Ghoulish RUE MORGUE!

            Izašao je novi, decembarski broj horor magazina RUE MORGUE, a u tom jubilarnom 129. broju objavljeno je više mojih tekstova no ikada. Da, više čak nego i pre par godina, u broju 106, u kome sam priredio i napisao temat o srpskim horor filmovima (detalje o tome videti OVDE).

            Konkretno, u ovom broju prisutan sam kroz sledeće tekstove:

            DARKLANDS: 

članak o nedavnoj rezurekciji okultnog trilera Džulijana Ričardsa, čiji je film iz 1996. tek nedavno postao dostupan na US DVD-u. Tog sam reditelja upoznao letos na Grosmanu, a u razgovoru sa mnom on otkriva otkud toliko kašnjenje. Takođe govori o književnim (Machen; rođen je u njegovom rodnom mestu u Velsu!) i filmskim (WICKERMAN) inspiracijama za taj solidan (**(*)) horor-triler...

MUSIQUE FANTASTIQUE: 

članak o jesenas izašlom prvom tomu (od planiranih četiri) spektakulatno ambiciozne knjige o saundtreku u SF, F i horor filmovima, od početaka filma do današnjih dana. U rubrici knjiških prikaza,THE NINTH CIRCLE, ona je s pravom zaslužila Spotlight.

            U tom istom odeljku posvećenom prikazima knjiga pisao sam i o odličnoj antologiji (pretežno) novih lavkraftovskih priča, BOOK OF CTHULHU II. 

            Taman kad pomislite da ima i više nego dovoljno Ghoula u ovom broju, na zadnjoj strani vas dočeka redovna rubrika CLASSIC CUT (o uticajnim klasičnim delima horora) a u njoj – moj mini-esej o skrajnutom, odličnom filmu THE OTHER (1972).

            Čak ni to nije sve od mene, jer među knjiškim prikazima nalazi se i jedan (ali ne iz mog pera) posvećen antologiji eseja SPEAKING OF MONSTERS u kojoj se nalazi moj esej o HIGH TENSION...

            Ovaj broj je u prodaji sve do Nove Godine, pa pohitajte do svog najbližeg prodavca kulturnih novina i počastite se MRTVAČKOM ULICOM!

            PS: O svim ovim knjigama i filmovima pisaću i ovde na blogu (ali, naravno, neću kačiti baš te tekstove iz magazina).

 

            A pošto nisam ovde kačio vesti baš svakog meseca kad god bi nešto moje u RUE MORGUE izašlo, evo ga pregled toga o čemu sam u ovoj godini tamo pisao (pretežno su u pitanju prikazi knjiga). Redosled je obrnut, tj. navedeno je od prošlog broja ka pretprošlom, itd. pa tako prema početku 2012. godine. 

Slede: redni broj magazina, udarna tema (ono što je na njegovoj korici) i ispod naslov knjige ili filma o kojima sam u tom broju pisao.

 

#128: PRINCE OF DARKNESS

=== Popular Revenants: The German Gothic and Its Internationcal Reception, 1800-2000

#127: 100 Years of Universal

=== European Nightmares: Horror Cinema In Europe Since 1945

#126: Antiviral

THE NINTH CIRCLE
=== The Vampire Film: Undead Cinema,

===Stefan Grabinski's On the Hill of Roses

#125: RAY BRADBURY

===Laird Barron's The Light is the Darkness

CLASSIC CUT
===The Literature of Terror (1980)

#124: The Entity

===Laird Barron's The Croning

#123: THE LOVED ONES

===Film Violence: History, Ideology, Genre

 

Evo i kompletnog sadržaja najnovijeg broja, gde je udarni temat posvećen potpunoj, nesečenoj verziji Barkerovog NIGHTBREEDa.

RUE MORGUE

Issue #129

MIDIAN CALLING

Two decades ago Clive Barker's Nightbreed was taken out of his hands and butchered by the studio. Now, thanks to a dedicated fanbase, the visionary Cabal Cut takes form.
PLUS: Interviews with actors Simon Bamford, Hugh Ross, Anne Bobby and Nicholas Vince.

RESTLESS SPIRITS

Genre legend Lance Henriksen taps Native American folklore for his first comic series, To Hell You Ride.
PLUS: Dark Horse editor-in-chief Scott Allie on building the company's horror line, and more!

HO-HO-HOMICIDE

Two of the men behind Silent Night, Deadly Night gift us with their fond - and not-so fond - memories of the scandalous 1984 slasher flick.
PLUS: Director Steven C. Miller on the remake.

FROM ANVIL TO ALFRED

Hitchcock director Sacha Gervasi explains how making a rock doc got him behind the camera on a star studded biopic about the Master of Suspense.

NOTE FROM UNDERGROUND

"What is this place?"

DREADLINES

30 Days of Night creators Niles and Templesmith reunite; Gregory Lamberson spearheads new eBook format with upcoming novel; "Sleepy Hollow" to get biker makeover in Chopper Movie.

THE CORONER'S REPORT

Weird stats and morbid facts. Sick Top Six: Barker's Beasts and Bad Guys

NEEDFUL THINGS

Day of the Dead Corkscrew, Nevermore Body Company Three Witches Line, Frankie And His Bride Salt and Pepper Shakers, and Ouija Shoes.

CINEMACABRE

CineMacabre features Julian Richard's Darklands, plus reviews of Frankenweenie, Wrong Turn 5: Bloodlines, The Hole, Airborne, FDR: American Badass, Werewolf: The Beast Among Us, Bloody Tease, Blood Oath and Tied In Blood. Reissues reviews They Live (1988), The Night of the Devils (1972), The Complete Bob Wilkins Creature Features, House of Dark Shadows (1970) and Night of Dark Shadows (1971).

THE LATE-NITE ARCHIVE

In The Vault: Gifts that Keep on Killing.

BOWEN'S BASEMENT

Dug Up: Hard Rock Zombies.

BLOOD IN FOUR COLOURS

Features Haunted Horror, plus reviews of Ghost #1, The Pound: Ghouls Night Out #1, Sleepy Hollow #1, Rachel Rising #11 and Billy The Kid's Old Timey Oddities and the Orm of Loch Ness #1.

THE NINTH CIRCLE

Spotlight: Musique Fantastique: 100 Years of Fantasy, Science Fiction & Horror Film Music. Library of the Damned finds a new Christmas horror classic in Brom's Krampus: The Yule Lord. Plus, reviews of The Forrest J Ackerman Oeuvre, Speaking of Monsters: A Teratological Anthology, The Zombie Movie Encyclopedia: Volume 2, The Book of Cthulhu II, Hunter Shea's Swamp Monster Massacre, Mark Morris' Vampire Circus, Nicholas Vince's What Monsters Do and R.L. Stine's Red Rain.

THE FRIGHT GALLERY

On Display: Marc Hagan-Guirey's Horrorgami.

THE GORE-MET

Menu: Frank 'N' Flesh.

AUDIO DROME

Featuring the strange sounds of Corpusse. The Devil's Playlist explores the Darker Side of Christmas. Plus, reviews of Silent Hill: Revelation OST, Truth or Dare OST, Dead Souls OST, Alain Leonard and Alex Wank, Cradle of Filth, Swamp Thing, Theologian, Malignancy, and Satan's Wrath.

PLAY DEAD

Features reviews of Resident Evil 6 and You Are The Maniac!

CLASSIC CUT

The Other (1972)

Misterije Srbije: Vampir

 U nedelju sam bio u poseti selu Zarožje, domu najčuvenijeg (iako ne prvog) srpskog vampira.

Dok se ne vratim svom domu i ne spremim mega-slikoviti izveštaj iz Savine vodenice, sa prastarog groblja i sa drugih lokacija, preporučujem da se spremite za taj vampirski ghoulish putopis gledanjem ovog prilično dobrog dokumentarnog programa od pre par godina.

Radi se o serijalu MISTERIJE SRBIJE. Dve epizode posvećene temi vampira spojene su ovde u jednu, u ukupnom trajanju od skoro sat vremena.

Ima tu poseta ekskluzivnim lokacijama, razgovora sa meštanima, sudova eksperata i stvaralaca (Kadija included), pa i hororičnih 'rekreacija'.

Vrlo dobra stvar. Overite ovaj dokumentarni produkt, onlajn, ovde:

HOLY MOTORS (2012)

***        

3

            Spavati… Možda sanjati… Filmove snimati… Samo nemojmo – objašnjavati!

            Barem ne u ovom slučaju. HOLY MOTORS nije film za objašnjavanje. Naravno, moguć je neki privid kritike kojom bi se mehanički nabrojali i vrednovali pojedini elementi filma: izuzetna fotografija, odlični vizuelni efekti i šminka, bravurozne metamorfoze Denisa Lavanta koji ovde igra tuce različitih likova, itsl.

            Ovaj film se može opisivati, može se prepričavati – ali to valjda od mene ne očekujete. Ako baš insistirate na pitanju: "O čemu se tu radi?", reći ću 1) to je, u ovom slučaju, promašeno pitanje; i 2) kad ste baš zapeli, jedan čovek seda u limuzinu a šoferka ga tokom celog dana vozi od jednog do drugog "zadatka", za koje se on oblači i šminka u kolima. Srećom, to njegovo putešestvije u limuzini beskrajno je zabavnije od Kronenbergovog prozaičnog smor-festa COSMOPOLIS i ovo je vožnja na koju vredi krenuti.

            Tokom tih "zadataka" naš Oskar (baš filmsko ime!) čas je bezumni prosjak koji otima manekenku (Eva Mendez, still hot!) 

i nosi je u podzemlje Pariza da od nje napravi zakukuljenu muslimanku; 

          čas je "glumac" u motion-capture videu, gde na pokretnoj traci, ispred sve apstraktnije kompjuterske pozadine trči u mestu i puca ćorcima;

            čas, još uvek u tom kostimu, vodi "ljubav" sa ženom od gume (!) dok se oboje ne preobraze u CGI zmijodemonske "likove" u video-igrici;

            čas glumi brižnog oca jednoj nimfeti;

            čas je matorac koji izdiše u jednoj hotelskoj sobi; čas ubija ljude, čas ga ubijaju…

            Šta sve to znači? Kuda sve to vodi? Koja je simbolika? Šta je scenarista i reditelj Leos Karaks hteo da nam kaže? Koje je naravoučenije? Treba li raditi jutarnju gimnastiku? Valja li poštovati roditelje? Jesti povrće? Dokle će trajati kriza? Ima li nade za čovečanstvo? Kakav je danas položaj žena?

            Ne očekujte od Karaksa da vam bilo šta u tom smislu sugeriše. Istina, ima u filmu sporadičnih sugestija da je virtuelno pojelo stvarno: svet koji on prikazuje svet je glume, pretvaranja, maski, lutaka, virtuelnog seksa, velova, privida… Svet u kome jedan spomenik na groblju sadrži duhovit natpis: "Posetite moj veb sajt". (Beleška: mogao bih i ja sebi da spremim epitaf za spomenik: "Šta tražite ovde? Eno me na http://cultofghoul.blogspot.com/")

            Ali, više nego što kritikuje, Karaks ovde zapravo uzdiže glumu i laganje (pretvaranje / kaobajagi) bez kojih nema umetnosti, a naročito ne jedne toliko zasnovane na opseni kao što je filmska. HOLY MOTORS ne može da se svede na nešto tako banalno kao što bi bila "kritika doba virtuelnog", jer on je ipak nešto više. Ako uopšte ima neku tezu ili bar intenciju, HOLY MOTORS je pre svega ushićeni hvalospev imaginaciji, sanjanju, laganju, pretvaranju, izmišljanju, metamorfozama, dramaturgiji sna…

            HOLY MOTORS je hvalospev filmu kao "čaroliji" – tom francuskom izumu, zahvaljujući braći Limijer, a još i više mađioničaru Melijesu… To je oda kvazi-pokretnim slikama koje nas lažu govoreći istinu i otkrivaju nam istinu dok lažu.

Srećom, Karaks tu odu ne peva na bljutavi Šjamalanovski IMAGINATION-LAND način, nego se napaja s korenjem utemeljenim u nadrealizmu – još jednom pre svega francuskom daru čovečanstvu. 

Takođe, ne radi to ni na meni gnjecav način na koji je to uradio prošlogodišnji francuski Oskardžija i kritičarski favorit, ARTIST – naime, kroz tehnički besprekornu ali idejno sumnjivu apologiju golog eskapizma (holivudske) Fabrike Snova i Šou Biznisa. Idu mi na jetra ta bezveznjačka drkanja po mjuziklima, balovima na vodi i pevanjima na kiši, šeicima i divama, fred asterima i kaubojima, dresiranim majmunima u šarenim kostimima… Film kao medij (i kao umetnost!) mnogo je više od tog cirkusa, i HOLY MOTORS na svoju sreću i moju radost daje neke sporadične nagoveštaje te veće slike – slike medijuma koji može mnogo više od dolarima nakićene saloonske kič parade.

HOLY MOTORS je, dakle, dvočasovna orgija nadrealizma. To je slikovita, erotična, provokativna, vickasta, bizarna, otkačena, apsurdna šetnja kroz više filmskih žanrova (komedija, mjuzikl, porodična drama, ljubavna drama, krimić…) sa blagim uplivima fantastike. 

Tu je i više-nego-omaž remek-delu francuskog horora/fantastike, kamenu-temeljcu modernog francuskog horora, filmu OČI BEZ LICA, kroz prisustvo još uvek žive (!) i još uvek zanosne (!) Edit Skob, uklete junakinje tog masterpisa. Ona u MOTORIMA igra šoferku našeg transformera.

Većina današnjih filmova implicitno vas tera da isključite mozak jer bi, inače, mogao da bude povređen idiotarijama i imbecilizmima kojima vas zasipaju. HOLY MOTORS vas poziva da mozak utulite onoliko koliko je potrebno kako biste se prepustili SNOVIMA koje Karaks izliva pred vas.

Sad, ti snovi su vrlo primetno obojeni privatnim opsesijama, i kao takvi, neće vas možda zabaviti tokom svih tih vinjeta, a naročito vas sa ghoulish maštom: neke će vam prijati manje a neke više, neke će vas pogoditi u žicu a neke ćete prevrteti palčevima i čekati da što pre skončaju. 

Konkretno, meni je više prijala prva polovina – neke od najboljih scena zapravo su smeštene u prvih 30-40 minuta (ta fascinantna erotska scena virtuelnog sexa! to bauljanje po groblju a onda, sa supermodelkom, i po kanalizaciji!), i film uistinu opada prema kraju i tim dvema scenama kojima se završava (Oskarova familija; limuzinina noćna garaža) koje su me obe ostavile ladnim.

Što se mene tiče, radije bih dva sata proveo u snovima koje sanjaju Linč, Švankmajer, Jodorovski, Kronenberg, Tsukamoto, Miike, Siono, Kim Ki Duk itd. itd. negoli ovaj Karaks – ali, opet, ne mogu da se požalim. Dva sata provedena u njegovoj nadrealnoj igrariji svakako spadaju u prijatnija filmska iskustva ove jadne godine, a HOLY MOTORS će, po svemu sudeći, biti na mojoj top-10 listi za 2012. (mada ne u samcitom vrhu, bez obzira na sva precenjivanja i nezaslužene panegirike "filma godine" i tsl. što mu ih sipaju sa svih strana). 

SVETE MOTORE možete pogledati na Festivalu autorskog filma koji upravo traje – a ako ne živite u Beogradu ili ste prevelika stipsa da date par stotina dinara za nešto što nisu krigle piva, možete ga pogledati i u privatnom, kućnom festivalu, kadgod vam to ćune, jer MOTORI već neko vreme rulaju putevima interneta…

THE ASYLUM TAPES (aka Greystone Park, 2012)

**(*)  

2+

            Još jedno bazanje po napuštenoj zgradurini ludnice čije iznutrice snima grupica dokone američke omladine – tačnije, sin Olivera Stouna, njegov ortak i jedna ženska. 

 

 

Stoun junior je, dakle, ovde reditelj i glumac, i solidno se snalazi u obe uloge, iako nijedna nije naročito zahtevna. 

Ipak, mora se priznati da je nešto malo tatkovog gena prešlo na potomka, i to je sve kadrirano i slikano sa dvije žlice više smisla za slikovno i za impakt nego u prosečnom FFF filmiću.

Scenario je, da se razumemo, rudimentaran do bola, a uz to nedorečen, isprazan i sa nedokuvanim "dramskim" situacijama koje započnu, i krenu, a onda se izduvaju bez ikakve poente ili dramske logike. 

Važno je da svako malo ima neko BUU!!! iz ćoška, 
 
...a finale je više omaž sopstvenom egu (tj. poziranje!) negoli meditacija nad bliskošću umjetnika sa mračnim i "monstruoznim"… or some such.

Znači, ako volite ovu vrstu filma, i uopšte smucanje po ruševinama, ima ovde nešto malo finog vajba i zlokobnosti, ali ne očekujte čuda.

Tatko Stoun se pojavljuje nešto malo na samom početku, u sceni masovne večere.

Tada junior iznosi svoj plan o snimanju u ludnici, ali čiča ne kaže niti uradi ništa naročito značajno sem nekih generičkih naklapanja o mračnoj strani il' tako nešto.

Očito je tu samo kako bi njegovo ime na špici privuklo više publike u ovaj, ipak, generički, zaboravljiv filmić sa nedokuvanim, neobrazloženim satanističkim aluzijama.

PS: Mada je ovo sve napušteno i zapušteno, u zgradi misteriozno i dalje gori svetlo, kako na ulaznim vratima, tako i unutra...