NAŽIVO – treće, ultimativno izdanje kultnog romana

            Narode, dosta ste čekali, dosta ste patili, dosta ste obijali pragove, preturali po antikvarnicama i kutijama sa buđavim knjigama na Sajmu knjiga, dosta ste frustirano i besno gledali prenaduvane cene po kojima su se vrlo retki primerci mogli naći u prodaji na Kupindu (trenutno – po ceni od 1.990 dinara)...

Dosta ste cimali autora tražeći, bezuspešno, eventualni poslednji zaostali primerak davno mi rasprodatog romana! Sredinom juna (gasp! za samo mesec dana!) iz štampe najzad izlazi treće, ultimativno izdanje kultnog romana NAŽIVO!

            Ukratko rečeno:      

ako volite žestok – ali, pre svega, dobar - horor

ako volite bolesne filmove

ako volite Lavkrafta

ako vas zanimaju okultizam, satanizam, tajna društva, teorije zavere...

ovo je roman za vas!

NAŽIVO

Kosovo: stravičan crni ritual u divljini...

Niš 1995: jedan autsajder dolazi do video zapisa tog rituala; posmatranje snimka naglavce će preokrenuti mladićev život i percepciju ionako stravične, dekadentne, ratom nagrižene stvarnosti oko sebe...

Ovaj mali roman daleko je stigao

            Malo konkretnije: glavni junak je momak koji radi u porno video klubu u Nišu, a privatno sakuplja „Zbirku za optužbu protiv ljudske rase“ – kolekciju fotografija, novinskih članaka, dokumentarnih i igranih snimaka kojima pokušava da parira bolesnoj atmosferi ratne, ali u rat „neumešane“ Srbije, gde se svake večeri u TV Dnevniku prikazuju najodvratnija zverstva počinjena samo 200-300 km dalje od lažnog mira...

            U leto 1995., par nedelja nakon Srebrenice (za koju se u Srbiji tada još ne zna), on odlazi na Kosovo, u već tada tuđinsku i jezovitu Prištinu, kako bi od jednog mračnog kolekcionara kupio neke retke, brutalne snimke kakvih nema nigde. Jedan od njih će mu doslovno promeniti život i pretvoriti ga u – košmar...

            Više o romanu čitajte malo niže, ali prvo – detalji o ovom novom izdanju.

            NAŽIVO 3.0 je redigovana, doterana verzija teksta u odnosu na II izdanje, koja je sada praćena ilustracijama i nekolikim novim dodacima. Ti dodaci su:

Appendix I - Početak prvog izdanja romana NAŽIVO

= Izbačena verzija početka romana, iz njegovog I izdanja (koja je drastično promenjena u II izdanju).

Appendix II - Neke kraće izbačene deonice

= Krupniji delovi (pasusi i stranice) koji su izbačeni iz I izdanja i koje niste imali u II izdanju.

Appendix III - Recepcija romana Naživo

= Detaljan osvrt, sa citatima (tamo gde su odobreni), o tome šta su o ovoj knjizi pisali ili usmeno govorili Jovica Aćin, Ranko Munitić, Đorđe Kadijević, Goran Skrobonja, Ratko Radunović, Vasa Pavković, Dorijan Nuaj, Miloš Cvetković, Miodrag Mića Milovanović, Dimitrije Vojnov, Ivan Velisavljević, Vladimir Kopicl i još neki pisci, kritičari i izdavači.

Takođe, opširni odlomci iz zvaničnih, objavljenih napisa o romanu: Ratko Radunović (Znak sagite), Nenad Župac (Gradina), Darko Macan (Blogov kolac), Ilija Bakić (Dnevnik), Marija Nikolić (Slava)...

Appendix IV – Nerealizovana filmska verzija Mladena Đorđevića

= Saznajte, po prvi put, detaljno i konkretno, kako i zašto nije došlo do filmske verzije romana NAŽIVO, koju je hteo da radi Mladen Đorđević: u čemu su se sastojala „kreativna neslaganja“ između dveju vizija... Zamišljajte, nakon ovog teksta, kako bi izgledala novija istorija domaćeg filma da je Mladen debitovao filmom NAŽIVO, kao što je želeo... Pogledajte korene iz kojih su, kasnije, iznikli ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE i SRPSKI FILM...

Recenzija (Goran Skrobonja)

= Hvalospev pionira domaćeg savremenog horora, sročen I izdanju ovog romana.

Na slici: jedan od najvažnijih živih strip urednika kod nas!

Pogovor drugom izdanju

= U kojem otkrivam sledeće stvari: GENEZA (tri stvari iz čijeg sudaranja i nadovezivanja se rodila klica iz koje je nikao roman), PRIŠTINA (mesto, uloga i značaj ove važne lokacije u romanu), AUTOBIOGRAFIJA (koliko toga iz romana potiče iz mog života?), OKULTIZAM (moj odnos prema okultizmu uopšte, i prema stvarima opisanim u romanu), NASLOV (kako i zašto je došlo baš do njega)...

 

Pogovor trećem izdanju

= U kojem, pored ostalog, otkrivam sledeće stvari: enciklopedizam (citati, prizivanja imena i naslova, Zbirka...), vreme VHS-a u fin-de-siecle Srbiji (nostalgični osvrt za vremenom jednog minulog oblika posvećeništva), Beograd kao odsutna lokacija romana (odnos provincija – prestonica u mom romanu), itd.

Ovo izdanje ima 300 strana 
na beloj ofsetnoj hartiji; 
tvrdi povez; 
šiven povez; 
mat plastifikacija; 
tiraž 500 primeraka.

Izdaje: Ghoul Press.

Ove knjige neće biti u knjižarama, ne zato što ja to ne želim nego zato što su krvožedne marže od 55% meni apsolutno neprihvatljive.  

 

Cena u pretplati:

1) 800 din. (ptt uračunat!).

2) Svi koji do sada još nisu kupili KULT GULA, sada mogu tu knjigu dobiti zajedno sa III izdanjem NAŽIVO za ukupno 1.600 din (ptt je uračunat u ovu cenu).

3) Ako poželite da obezbedite sebe, svoje potomstvo, bližu i dalju familiju i prijatelje, i hteli biste da kupite više primeraka romana NAŽIVO, cene za to su sledeće (u sve cifre je ptt uračunat!): 2 primerka = 1.500, 3 primerka = 2.200, 4 primerka = 2.800...

Svi zainteresovani neka mi se jave na mejl dogstar666 at yahoo dot com kako bih vas uneo u Spisak pretplatnika (koji će biti naveden i na kraju knjige), i kako bih vam dao instrukcije za plaćanje.

Pretplata se raspisuje danas, na Dan Pobede, i traje do 1. juna, što je krajnji rok da se nađete na spisku pretplatnika u knjizi (ako vam to nešto znači).

Pišite, javljajte se, ako smo ljudi – dogovorićemo se!
Ne prihvatajte surogate: čitajte pravi srpski horor i pravi pravcati KULT roman!

Knjiga će unutra biti ukrašena Gojinim crtežima (uglavnom iz serijala „Užasi rata“), poput ovog dole:

 

Osim njih, biće tu i slike nekih drugih umetnika koji se pominju ili aludiraju u knjizi, npr. Maks Ernst, A. Beklin, Obri Berdsli, itd.

 

Biće i drugih ilustracija i fotografija (iznenađenje)!

Ilustraciju za prednju i zadnju koricu NAŽIVO radi David Tankosić, koji je već radio odličnu, memorabilnu koricu za II izdanje ZAVODNIKA.

 

Korica će biti reimaginacija, likovno bogatija obrada moje prerade Da Vinčija... Okačiću je ovde u narednim nedeljama, čim bude gotova... Ovo dole shvatite kao vrlo grubu, crno-krvavo-belu skicu za to.

Još se dvoumite? Niste sigurni? Ne znate baš...? Možda će vam ovo dole pomoći da odlučite!

EVO ŠTA SU NEKE UMNE GLAVE NAPISALE O ROMANU NAŽIVO

„Kao slavni Daglas E. Vinter, teoretičar i pisac horor žanra i jedan od najboljih poznavalaca kinematografije strave i užasa u svetu, Ognjanović je iskoristio svoju opsesiju italijanskim i američkim žanrovskim filmovima 'B' produkcije i utkao njihovu estetiku u nemilosrdnu i bolnu pripovest koja čini sadržaj njegovog prvog romana ‘Naživo’. I zaista, direktno i bez anestezije za čitaoca, njegova proza zadire duboko ispod društvenog tkiva, seče kao skalpel i pušta na površinu gnoj i sluz naše nedavne stvarnosti, suočava nas sa svetom koji možda zaista postoji tu negde, iza ćoška, ceri nam se zlurado i čeka da iskliznemo iz svoje manje-više udobne svakodnevice i padnemo mu u kandže.

Kosovo - satanizam - snuff filmovi - sveopšti lokalni sunovrat morala i zatiranje civilizacijskog nasleđa, sve to izvire iz Ognjanovićevih rečenica ne dopuštajući čitaocu ni trenutak predaha. Čitanje romana ‘Naživo’ podseća stoga na operaciju u nekoj poljskoj bolnici, gde čitalac-pacijent čuje jauke ostalih, oseća kako ga otvaraju na stolu i kako ga preplavljuje zadah sopstvene krvi i utrobe.“

- Goran Skrobonja,

pisac, prevodilac i izdavač

„Još uvek imam vrlo snažna sećanja na čitanje romana "Naživo". Pamtim utisak kako je to bio roman koji je pokretao na neprestano čitanje kao najzavodljiviji bestseler a ono što je na stranicama pisalo nimalo nije podilazilo čitaocima. Govori o Srbiji prepunoj mračnih strasti i video plejera početkom devedesetih, prikazivao je onu manje poznatu stranu srpske provincije koju ne čine karikaturalni dijalektalni stereotipi već posvećenici kojima je život u malim sredinama vrlo komplikovan. Rukopis je kanalisao jedno iskreno, proživljeno, viđenje vremena i okolnosti, i zapakovao je to u uzbudljivu žanrovsku strukturu. Roman je imao snagu same teme kojom se bavio, a to je posvećenost, autsajderstvo, i nosio je ono što neka dela čini da ih proglašavamo "životnim" kada tumačimo opuse pojedinih autora.

Rečju, "Naživo" je imao sve atribute velikog romana koji zaslužuje velikog izdavača i velike nagrade. Formalno ih tada nije dobio ali vremenom je zauzeo svoje mesto i ne sumnjam da će težim putem, poput svog junaka, dostići ono što zaslužuje.

          U okvirima žanra, međutim, premda zaista ne mislim da se ovaj roman mora sagledavati u tom uskom okviru jer može da izdrži poređenje sa svačim što je kod nas objavljeno, ponudio je nešto što manjka piscima od kad je sveta i veka. To je bila snažna i autentična horor imaginacija, a koja ne mora nužno imati veze ni sa veštinom pisca, ni sa iskustvom. Ona se naprosto desi ili ne desi. Ima velikih pisaca horora koji je naprosto nisu nikada imali, pa su zasluženo klasici. Ovde se međutim i ona desila, a to je nešto najvrednije što može doneti jedan roman strave.“

            - Dimitrije Vojnov,

            dramaturg, scenarista i filmski kritičar

„NAŽIVO, debitantski roman Dejana Ognjanovića odličan je žanrovski uradak (puno bolji od ovdje prethodno recenziranog KOLJIVA, hrvatskog horor-kandidata), vrlo pitko i crnohumorno napisan hororac koji je u jednom trenutku zakoračio prema bitnoj literaturi, ali se onda pomalo prepao i sklonio u vode pitomog straha, nakon kojeg se spava bez strašnih snova.“

- Darko Macan, 

strip scenarista i teoretičar

„Hrabrost romana Naživo leži u tome što je poprilično odvojen od ustaljenih konvencija žanra, a najvećma mejnstrima, ako te konvencije danas više uopšte i egzistiraju. Predstavljen je u koncentrisanoj, slobodoumnoj, na mahove čak i sebičnoj naraciji inteligentnog dvadeset-dvogodišnjeg momka koji već odavno zna svoje putešestvije – i kao da je uveliko proživio ono što ga čeka, on je spreman da nanovo prođe kroz isto.“

-Ratko Radunović,

pisac, književni i filmski kritičar

autor romana Mi nismo bolesni

„Roman Dejan Ognjanovića Naživo, bez ikakvih kompleksa od "ozbiljne literature", barata svojom žanrovskom suštinom, tretira je bez odmaka, radikalizuje preko dijaloga sa svojim uzorima (Lavkraftom i Barouzom), i istražuje kroz junaka čiji hobi predstavlja pravljenje bizarne kolekcije svih vrsta medijske "ekstremnosti" i podsećanja na trošnost i krhkost ljudskog tela, na beskrajnu kombinatoriku nasilja i zla: novinske članke o ubistvima, bizarne porno filmove, video-kasete sa ratnim užasima, snuff filmove... Ognjanović će svog junaka u potrazi za Porno Bogom s video-kasete dovesti na Kosovo i Metohiju, u apokaliptičnu atmosferu sumanutih devedesetih, i u dodir sa opasnim i zastrašujućim metafizičkim posledicama.“

-Ivan Velisavljević,

filmski i književni kritičar

„Naživo je pre svega zanimljiv jer je, pored sve horor težine i eksploitejšn / snaf / hardkor tematike, zapravo u pitanju jedna literarna apologija geekovštine na način koji sam retko viđao u književnosti (na filmu, možda, ali nikako ovako ozbiljno intoniranu). Ovo je roman koji geeka ne samo da razmatra kao solipsistu najtvrđeg kova, koji se izoluje od sveta kroz utonuće u pop-kulturu / filosofiju / ezoteriju i gradi sistem vrednosti koji je radikalno pomeren u odnosu na mejnstrim i istovremeno vrlo složen za shvatanje jer je sklopljen od komadića svega i svačega, nego svemu i daje moneyshot u vidu 'objektivne' potvrde geekov(sk)og sistema vrednosti završnicom koja je prečišćeno religiozna i opravdava angst i sociopatiju glavnog lika kroz jedno grandiozno 'I told you so!!!'“

-Uroš Smiljanić,

književni, muzički i strip kritičar

„Razrešenje Ognjanovićevog romana nosi dijabolično mračne i mučne tonove koji, iako fizički stvarni, podsećaju na filmske priče za koje je glavni junak mislio da ih je prevazišao mada je, ispostavlja se, razlika između stvarnosti krhka i varljiva. (...) Tako se krug značenja zatvara vrativši se na početnu tačku, na film i video trake koji nose i otkrivaju obrasce-recepte za doživljavanje i, još bitnije, oblikovanje stvarnosti ma kakve one bile.“

-Ilija Bakić,

pisac, književni kritičar

NOVI HORORI 2018/2019

   

            Ostadoh vam dužan osvrta na novije horore s kraja prošle i početka ove godine. Taj zaostatak se desio delom iz sasvim privatnih razloga (zbog čega mi jedno vreme nije bilo do gledanja horora), a delom, nakon toga, iz razloga prezauzetosti (poslovne, i to pretežno horror-related).  

Ovom prilikom podsećam na dva grupna osvrta na horor u prošloj godini, koja imate OVDE i OVDE.

            Kao što vidite, poslednji je objavljen 22. septembra. Dole ću se osvrnuti na horore viđene od oktobra 2018. pa naovamo. Podsećam i da je nekolicina iz ovog perioda dobila svoje zasebne rivjue na blogu, i to:

HALLOWEEN

**(*)       2+

Tumbbad

****          4-

US

**(*)         3-

            Zbog velikog broja naslova, ovaj pregled sam podelio u dva dela. U ovom sada ostrvljujem se na loše, osrednje i tako bledunjavo slabašne filmove. Ovo dole shvatite kao UPOZORENJE.  

U idućem nastavku slede PREPORUKE.

Hold the Dark

USA, 18

**       2

Užasno glupa smaračina iz novog podžanra: „Netflix daje odrešene ruke dobrim rediteljima da rade šta god požele, a oni isporuče – prerazvučeno kvaziumetničarnje i zaboravljivo, mučno smaranje.“ Ovde vas dva i po sata gnjavi šugejz dramurdom „dal jeste il nije natprirodno“ reditelj precenjene ZELENE SOBE. Bolje gledajte u zid ili plafon dva sata; zabavnije je.

APOSTLE

USA, 18

**           2+

Drugi primer Netflixove nekontrolisane hiperprodukcije predugačkih smaračina. Ovde vas dva i po sata gnjavi XIX-vekovnom tupavom varijacijom na Wicker Mana reditelj odličnog THE RAID. Bolje reprizirajte zimzeleni original sa Kristoferom Lijem!

Bird Box

USA, 19

**               2-

Treće Netflixovo govno iz akcije „Dobri reditelji snimaju sranja jer smo tako u mogućnosti“, podžanr: „I žene prde“. Ovde vas dva i po sata gnjavi rediteljka filma IN A BETTER WORLD svojom patetično neuzbudljivom varijacijom na A QUIET PLACE od koje sam imao toliki transfer blama gledajući je da se moje kolutanje očima verovatno čulo u celom komšiluku. Da se razumemo, prema AQP sam bio nježan jer to je film u kojem se, ako isključite mozak već na samom početku, otprilike u drugom minutu najkasnije, može uživati. Ova KUĆICA ZA TIČICE nema baš nikakav entertejment velju i totalna mi je misterija veliko obožavanje na koje je naišla ova prerazvučena nenamerno smešna orgija imbecilnosti. Vrhunac debilnosti: kad žena (Sandra Buljook) zavezanih očiju krene da se spušta brzom rekom u čamcu, sa dvoje sitne đece, takođe zavezanih očiju, i ne da ne pogine već posle minut-dva, nego... ma, nećete verovati! Ako vam je baš do „nezanimljivi ljudi rade glupe stvari usred totalno neubedljivo usiljene apokalipse“ – bolje još jednom overite TIHO MESTO.

VELVET BUZZSAW

USA, 19

**              2

I četvrti Netflixov abortus iz žanra „Aj' da damo izvikanom reditelju da snima makaršta jer mi smo tako cool, a on će se valjda snaći bez kreativne i druge kontrole“. Ovde vas dva i po sata gnjavi reditelj ionako prehvaljenog NIGHT CRAWLERa svojom prvoloptaškom, pravolinijskom, patetično neduhovitom i neoriginalnom satirom na pomodarstvo „art“ sveta, začinjenom sa dvije žlice krvi. A tu je i Džejk Gilenhal koji proždire scenografju kao da je Sergej Trufo! Bolje gledajte Kormanov A BUCKET OF BLOOD – hell, na ovu temu bolji je čak i H. G. Luisov COLOR ME BLOOD RED!

Knuckleball

CAN, 18

**(*)       2+

Gledljivo ali skroz zaboravljivo ludiranje na nekoj zabačenoj kanadskoj farmi, gde jedan klinac mora da beži od psiha sa susedne farme, a u zavejanoj pustoši nema baš bogzna gde... Još jedna horor varijacija na HOME ALONE, ali nedovoljno duhovita i napeta da bi bila klasik...

TUFTLAND

FIN, 17

**            2-

Nešto nešto Finska nešto redneci komuna šuma nešto. Jebite me ako pamtim bilo šta iz ovoga sem da mi je bilo strašno dosadno, da sam možda zaspao gledajući i da nisam siguran ni da li sam ga završio.

THE RANGER

CAN, 18

**           2

Kvazipankeri zaglave u pogrešnoj šumi, gde vlada mnogo strašni (kad bismo se zezali) rendžer, pa ih onda on jedno po jedno skemba na vrlo neupamtljive načine. Jedan od jadnijih pokušaja da se stvori upečatljiv zlikovac u poslednje vreme. Patetično na svim nivoima, i nimalo pankerski. Prazni pozeraj.

You Might Be the Killer

USA, 18

**           2

Neka kao meta-horor komendija, parodija na slešere (u, al ste našli nešto složeno za zajebavati!), u kojoj se glavni lik nađe zarobljen u slešer filmu, pa se telefonom konsultuje sa žanr-expertkinjom iz video kluba o tome šta da radi i kako da izbegne klišee. Ne puca to od duha dovoljno da bi se gledalo, osim ako niste rešili da pišete dosadni akademski rad o meta-slešeru.

The Dark

CAN, 18

**              2

Zombi cura (ili vrlo materijalni duh?) pripomaže oslepelom dečaku, otetom pa umaklom, usred šume, da se izbori sa mučiteljem i još ponekim zlikovcima... Ovo je mogo biti solidan kratki, od max pola sata, ali ova definitivno predugometražna verzija emo pričice prosto nema potrebe da se rasteže toliko. Maske oboje su napadno fejk.

Anna and the Apocalypse

UK, 18

**              2-

Izrazito neduhovit i odbojan zombi mjuzikl, bez trunke duha. Splater nije tako loš, ako ste baš očajni za još malo zombi kasapljenja, ali treba istrpeti gomilu odurnih Engleza i odsustvo ikakvog nadahnuća u storiji...

Animas

SPA, 18

**(*)         2+

Simpatična emo pričica o dvoje tinejdžera sa sjebanim porodičnim zaleđem i nekakvim nekoherentnim vizijama koje spopadaju nju... Fin kao eye candy i kao atmosferični šugejz „dal je sve san il vizija il je neko ovde sve vreme mrtav il izmišljen“ ali prilično razočaravajuć kao priča.

May The Devil Take You

INDO, 18

**(*)         3-

Neki Indonežani zaglave u pustoj, izolovanoj kući tatka koji je pao u komu (u bolnici): curica mora da se rve sa svojom polubraćom i maćehom, a naročito sa nekim demonskim čudom koje vreba iz podruma. Solidan dalekoistočni pokušaj da se napravi neki kao KONJURING, sa mestimično uspelim scenama strave, pa čak i žešćeg krvoliptanja.

THE HOLE IN THE GROUND

IRE, 18

**              2

Atmosferična, oku lepa ali sto mu muka bar za sat vremena preduga irska smaračina o majci i sinčetu koji odu u kuću u šumi, i o sinovljevoj tajanstvenoj opsesiji velikom rupom usred šume. Treba ceo film da prođe dok se najzad ne odigra neki kao kilavi klimaks u toj rupi. Nije vredan čekanja.

STARFISH

USA, 18

*(*)           2-

Odurna, dosadna dramurda o gubitku: lepa mlada đevojka ostala bez najbolje drugarice, pa se sad neka kao apokalipsa javlja kao objektivni korelat njene ožalošćenosti, i onda imamo neke niotkuda scene kao nekih blink'n'miss čudovišta i ne znam čega (pri čemu je najbolja scena filma, sa divovskim bogočudovištem s glavom u nebesima maznuta iz THE MIST i MONSTERS). Čitajte u RU MORGU moje detaljnije sasecanje.

SLAUGHTERHOUSE RULEZ

UK, 18

**              2-

Budući da ovde glume Sajmon Peg i Nik Frost (obojica u sporednim ulogama, na svu sreću), možete se kladiti (i dobiti!) da se radi o usiljeno neduhovitom bućkurišu – konkretno, smućkano je sat vremena neke kao satire na klasni i školski sistem Engleske, i pola sata neke kakti monster akcije, kad se, maltene pred krah filma, ta neka čudovišta smiluju da izađu iz velike rupe u šumi (reklo bi se da to nije ona ista iz onog irskog filma, al ko bi ga znao, vidite da originalnosti nema nigde ni za lek!) pa prebrzo i prelako raskomadaju pretežno antipatične i/ili nezanimljive likove.

Ovo je najjasnije što ćete čudovište videti, jer u filmu je lukavo skriveno mrakom i prebrzom montažom

U IDUĆEM NASTAVKU: HOROR FILMOVI ZAPRAVO VREDNI VAŠEG VREMENA!

Ghoul u Ljubljani

  

Znam da biste radije sad ovde čitali moje rivjue novih horora ili nehorora, ali prezauzet sam drugim pisanijem ovih dana, a pre svega finalizacijom novog izdanja romana NAŽIVO, pa zato molim još malo strpljenja. Doći će i rivjui na red! Sa trenutnim mozgom, tj. vremenom, evo nešto sasvim drugačije!

Tačnije, evo malo tekstualnog a mnogo više slikovitog osvrta na nekoliko lepih dana koje provedoh početkom aprila u Ljubljani, povodom festivala Kurja Polt (Žmarci).

Prošle godine sam prvi put išao na ovaj festival, ali tada zbog Orfelinskih i srodnih obaveza nisam stigao ni rečju ni slikom da o tome izvestim, iako je bilo super – plus, upoznao sam i intervjuisao dragog mi Fabrisa di Velza (VINYAN)!

Ali šta da vam pričam kad ste ionako taj moj intervju već čitali, na slovenačkom, u reviji Ekran! Kome je promakao, moći će ga uskoro, u novom broju niškog Filaža! I to na srpskom. Dapače, na ćirilici!

Glavni gost ove godine trebalo je da bude Serđo Martino, ali je on nažalost morao u zadnji čas da otkaže dolazak zbog neke hirurške intervencije zbog koje mu je bilo zabranjeno da putuje.

Šteta, jer on je živahan i priča pun čiča, i intervju s njim bio bi svakako vredna stvar – ali, šta da se radi. Sa fanovima i ekspertima popričao je putem skajpa, jedne večeri, i tom prilikom sam čak i ja stigao da mu postavim jedno pitanje. Konkretno, pitao sam koji svoj film smatra najboljim – jedan u đalo-horor delu opusa, a drugi izvan toga hororičnoga.

Predvidivo, od hororida izabrao je TORSO, a od onih drugih – neki naslov koji čak i nema engleski prevod, pa ću morati da ga naknadno potražim, kad pregledam video zapis te skajp sesije i dešifrujem italijanski naslov.

Ovde imate video pa pogledajte i sami sve to, a moje pitanje i njegov odgovor počinju od 42. minuta.

Lepo je bilo pogledati ovaj proto-slasher – mislim na TORSO – mada se mora reći da je njegova istorijska vrednost, kao pionira na neistraženom polju, veća od samog postignuća: prolongirana slešer sekvenca sa početka HIGH TENSION, recimo, predstavlja superiornu reimaginaciju i na-kub-dizaciju i saspensa i strave i svega... Ali OK, Serđo je bio prvi.

Bilo je svega lepog na festivalu, ali hajlajt je bilo sa 35mm trake gledati FREAKS (1932) – sa tragično kastriranim završetkom, ali sa neverovatno smelim svim ostalim do tada – i moj dragi TRAS EL CRISTAL, koji se i na ovo gledanje ukazuje kao boja izvan ovog svemira, nejasno kako i otkud doletela na ovu planetu.

Najlepše od svega, sve to gledano u dobrom društvu koje su mi pravili moj domaćin (i kuvar, i vodič, i fotograf...) Ervin, a kasnije i Marko Mehtsun i njegova cura fina, Tina (sa Grossmanna – koji, uzgred, za ovu godinu planira neka Ghoulu VRLO draga imena...). Tokom dva dana pridružio nam se i davno neviđeni drug i kolega po hororu (koji je žanr malkice zapustio od svog horor magistarskog rada!) Bojan Baća, Beranac (CG) privremeno u Gracu (AU) i gde sve ne.

Sve to u filmofilskom okruženju, ukrašenom horor posterima (ručno slikanim; autor je bio prisutan), u prijatnom ambijentu ljubljanske Kinoteke i obližnjeg bioskopa Kinodvor, sa više posetilaca nego prošle godine, što svedoči da ovaj festival raste i gradi svoju publiku.

U okviru festivala desila se i „Cult Film Conference“, koju su činila tri predavanja profesora sa engleskih univerziteta, i to: „Cult Film and Freakery“ by Dr Jamie Sexton (Northumbria University, UK), „Women Make Horror: Filmmaking, Feminism, Genre“ by Dr Alison Peirse i „Done to Death: The Slasher Cycle“ by Dr Steve Jones (Northumbria University, UK).

            Bila su to popularno ustrojena izlaganja, više sačinjena od pregleda (overview) nego od analize, a kamoli sinteze, ali zanimljiva za čuti, mada više za opštu ili površno upućenu negoli za horor-stručnu publiku. Možete ih pogledati ovde. Po meni, najbolji je bio poslednji deo, o slešeru.

Naravno, ovaj boravak je bio prilika da još jednom prošetam ovim lepim gradom i da zabeležim neke hororične zgrade, uklete kuće, hramove Ktulua, spomenike i ambijente koji su gulovskom oku naročito prijatni... Evo nekih od njih. Hvala drugarima i drugaricama koji su mi pravili društvo i uslikali poneke od njih.