DRAKULA – Žorž Bes

Format: 20,8 x 29,7 cm

Povez: Tvrd

Broj strana: 208

Štampa: Crno-belo

Cena: na sajtu izdavača 1.350 din, u knjižarama oko 1.800.

 

Zvanična najava kaže:

Priča o besmrtnom vampiru i sama je postala besmrtna. Znamo je iz folklora i mitova, iz slavnog romana Brema Stokera i brojnih filmskih adaptacija, i nikad nam je nije dosta. Francuski autor Žorž Bes nudi svoju viziju popularne legende, trudeći se, pritom, da ostane što verniji Stokerovom originalu.

Čuven po izuzetnom crtačkom umeću, on bira crno-belu tehniku kako bi dodatno istakao snagu svoje linije i delu dao prikladnu atmosferu jeze i užasa, prateći priču o Džonatanu Harkeru, Mini, profesoru Van Helsingu i drugima koji su se, sticajem raznih okolnosti, susreli sa dijaboličnim stvorenjem, nosferatuom, poznatim kao Vlad III Cepeš, odnosno grof Drakula. Besov Drakula predstavlja delo virtuoza, u kom se jasno vidi da je njegov autor jedan od najboljih stripskih umetnika današnjice.

 

 

Nedavno sam se ovde osvrnuo na Besovu adaptaciju FRANKENŠTAJNA, pa je red da se vratim unazad, i kažem koju i o njegovoj verziji DRAKULE, urađenoj nekoliko godina pre toga.

Pre svega, što se tiče Stokerovog romana, o njemu sam iscrpno pisao u mom doktoratu, tj. u knjizi POETIKA HORORA (trebalo bi ove godine najzad da kod Orfelina izađe novo, blago redigovano izdanje). Malo je reći da se radi o jednom od temeljnih horor romana – zapravo, u pomenutoj knjizi elaborirao sam tezu da se radi o romanu koji je praktično izmislio formu savremenog horor romana, ne samo vampirskog, nego uopšte žanrovskog, hororičnog.

Jedna od stvari na kojima počiva večita atraktivnost ovog skoro 125 godina starog dela (izašao 1897) jeste izuzetno atraktivna priča u kojoj se ingeniozno spajaju Eros i Tanatos, sa čitavim nizom arhetipskih motiva i tema isprepletenih u vanredno vešto komponovanoj, a složenoj pripovesti.

Žorž Bes u ovoj autorskoj adaptaciji, gde je autor i scenarija i crteža, odlučuje da ide na sigurno, i prilično verno se drži romana-izvornika. Za pohvalu je veština s kojom je uspeo da ga sažme na 200 strana, budući da roman ima bar duplo više – dakle, složeni zaplet, sa više likova, lokacija, podzapleta, vrlo je efikasno izložen na tako kompaktnom prostoru, a da se pritom uglavnom ne stiče utisak zbrzanosti, stešnjenosti, jer priča uspeva da diše, pored ostalog i zahvaljujući nadahnutom, dinamičnom kadriranju, sa čestim „duplericama“ ili krupnim kadrovima za hvatanje jezivih prirodnih pustoši, zamkova, ruševina, zgradurina, brodova, okeana…

Crtački je ovo vrlo dobro izvedeno, sa brojnim nadahnutim prizorima na kojima se čitaočevo oko gladno gotskog horora ima na čemu napajati.

Kao i kod vizualizacije Frankenštajnovog stvora, tako i ovde, mogla bi se možda zameriti izvesna nedovoljno maštovita koncepcija „čudovišta“: tamo je Frenk bio polućelava grdosija (stvarno je teško ozbiljno shvatati nekoga ko ima obilatu kosu sa strane, a ćelavo teme!), ovde je Drakula u većem delu stripa prilično bledi starac abnormalno bujne sede kose, osim pred kraj kad se pretvori u pacovolikog Nosferatua.

Ima i nekih bizarnih crtačko-scenarističkih odluka, npr. da početak romana, kada Džonatan dolazi u zamak u Transilvaniji, smesti u duboko snežne predele, iako se i u romanu i u stripu eksplicitno naglašava da je sutra dan Svetog Đorđa (Đurđevdan), dakle 6. maj, kad teško da su, čak i u zabitoj nedođiji u planinama, tako veliki i duboki (ili ikakvi) snegovi. Ali, Besu je svakako bilo lakše (i brže) da svoje crnobele kontraste gradi u snežnom okruženju, sa velikim belim površinama, nego da je morao da crta svaku majsku travku, žbun ili olistalo drvo.

Ali, ovo je možda cepidlačenje. Krupnija zamerka mogla bi se uputiti onome što će u očima mnogih biti kvalitet: naime, u tome što je ovo VERNA adaptacija romana. Za moj ukus i previše verna. Naime, u slučaju FRANKENŠTAJNA, Bes je u rukama imao progresivan roman smelih i večito modernih humanističkih ideja, pa tu nije ni mogao mnogo da omaši u idejnom pogledu. Preneo ih je solidno (mada u kolaterali prenevši i ono reakcionarno „Ima stvari koje čovek ne treba da čačka…“).

Avaj, kod DRAKULE je stvar komplikovanija: taj viktorijanski roman na planu ideja obiluje problematičnim i zastarelim, reakcionarnim nazorima, od kulturrasizma prema Istočnoj Evropi (uključujući detalj sa Ciganima koji pomažu Drakuli), preko konvencionalno-skučenih pogleda na erotizam i ženska prava i slobode i na ulogu/moć religije oličenu u „moći“ krsta i uopšte u svemu što u tom romanu karikaturalno-komično, a u stripu mrtvo-ozbiljno oličava neupitni lik Van Helsinga.

Bes sve to nekritički prepisuje, kao da je bez svesti o konotacijama toga, kao da ga jedino lepe slike i zanimljivi crteži interesuju – pa tako, recimo, što je krupan dramaturški promašaj, on posveti skoro trećinu ovog stripa Džonatanovom lutanju po Drakulinom zamku i čačkanju vampirica (kojih ovde ima pet, a ne tri kao u romanu i većini filmova), ali sasvim preskoči vrlo znakovite razgovore s Drakulom iz romana, u kojima ovaj nagoveštava svoj karakter i MOTIVACIJU da uopšte dođe u Englesku. Kod Besa se Drakulino zlo podrazumeva, ne treba mu dati čak ni senku intencije, motivacije, smisla, on kao karakter skoro da ne postoji. Dovoljno je da se pojavi i kaže JA SAM DRAKULA i svaki čitalac tu treba automatski da projektuje sve ono što zna o tom liku iz brojnih knjiga, stripova i filmova koje je do tada gledao/pročitao, jer Bes nije našao za shodno da se time bavi.

Dakle, Bes propušta priliku da bar u nekom detalju modernizuje, ili preispita, ovu storiju, da makar ironizuje neki problematični aspekat – ne, on potpuno strejt sve prenosi iz romana, i što treba i što ne treba. Ne kažem da je trebalo da bude radikalan kao npr. Kopola, koji je maltene promenio žanr (u njegovom filmu sve postaje mračna, morbidna romansa a ne horor), niti da je njegov crtež morao biti tako radikalno stilizovan, kao Minjolin u strip-verziji Kopolinog DRAKULE, i ne, svakako ne mislim da je trebalo da bude „politički korektan“ pa da, npr. među Lusine prosce ubaci jednog crnca i jednog Kineza, da od Renfilda napravi geja, da Minu prikaže kao omoćenu ženetinu a la Sara Konor – ali, po meni, trebalo je bar negde, nekako, povremeno, da bar malo ironizuje te bombastične i džombastične deonice zastarele i upitne idejnosti Stokerovog romana. A jedini trag „modernosti“ u celom stripu je bizarna odluka da Renfilda nacrta kao Kita Ričardsa.

Dakle, Besov DRAKULA je vizuelno zanimljiv dajdžest romana za one koji nemaju vremena, volje, živaca da čitaju 500 strana viktorijanske (mestimično loše ostarele) proze, pa ga sad, eto, imaju kao „roman u slikama“, solidno prepričan. Nije ni to loše, ali vrlo lako je moglo i bolje.

Naravno, većini čitalaca koji nisu skloni da preduboko razmišljaju o onome što čitaju, a naročito ne o idejama i ideologiji svoje razbibrige, ništa od ovoga što velim neće smetati (hell, neće to ni registrovati), pa zato… ne obraćajte mnogo pažnje na moje umereno gunđanje. Kao što rekoh, većini će činjenica da je ovo verna adaptacija biti kvalitet, a ne problem. To je ta knjiga, takva kakva je, fino precrtana i pritom sažeta, a ako vam je do čitanja između redova, to ćete sami morati da projektujete na mestimične snežne beline ovih stranica. 

12 NAJBOLJIH KNJIGA PROČITANIH U 2021.

 

            Prošle godine pretežno sam čitao knjige vezane za izradu mog romana PROKLETIJE i knjige koje sam prikazivao za magazin RUE MORGUE. Ta se činjenica ogleda i u mojoj godišnjoj listi. Ispod je top-lista, sa kratkim opisima onde gde sam o tim knjigama već pisao, dakle, skoro svi odlomci na engleskom su iz mojih RM rivjua.

 

1. In That Endlessness, Our End – Gemma Files

Grimscribe Press, 2021

 

Insidious is the word: that’s how most of the terrors operate in the latest collection from one of Canada’s leading horror writers, Gemma Files. Seemingly small, innocuous, even mundane events lead up to grim revelations. They rarely assume global proportions, like the apocalypse of doppelgangers who gruesomely leave the bodies of their originals, in “This is How It Goes”, or even to large-scale mayhem, as when Canadians of Latvian descent invoke their Elder in the woods, in “Look Up”.

As Thomas Ligotti said, “We may hide from horror only in the heart of horror.” This book offers first-rate evidence of that stratagem.

 

 

2. To Drown in Dark Water – Steve Toase

Undertow Publications, 2021

 

Steve Toase is a name to remember! Finding his stories, some previously published, plus six original ones, within single covers, produces an impact rarely seen in debut collections. There is style, there is range and, most importantly, there are loads of powerful, unpredictable frights. The stories, averaging at a dozen pages, contain entire universes.

Some are uniquely weird. Some are apocalyptic. Some are satiric. In others, urban decay reigns. Folk horror runs rampant. The old-school scares are most powerful…

 

 

3. The Forge and the Crucible – Mircea Eliade

The University of Chicago Press, 1962

Postoji i izdanje na srpskom, ali meni je tad kad mi je trebalo pristupačnije bilo ovo, na engleskom. Ovo je izuzetna knjiga o alhemiji.

 

 

4. Rites and Symbols of Initiation: The Mysteries of Birth and Rebirth – Mircea Eliade Harper & Row, 1958

Tačno to što piše – rituali i simbolika inicijacije, širom sveta, vrhunska erudicija, sinteza.

 

5. Dawnward Spire, Lonely Hill: The Letters of H. P. Lovecraft and Clark Ashton Smith – David E. Schultz and S. T. Joshi (eds)

Hippocampus Press, 2017

 

Neprocenjivo vredan pregled celokupne sačuvane prepiske između dvojice velikana horora, sa obe strane korespodencije – mada, nažalost, primetno je manji broj Smitovih pisama sačuvan. Pored toga, Lavkraftova su duža, iscrpnija. Sadrži i opsežne dodatke u vidu eseja i pesama koje su posvećivali jedan drugome, kao i nekoliko Smitovih kraćih napisa o fantastici i hororu, pa čak i ukrštene reči koje je sastavljao.

 

 

6. The Valancourt Book of World Horror Stories, Volume Two – James D. Jenkins, Ryan Cagle, eds.

Valancourt, 2021

 

The first volume of Valancourt’s Book of World Horror Stories earned glowing reviews everywhere from Publishers Weekly to Rue Morgue (#197) and was nominated for the World Fantasy Award and Shirley Jackson Award. The second volume has a lot to live up to, and although a hundred pages slimmer, it still contains a wealth of world-wide riches: stories from twenty countries on five continents and originally published in sixteen different languages.

(Ova knjiga zapravo iz štampe izlazi u februaru 2022. ali ja sam je čitao unapred, za prikaz.)

 

 

7. Hymns of Abomination: Secret Songs of Leeds – Justin A. Burnett, ed.

Silent Motorist Media, 2021  

 

At last, a tribute anthology to Matthew M. Bartlett. Matt – who? The editor’s intro says it: “Ligotti, Evenson, Barron, Bartlett… if there’s a ‘canon’ of contemporary weird writers, Bartlett’s unquestionably in it.” Fear not: if you missed Bartlett’s fiery debut collection, Gateways to Abomination (2014) and his other small press publications, after s.j. bagley’s intro you’ll quickly accommodate to the sinister town of Leeds, Massachusetts, with its legacy of witches, black magic, supernatural goats, winged leeches and the omnipresent highly personalized messages from WXXT radio station.

 

 

8. Beneath a Pale Sky – Philip Fracassi

Lethe Press, 2021

 

Reading a Fracassi story is a vivid, cinematic experience, comparable to watching a well-made movie. Reading his second collection (see the first, Behold the Void, in RM#X) is like bingeing several movies, each of which etches itself on your brain. And some of the movies you’ll find within these covers are pretty spectacular… With this collection (which also features an excellent introduction by Josh Malerman) Philip Fracassi has justified expectations which his debut aroused.

 

 

9. Weird Mysticism: Philosophical Horror and the Mystical Text – Brad Baumgartner

Lehigh University Press, 2020

 

Umesto mog rivjua nek posluži opis izdavača: Weird Mysticism: Philosophical Horror and the Mystical Text examines the nature of modern mystical writing and explains the interconnections among horror fiction, philosophy, and apophatic mysticism.Weird Mysticism identifies and evaluates a new category of theoretical inquiry by showing the influence of speculative writing on three intersecting critical categories: horror fiction, apophatic mysticism, and philosophical pessimism. Exploring the work of Thomas Ligotti, Georges Bataille, and E. M. Cioran, Baumgartner argues that these "weird mystics" employ an innovative mode of negative writing that seeks to merge new conceptions of reality. While exploring perennial questions about "the absolute," the Outside, and other philosophical concepts, these authors push the limits of representation, experimenting with literary form, genre-bending, and aphoristic discourse. 

 

 

10. Adapting Stephen King, Volume 1; Carrie, ’Salem’s Lot and The Shining from Novel to Screenplay – Joseph Maddrey

McFarland, 2021

 

Stephen King has inspired more motion picture adaptations than any other living author. Thus, no wonder that several books have already been devoted to his cinematic adaptations, from The Films of Stephen King (1986) to Screening Stephen King (2018). Yet, at least two qualities set apart McFarland’s project from the previous ones. One is its scope: a series of books means more space and details than one volume could ever devote for any single film. The other is its stress on the screenplay(s): since the author’s stated goal is “to focus on the ways and reasons that Stephen King’s stories have been reconfigured by different storytellers for different mediums at different times”, Joseph Maddrey aims to analyze all significant steps in the process of adapting a written page into a screen story.

 

 

11. The Exalted and the Abased – Damian Murphy

Snuggly Books, 2021

 

Snuggly Books specialize in decadent, occult and weird literature, both contemporary and classical (often translated from French). Damian Murphy’s fourth collection, The Exalted and the Abased, offers a perfect summation of these three threads. Although the author was born and lives in Seattle, Washington, his themes and approach have very little to do with the dominant Anglo-American approach to today’s genre literature. Rather, they are nourished by Mittel-European fantastic writings of the early 20^th century by the likes of Bruno Schultz, Stefan Grabinsky, H.H. Ewers and Gustav Meyrink, and are situated in similar surroundings.

 

 

12. Najbolje horor priče jednog klasičnog autora...

 

 

2021: GDE SMO BILI, ŠTA SMO RADILI

            Kraj godine: uobičajeno vreme da se sumiraju aktivnosti i da se vidi - GDE SMO BILI, ŠTA SMO RADILI…

            U ova gnusna Kovid vremena otrcani je kliše, i to ne samo u Srbiji nego širom sveta, kukati na prethodnu godinu, brisati je iz kalendara kao da se nije desila, proklinjati je, itd. Ta globalna pošast je definitivno ostavila svoj pečat na SVE, nekome direktno, nekome indirektno. 

Mene lično je za sada zaobišla, delom zbog mog doslednog pridržavanja distance od čopora, mase, rulje i svih mesta gde se ovi okupljaju, a delom zbog odgovornog ponašanja (tri doze Fajzera, izbegavanje skupova, svadbi, slava i sl. dešavanja, osim u baš najintimnijem okruženju)…

            Uglavnom, ja ću i po tom pitanju da idem protiv struje i da se izdvajam iz mase, jer neću da pljujem po 2021. a još manje ću da je ignorišem i priželjkujem da se nije ni desila. Ne mogu i neću da proklinjem godinu u kojoj sam sa uspehom završio i objavio svoj novi roman – pa još dugo planirani, najavljivani, čedo koje sam tako dugo nosio u sebi.  

Sve i da ništa drugo nisam uradio u prošloj godini, 2021. bi bila krupnim ciframa upisana u mom privatnom svemiru. A uradio sam još ponešto, reklo bi se, ne samo za sebe.

            Šta vi kažete?

 

MOJE KNJIGE

 

PROKLETIJE

 

26. aprila raspisao sam pretplatu za moj treći, do sada najobimniji i najambiciozniji roman. PROKLETIJE su izašle iz štampe, baš na Vidovdan! Kako prikladno za knjigu u kojoj Kosovo tako fundamentalno figurira…

            Narod je odlično reagovao: moj izbor prvih osvrta imate, u tekstu NAROD GOVORI, OVDE, a sve ostalo (26 rivjua ukupno, za sada) stoji na GUDRIDSU – OVDE.

            Reagovali su čak i ljudi sa kojima se ne može reći da sam u ljubavi: Dimitrije Vojnov opširno piše o PROKLETIJAMA, a čak i Dexa Pantalejski reče na Instagramu da mu se veoma sviđa početak (mada je nestao u akciji tamo negde kad, posle akcije, u knjizi krene da se kontemplira).

Posebno je zabavna reakcija Bobana Kneževića, poznatog našeg pisca i nekada davno izdavača, a danas pretežno pirata i pilićara. Njemu nije bilo dosta što je Prokletijama, zajedno sa svakom drugom knjigom koju sam napisao, na Gudridsu dao čistu jedinicu (1).

On je tamo otvorio i lažni nalog pod imenom „Nebojša Majstorović“, koji mu služi da sa njega daje petice svojim izdanjima i jedinice piscima koji ga nerviraju, pa mi je i sa njega dao još jednu! Kad uspem da iziritiram jednog tolikog paćenika na tako očajničke reakcije – onda znam da nešto zasigurno radim kako valja!

Na slici: Boban Knežević (aka Nebojša Majstorović)

 

            Što se drugih mojih knjiga tiče:

ZAVODNIK je tokom leta 2021. doživeo svoje 3. izdanje, odnosno drugo, blago redizajnirano, kod Orfelina.

NAŽIVO se odlično prodaje zajedno sa PROKLETIJAMA, u paketu, i moj tiraž 3. izdanja tog kult romana je na izmaku. Ostalo mi je još oko 25 primeraka. Kad se oni prodaju, ove knjige sigurno neko vreme neće biti na tržištu, jer mi se ne isplati odmah da radim 4. izdanje. Moraće da se stvori veća kritična masa odocnelih i predugočekajućih čitalaca, bar stotinak takvih da mi se javi kako bih razmotrio ulaganje u to. Zato, ko NAŽIVO još nema, nek ne čeka još dugo. Isto važi i za KULT GULA, koji je takođe na izmaku, tim pre što za njega sasvim izvesno ne planiram da radim 2. izdanje. Obe te knjige očekujem da se rasprodaju u prvom tromesečju 2022.

 

 

PROMOCIJA SRPSKIH HORORA U SVETU

 

WOODLANDS DARK AND DAYS BEWITCHED

Imao sam tu čast da učestvujem kao jedan od sagovornika u dokumentarcu WOODLANDS DARK AND DAYS BEWITCHED: A HISTORY OF FOLK HORROR rediteljke Kier-La Janisse.

Ovaj dokumentarni film pokriva podžanr „folk horora“ na filmu, uključujući TV i kratke filmove, u kinematografijama širom sveta. 

Tu sam upao ja, da kažem koju o LEPTIRICI, ali i o folk-hororu uopšte…

Dokumentarac je prikazan na više značajnih festivala širom sveta i pokupio je grdne nagrade – nagrade publike na Fantaziji i SXSW, žirija u Nešvilu, itd.

 

 

ALL THE HAUNTS BE OURS: A COMPENDIUM OF FOLK HORROR

 

„Severin Films“ je početkom decembra 2021. objavio neverovatan „box“ pod naslovom ALL THE HAUNTS BE OURS: A COMPENDIUM OF FOLK HORROR. U njemu je dokumentarac WOODLANDS DARK AND DAYS BEWITCHED poslužio „samo“ kao okosnica, poveznica, kičma, ali u njemu je na 12 blu-rej diskova (+ 3 CD-a i u jednoj KNJIZI) objavljeno 20 folk horor filmova, praćenih brojnim dodacima (kratki filmovi, video intervjui, itd).

DISK 3 u ovoj „kutiji“ sadrži tri klasična horor gotika u režiji Đorđa Kadijevića, koji se po prvi put predstavljaju Anglofonom svetu. (Istina, LEPTIRICA je pre par godina izašla na blu-reju u Nemačkoj, sa opcijom engleskih titlova; ali to izdanje su, izvan Nemačke, primetili samo najzagriženiji i najmalobrojniji frikovi Engleske i Amerike.)

Ovog puta, LEPTIRICA će im biti ponuđena u okviru pakovanja koje je apsolutno nemoguće prevideti, ignorisati, ne primetiti. U društvu nekih izuzetnih, svetski relevantnih filmova. I praćena adekvatnim, ozbiljnim extra materijalima (kakve švapsko Ghoul-free izdanje nije imalo)! Evo šta na tom disku ima.

 

LEPTIRICA
65 mins | 1.33:1 | Color | Region Free
Serbian mono with optional English subtitles
HD master from Public Service Media Radio Television of Serbia

-Special Features:

---Radical Fairy Tales — Interview With Director Djordje Kadijevic 

 

Plus bonus short films newly remastered in HD from archival film elements at Public Service Media Radio Television of Serbia:

 

ŠTIĆENIK (Djordje Kadijevic,1973) (45 mins)
---Diary Of An Inmate (10 mins) - An interview with Štićenik actor Milan Mihailovic

 

DEVIČANSKA SVIRKA (Djordje Kadijevic,1973) (60 mins)
---Prisoner Of Song: An interview with Devičanska Svirka actor Goran Sultanovic

 

            Ja sam organizovao ove dodatke i spremio pitanja za intervjue, koje je usnimio i montirao Igor Stanojević.

            A ni to nije sve.

            U okviru ovog paketa je i knjiga, zbornik eseja pod naslovom ALL THE HAUNTS BE OURS, na 126 strana, obilato ilustrovana. Priredila Kier-La Janisse, a učestvuju sa svojim originalnim esejima Andy Paciorek, Stephen Volk, Mitch Horowitz, Dawn Keetley, Sarah Chavez, Stephen R. Bissette i Dejan Ognjanović.

Moj esej u ovoj knjizi posvećen je SRPSKIM VAMPIRIMA, odnosno osobenostima koje u našem narodnom verovanju, prozi i na filmu ima ovo stvorenje, u kontrastu prema zapadnjačkom poimanju vampira.

 

U broju 202 magazina RUE MORGUE inicirao sam kod urednice ideju da upravo folk horror bude naslovna priča, povodom gorepomenutog dokumentarca i pratećeg „boxa“.

U okviru tog temata nalazi se i moj esej o SRPSKIM VAMPIRIMA – ali drugačiji od onoga u knjizi ALL THE HAUNTS BE OURS.

Dobro, ima nekih neizbežnih preklapanja, ali ovo je popularnije pisano, i sa drugačijim uglom i akcentom, iako je i tu LEPTIRICA u okosnici.

Dakle, SERBIAN VAMPIRES su na korici (i u unutrašnjosti) najboljeg horor magazina na svetu: u broju 202 za sept-okt 2021!

 

 

MOJI RADOVI U KNJIGAMA

 

Edicija „Poetika strave“

 

            Tokom 2021. Orfelin je objavio još četiri knjige u svojoj sve većoj i sve lepšoj ediciji Poetika strave, i to upravo ove (klikni na naslove za detalje):

-MRAČNI PREDELI - Stefan Grabinjski

-MALPERTUI: KUĆA ZLA - Žan Re

-ČOVEK KOGA JE DRVEĆE VOLELO - Aldžernon Blekvud

-TEATRO GROTTESCO - Tomas Ligoti

 

Edicija „Crna mačka“ 

KNJIGA EJBONOVA - Klark Ešton Smit

 

KNJIGA EJBONOVA je naslov famozne demonske knjige, okultnog priručnika i skrivene istorije sveta koju je zamislio klasični američki pisac fantastike i strave, Klark Ešton Smit. Otud je to savršen naslov za antologiju koju sam priredio, odabravši 21 najbolju horor priču iz njegovog bogatog opusa. Opusa, uzgred, iz kojeg do sada na srpski nije bilo prevedeno (skoro) NIŠTA!

Dakle, u istoj ediciji „Crna mačka“ u kojoj smo vam već predstavili ultimativni NEKRONOMIKON H. F. Lavkrafta, moj izbor najboljih Lavkraftovih horor priča, prošle jeseni izašla je i KNJIGA EJBONOVA, moj izbor najboljih Smitovih horor priča.

Obimna (470 strana), tvrdo povezana, šivena knjižurina velikog formata, sa vrhunskim sadržajem i vrhunskim dizajnom (by Ivica Stevanović, u saradnji sa Davidom Tankosićem), štampana u dva tona (crni i zlatni), sa obiljem atraktivnih ilustracija i fotografija.

            Ko još uvek nije sebi pribavio ove ljepotice, neka piše na orfelinns@gmail.com

 

 

REASURING TALES T.E.D. Klajna

 

Ponosan sam što sam deo novog izdanja knjige REASURING TALES T.E.D. Klajna!

Pošto se Klajnu veoma svideo intervju koji sam s njim radio za magazin Vastarien, rešio je da ga uvrsti kao dodatak novom, proširenom i revidiranom izdanju svoje odavno rasprodate i zadugo nedostupne zbirke priča.

Knjiga je izašla u USA krajem novembra 2021.

 

 

ROMAN O MUMIJI i AVATAR Teofila Gotjea u jednoj knjizi

Za ovu knjigu sam napisao pogovor pod naslovom „Teofil Gotje: Fantastika kao viša stvarnost“. 

Detaljnije o knjizi piše OVDE.

 

 

RADOVI U ČASOPISIMA

 

 FILAŽ br. 16/17.

U novom broju, pored ostalog, možete pročitati moja dva horor intervjua, 1) sa Kjubrikovim izvršnim producentom, Janom Harlanom, o Isijavanju, i 2) sa Fabrisom di Velzom, o hororu, a i šire.

Ima tu i drugih vrednih stvari, pa bacite sami oko na sadržaj, OVDE.

 

 

7. broj časopisa KNJIŽEVNA FANTASTIKA

Osvrćem se na stvaralaštvo kontroverzne Popi Z. Brajt, nekadašnje američke autorke, a sada autora, u eseju „Deca noći kod Popi Z. Brajt“.

 

 

            VASTARIEN Vol. 4, Issue 2; Fall 2021

Veoma sam ponosan na činjenicu da sam ponovo deo jednog od najboljih današnjih književnih časopisa koji se bavi hororom. Eno me opet u ligotijevsko-mračnjačkom, modern-weirdovskom, itekako zapaženom i s pravom hvaljenom Vastarienu, časopisu koji je vrlo brzo stekao ozbiljan renome, i odakle su priče i eseji već bili nominovani za najveće žanrovske nagrade, a poneki su ih i dobili.  

Konkretno, u najnovijem broju, koji je iz štampe izašao sredinom decembra, objavljen je moj stručni rad pod naslovom „The Three Paradigms of Horror“.

Više o tome – OVDE.

  

PROMOCIJE I DRUGI JAVNI NASTUPI

 

            Zbog Korone ih je ove godine bilo manje nego što sam planirao, ali nije baš da uopšte nisam komunicirao sa javnošću i publikom…

 

Prva prava promocija mog romana Prokletije bila je u BEOGRADU, u nedelju 4. jula, u POLETU. Bilo je to u okviru Festivala fantastične književnosti Art-Anima.

Trebalo je da u razgovoru sa mnom učestvuju Ana Marija Grbić i Igor Stanojević, ali su oni zbog bolesti u zadnji čas morali da otkažu; srećom, uskočio je Spas-U-Zadnji-Čas MARČELO, koji je jedan od urednika ove knjige i stručni saradnik na njenoj lekturi.

Promocija je bila spektakularna, sa stotinak posetilaca, odličnom atmosferom, pitanjima iz publike, odličnom prodajom knjiga…

 

 

Promocija u Negotinu, 16. jula, u Narodnoj biblioteci: vodio Saša Skalušević Skala.

 

 

Promocija na festivalu GROSSMANN 2021, sredinom jula, u Ljutomeru, Slovenija. Razgovor vodio Nenad Bekvalac.

 

 

Vodio sam javni razgovor („Master class“), na ljutomerskom trgu, sa Gerijem Šermanom (Gary Sherman).

On je reditelj jednog od beskrajno mi dragih horora 1980-ih, DEAD & BURIED, a nije za potcenjivanje ni njegov debi, DEATH LINE aka RAW MEAT.

 

 

„U brdima, horori“ – Bibliosalon sa Dejanom Ognjanovićem u Kučevu

U četvrtak, 28. oktobra 2021. u Narodnoj biblioteci u Kučevu (Biblioteka „Nikola Sikimić Maksim“), govorio sam o žanrovima književne fantastike i horora, o položaju i tretmanu ovih žanrova među čitaocima kod nas i u svetu, kao i o romanima NAŽIVO i PROKLETIJE, ali i o mojim drugim horor aktivnostima, uključujući uređivanje edicije „Poetika strave“ za Orfelin.

Gost-domaćin mi je bio kolega, pisac folklorne fantastike i strave, antropolog Mladen Milosavljević. Moderator i autor BiblioSalona: Jovana Dišić, filolog i folklorista. Pogledajte ceo razgovor OVDE.

 

 

GHOUL(S) na Festivalu srpskog filma fantastike

Festival srpskog filma fantastike održan je 2021. godine baš uoči Noći veštica, i to 29-31. oktobra (petak-nedelja) u DKC-u.

U subotu se dešavala ZOMBI ŠETNJA, a u žiriju za najzombije bio je dr Ghoul lično.

 

            Konferencija: „Nezavisni autori u novom veku tehničke reprodukcije”

U beogradskom Domu Omladine održan je 7. FESTIVAL AMERIČKOG NEZAVISNOG FILMA. U okviru festivala bila je održana konferencija „Nezavisni autori u novom veku tehničke reprodukcije“.

Na toj konferenciji učestvovao sam sa izlaganjem pod naslovom „AMERIČKI INDI HORORI POSLE VEŠTICE“. Bilo je to na sesiji u nedelju, 21.11. (Dom Omladine, sala „Amerikana“, 12-14h).

   

INTERVJUI

 

 

1) Novi intervju za Narodne novine

U izdanju najboljih i ujedno jedinih niških dnevnih novina, Narodne novine za 25.01.2021, mogli ste pročitati intervju sa mnom. O koroni, o Orfelinu, o Prokletijama, o redu, radu i disciplini... sa mnom je razgovarala Aleksandra Gojković.

 

2) Sajt posvećen fantastici, Autostoperski Vodič Kroz Fantastiku, imao je ekskluzivu: prvi moj intervju na temu novog romana PROKLETIJE! Pronicljiva i stručna pitanja by Dejan Sklizović i odgovori by Dejan Ognjanović, mogu se pročitati OVDE.

 

            3) Intervju, ekskluzivan i izdašan, te nadasve stručan, za blog The Cult of Ghoul, pretežno o PROKLETIJAMA, nalazi se OVDE. 

 

            4) Intervju pod naslovom „Odličan pisac doživljava stvari šire i dublje od prosečnog čoveka“ dao sam početkom oktobra 2021. za web portal „Report.rs“ i za Marka Veljkovića koji za njih piše. Evo ga sad i OVDE.

 

            5) 20. marta u Crnoj Gori je izašao intervju sa mnom, u rubrici „33 obrtaja“ u podlistku OBJEKTIV, u okviru dnevnog lista POBJEDA. Njegova onlajn verzija sada je OVDE. Pogledajte tu verziju jer ima nekih dobrih Jutjub linkova. Autorka intervjua je Milena Čavić. A sada taj intervju možete pročitati i na mom blogu, OVDE.

 

            6) Ghoul na Grčkoj nacionalnoj televiziji

Ovog leta je ekipa Grčke nacionalne televizije ERT3 boravila u Srbiji gde je snimila čitav niz dokumentarno-putopisno-reportažnih emisija o raznim gradovima i regionima Srbije, pa, neminovno, i u Nišu.

U okviru polučasovne emisije o Nišu učinili su mi čast da mi posvete pet minuta: snimali su u mom stanu, odnosno kući, i u mom dvorištu, pa evo prilike da me vidite u mom horor leglu, u domaćoj atmosferi, kako pokušavam da jezgrovito, na engleskom, objasnim čime se bavim, zašto, i sa kojim konotacijama. Pogledajte ovaj prilog OVDE.

 

7) Pričao sam za RTS o seriji Squid game

Na blogu sam o njoj već pisao blogerski, OVDE, a za državnu TV sam pričao sa vezanom kravatom. Evo kako: „Serija Squid game – krvava alegorija koju ne možete da prestanete da gledate“. Kliknite OVDE da vidite taj članak!

 

* * *

 

Eto, toliko je, od mojih radova, u javnosti obznanjeno, plasirano i podeljeno tokom 2021. Možda nije mnogo, ali nije baš ni za bacanje.

Naravno, radilo se još mnogo toga tokom 2021. čega će rezultati biti završeni i spremni za publikovanje tokom nove 2022. godine. Najavu nekih od njih podeliću sa vama na ovom istom mestu, tokom januara, čim se još nekolicina njih učvrste i definišu. Bez brige, čekaju vas razne lepe horor stvari... Samo polako i pametno…