Ghoul među vampirima!

             Imam veliku čast i zadovoljstvo da obznanim sledeće: moja priča "Niotkuda" uvrštena je u najnoviju antologiju koju priprema Goran Skrobonja! Tema su ovoga puta VAMPIRI, a zbog velikog broja kvalitetnih radova (ali i zbog dužine nekih od njih) biće podeljena u dva toma - "ženski" i "muški." Ženski, sa naslovom: U ZNAKU VAMPIRICE - Priče o krvopijama 1, će se pojaviti prvi, sa sledećim pričama:

1. Laura Barna: Topčiderski rubin

2. Jelena Lengold: Da, ljubav nestaje

3. Verica Vinsent Kol: S one strane vremena i varke

4. Mirjana Đurđevič: Ko ti gleda profil

5. Veronika Santo: Barbara ispred ogledala

6. Dragana Matović: Revolucija

7. Ivana Milaković: Moj hrčak je vampir, ili Kako sam naučila da prestanem da se plašim i volim krvopije

8. Biljana Malešević: Ples bez kraja

9. Sanja Pavošević: Lipova zgrada

10. Mina Todorović: Cigarete

 

Kako kaže priređivač, knjiga bi trebalo da bude štampana u septembru i moguće je da bude dopunjena sa još dve-tri vampirske priče naših uvaženih koleginica.

            A evo i spiska autora i priča koje su se plasirale u antologiju U ZNAKU VAMPIRA: Priče o krvopijama 2:

1. Miomir Petrović: VIDOSAVA

2. Vasa Pavković: VAMPIRDŽIJA

2. Ilija Bakić: KAMENO SAĆE

4. Vule Žurić: TAJNA CRVENOG ZAMKA

5. Srđan Srdić: GOLEM

6. Zoran Pešić Sigma: GLAD

7. Oto Oltvanji: STOTINU SUKNJI KRVARI

8. Đorđe Bajić: CRNA ZVEZDA

9. Dejan Ognjanović: NIOTKUDA

10. Darko Tuševljaković: RAZOTKRIVANJE

11. Ivan Nešić: PRAVIMO SE DA SVE ZNAMO O LJUBAVI

12. Damir Mikloš: HOD PO SENKAMA

13. Aleksandar Bjelogrlić: FEBRUAR

14. Aleksandar Žiljak: NAKOMATA

15. Boban Knežević: VAMPIRIJADA

 

Moguće je da izbor bude dopunjen još jednom ili dvema pričama. Ostale koje Skrobonja smatra prilično vrednim i dobro napisanim, ali koje su iz ovog ili onog razloga ostale "ispod crte" srdačno će preporučiti žiriju za zbirku "Anomalija #2".

Veoma sam počastvovan što sam se i ovog puta našao u ovakvom društvu i pod ovakvom uređivačkom palicom. Zapravo, ako se ne varam, čini mi se da sam jedini (ili, kako bi rekao jedan moj prijatelj, "među jedinima") koji je svojom pričom zastupljen u svim dosadašnjim Skrobonjinim antologijama!

O mojoj priči kazaću koju reč kad knjiga bude izašla iz štampe, negde pred Sajam knjiga u oktobru: za sada samo to da je zasnovana na ideji koju nosim u glavi duže od decenije; da je nisam pisao ciljano za ovu antologiju; i da sam tek naknadno shvatio da se entitet u njoj zapravo može smatrati jednom originalnom varijacijom "vampira" (iako je, zapravo, deo moje NAŽIVO mitologije).

FANTASTIC ZAGREB: Osvrt na filmove

          Dok još nisam zatrpao mozak Grossmannovom ponudom novih horror ludila, evo mog pregleda filmova viđenih na FANTASTIC ZAGREB festivalu pre desetak dana.

CODE 37: THE MOVIE

Belgija; Policijski / Kriminalistički

Hannah Maes i njen tim istražuju seriju nemoralnih prijestupa u noćnom životu Ghent-a, ali za Hannah, potraga za počiniteljem uskoro postaje potraga za sobom. 

**(*) (2+/3-)

Ovo bi, zapravo, bila sasvim solidna epizoda neke okej TV serije – a po svemu sudeći, to i jeste "filmska" verzija postojeće serije – ali mereno aršinima filma, ovo je tek osrednje, odnosno, potpuno nesamostalno, previše zavisno od (ne)poznavanja tih likova i serije iz koje su. Recimo, baš nikakav kod, a kamoli kod 37, ne zaigra nigde u zapletu ovog filmića.

EXTRATERRESTRE / IZVANZEMALJSKO

Španija; SF rom-kom

Svi znaju što napraviti kada jutarnje nebo prekriju UFO letjelice: bježi koliko brzo možeš. Ali, što bi se dogodilo kada bi invazija počela dok si u stanu djevojke svojih snova, one koju si upravo upoznao? 

** (2-)

Posle ove TV drame maskirane u film, praviću od blata inače neshvatljivo precenjeni CRONOCRIMENES kojim je Načo debitovao. Jedva zanimljivi rom-com o 3,5 lika u 2,5 sobe, sa 0,3 letećeg tanjira iznad njih i sa 0,0 vanzemaljaca u filmu! Nije to dovoljno ni romantično ni duhovito, i zapravo predstavlja jedan od najiritirajućijih modernih predstavnika teze "less is more" dovedene do travestije, ovde u obliku "NOTHING is more". U onom odvratno dosadnom i precenjenom MONSTERS barem videsmo, nešto malo, na kraju, nekakva čudovišta. U ovom VANZEMALJCU ovde videsmo – kurac (zamalo).

Ne shvatite me pogrešno: nije stvar (samo) u tome što ovde nema vanzemaljaca, invazije, akcije, horora, saspensa, spec. efekata i drugih čuda. To bih nekako i podneo, da je barem ta romansa oko koje se sve vrti bila duševnija i zabavnija. Avaj, Načo me nije vezao za te likove niti za njihovu situaciju (leteći tanjir im lebdi nad glavom, ali glavni problem je da li će dečko br. 1 saznati od napasnog komšije da se naša curica jebala sa dečkom br. 2) a kardinalnu grešku čini time što za glavne junake ima preslatku devojku i militantno ružnog mužjaka, a osoba koja se sve vreme šetka samo u gaćama ili bez njih nije devojka nego – ovaj akrep!

HELL

Njemačka / Švicarska; SF

Sunce je pretvorilo cijeli svijet u vruću i neplodnu pustopoljinu. Marie, njena mlađa sestra Leonie i Phillip kreću u planine u autu zatamljenih stakala. Namamljeni su u zasjedu kanibala... 

** (2)

Osim što ima nešto malo vizuelnih čarolija u prikazu sveta sažeženog vrelim Suncem, sve ostalo je krajnje uninvolving i neoriginalno – kao nemačka verzija meni ionako mrskog THE ROAD-a, s tim što je ovo ROAD-lite, sa manje brutalnosti i čemera, i čak sa kretenski nalepljenim nagoveštajem hepienda na kraju. Sve ove likove i situacije videli smo i čitali ih već stotinama puta, a ovaj film ne daje dovoljno razloga da krenemo tim istim putem još jednom.

ONCE UPON A TIME IN THE NORTH

Finska; Western-drama

19. stoljeće. U zapadnoj Finskoj, tradicija opstaje prema kojoj prvorođeni sin nasljeđuje sve dok se ostali moraju pobrinuti za sebe. Problemi nastanu kada tatko ostavi imanje mlađem (dobrom) sinu, a stariji (zli) ubije oca, protera brata i otme bratovljevu ženicu...

**(*) (2+)

Nije to negledljivo, zbog finskih prirodnih krajolika, egzotičnog ambijenta i običaja i simpatičnog, mada previše pasivnog protagoniste, ali u suštini – previše je to old school u lošem smislu reči: deluje lokalno i prevaziđeno, i tematski i stilski, otprilike kao da uzmete da čitate neki tamošnji romančić iz 19. veka, solidan ali ništa za klasiku. Moglo je to biti kraće za 15-ak minuta, ali i ovako ne smara previše, ali i ne zabavlja naročito. Tipičan "može ali i ne mora" film srednjeg puta.

BUNOHAN

Malezija; Akcija/Drama

Smješten u graničnom Malezijskom gradu istog imena, Bunohan prati tri otuđena brata čije su se sudbine tragično isplele u mrežu prevare i korupcije. Nakon bijega s borbe u Tajlandu, Adil, kickboxer je u bijegu od Ilham-a ubojice...

** (2+)

Aca Radivojević je ovo smesta prekrstio u BUNOVAN. Mene dramurda nije toliko smorila, čak sam mestimično bio sklon da budem rudimentarno zabavljen pokušajima poetizacije i atmosfere u filmu koji je bio pogrešno najavljivan kao "borilački" (to malo makljaže koja postoji zaista nije ni po čemu memorabilna, ni po koreografiji, ni po režiji), ali u krajnjem saldu ovo je tek jedva-osrednji, zaboravljiv filmić.

YORU GA OWARU BASHO / END OF THE NIGHT / NA KRAJU NOĆI

Japan; Film Noir

Pronađen i udomljen od profesionalnog ubojice, Akira je naučio pravila zanata u ranom djetinjstvu. Danas, čini se naviknut na smrt i nezainteresiran za ljude koje je plaćen smaknuti. No, kada susreće mladu prostitutku Yukine, postaje joj privržen i odan namjeri da ju spasi sa ulice.

* (1)

Kuku, majko! Ovo je najgori japanski film koji sam ikada odgledao od početka do kraja (a i to sam podneo samo zbog prijatne atmosfere otvorenog bioskopa na Tuškancu koja mi se nije napuštala)! Kakva gnjavaža, kakva ispraznost, kakva pretenciozna šupljina i taština praznine! Patetika koja bi posramila južnokorejce, pa možda čak i hongkonžane! I nesnosni slooooow mooootiooooon – ali ne u stilu pregenijalnog CONFESSIONS, nego u smislu dugih kadrova u kojima mutavi "likovi" zure u daljinu a farba se tiho suši na zidovima... U jednom trenu naš mutavi "junak" kroz beeeskrajneee seeekundeee kazuje curi: "Imam... nešto... važno. Da ti... kažem..." Tu ne odoleh nego spontano uzviknuh, iznerviran: "Pa reci već jednom, jebote!" čime sam izazvao smeh i aplauz okoline, ali ne i ubrzavanje ovog kratkog, a opet predugog filma.

JUAN OF THE DEAD

Španjolska / Kuba; Horor komedija

U Havani prepunoj krvoločnih zombija, jedan junak, Juan, hrli u pomoć. Juan usvaja moto ‘mi ubijamo Vaše najmilije’… za razumnu cijenu naravno...

**(*) (2+)

Još jedna zombi komedija! Naslovni junak je ružno-antipatični lik, njegova družina ništa bolja, premisa sa ljudima koji lešinarski pokušavaju da eksploatišu globalnu katastrofu ima u sebi nešto alanfordovsko, ali nije tretirana ni približno sa bliskim duhom, inventivnošću ili idejnošću, Sve se svodi na nizanje gegova od kojih neki nisu loši, ali većini nedostaje PUNCH, ili dodatni twist, nego se svaka situacija, svaka dosetka završava prerano, samodovoljno, a bez punog impakta. Najbolji deo filma je odjavna špica, animirana, uz Sid Vicious obradu "My Way"!

KILL LIST / LISTA SMRTI

UK; Kriminalistički / Horor / Triler

**(*) (2+)

O ovome sam već rekao šta sam imao, ovde.

LITTLE DEATHS / MALE SMRTI

UK; Horor

Redatelji: Sean Hogan (“House and Home”), Andrew Parkinson (“Mutant Tool”), Simon Rumley (“Bitch”)

** (2)

Triptih o seksu i stravičnoj smrti. O ovome sam već rekao šta sam imao, ovde.

THE INCIDENT / INCIDENT

USA/Fra; Horor

George, Max i Ricky su u rock bendu, a inače rade u kuhinji psihijatrijske ustanove visokog rizika. Jedne noći, prije večere, ogromna oluja sruši sigurnosni sustav, vrata se otvore i bolesnici su slobodni...

** (2)

Oho, francuski horor! Odbegli ludaci! Mrak, crnilo, brutalnost? Retro ugođaj? Šolderov ALONE IN THE DARK, pa na kub?

Pih! Potpuno protraćen potencijal: likovi su kreteni za koje nas nije briga, situacije u koje zapadaju su usiljene a nezanimljive, čak dosadne, pretnja je difuzna, neodređena, kilava, nikakva, bez profilisanog negativca ili grupe, upamtljivih set-pisova, brutalnosti... Bilo kakvog entertainment value-a nema ni za lek, sve je to odrađeno krajnje mlakonjavo i besciljno, pa zato, ako vam je baš do ludaka koji vršljaju kad nestane struja – bolje još jednom obnovite masterpis ALONE IN THE DARK, a ovo slobodno zaobiđite.

THE RAID

Indonezija; AKCIJA!

**** (4+)

Moj hvalospev odavno ste čitali, ovde. S najvećim uživanjem pogledao sam ga ponovo, po treći put (drugi put na velikom platnu) ali moram sa žaljenjem reći da je ovo bila ista ona malko skraćena i bezveznom muzikom okrnjena, amerikanizovana, TodBraunizovana verzija koju ste već skinuli sa neta, a ne izvorna, bezgrešna, indonežanska, koju sam gledao u Beču prošlog septembra!

BEYOND THE BLACK RAINBOW

Kanada; SF Horor

***(*) (4-)

Moj hvalospev odavno ste čitali, ovde. S najvećim uživanjem pogledao sam ga ponovo, po drugi put (prvi put na velikom platnu, projektovano sa 35mm trake, kako jedino sme i mora)!

TWIXT

SAD; Copula-horror.

*(*) (2-)

Moje zgražanje nad ovim čudom već ste čitali, ovde.

KEYHOLE

Kanada; Guy Maddin.

Inače volim Medina, ali ova extravagancija mi je bila potpuno nesnosno uninvolving i naporna, i napustio sam je na pola filma, što ne radim često, a naročito ne s delima autora koje poštujem. Ipak, ovo mi nije leglo ama baš nimalo.

REZ (Gut)

SAD; Horor-triler

Nešto fali u Tomovom životu. Svaki dan mu je isti, te postaje sve više odvojen od najbližih. Njegov najbolji prijatelj Dan misli da ima riješenje, tajnovit video koji mora vidjeti da bi povjerovao. Što mu Dan pokaže ostavlja Toma nemirnim, umom preplavljenim uznemirujućim slikama i željama, vezujući dva prijatelja zauvijek kroz svoju ružnu tajnu.

*(*) (2-)

Jeftino i ružno snimljeno, u kućnoj radinosti, sa par glumaca, a "ideja" je jednako jeftina kao i sve ostalo u filmu, sa naravoučenijem: čuvaj se hororista, jer njihova sjebana gikovština će u vaš strejt porodični život uvesti neslućene dimenzije pornografije, snafa i užasa koji će da vam izedu i ženu i dete i vas same! Ubij gika dok još možeš, ne daj mu da te smara tim horor kasetama i dvd-ima! Kraj je unikatno ravno-promašeno-bezveznjački.

RAMPART

SAD; Krimi triler

Smješten u Los Angeles 1999, film istražuje mračnu stranu policajca Davea Browna (Woody Harrelson), mizogina, rasista i nasilnika, ali i navodnog zagovornika jednakih mogućnosti. Kako bi održao obitelj na okupu, živi s dvije bivše supruge, sestrama Barbarom (Cynthia Nixon) i Catherine (Anne Heche), s kojima odgaja zajedničke kćeri. Dave i dalje održava seksualne odnose sa svojim bivšima, ali i s ljubavnicama izvan kuće. Nakon što njegov policijski odjel zapadne u korupcijski skandal, Rampart će istražiteljima poslužiti kao laka meta.

** (2+)

Hm, da. Eto tako. Ušli smo u život jednog korumprianog, promašenog nikogovića zahvaljujući dokumentaristički mrdajućoj kameri i čestom snimanju sleđa, i pratili neko vreme njegove šenanigane. Zahvaljujući Vudiju Koji Nije Alen to sve nije negledljivo, ali mi izmiče poenta ove ekskurzije u njegov neživot i okruženje. Sležem ramenima.

KILLER JOE

***(*)  (3+)

          O najboljem filmu koji sam premijerno video na festivalu već sam detaljnije pisao ovde.

KILLER JOE (2012)

***(*) 

3+

Vilijam Fridkin se pokazuje kao krajnje redak primer vitalnog starca sposobnog i da u jeseni svog života proizvede svež, žestok, mladalački Fuck-You film (za razliku od pregaženih penzionera tipa Kopole, Ridlija Skota ili Arđenta). Dobro, ne treba očekivati mega-klasik u rangu nedodirljivih masterpisova nanizanih jedan za drugim u 1970-im (THE FRENCH CONNECTION, THE EXORCIST, SORCERER, CRUISING), ali ova crna triler-komedija svakako je najbolji njegov film koji je napravio još od CRUSINGA, dakle u više od tri decenije. 

Ultimativna sjebana familija, degradirani međuljudski odnosi, bizarni planovi o unutarporodičnom ne-baš-plaćenom ubistvu koji pođu po zlu, svet blizak postapokaliptičnom paklu (Suncem sažeženi, otrovnicama i kanibalima naklonjeni Teksas) – i sve to živahno i sočno, kao da nije rađeno po pozorišnoj predstavi čoveka po imenu Trejsi! Crni humor u lopatama, izuzetna gluma (naročito MekKonahi u naslovnoj ulozi), vanredna fotografija Kaleba Dešanela, brutalno nasilje i još brutalniji psiho-teror, nepredvidivi preokreti... Ukratko, sjajna zabava: izgleda kao najbolji film braće Koen (uključujući i Larija Koena) koji nisu oni radili! 

Istina, uz sav nesumnjivi entertainment, ovaj freak-show previše naginje eksploataciji i ide u iživljavanje dalje i dublje i duže nego što je potrebno – što je lepo po sebi, ako ga posmatramo kao neambiciozni komad bezobrazne zabave, ali okrnjuje eventualne veće pretenzije ka nekakvoj ozbiljnoj drami o ljudskom stanju. 

Psiho-antropo-sociološki posmatrano, KILLER JOE je isto toliko "realna" i "prodorna" drama realnih karaktera i mentaliteta koliko je to, recimo, THE TEXAS CHAINSAW MASSACRE II, koji je (da ne budem pogrešno shvaćen) izvanredan i vrlo mi drag film, i ujedno najpribližniji rođak (brat od dementne tetke) ovome ovde, iako MekKonahijevo prisustvo (i najmanje jedna njegova pretnja: "Ako me ne poslušaš, iseći ću ti lice i nosiću ga preko svoga!") prizivaju asocijacije na IV deo tog serijala, u kome je on debitovao (zajedno sa Rene Zelveger) igrajući lik po imenu Vilmer Slaughter!

Pošto doslovno svi rivjui na netu pominju scenu sa Kentaki Prženom Piletinom, ja ću namerno da je NE pomenem (zavisno od vaših preferenci, ona može da pobudi krčanje creva ili povraćanje – meni je izazvala pomisao: "Mmmmm... batak!"). Umesto toga, reći ću da je sam samcit kraj genijalan, i da sam u filmu uživao kao u malo kom u poslednje vreme: pravo osveženje i blast from the past pravo u već pomalo zaboravljeni etitjud i ludilo kakvo danas, jedva, može da se nađe samo u retkim limited release ili direct-to-dvd filmovima, a nekad ste ih imali u wide-release ili barem svakom drive in-u... Mislim, šta reći kad vas već u prvom minutu filma pravo u lice tresne žbun još uvek držeće Đine Geršon!
  P.S: DŽOA sam gledao na FANTASTIC ZAGREB festivalu, i dok ovo pišem, nije dostupan za skidanje sa neta. Ali svakako ga zabeležite na svoje TO DO liste i ne propustite prvu priliku da ga pogledate, kadgod i gdegod se ona ukazala.

GROSSMANN 2012: Epidemija kreće iz Ljutomera!

            U ponedeljak 16. jula kreće najnoviji, osmi (!) po redu festival filma i vina – GRO88MANN! Šest dana terevenki, ludila, treša, horora, zombija, mutanata, jugonostalgije, srbovanja, vrbovanja, multikulturalizma, multirasizma, pijanstva, zajebancije i svega što vole mladi!

            Ove godine je glavni gost iz beloga sveta – Haume Balaguero (THE NAMELESS, REC, FRAGILE, SLEEP TIGHT...), Španac Koji Obećava, a povremeno i isporuči, uglavnom natprosečne horore. Družiću se s njim i intervjuisati ga: ako imate kakva pitanja za njega, pucajte!

Glavni gost "iz regiona" biće Goran Marković. I on će, kao i Balaguero, dobiti Hudoga Mačka (sic), a što je naročito zabavno, pošto se ove godine navršava 30 godina od premijere VARIOLE VERE, pored uobičajenog master-klasa sa rediteljem (koji ću verovatno voditi ja, osim ako ne upadne Marcel Štefančič), organizovan je i posebni panel na temu infekcija i bolesti i epidemija, s naglaskom na velike boginje! Dakle, neću biti jedini doktor na ovom festivalu! 

            Pored njih, tu će biti i Alex Chandon, Englez koji je pravio sve spotove black metal grupice CRADLE OF FILTH (my guilty pleasure), a režirao je i predugometražni kvazi-film, CRADLE OF FEAR (Ghoul's rating: *(*)), kao i nekoliko kraćih, te stoga podnošljivijih splattera. On će ovom prilikom predstaviti svoje najnovije zlodelo, torture-splatter INBRED.

            Društvo će mu praviti Julian Richards, čiji je THE LAST HORROR FILM bio prilično (nezasluženo) hvaljen pre 8 godina (Ghoul's rating: ** 2-), ovog puta sa najnovijim hororom SHIVER kojeg mu je snimao Srbin (Zoran Popović) a jednu od glavnih uloga igra srpski zet (Casper Van Dien).

            Osim toga, lično će nazočan biti i Lee Hardcastle, majstor horor-animacije, sa izborom svojih radova, kao i predstavnici evropskih festivala fantastike, i još neke veličine i manjine. 

            Kad sam već kod tih kraćih radova, ističem da će na Grosmanu biti evropska premijera kratkog filma CAPTURED BIRD by Jovanka Vučković (aka Vukovik) u produkciji Giljerma del Tora i još neke poslastice.

            Na istom mestu desiće se i vansrpska premijera kratkog filma THE LAST DROP Mikija Lakobrije, zvezde skandal-časopisa koja takođe dolazi da lično pozdravi svoje obožavateljke.

             Bekvalac će ove godine sam raditi SHOCK CORRIDOR jer je Aca R. opravdano izložen crnogorskom moru, a ekipa Sendija Kumalakante pretvaraće dobrovoljce u postapokaliptične mutante, nakaze, frikove i degene kako bi se predveče teturali ulicama Ljutomera u prikladnom 2012. DOOMSDAY WALKU.

            Program muzičkih filmova je prebogat, pored ostalog tu su i dva filma koja sam lično preporučio, BELGRADE UNDERGROUND i WE CRY BEHIND DARK SUNGLASSES a ja s posebnim zanimanjem očekujem da pogledam FIX: THE MINISTRY MOVIE (2011).

            Sve to je praćeno nikad bogatijim likovnim programom, sa nekoliko fanta-hororičnih izložbi (uključujući lavkraftovske radove Nikole Vitkovića), i obilato zaliveno kvalitetnim vinima iz tog kraja, pa zato, da ja ne kenjam više – ceo program i sve detalje oko njega imate na sajtu festivala, a sve što ne budete našli na zvaničnim mestima, biće razotkriveno u mojim tell-it-like-it-is izveštajima, kad se budem vratio otuda.

            Izlišno je uopšte napominjati da je Grossmann mega-zabavan festival na koji definitivno vredi otići ako ste mu iole blizu, pa čak i ako niste!

Zagreb: Uklete kuće i pusta groblja

 Kako to obično biva, u skladu sa narodnom izrekom "Gdegod nađeš zgodno groblje il' ruševinu, tu Ghoula posadi", i ovu posetu Zagrebu iskoristio sam da obiđem neke hororične lokacije. 

Izveo sam to u sopstvenoj režiji, uz asistenciju internet pretrage, i uz nezaobilaznu i dragocenu pomoć agenta na terenu sa hororičnim imenom Srđan Crnić (iako on niti je srdit, niti crn, mada teži mračnijim sadržajima).

S njim kao vodičem i prijatnim sagovornikom (plus, autorom svih ovih fotografija) zaputio sam se u šetnju jednog vrelog predvečerja u potragu za zlokobnim kućama o kojima sam našao podatke onlajn.

Nažalost, kad na kraju dođosmo do njih, ispostavilo se da su obe u fazi renoviranja – duhovi su već proterani, paučina sklonjena, oljušteni malter i odronjene cigle počišćeni...

Lokacija je Rokov perivoj, gde je nekada bilo groblje – kako mi rekoše, ne baš savesno preseljeno (odnosno, sa mnogim leševima ostavljenim gde su bili, POLTERGEIST-style). 

Dve ulice u kojima smo zatekli neke od slikovitijih zgrada (avaj, naseljenih živim ljudima!) zovu se Nazorova i Jurjevska. 

Ljudska bića u njima i oko njih nisu nas sprečila da obavimo fotkanje nekih od vizuelno potentnijih, pa eto, ko voli – nek izvoli (i nek klikne na foto da je vidi veću).

 

Kad smo već bili u blizini, svratismo i do ostataka prastarog groblja koje sam overio i prošle godine.

Sada je bilo više vremena da se tu zadržimo i napravimo nove fotke, iz novih uglova, i da na prastarim spomenicima otkrijemo nove zabavne detalje...

 

 

 

 

 

Odatle se spustismo na Tuškanac, taman na vreme za film na letnjoj pozornici. U blizini nje iskoristih priliku da zabeležim i spomenik Krleži, čija je nekadašnja vila odmah prekoputa.

Ovo uslikavanje izveo sam donekle iz poštovanja prema njemu, a odnekle zbog Giger-Alien asocijacija koje mi je glavićki oblik njegove glave na ovom kipu izazvalo...

Ovaj izlet je bio samo zagrevanje za daleko ambicioznije i egzotičnije lokacije koje smo Srđan i ja obišli narednih dana. O tome, u idućim nastavcima!