bljuzga sa prilično svedenim splater-efektima: 

ili su offsceen, ili trepni-i-propusti ili, onda kad se vide, to je nacrtano i napadno stripovski-igričasto stilizovano i CGI-ojačano tako da i dečica mogu da gledaju a da se ne šokiraju ili zgroze.

Ukratko rečeno, evo testa: ako vam se ovaj film naročito svidi, na pogrešnom ste blogu!