PROVIDENS – Alan Mur, Džejsen Barouz

 

Format 15,8 x 24 cm
Povez Tvrd
Broj strana 176 + 192 + 176
Štampa Kolor

Šta kaže izdavač?

Novinski izveštač i romanopisac u usponu Robert Blek radi za njujorški Herald tribjun. Kad jednog junskog dana 1919. godine dobije zadatak da napiše nevažan članak, on tu priliku koristi da se upozna s doktorom Alvarezom, čiji ga stavovi o književnosti oduševljavaju. Taj susret, uz ličnu tragediju, šalje Bleka na put introspekcije i samootkrivanja. On odlučuje da će napisati roman koji je dugo želeo da napiše i napušta posao kako bi sledio tragove u istrazi reda Stela sapijente i tajanstvene Knjige mudrosti zvezda. Potraga ga odvodi u srce Nove Engleske i povezuje s paletom zanimljivih i opakih prilika. Robert polako prodire u srce misterije veće od svega što je mogao da zamisli i razmere te misterije postepeno počinju da ugrožavaju njegov razum.

Providens, trotomno ostvarenje Alana Mura i Džejsena Barouza, istovremeno predstavlja nastavak i prethodnicu Neonomikona i priče Dvorište (oba naslova su plod saradnje Alana Mura i Džejsena Barouza). Ona je omaž H. F. Lavkraftu, iskošen pogled na njegovu biografiju, te dekonstrukcija i novo viđenje Lavkraftove teritorije. Sam Mur je izjavio da je Providens delo za koje je, posle stripa Iz pakla, morao najviše da istražuje i da je to njegova „lavkraftovska priča bez premca”.

 

 

            Šta kaže Ghoul?

            PROVIDENS je najambiciozniji pokušaj da se u formi stripa Lavkraftovo delo osavremeni i prenese u sadašnjost zajedno sa idejama koje ono pokreće, eksplicitno ili implicitno. Moglo bi se reći da je ono što su POSMATRAČI (The Watchmen) za superheroje, to je PROVIDENS za Lavkrafta. Barem u smislu pristupa i ambicije.

            (Uzgred, ja nisam neki fan Posmatrača; delom zbog crteža, koji mi je nedovoljno upečatljiv. Većim delom zato što su mi superheroji kao takvi – bilo koji i bilo kakvi – savršeno nezanimljivi, sem kao sociološko-estetski fenomen, pa me ne dotiču ni pokušaji da se oni reimaginiraju, preispitaju, osavremene, dorade, učine „realističkijim“ i ne znam šta: prosto, to je ideja stvorena i zarobljena u periodu 1920-1940, i nema šta da traži u 21. veku, sem za zamlaćivanje infantilnih i plitkoumnih (i retro-nostalgičnih). Nikakvo šminkanje tog mrtvaca ne može ga meni učiniti živim. Mogu ti vaši „junaci“ u trikoima i helankama i sa plaštevima i maskama da budu i alkoholičari, i siledžije, i pervertiti sa raznim psiho problemima, taj njihov krosdresing ih čini smešnim čim se pojave, i pre nego što zinu. A još ako krenu da grleno šapuću, ko Betmen, to se ne može gledati drugačije nego kao kemp. OK, ko voli; ali mene ni kemp ne zanima, sem u retkim slučajevima kad je vrhunski izveden, kao u BATMAN RETURNS. P.S. Nisam gledo THE BOYS seriju, i ne znam da li ću, i kada. Ništa sa superherojima me ne zanima, pa ni kad su perverznjaci i ludaci. Interes mi se gasi već na „super…“ Što reko naš narod, „lost me at hello“.)

            Kao i u Posmatračima, poželjno je da ste dobro upoznati sa materijalom koji se „osavremenjuje“ – ovde to znači sa delima H. F. Lavkrafta (vidi NEKRONOMIKON, ŠAPTAČ U TAMI, BEZIMENI GRAD, U PLANINAMA LUDILA, SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM), ali i njegovih književnih srodnika, s tim što su ka srodnicima upućeni „migovi“ (namigivanje; ne vojni avioni) koji nisu esencijalni, nego su više kao „uskršnja jaja“.  

Drugim rečima, ne morate čitati priče Klarka Eštona Smita smeštene na Zotik da biste razumeli zašto se tako zove jedan noćni klub ovde (ali ih valja čitati po sebi, zato što su neobične i dobre – vidi KNJIGA EJBONOVA); ne morate čitati priče Roberta V. Čejmbersa o Kralju u žutom i Žutom znaku da biste razumeli aluzije u ovom stripu (ali je poželjno onako, iz opšte kulture i ako volite horor – vidi ŽUTI ZNAK).

Takođe, nije neophodno da ste iščitali Lavkraftove biografije i pisma da biste razumeli deonicu u kojoj se i ovaj pisac, lično, pojavljuje kao sporedni lik na stranicama stripa, ali je poželjno da imate osnovnu predstavu o njegovom životu (vidite biografiju u NEKRONOMIKONU).

            S druge strane, ako jeste dobro upoznati sa njegovim pričama, neke „misterije“ u ovom zapletu biće vam smesta očigledne, npr. zašto jedan lik opsesivno hladi svoj stan (ako znate priču „Hladan vazduh“ iz ŠAPTAČA U TAMI), ili kakvo se to nevidljivo čudo krije u šupi nekakvih redneka (ako znate priču „Danički užas“ iz NEKRONOMIKONA), ili čitava ta rasna tematika preuzeta, zajedno s jednim antagonistom, iz „Užasa u četvrti Red Huk“ iz ŠAPTAČA U TAMI.

Alan Mur je smućkao jednu zabavnu čorbu od Lavkraftovih dela i zamastio je ekspliciranjem određenih tema koje su kod njega između redova, ako i tamo, kao npr. rasni odnosi u SAD 1930-ih, stavovi prema seksualnim manjinama i prema ženama, pa onda pitanja religije (institucionalizovane i sektaške), okultizma i nauke (fizike, astronomije itd)… i sve to zapržio eksplicitnošću koja bi Lavkrafta verovatno šokirala: kad je neko ovde masakriran, to je splater kakav se retko viđa, krv i creva na sve strane; kad se neko ovde jebe to je najčešće silovanje (kažu neki da Mur to često meće u svoja dela) i tu nema milosti, povremeno niotkuda iskoči poneki kurac, što mlitav, što uprčen, što ljudski, što monstrumski, a i gole babe kad sede, sede raskrečenih nogu… O golim, kuratim gulovima da ne pričam…

Ukratko, ovaj strip nije za osetljive i ograničene, niti za one koji se lako šokiraju ili zgražavaju. To je neobično oversexed mešavina intelektualizma i eksploatacije koja može biti otuđujuća i za jednu i za drugu krajnost tog spektra: „mislioci“ će možda biti zgroženi eksplicitnom golotinjom i klanjem i groznim mutantima i perverzijama, dok će ljubitelji palpa možda biti smoreni dugim deonicama u kojima ljudi pričaju o raznim intrigantnim temama…

Ko je onda ciljna grupa ovog stripa? Pa, rekao bih, svi oni koji su Lavkrafta čitali iz pravih razloga, koji su ga razumeli kao potentno i slojevito štivo, a ne kao razbibrigu sa nekim slikovitim čudovištima sa omota hevi-metal albuma i iz nekih videlo-igrica.

Imam li neke rezerve prema ovom stripu? Imam.

Prvo, crtež. Ovo može biti subjektivna zamerka, jer mislim da većina ne deli moju ljubav prema grotesknom i stilizovanom, i preferira „realističan“ crtež. Za moj ukus je crtež malko previše generički, ukočen, konvencionalan – mada, moram priznati, baš usred takvog stila kad odjednom iskoči neko slikovito čudovište, ili raščerečeno telo, ili mutant-kurčina, to deluje šokantnije nego, npr. kod Korbena (gde to stalno, na svakoj strani, očekujete, a najčešće i dobijete).

Takođe mi ni farba nije oku prijatna, sa tim insistiranjem na smeđoj i maslinastozelenkastoj – valjda su boje tako prigušene jer se sve dešava 1930-ih, pa je to nešto kao ekvivalent sepije, da se time potencira prošlost, šta li. Mada razumem zašto je tome tako, ne mogu reći da mi tolika zatuljenost boja naročito prija, naročito u tim količinama.

Drugo, dužina. Tri toma ovog stipa zajedno imaju oko 550 strana. Treba da vas ova tematika baš dobrano zanima, da ste baš duboko i u hororu i u Lavkraftu, pa da iznesete tu masu dešavanja sa zanimanjem. Pritom, moram reći da su meni deonice sa opširnim odlomcima iz dnevnika glavnog junaka bile preduge i dosadnjikave: u njima se često prepričava ono što smo već videli u stripu, a to malo što se dodaje neviđenog – moglo je biti prikazano stripski, a ne kroz desetine stranica teksta u kurzivu. Ali, ako vam tekstualne intruzije nisu smetale u Posmatračima, valjda neće ni ovde. A ako vam zasmetaju, mogu se bez mnogo gubitka i preskočiti – to je više dodatak nego što je esencijalni, integralni deo zapleta. 

A ako se nakon svega rečenog još premišljate da li je ovo za vas i vredi li nezanemarljivog finansijskog izdatka, razmotrite da prvo kupite i pročitate jednu svesku pod nazivom Neonomikon, koju je takođe pisao Mur a crtao Barouz (avaj, ne Vilijam).

 

NEONOMIKON
Format - 15,8 x 24 cm
Povez - Tvrd
Broj strana - 176
Štampa - Kolor
https://carobnaknjiga.rs/neonomikon-1

Petnaest jezivih ritualnih ubistava počinjeno je na identičan način, ali među osumnjičenima se ne može pronaći nikakva veza. Agent FBI-ja Aldo Saks je istražitelj kojem se poveravaju najteži slučajevi. Njegova logika i pristup problemu dovode do rešenja i kad se to uobičajenim metodama ne može postići. Trag ga vodi ka bruklinskom klubu Zotik, gde upoznaje dilera halucinogenih droga koji je možda povezan sa slučajem. Aldo nije svestan da ga samo korak deli od suočavanja sa zastrašujućom, mračnom silom...

 

            Ovo je kompaktna, samodovoljna priča, dešava se u savremeno doba, a za nju važi i sve što gore rekoh o PROVIDENSU: neo-lavkraftijana, eksplicitnost, perverzija, ludilo… ali sabijeno, bez mnogo vrludanja. Ako vam to dobro legne, ako tu udicu progutate, onda se bacite na trotomni NEKRO-PROVIDENS!

Inače, Čarobna knjiga je, posle Orfelina, postala najvredniji baštinik Lavkraftijane u Srbiji danas: već sam ovde nedavno hvalio njihovo spektakularno super-ilustrovano izdanje ZOV KTULUA, a već na Sajmu ćete moći da nabavite i još dva albuma Baranže+HPL super-ilustrovanih genijalnosti, DANIČKI UŽAS i U PLANINAMA LUDILA!

A možete potražiti  druga horor izdanja Čarobne knjige:

Kako smo se družili sa Ričardom Stenlijem

Ovo što sledi je sažeti, slikoviti izveštaj o upravo završenom 17. Festivalu srpskog filma fantastike u Beogradu, na kojem je specijalni gost bio jedan od najdražih mi živih žanrovskih reditelja, Ričard Stenli.

            Pre svega, nakon više dugih i intenzivnih razgovora sa njim tokom pratećih dešavanja na festivalu, kao i na javnom razgovoru koji sam s njim vodio, kao i na Zombi Šetnji na kojoj je učestvovao, moglo se jasno i neopozivo videti: OVAJ ČOVEK JE NEUNIŠTIV!

make up by M. Lakobrija

            Šta je taj sve preturio, kako u ličnom životu tako i u pokušajima da ima rediteljsku karijeru, to je predmet legendi i dokumentaraca. A onda je pre par godina, na svu muku, bio žrtvom naročito zlobnog i podmuklog napada, kada ga je bivša cura optužila za nasilničko ponašanje.

NASILJE!

Ko prati internete zna, ili može saznati, sve o tome: nema danas ništa privatno. Dapače, upravo je poenta napada bila da se u javnosti on oblati i da bude kenselovan – što se, nažalost, delimično i desilo, jer ga je Glupi Mali Golum zvani Ilajdža Vud (producent BOJE IZVAN SVEMIRA) preko noći šutnuo i odbacio dotadašnje planove da mu producira i DANIČKI UŽAS i neku treću HPL priču.

Stenli, Simona i neki jezivo uverljivi zombi

Međutim, kažem vam i potpisujem: nakon ovih susreta vidi se da njegovu žeravicu nisu Zle Veštice ugasile, nisu ga slomile, sjebale, samo su ga privremeno usporile, ali on nije postao gorči i smrknutiji od lika kojeg sam upoznao pre 8 godina na Grosmanu.

Dapače, njegov entuzijazam je zračeći, čist, neokaljan, nabijen strujom, a iako on odavno nije prolećno pilence (r. 1966!), Stenli ima i intelekta i duha i energije i volje da napoji čitavu jednu zombifikovanu kinematografiju – npr. srpsku.

"Čak i ja sam šokiran ovim hororom!"

Samo što njena mrtva puvala za njega ili ne znaju, ili ih nije briga: od domaćih reditelja u publici na mom javnom razgovoru videh samo Momira Miloševića (OTVORENA), Danijela Vizija (BDENJE) i nikog više. Bilo je fanova, ali ne filmmejkera.

Anyway, veliki RESPEKT za ovog BORCA, a uz divljenje i doza zavisti, jer ja zaista nemam tu dozu optimizma i vere kakvu u sebi ima Stenli, da se decenijama bori za svoju viziju FILMA, najteže i najzajebanije umetnosti, protiv svih vrsta ala i bauka i aždaja i pičaka i pedera (u moralnom smislu reči).

Neko drugi bi se možda smorio da dođe u Srbiju danas, u gadariju zvanu Beograd, u pomalo ofucani DKC (koji nije umeo da pusti DCP filma na otvaranju), na jedan mali, niskobudžetni festival – neko drugi bi tu glumio zvezdu i izvoljevao, gunđao, neko drugi bi tu bio s očima na pola koplja, i mrzovoljno bi se slikao s ponekim fanom, i uz gunđanje prozborio koju otrcanu frazu u intervjuima i nastupima, i neko drugi bi se mlitavo prošetao sa zombijima, reda radi, iz učtivosti – ali NE i Stenli!

Stenli je i dan-danas isti onaj tinejdž-fan horora i čudovišta i žanra i subverzije i andergraunda kakav je bio pre 50 godina, i mada sam uz njega i oko njega proveo nebrojene sate tokom ta tri dana u Beogradu, nijednom ga nisam video u nekoj senci, mrzovolji, smorenosti.

Stenli i Jog-Sotot

Sa svakim ko je to hteo – slikao se, nasmejan, vedar, zračeći, zauzimajući tražene poze, pokazujući prstima Rogove, praveći face – našminkan kao mutant.

Vedro i sočno je pozdravio publiku na otvaranju, i sa zračećim oreolom je pozdravio tih 40-ak posetilaca javnog razgovora u subotu uveče, i iskreno počastvovan je primio Počasnog Koskara od Mikija Lakobrije.

Ne samo što su on i njegova pratilja bili našminkani na Zombi Voku, nego je neumorno bečio facu u svaku kameru u okolini i glumio čudovište, i teturao se kao stvor sa ostrva dr Moroa, i čučao je, po pločnicima Beograda, i grčio prste, i bečio se za sve pare (tj. iz golog entuzijazma).

O privatnim razgovorima, naravno, neću da pričam – osim što ću reći ono što ionako znate: Stenli ne da nije digao ruke od snimanja novog filma, nego upravo intenzivno priprema THE DUNWICH HORROR, koji bi trebalo da bude snimljen tokom iduće godine, a premijeru da ima u 2025.

Sve što mi je otkrio o tome kako će da apdejtuje tu priču za 21. vek zvučalo mi je izuzetno pametno, nadahnuto, promišljeno i tačno – u duhu Lavkrafta, ali opamećeno i osmišljeno da odjekuje i nekim današnjim temama, ali ne onako kako to čine današnji eksploatatori HPL-a koji, dok ga muzu i pare zgrću na njegovo ime, istovremeno peru ruke i nazivaju ga lošim imenima, distancirajući se od svoje Zlatne Koke.

Pričali smo o svemu što me je zanimalo: o zaleđini napada na njega (koji je daleko razgranatiji i složeniji od osvete jedne psiho-veštice – čitav Kabal je bio iza toga, izgleda), o templarskom blagu, bogatim mecenama, Africi, antropologiji, katarima, okultnim silama, Lavkraftu, kenselovanju, političkoj korektnosti koja ubija horor (a i šire), knjigofiliji…

Poklonio mi je primerak svoje knjige THE LAST CRUSADE koja je nominalno, non-fiction, mada mnoge su deonice pisane kao fiction, kao uzbudljivi avanturističko-mistički horor roman – o katarima, Monseguru, Otu Ranu, nacistima u potrazi za okultnim relikvijama…

To je njegova životna opsesija, delom samo prikazana u dokumentarcu THE SECRET GLORY, ali u ovoj su knjizi najnovije teorije, saznanja i apendiksi toj indijanadžonsovskoj sapunici.

Ovo je samizdat verzija, 1 od 100 primeraka u punom koloru (knjiga je bogato ilustrovana), ali reče da razmatra ponudu jednog velikog izdavača da mu to izda kako priliči. Ovo svakako vredi da dođe do što više čitalaca. Beskrajno je sočno, živopisno i mašto-podsticajno!

Sa Mikijem i Stenlijem otišli smo i u turu „Podzemni Beograd“, koja nam je od strane rukovodstva FSFF-a bila najavljena kao da je po uzoru na knjigu Beograd ispod Beograda, ali se ispostavilo da ipak nije ni blizu tome.

Rimski bunar,

Barutana, rimski sarkofazi i nadgrobni spomenici, tuneli iz doba SFRJ (!),

a onda ostatak napolju, na suncu.

Nije bilo loše, uprkos vodičici sa Tarzan-inglišom ubeđenoj da se na engleskom kaže „the Janjichars“ a ne, kako sam pokušao da je, nedokazanu, ispravim, „the Yanissaries“. Ipak, moraću nekad, u nekom drugom aranžmanu, da overim PRAVU turu „Podzemni Beograd“…

Moj razgovor sa Stenlijem pred publikom organizatori su najavljivali kao „masterklas“, kao „druženje“, kao „Q&A“...

Jedino dosledno u svim najavama bilo je izostavljanje imena onoga ko vodi razgovor: taj se nigde ne pominje, ni u Katalogu, ni na Flajeru festivala, ni u PR pismu medijima koje su novine zatim prenosile, ni u objavama na Instagramu i Fejsbuku.

U ova poslednja dva se ta sitnica pomenula tek naknadno, kad im ja skrenuh pažnju na previd.

Zato sam sebe, na početku tog razgovora, predstavio kao The Man With No Name, što je izvesnom smislu bilo prikladno (iako nisam imao šešir)!

Za razgovor sam imao 45-60 minuta, i to sam maksimalno iskoristio da ga prepitam oko najnovijih stvari: Lavkraft, BOJA, predstojeći DANIČ, kenselovanje, Kejdž, a publici sam prepustio, ako požele, da ga pitaju o klasicima od pre 30 godina.

Publika nije bila preterano brojna, ali ni sramotno oskudna (rekoh, 40-ak duša), a slično se može reći i za živahnost sa pitanjima (mislim da ih je bilo 4 ili max 5), ali mislim da su bili zadovoljni onim što su čuli, kao i ja.

Sve u svemu, bila je retka privilegija biti ozračen entuzijazmom, ljubavlju i znanjem horor znanja od jednog takvog velikana kakav je Stenli, i svako ko je proveo s njim bar neki minut ili sat tokom prethodnog vikenda reći će vam isto to.

A sada, jer sa Ghoulom uvek dobijate više, ekskluzivno vam kačim audio snimak mog javnog razgovora sa Stenlijem, koji možete skinuti OVDE: Richard Stanley in BG 30.09.2023.

P.S. Sve fotke u ovom postu napravio sam ja, izuzev onih (sa masterklasa) koje je uslikao dragi drug i jedan od prijatelja moje knjige ZADUŠNICE - Ognjen.

P.P.S. U četvrtak 5. oktobra izlazi nedeljnik NIN, a u tom broju čitajte na tri strane moj iscrpni intervju sa Stenlijem! Ne, to nije ova ista priča koju imate u audio snimku, već sasvim drugi razgovor, na druge teme. Evo prve strane, i dela sledeće:

RIČARD STENLI gost 17. Festivala srpskog filma fantastike

Pratiocima ovog bloga dobro je poznato moje obožavanje Ričarda Stenlija: kako njegova prva dva igrana filma, tako i njegovih dokumentaraca i okultno-ezoteričnih čačkanja i pisanja. Imate ovde na blogu moju kritiku njegovog najboljeg filma, remek dela DUST DEVIL, a imate, takođe, na engleskom, i moj kraći esej o tom filmu, DUST DEVIL: IN THE CLAWS OF THE EVIL DEMIURGE.

 

Na ovom blogu naći ćete i moj detaljan, slikoviti izveštaj o tome kako sam Stenlija sreo i o čemu pričao s njim + sa njegovim donedavnim kompozitorom, Sajmonom Bosvelom, na Grosmanu, u Sloveniji, pre 8 godina, ovde: Grossmann 2015 (1. deo): Ričard Stenli.

 

Nažalost, moj vanredno iscrpan intervju s njim urađen tada nikoga nije zanimao, pa je ovih 8 godina ostao neobjavljen. Moći ćete da ga čitate tek dogodine, ako nabavite knjigu GROSSMANN TALES, u kojoj će biti objedinjeno 20 mojih intervjua sa 20 majstora horora s kojima sam razgovarao na Grosmanu. A ako vam se ne čeka toliko, javlja mi se da će moj intervju sa Stenlijem izaći u nedeljniku NIN u četvrtak 5. oktobra…

 

Ali, što biste o tome čitali, kad me možete slušati i gledati kako naživo razgovaram sa njim u subotu uveče u DKC-u? Još bolje, ako se lično pojavite, moći ćete i sami da ga nešto priupitate, proćaskate s njim (on je veoma srdačan i razgovorljiv!), donesete mu nešto na potpis ako želite, itsl.

 

Kao što kažu organizatori Festivala srpskog filma fantastike, koji su Stenlija doveli u Srbiju: Ne propustite priliku da se upoznate sa ovim filmskim velikanom i uživate u projekciji filma COLOR OUT OF SPACE, 30. septembra u 21 h čas u Dvorani Kulturnog centra! Posle projekcije q&a sa rediteljom će voditi Dejan Ognjanović, doktor horora i pisac.

 

Ko je u Beogradu i njegovoj okolini, pa i daljini, a ne iskoristi ovu priliku – kajaće se!

 

A evo i zvanične najave.

 

 

Kultni reditelj Ričard Stenli gost 17. Festivala srpskog filma fantastike

 

Kultni reditelj Ričard Stenli biće gost 17. Festivala srpskog filma fantastike koji će se održati od 29. septembra do 1. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC).

Njegov film „Boja izvan ovog svemira“ (Colour Out of Space) sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi biće prikazan u subotu, 30. septembra u 21 čas u DKC-u.

Ričard Stenli je režiser poreklom iz Južne Afrike, čiji su dugometražni filmovi „Hardver“ (Hardware, 1990) i „Peščani đavo“ (Dust Devil, 1992) postali kultni klasici među ljubiteljima fantastike i horora.

 

Karijeru je počeo snimajući kratke filmove i muzičke video spotove. Za kratko ostvarenje „Rites Of Passage“, koje poredi primitivnog i modernog čoveka, dobio je 1984. godine međunarodnu studentsku nagradu. Potonje kratko ostvarenje „Incidents in an Expanded Universe“ poslužilo je kao osnova za Stenlijev dugometražni prvenac „Hardver“, koji je mešavina naučne fantastike sa sajbepank elementima i horora. Ovaj film smešten je u neveselu postapokaliptičnu budućnost, u kojem skupljač ostataka naše civilizacije nabasa u radioaktivnoj pustinji na delove, ispostaviće se, smrtonosnog robota i odnese ga u ljudsko stanište, najveći je Stenlijev komercijalni hit, a u njemu u sporednim ulogama pojavljuju se rok ikone Igi Pop (Igg Pop) i Lemi Kilminster (Lemmy Kilminster) iz grupe Motorhed (Motorhead). Svoj verovatno najbolji film, natprirodni horor „Pešćani đavo“, Stenli je snimio u Namibiji, inspirisan pričom o nerazjašnjenim ubistvima u toj zemlji na jugu Afrike. „Pešćani đavo“ sa svojim izrazito misterioznim negativcem, pustinjskom lutalicom koju progoni policija zbog niza okrutnih, okultnih ubistava, imao je velikih problema u postprodukciji, i Stenli se godinama borio za to do publika uspe da vidi njegovu originalnu viziju, a ne skraćenu i premontiranu koju su distributeri izneli na tržište. Ovo ostvarenje nije ostvarilo veliki finansijski uspeh, ali je vremenom postao kultni hit i smatra se za jedan od najoriginalnijih horor filmova devedesetih godina prošlog veka.     

 

Stenli je u međuvremenu snimao ratne dokumentarce i dokumentarce o nacističkim potragama za Svetim gralom i vudu običajima na Haitiju, i bio je planiran za režisera adaptaciju romana Herberta Džordža Velsa „Ostrvo doktora Moroa“, ali je zamenjen drugim režiserom, Džonom Frankenhajmerom nedelju dana posle početka snimanja. Film, sa Marlonom Brandom i Valom Kilmerom u glavnoj ulozi pojavio se 1996. godine, i nema mnogo veze sa Stenlijevom vizijom o kojoj on priča u dokumentarcu „Lost Soul: The Doomed Journey of Richard Stanley's Island of Dr Moreau“ iz 2014. 

 

Vratio se u mejnstrim, adaptiravši klasičnu horor priču Hauarda Filipsa Lavkrafta (H.P. Lovecrtaft) „Boja izvan ovog svemira“ (Colour Out of Space) u dugometražni film, sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi.

 

17. Festivala srpskog filma fantastike biće otvoren u petak, 29. septembra u 19 časova projekcijom filma “Restore point” (Tačka povratka) reditelja Roberta Hloza (manjiska srpska koprodukcija).

 

Više informacija o programu festivala nalaze se na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

 

P.S. Organizatori su pominjali da će možda prikazati HARDWARE i DUST DEVIL u okviru festivala, ali pošto su termini u DKC-u zauzeti drugim programima (btw. 300 din je ulaznica po bloku programa ili filmu), ako se to desi – desiće se u novoj zgradi Kinoteke. Sigurno neće biti sa trake, a verovatno ni sa dcp-a. Pratite Facebook jer sajta nema…

 

PSPSPSPS: Iz štampe je izašlo 4. izdanje mog prvenca NAŽIVO. Ipak je sad jubilej, 20 godina od 1. izdanja. Ako vam je do sada izmicao ovaj (o)kultni horor roman, nabavite ga sad! Cena 1000 din + ptt! Pišite mi na mejl...