posle poduže pauze – burna zima, grdna zbivanja za pokriti, vesti za preneti, filmovi za prikazati., doktorat za pisati... – vraćam se šnajderovoj listi 1001 Movies You Must See Before You Die iz istoimene knjižice, kako bih se podsetio naslova vrednih reprize, klasične lektire koju sam dosad zaobišao a mestimično (retko) i da bih otkrio nove i dosad mi neznane naslove.
dosadašnji delovi ove liste su ovde:
da podsetim: šnajderova lista za 1001 filmsku noć praćena je mojim ocenama (i kratkim komentarima) filmova koje sam gledo, kao i beleškama vezanim za one koje (ne) planiram da pogledam. zvezdicama ISPRED naslova (*) sam sebi obeležio prioritetnost filmova koje što pre (asap!) oću da pogledam (po jačini prioriteta, *** za pod odma, a * za relativno uskoro). numerički su ocenjeni oni koje sam gledo dovoljno skoro da tu ocenu mogu da potpišem i branim, dok sam u nekim maglovitim slučajevima sebi dopustio pravo na reprizu pre def. ocene.
sad kreće najzabavniji deo liste, odnosno najbolja dekada filma u istoriji – SEDAMDESETE! - jer nikad se, ni pre ni posle nisu, niti će moći da prave tako smeli, groundbreaking, ludački, skupi (ponegde) a mudoviti masterpisovi!
* Tristana (1970)
= 4-
jedan od dražih mi bunjuela, zreo za obnavljanje!
Five Easy Pieces (1970)
= nije moja šolja piva.
* El Topo (1970)
= 4
ezoterični western splatter; damn, ni ovo nisam repriziro bar 10 godina! vreme je da proverim svoju impresiju da se radi više o (zabavnom) palamuđenju nego o ozbiljnoj ezoteriji.
Woodstock (1970)
= damn hippies!
Deep End (1970)
= čuči na disku bar 3 godine :( možda se i nakanim do kraja ove godine...
* The Spider's Stratagem (1970)
= ovo mi je prijalo za trojku (3), ali ne koliko sam (tada) očekivo; no, valja obnoviti.
Little Big Man (1970)
= oduvek me je nešto odbijalo od ovoga – možda epsko trajanje, možda mladi hofman pod neuverljivom maskom 200-godišnjeg starca, možda western istorija... ali jednom ću pokušati da se nateram na gledanje. možda.
The Ear (1970)
= fina mlaka trojka – već ukratko prikazan na blogu: klikni na naslov.
* Patton (1970)
= džordž je skot, ali simpatičan. i ovo bih mogo da repriziram (last time I checked, bilo je negde oko 3+)!
* M*A*S*H (1970)
= nešto kao 4- al davno je bilo: da se reprizira!
Performance (1970)
= smorio me i ugasio na pola: nekad ću, možda, pokušati opet.
Gimme Shelter (1970)
= neka, hvala – ne pod mojim krovom.
Zabriskie Point (1970)
= smorio me i ugasio na pola: nekad ću, možda, pokušati opet.
The Bird with The Crystal Plumage (1970)
= 3
'kako se kalilo srebro' – kao što je kod serijskih ubica najindikativniji prvi zločin, tako je i kod arđenta prvi film zapravo plan & program svega što će da usledi. avaj, previše je to vedar i veseo film, tematski i vizuelno, sa patologijom još uvek pritajenom, što je protiv-teg koji nedostaje ovom siru (cheese).
The Garden of the Finzi-Continis (1970)
= artsy-fartsy italo-aristokratska dekadencija... puff, ne zanima me.
Wanda (1971)
= a) žena režirala!
b) 'zaplet' počinje sa: " In grim, rust-belt Pennsylvania, Wanda is down and out. She works sporadically, has abandoned her husband and children..."
LOST ME AT 'HELLO!'
W.R.: Mysteries of the Organism (1971)
= 3
simpatično je to kao brkanje prsta u oko titovoj sfrj i njegovom socijalizmu, uz paradiranje parolama itd. i sve to ima neku gonzo draž koja nije neprijemčiva, ali idejno je to toliko naivno i smešno da mi je vrlo teško da sve to ozbiljno shvatim.
A Clockwork Orange (1971)
= 5
masterpis prvog reda. prvo te zavede, a onda te siluje! i taman kad to prođe, i kad počne da te mazi i priča ti neku slatku priču – opet te odjednom zvekne kurcem po čelu! potpuno genijalna manipulacija gledaocem, idejama, slikama...
The Sorrow and the Pity (1971)
= francuske pičkice pričaju kako su i zašto sarađivale sa nacistima – puna ČETRI SATA! too much. ne zanima me to baš toliko. ako neko to premontira u verziju od 45 min, možda pogledam.
Willy Wonka and the Chocolate Factory (1971)
= ne u ovom životu.
** McCabe and Mrs. Miller (1971)
= doslovno godinama se već nakanjujem – najmanje 5 god. čuči na disku, spreman...
Walkabout (1971)
= 2+
** Klute (1971)
= pamtim samo da mi se ovo vrlo sviđalo pre nekih četvrt veka – velika mi je slutnja da bih mu sada mogo dati barem 4; repriza coming SOON!
Harold and Maude (1971)
= 3
ljupko je to na svoj crnohumorni life-affirming milf način, ali više sam očekivo.
Red Psalm (1971)
= radnici, štrajkovi, marxizam, revolucija... mikloš jančo, mađari... couldn't humanly care less.
* Get Carter (1971)
= 4-
vrlo dražesno, majkl kejn na vrhuncima svog šarma i cinizma u jednom od najzabavnijih gangsterskih filmova ikada.
The French Connection (1971)
= 5
apsolutno savršenstvo stilizacije dokumentarističkog realizma u čist – napet, uzbudljiv, mračan, nasilan, žestok – FILM.
Shaft (1971)
= ne volem blexploataciju ni kad se BLACULA zove, pa tako i ovo – za sada – uspešno izbegavam.
Dirty Harry (1971)
= 4
herojstvo i patologija i tragika tog sjebanog (anti)heroja i složeni odnosi violentnih wish-fulfilment vigilante fantazija istovremeno pružaju katarzu i odriču bilo kakav optimizam. veliki film.
** Murmur of the Heart (1971)
= deluje vrlo vredno pažnje, imama ga na disku godinama... će pogledam!
Sweet Sweetback's Baadasssss Song (1971)
= ne volem blexploataciju (mada, ovo posedujem, i jednom ću ga i pogledati, ili bar pokušati).
The Last Picture Show (1971)
= nije ovo za mene a ni ja za njega.
Straw Dogs (1971)
= 5
najbliže što je genijalni pijani indijanac umpah-pah pekinpah prišo hororu – dakle, to ne može biti loše ni u ludilu! štaviše! za moj groš – skoro savršen film.
Two-Lane Blacktop (1971)
= ne zanima me.
The Heartbreak Kid (1972)
= wtf? otkud OVO u top-1000?!
Aguirre, the Wrath of God (1972)
= 4+
moraću uskoro da ga ponovim kako bih odlučio da li mu bolje leži 4+ ili 5-
inače, OVO je džungla, OVO je 'srce tame' a ne one uobičajene američke šetnje po parku koje se izdaju za to.
Cabaret (1972)
= ovo je za gej tetke i njihove skrajnute dive; mrzeo sam ga kao klinac, i nemam nameru da mu se vraćam.
apdejt: ovde ogreših dušu. posle reprize, moram reći da je ovo nešto bolji i jači film no što sam upamtio. pa samo ona super-genijalna scena TOMORROW BELONGS TO ME mora da ga digne bar za jednu zvezdicu! dakle, dajem mu ***+
* Last Tango in Paris (1972)
= e, ovo bi se actually moglo ponoviti. last time I checked, bio je negde oko 3+
** High Plains Drifter (1972)
= mračni horror western odavno vapije da ga repriziram: javlja mi se da ću mu USKORO udovoljiti! last time I checked, bio je negde oko 3+ / 4-
Sleuth (1972)
= 2+
ovo je meni prevaziđeno i naprosto nedovoljno zabavno pozorište na filmu.
Deliverance (1972)
= 4
genijalna prva polovina, ali nakon što se izvrnu čamci to se rasteže i ne deliveruje ni približno onoliko učinkovito kao ingeniozno zlokobno hororičnih prvih sat vremena. kraj je naročito kilav.
* Solaris (1972)
= 4
za razliku od STALKERA, koga volim nepodeljenom ljubavlju (sve do pred kraj), s ovim sam uvek imao problem. moraću da ga overim opet, USKORO, i proverim šta mi tu stvarno fali (osim nešto bržeg ritma)!
The Godfather (1972)
= 4
apsolutno vrhunski storiteling, likovi, zaplet, drama, saspens, kapitalizam, satira – sve prva liga.
* Cries and Whispers (1972)
= skinuto, overiće se. pribojavam se tog gnjavatora, poznog bergmana, ali ovome ću dati šansu.
Fat City (1972)
= boxeri! ako postoji nešto što organski ne mogu da smislim, to su boxeri, i filmovi o njima. fuck, bato, jednom kad si svoj život posvetio TOME, ti si se odrekao šanse za moje saučešće, ili ikakav interes za to što ti se dešava. i zdravo! bolje bi ti bilo da si poslušao svog oca i da si postao BANDIT!
** The Discreet Charm of the Bourgeoisie (1972)
= 4
'smisao života luisa bunjuela' – prajsles.
The Bitter Tears of Petra Von Kant (1972)
= možda bi me i zanimalo da se zove The Bitter Juice of Petra Von Cunt – ovako, prepuštam ga tetkama.
Frenzy (1972)
= 4-
ovo je hičkokov STENDHAL'S SYNDROME – skoro negledljivo koliko je deda tu ogoljen, ali u istoj meri fascinantno koliko je bolestan (i morbidno duhovit).
* Pink Flamingos (1972)
= 2+
poštujem istorijski značaj i sve, al lično uglavnom ne padam na ove fore.
Superfly (1972)
= još jedan blexy pimp superhero? ma, prođi me se!
The Sting (1973)
= 3-
imam organsku nesklonost prema ovim uber-normalnim filmovima za populus, a ovaj konkretni mi je dodatno mrzak (ni kriv ni dužan) zbog muzičke teme koja je danas neraskidivo povezana sa čekanjem prilikom zvanja telefonom većine javnih institucija. što samo dodatno ilustruje koliko je ovo ogavno populistički film!
The Mother and the Whore (1973)
= neka, fala. život je kratak, i prohuji za tren!
Badlands (1973)
= 3
izmiče mi enormna prehvaljenost ovog filma ('malik, malik – geniju nalik?' pih, ne znam baš...). no, pogledaću ga opet, u dogledno vreme, da vidim dal mi je nešto krupno promaklo. mislim, okej je to sve, ali zaista ništa epohalno.
American Graffiti (1973)
= dobijam ospice od same pomisli na ovo – couldn't care less.
* Papillon (1973)
= još jedan davno gledan, mlako voljen i za reprizu zreo filmić. ipak, kolko ga pamtim, to je striktno max. trojka, teško više od toga.
** Enter the Dragon (1973)
= ovo nisam gledo samo zato što, kad sam napokon pod stare dane teo, nisam mogo naći uncut verziju, a da gledam sakaćenu i sunećenu, ne pada mi na pamet. saću ga poiskam. (inače, u doba mladosti nisam gledo brus lija zato što su se njime oduševljavali svi moji imbecilni vršnjaci koje sam militantno prezirao + zbog aure non plus ultra 'filma za cigane'; ipak, brus li živi za fajt!)
Mean Streets (1973)
= saću da izreknem blasfemiju (za neke): skorseze me, more often than not, ostavlja skroz-naskroz ladnim; zabole me živo za njegove sitne i krupne mafioze i žabare i boranije iz slivnika i bočnih ulica grada čikaga (tj njujorka). volem TAXISTU i obožavam HRISTA (& you can quote me on that!) te grešno sakam CAPE FEAR, ali sve ovo ostalo – prenaduvano, precenjeno out of proportion. da, to važi i za R. BULLa – pih, slike iz života boxera...
dakle, streljajte me, al istorija će pokazati da sam bio u pravu, a da su milijarde živele u zabludi!
* The Long Goodbye (1973)
= e, ovo pamtim kao odlično, ali za precizniju ocenu (verovatno oko 4-) moraću da ga odgledam jopet. uskoro.
The Wicker Man (1973)
= 4
ovaj film zahteva zrelog gledaoca. nisam se primio na prvo gledanje, kad je išo na tv-u, negde oko 1990-te (mada, mislim da je to bila sečena verzija). tek 7-8 godina kasnije odgledo sam ga i kupio ga kako treba. odličan je to, pametan, hrabar, originalan, vickast i memorabilno spooky film – antihrišćanski horror usred bela dana, my favourite kind.
Day for Night (La nuit américaine, 1973)
= François Truefart? A committed film director struggles to complete his movie while coping with a myriad of crises, personal and professional, among the cast and crew?
ma, idi, mani me se s tvojim izdrkavanjima!
Don't Look Now (1973)
= 4-
fina egzibicionistička režija ('mama, vidi me kako montiram!'), odlična atmosfera (venecija nikad bolje nije izgledala – čak ni u SMRTI U VENECIJI!) i scenario pametniji nego što izgleda.
Sleeper (1973)
= jedan od smešnijih vudi alena – iz davnih, pradavnih vremena kad je bio smešan, i gledanja vredan.
* Serpico (1973)
= ovo mi se prilično svidelo pre 20ak godina: da se proveri sada! (verovatno će da bude oko 3+)
The Exorcist (1973)
= 5-
imam čudan love-hate relationship s ovim filmom: bio mi je ok ali ništa preterano na prvo gledanje, tamo negde sa mojih 15ak godina; onda sam ga, u svojim militantno antihrišćanskim godinama (18-25) bacio još niže niz listu favorita zbog, kako mi se tada činilo, propagiranja hrišćanstva i njinog boga kao realne sile ('the power of santa claus compels you!'). međutim, kasnije, kad sam malo oladio svoju ideološku ostrašćenost i postao formalista, počeo sam da se divim do imbecilnosti tome koliko je to genijalno režiran film – uz SHINING i još par primera, samcit vrh, udžbenik horor režije! – a osim toga, počelo je da mi se javlja da to, u svojoj originalnoj verziji, koju jedinu i priznajem (onaj remix izbačen 2000-te je golo govno, spiderwalk & all!), uopšte nije tako nedvosmisleno pro-hrišćanski film: odnosno, najzanimljiviji efekti tu proističu iz varničenja zabludelog vernika bletija i nevernika fridkina. u svakom slučaju, I bow down to its greatness. detaljniji osvrt: u FAUSTOVSKOM EKRANU!
Turkish Delight (1973)
= 3
LOVE STORY, al na verhovenov prenadrkano blasfemični seksi ludački način. supstanca je i dalje tanka i bedna i nikakva, al ta energija režije i hauerove performanse retko se viđaju. scena kad mu se đoka zaglavi u rajsferšlusu bila mi je groznija od mnogih horora...
The Spirit of the Beehive (1973)
= 3-
i ovo je precenjeno: predugačko, predosadno, preočigledno metaforičko, prepoetsko... fina atmosfera i upotreba horor ikone za providnu političku parabolu (pa dokle bre više?!), al ne padam ja na te fore.
** Fantastic Planet (1973)
= ova sf animacija mi čuči na disku i čeka svoj trenutak... godinama... gledo sam parčiće, super je to, samo još da se nakanim da odgledam ucelo.
*** Amarcord (1973)
= ne bih lepio ocenu za poslednje gledanje od pre 25 godina, nego lepo da se to overi sada, pa onako, sveže. inače, ja nisam baš neki felinista, i ne treba očekivati da će ovo da mi legne za više od, max. 4- (tim pre što je sad ovo nemoguće gledati bez kuste na pameti)
The Harder They Come (1973)
= opet blex! idi begaj!
Pat Garrett and Billy the Kid (1973)
= moraće da se obnovi – zadnji put sam pokušao da gledam u vreme kad sam izrazito mrzeo vesterne, pre par decenija + kad sam imao skoro patološko gnušanje prema svemu popularnom i masovno voljenom. a bob dilan mi ide na jetra. no, samo zbog mog divljenja prema umpah-pahu, lociraću uncut verziju i žrtvovaću svoja dva sata u pokušaju da mi se dopadne.
