GRAPHIC SEXUAL HORROR (2009)

 ***   

 3 

= ovaj film, kao i ovaj post o njemu, ne preporučuju se mlađima od 18 godina, osetljivima, gadljivima, bogobojažljivima i njima sličnima =

 

            GRAPHIC SEXUAL HORROR je pompezan naslov, možda maaalkice presenzacionalistički, ali svojom extremnošću taman može da privuče one kojima je namenjen, a da istovremeno odbije neopredeljene i krotke koji bi se ovako nečim po difoltu zgrozili.

            u pitanju je dokumentarac posvećen pay-per-view sajtu INSEX na kome se pretplatnicima nude lajv-videla u kojima se volonterke vezuju, bese, dave, rastežu, gnjave, šamaraju, seckaju, bičuju, umaču u akvarijume s pijavicama, stiskaju u kaveze, gde im se utrljava ljuta paprika u vagine, gde se bese u štalama i vezuju za stubove na snežnim poljanama – i sve u tom smislu što vole mladi.

            to je sve inscenirano kao da je na delu pravo mučenje – odnosno, strogo gledano, nema tu baš mnogo glume – ljuta paprika u vulvi + crvenilo su pravi a ne mejkap efekat, što važi i za do bola rastegnute i izobličene pomodrele sise, ožiljke itd itd. naravno, i suze su prave.

            ideja je da to bude prljavo, a ne fensi i pozerski, maximalno uverljivo reenaktovanje toga kako bi izgledali home video nekih BTK serijskih ubica i njima sličnih psihopata (naročito ako bi ovi imali malo više mašte, para i mogućnosti da to rade u nekom prostranijem i sređenijem ambijentu od svog podruma ili šupe).

            logično pitanje br 1: ko to radi, i zašto?

            pa, ima onih koji se pale da to rade sebi i drugima. a ima i onih koji to vole da gledaju, i na to da drkaju u bezbednosti i samoći svog doma. pokretač ovog sajta se primio na SM kada ga je bebisiterka kad je imao 8-9 godina vezivala lisicama a on na to doživeo svoj prvi orgazam; a preporodio se kad je u tokiju (kao regrut za vijetnam) otkrio čitavu 'kulturu' vezivanja i teatralne japanske torture. 

onda je sredinom 1990ih iskoristio blagodeti nove tehnologije (internet), i rešio da od svoje privatne opsesije malko i zaradi – u čemu je i uspeo. mega-uspeh njegovog plati-pa-klati sajta doneo je prilično para i njemu samome a i njegovim 'glumicama' ili modelima ili žrtvama, kako već da ih nazovemo. 

uspeh rađa uspeh, gde su pare tu su i zgodne žene, i ubrzo je mogao sebi da priušti ne tamo neke kalašture i dronfulje sa železničke stanice, nego vrlo privlačne mlade žene. ove su pak privlačile još više onih sa parama za bacanje, i eto svima radosti – sve dok homeland security nije počeo da ih pritiska svojim 'veliki brat' štihovima (vršeći pritisak na banke preko kojih im idu plaćanja i sl)…

            logično pitanje br 2: dobro, i neko zapravo uživa u ovome?

            tako izgleda. istina, autori ovog filma razgovore su vodili isključivo sa gazdom sajta, njegovim 'zvezdama' i ponekim retkim juzerom koji je govorio anonimno. gazda se na jednom mestu uzgredno pozvao na bodrijara i tako neke palamude, ali nije elaborirao: ako očekujete da vam ovaj SM biznismen propagira neku desadovsku filozofiju prilagođenu 21. veku (a potonja je ionako besmrtna) – tough luck. ako ima neki mozak, zadržao ga je za sebe. (kasniji intervjui ga otkrivaju kao tipičnog srpskog šefa: 'ako nećeš da mi pušiš u privatno, neću da ti platim ono što si inače već zaradila!')

            još gore važi za njegove fufice očito skromnih intelektualnih i verbalnih potencijala: ako želite insajt o tome šta one osećaju, šta doživljavaju, dal je to nirvana, transcendencija, ili what the fuck – od njih ništa u tom pravcu nećete dobiti sem nekih prozaičnih, skromnih rečenica. isto tako i juzeri. (da se ne lažemo: primarna klijentela za ovo su closet-serial-killers, odnosno oni koji maštaju o ovakvim mučenjima ali nemaju smelosti ili imaju neki rudiment mozga da ih sami ne realizuju)

            šteta je što autori nisu razgovarali i sa nekim pametnijim od ovih likova, jer postoji čitava 'filozofija' oko ovoga koja promišlja telesne modifikacije, androide, SM, trans-sex, trans-gender, post-gender i ostale moderne fore.

no, oni skloni intelektualizaciji ove tematike upućuju se na Ghoul's seal of approval annointed knjižicu TORTURE GARDEN, VOL. 2 (dobar je i prvi, kao slikovnica, ali drugi ima beskrajno cerebralnije i podsticajnije textualne, a i raznovrsnije vizuelne momente). Contents include: David Cronenberg, Hermann Nitsch, Chapman Brothers, Orlan, Stelarc, Ron Athey, Della Grace, Nick Knight, Alex Binnie, plus alien abduction, sex in space, medical fetishism, robot art, mutation in fashion, self-made freaks, the cybernetic body and S/M art…

            moja umereno-suzdržana ocena – trojka – za ovaj dokumentarac potiče otud što, za moj groš, reditelji ne idu dovoljno duboko u tematiku, i sem solidnog prikaza tvoraca i zvezda ovog konkretnog sajta ne nude širu kontextualizaciju i exploraciju tema potaknutih svim tim – recimo, muzička scena koja ide uz tu ikonografiju i tematiku (EBM, industrial itsl); ilustracije, slike i stripovi; horor filmovi (SAW se ovde čak i ne pominje, kao ni čitav 'torture porn', iako gazda na sajt priznaje da je, svojevremeno, hitao da gleda ZADNJU KUĆU LEVO i TEXAŠKI MASAKR odmah čim su izašli, u drajv-inu), i sl. 

            ipak, inspirativna tematika je pokrenuta i –unutar svojih samonametnutih granica- solidno pokrivena, a talking-heads su u zadovoljavajućoj protivteži sa torturing-heads (snimci INSEX performans sesija i drugih relevantnih vizuelnih materijala).

            ako to iz ovdašnjih slika nije dovoljno jasno, sadržaj je prilično explicitan: iako nema sexa, pošto je ovde mučenje surogat toga, genitalije i ostalo je slikano 'na izvolte' (mada, bez porno-insistiranja na krupnim planovima) – znači, nema laži, nema prevare: koga zanima SM, to je to, biopro.

Književna istorija u Ulici Morg

 Početkom januara iz štampe su izašla dva moja nova, vrlo različita teksta o hororu – i to na ne mož' biti različitijim mestima.

1) Esej "Odnos prema horor žanru u književnoj i filmskoj teoriji na srpskom jeziku" objavljen je u jednom od najuglednijih (i najjače bodovanih) domaćih časopisa za nauku o književnosti:  Književna istorija, XLII, 142, str. 559-570.
(klikni na sliku da vidiš veću)

Apstrakt

Rad se bavi problemima izučavanja horor žanra u okvirima srpske književne teorije, koji se sastoje u negativnom i skrajnutom odnosu prema fantastičnoj i žanrovskoj književnosti uopšte, a posebno prema hororu. Kao posledica takvog pristupa, retki pokušaji definisanja ovog žanra u srpskoj teoriji uglavnom pate od netačnih, estetski sumnjivih i književno-istorijski netačnih tvrdnji u kojima se marksistička estetika ili neprikladni moralizatorski nazori projektuju na ovaj žanr, bez svesti o tekovinama inostranih proučavalaca motiva, tematike i poetike horor žanra. U radu se ističu relevantni radovi na srpskom jeziku u kojima se mogu pronaći tragovi ozbiljnog bavljenja hororom i ukazuje se na vredne, ali isto tako i na problematične sudove u njima.

Ključne reči:

Horor, žanr, fantastika, teorija, književnost, Srbija, gotski roman, vampir, motiv, film

2) U najnovijem, januarsko/februarskom broju jednog od vodećih svetskih horor magazina, u kanadsko-američkom RUE MORGUE, u okviru rubrike Classic Cut, objavljen je (dakako, na engleskom) moj kratki esej o značaju Poove priče "Maska Crvene smrti" (ovo je ustaljeni srpski prevod, iako bi tačnije "The Masque of the Red Death" trebalo prevesti kao "Maskenbal Crvene smrti"), kao i o njenim daljim uticajima, na filmu i drugde.

Ovo je, inače, moje drugo gostovanje u ovom magazinu – nakon spektakularno srbohororičnog broja iz novembra, sa SRPSKIM FILMOM na korici i sedam strana mojih textova – a to o čemu sam pisao je i ovog puta na naslovnoj strani (mada sitnim slovima, he he).

Ovaj broj je u svetu u prodaji sve do kraja februara.

U svetu, rekoh. Ne u Srbiji.

2010: NAJBOLJI FILMOVI PO IZBORU SARADNIKA

            slede TOP-10 liste od strane saradnika, bivših i budućih saradnika i prijatelja bloga.

nekolicina se izvukla nekakvim poluobjašnjenjima o tome zašto je nemoguće napraviti listu (nisu odgledali SVE; a šta ako sutradan nakon liste naiđu na remek-delo koje nisu uvrstili? i sl.) a jednog kompletistu (bojan baća) sačekaćemo još koji dan, dok ne odgleda još 20ak naslova za koje sumnja da bi se mogli naći na TOP-10 listi.

istina, ne mogu da mu zamerim, jer i ja otežem sa mojom listom dok ne odgledam još jedno tuce naslova – ali, jednom kad je okačim, biće to top-50, a ne top-10. do tada, evo...

SHOZO HIRONO (MARIJAN CVETANOVIĆ)

najaktivniji saradnik ovog bloga sočinio je sledeću listu:

1. ENTER THE VOID

2. VALHALLA RISING

3. BLACK SWAN

4. THE DAMNED UNITED

5. AFTERSHOCK

6. OCEAN HEAVEN

7. TIME TRAVELLER

8. POETRY

9. EXIT THROUGH THE GIFT SHOP

10. EVERYBODY'S FINE

SON OF MAN (BOJAN PANDŽA)

            saradnik iz senke, software & PR manager, nije gledao mnogo, ali je gledao dobro (i sa njegovom listom se ghoulova najviše podudara, barem po sastavu ako ne po rasporedu):

1. WHITE LIGHTNIN'
2. I SAW THE DEVIL
3. BLACK SWAN

4. MY SON, MY SON, WHAT HAVE YE DONE
5. WINTER'S BONE
6. SRPSKI FILM
7. MOTHER

8. SLOVENKA
9. VALHALLA RISING
10. THE BAD LIEUTENANT: PORT OF CALL NEW ORLEANS

JOHN REYNOLDS (NIKOLA POPEVIĆ)

            saradnik koji je u prošloj godini doprineo sa čak dva, ali zapažena, texta, poslao je sledeće obrazloženje i nešto kao listu:

Po mom mišljenju i (ne)ukusu, veoma loša godina. Zato, kao prethodne, ovo nije top lista već prosto spisak naslova koji su mi bili zanimljiviji od ostalih. Dakle:

LEBANON

PIRANHA

VALHALLA RISING

BOOK OF ELI

EDGE OF DARKNESS

SRPSKI FILM

Moram da budem iskren i da napomenem da nijedan od gore nabrojanih ne smatram vrhunskim ostvarenjem, štaviše Srpski film je tu više kao "must-see", ali ne u smislu da se radi o remek-delu, već kao preporuci da se film posle sve buke pogleda (i sagleda) hladne glave. Američki filmovi sa liste su tu da mogu biti odgledani sa zadovoljstvom, svaki na svoj način, ali ne mnogo više od toga. Wall Street 2 se "gurao" ali s obzirom na to koliko cenim Stouna, sačekaću da pruži još malo više, (pu-pu-da ne ureknem) mislim da je u uzlaznoj liniji. I tako, za komentar ostaju još preostala dva neamerička filma koji su inače i top 2 po ideji i kvalitetu. Nadajmo se da će sledeća godina biti bolja.

MILOSH (MILOŠ CVETKOVIĆ)

ex-saradnik, sada disident i krajnje sporadični učesnik čak i na sopstvenom blogu, odabrao je sledeće:

 1. NEVER LET ME GO
 2. VALHALLA RISING
 3. FOUR LIONS
 4. SCOTT PILGRIM VS. THE WORLD
 5. THE SOCIAL NETWORK
 6. BLACK SWAN
 7. KICK-ASS
 8. 127 HOURS
 9. INCEPTION
10. WINTER'S BONE

            HARVESTER (ALEKSANDAR JANJIĆ)

            zanat učio na Sagiti i na Cult of Ghoulu, dok nije odlučio da piše samostalno, na svom blogu, nakon čega mu se gubi svaki trag i više niko ne čita njegove opširne textove. a i on sam ih se sasvim razumljivo smorio još aprila prošle godine...

1. PIRANHA

2. RESIDENT EVIL: AFTERLIFE

3. EDGE OF DARKNESS

4. THE BOOK OF ELI

5. SAW 3D

6. DEVIL

7. THE REEF

8. THE LAST AIRBENDER

9. PREDATORS

10. BIG TITS ZOMBIE

CUTTER (MARKO STEVANOVIĆ)

            povremeni saučesnik bloga već je ovde izneo svoju kontroverznu listu, zajedno sa kratkim obrazloženjima, ali ponoviću je ovde, radi kompletnosti i poređenja sa ostalima:

1. THE BOOK OF ELI

2. ENTER THE VOID

3. EDGE OF DARKNESS

4. UNDISPUTED 3

5. KICK-ASS

6. BLACK DEATH

7. INCEPTION

8. SHUTTER ISLAND

9. THE GHOST WRITER

10. MONEY NEVER SLEEPS

            toliko, za sada. baća šalje svoju čim stigne (ali – crnogorac je to!), a i ja ću se javiti sa mojih top-50, nadam se do idućeg vikenda.

            cheerio!

THE LAST LOVECRAFT (2010)

*(*)      2-

            iza umereno privlačnog trejlera i koncepta krije se, avaj, samo još jedno patetično grebanje o public domain lik & delo sirotog lavkrafta od strane još jedne grupice antitalenata koja nije imala budžeta ni za kikiriki, a mozgove taman ko kikiriki, ali je svejedno rešila da travestira pisanija ovog horor klasika kako bi ih svojom duhovnom i svakom drugom sirotinjom po ko zna koji put provukla kroz blato.

            kao takav, ovaj patetični produkt ne zaslužuje ni pomnu analizu, ni gaženje nazad u kal gde mu je mesto, a ja mu posvećujem nekoliko redova samo zato što se, pretpostavljam, od mene to očekuje kada se veliki nekronomikonopisac priziva čak i u naslovu zlodela.

            dakle: 

- izrazito antipatični 'glumci' sa njuškama kakve, naprosto, NE ŽELITE da gledate 78 minuta;

            - neopisivo iritantni 'likovi' – trebalo bi da budu poor men's SHAUN OF THE DEAD buddy-team stripadžija zaposlenih u dosadnoj kancelariji za zombifikaciju žrtava kapitalizma, ali su lošim kastingom i bogohulno neduhovitim scenarijem pretvoreni u idiote za koje navijate – da što pre završe u ktuluovim pipcima;

            - zaplet je imbecilan još na nivou 'ideje' – kao, lavkraft je navodno imao neku genetsku predispoziciju da ne poludi pred konceptima kosmičke strave (!), pa bi tu istu moć trebalo da ima i nekakav njegov daleki rođak; ovo je imbecilno samo zato što a) lavkraft nije imao dece, pa time ni potomke-zbogomke; b) nije imao ni rođenu braću ili sestru koji bi dalje preneli iole bliske mu i srodne gene; c) najdalje rođake koje su ostavile potomstvo su nekakve tetke – poprilično dalek rod da bi geni koje su one smućkale sa svojim muževima i prenele na decu i unuke imali ikakve pomena vredne bliskosti sa lavkraftovim; d) u svakom slučaju, praunuci njegovih tetaka ne bi nosili prezime lovecraft, nego ko zna koje od njihovih muževa, čime je obesmišljen ne samo koncept nego i sam naslov ovog 'filma';

            - zaplet je suštinski imbecilan jer nema blage veze za HPL-ovim pisanjima; umesto toga, 'nadahnut' je njihovim vulgarizacijama kroz stripove, video-igrice i RPG; lavkraftov mitos je smućkan na neiskazivo bogohulan način – bića, rase, bogovi i eoni pobrkani su bez blage veze jedni s drugima, a – što je još gore – mitološka korektnost na stranu, to je sve vulgarizovano na najelementarnijem nivou: HPL nije pisao o 'demonima' protiv kojih se bori pištoljem i dinamitom, a vatreno oružje ovde završava 95% posla;

            - kamera je ravna, prozaične slike, jeftine texture, neinspirisanog frejminga i uglova, ko čovek da je slikao svadbu a ne lavkraftovsku horor-'komendiju';

            - režija jedva-kompetentna, bez smisla za dinamiku, pančlajn, impakt, ili bilo šta drugo što se od režije (a naročito u hororu) očekuje;

            - glavni 'demon', 'duboki' (za prijatelje - boki!) izgleda i govori kao crnja kome je neko u facu zafrljačio pun tanjir špageta crvenih od sosa; 

njegovi insmutski amfibija-minioni su besramni men-in-halloween-suits, a pompeznija stvorenja (ktulu, šogoti, veliki starci) se – mudro – prikazuju samo u animiranoj deonici koja, iako predstavlja stripizovanu vulgarizaciju i simplifikaciju i netačnizaciju HPL mitosa, barem je jedini deo filma koji actually dobro izgleda;

            - umesto epske borbe ljudskog i neljudskog u nekim planinama ludila, fantomskim visoravnima ili na/u zlokobnom okeanu – finalni okršaj ove dvojice idiota i njihovog mornarskog prijatelja odvija se u i oko kamperske prikolice negde usred neupečatljive pustinje, a sastoji se pretežno u puškaranju i rvanju sa 'dubokima'.

            da li sam već pomenuo da film nije NIMALO duhovit? da nema nijednu memorabilnu foru, verbalnu ili vizuelnu? da izgleda kao glupiranje grupice gikova suviše nesigurnih u sebe te zato napregnutih da 'parodiraju' strip-gikove kao osobe koje nemaju život, žive u svojim sobama među figuricama i stripovima, itd. itsl?

            zaista je tužno da lavkraft i dalje obitava pretežno u produktima ovog produkcijskog i imaginativnog (?!) nivoa, a da se njegovi kiklopski koncepti srozavaju na nekakve prozaične mikimausijade pravljene od štapa, kanapa i psećeg govneta… ali, tako mu je to. za sada…

            PS: za ilustracije sam odabrao fotke od kojih poneke, u izolaciji, i ne izgledaju suviše loše – ali ne padajte na to da je ceo film ovakav kao na njima! nije. mnogo je gori.

2010: NAJBOLJI HOROR FILMOVI

             2010. godina je u hororu bila jadna, ružna, čemerna i upadljivo glupa. izuzev mudovitog SRPSKOG FILMA, sve ostalo je bilo napadno reciklatorsko, polovično, nemušto, nedomišljeno, nedorađeno – krene negde, pa se izgubi, zaluta ili zakenja na kraju ono sa početka... rimejci, nastavci, reimaginacije, stripizacije i videoigrizacije, te omaži – dominiraju čak i ovim najmanje lošim hororčićima iz prošle i pretprošle godine koji su premijerno postali dostupni u 2010-oj.

            filmovi o kojima sam pisao opširne rivjue linkovani su prema istima, pa klikćite na naslove; za one koje sam obrađivao samo nakratko – dati su ti kratki opisi ispod naslova; za nekolicinu su na engleskom jer sam ih pokrio u osvrtu sa mog engleskog bloga. evo šta se prošle godine, od 94 horora  koliko sam ih ukupno odgledao, premijerno, MOGLO pogledati a da to ne proizvede momentalnu želju da samom sebi iskopam oči i pojedem ih od muke!

1. SRPSKI FILM

SER, 10

****  4

2. I SAW THE DEVIL

KOR, 10

***(*) 3+

3. TETSUO THE BULLET MAN

 

JAP, 09

***(*) 3+

4. AMER

BEL, 10

***    3+

5. DREAM HOME

HK, 10

***    3+

6. THE REVENANT

USA, 10

***      3

7. HEARTLESS

UK, 10

***     3

The first film by Philip Ridley (THE REFLECTING SKIN, PASSION OF THE DARKLY NOON) in 14 years certainly deserves attention: visually stunning, with some indelible images of horror (but also of beauty), it proves that Ridley is still in top form as a visual artist, though not as successful as a storyteller. His Faustian drama of a boy with a mark on his face who enters an otherworldly bargain to have it removed could use a little more coherence and a little less predictability. Jim Sturgess carries the film admirably on his back.

8. HIGANJIMA

JAP, 10

***      3

Based on a manga, this dynamic action drama takes place on the vampire-infested Japanese island where a teen boy and his friends try to find his brother. Characters are better rounded than you might expect and one actually cares for them in the midst of all the fights, escapes, bloodletting and monster-fighting. High production values and solid effects make this an enjoyable visual feast, even if over-the-top ending and the final twist feel forced.

9. SOLOMON KANE

USA, 10

***      3

10. CABIN FEVER 2

USA, 09

**(*)  3-

vrlo prljav i gnjusan (in a good way) nastavak filma koji inače ne volim – CF2 pruža dovoljno podnošljive likove i nadahnute situacije da ga vredi overiti zbog nadahnutih gross-out prizora kakvi mogu da prođu samo u DTDVD produkciji (pljuvanje sperme iz usta pušačice; zaraženo-deformisani penis; žešće i prljavije scene sexa od kojih jedna uključuje i pozamašnu debeljucu, itd.). na žalost, neki potencijali nisu iskorišćeni: pomenuta scena sa debelom jebačicom u bazenu mogla je vrlo lako da bude antologijski set-pis, a zadovoljila se nekim mlakim, neinspirisanim nagoveštajima (eh, da je juzna ovo radio, ne bismo prošli samo sa par mlakih kadrova crvene farbe u bazenu...). isto važi za scenu maturske večeri koja je mogla i MORALA da nadjebe i onu u KERI – ili barem da pokuša – umesto što se njome, takoreći, nije ni bavila. o izrazito glupom kraju filma neću ni da govorim pošto je njega dosnimio ko zna koji idiot nakon što je ti west otišao i praktično digo ruke od filma koji su mu debilni producenti preuzeli ipak, čak i u ovako okrnjenoj verziji vide se dalji tragovi da taj ti west – čiji sam HOUSE OF THE DEVIL vrlo lepo primio – ima odlično poznavanje (+ ljubav) za B-horore iz 1980-ih, i ume da postigne njihov vajb kao malo ko. nestrpljivo čekamo njegov sledeći film.

11. PIRANHA 3D

USA, 10

***    3-

12. THE CRAZIES

USA, 10

**(*)  3-

odlično počinje, solidno se razvija, osrednje se privodi kraju, i izrazito glupo se završava. u proseku – ima svojih momenata (skoro svi su u prvoj polovini), i vredi pogledati.

13. PHOBIA 2

THAI, 09

*** 3-

Above-average anthology with enough creeps (especially in the first two segments) and laughs (in the last one) to please genre fans. The second one is the best: a teenager ends up in hospital with a hurt leg. The old scary looking guy in the bed next to him seems to be much more than a dirty old man, but, in any case – he wants the boy's body! The last segment is a pretty funny send-up on the Asian ghost-flicks craze, dealing with a horror film shoot in which reality and fiction are intriguingly interrelated and confused.

14. REC 2

SPA, 09

**(*)  3-

Everybody else seems to like this sequel, so who am I to complain about the indistinguishable cast of unrecognizable helmeted soldiers roaming the corridors of the infested building, or about pointlessly introduced teen characters, or about constant twists which progressively render events sillier and sillier? It is fast-paced enough for people not to notice or care about this, and it is at least well-made enough to provide more scares than most stuff that passes for horror these days. So, check it out, but don't expect a classic like the first one.

15. THE REEF

USA, 10

**(*)  3-

još jedan OPEN WATER, ali ovaj je prilično dobro napravljen, i bez previše insistiranja na 'dokumentarizmu'. znači, posle brodoloma grupica ljudi primorana je da pliva do najbližeg koralnog grebena, par desetina kilometara, kroz vodu u kojoj ima ajkula... oni plivaju, a ajkula ih skida jednog po jednog... nema tu neke poente, niti etitjuda, niti filozofije, niti drame dublje od golog opstanka, pri čemu je to učinjeno manje zanimljivim time što su svi akteri jednako bespomoćni i njihove akcije, ponašanja, pameti i strategije u ovom kontextu ne vrede ni pišljiva boba rocka. oni prosto nisu u poziciji da se BORE, nego se samo kockaju, po principu ruskog ruleta. ostaje nam samo da gledamo tu crnu lutriju i nagađamo ko će da preživi i šta će da ostane od nje(ga). režija je vrlo dobra a scene ajkula-akcije vanredno su uverljive. klaustrofobičan i sumoran film, iako se zbiva na otvorenom, i pod sunčanim nebom. šteta samo što nema nikakvu mitsku pod-temu (kao npr. JAWS). grupicu ljudi jede ajkula, neke pojede, a neke ne, pri čemu je sve krajnje proizvoljno – kao i život, al na filmu to ipak ne ide tako...

16. FROZEN

USA, 10

**(*)  3-

ok likovi u apsurdnoj situaciji nasukani u divljini i na mrazu, okruženi vukovima... solidna režija i gluma, te nešto saspensa i grozota čine ovo sasvim gledljivim filmićem, iako nema neku poentu sem da, u divljini, neki prežive a neki ne, a ko hoće a ko neće, nema baš neke zakonitosti. meni je ta neprirodna proizvoljnost u raspletu malkice smetala, ali većini neće.

17. THE LOVED ONES

AUS, 10

**(*)  3-

A "troubled" girl has an unconventional (and brutal) ways of testing possible future husbands, and with the help of her sicko dad nevertheless. Our main guy is subjected to various tortures (psychological and corporeal), but we had too little time to get to know him before he ended up bound and gagged, so the involvement in his predicament is rather small. This Australian black torture comedy plays like a prolonged sick joke, and is pretty solid as such. Not particularly deep and far from a modern classic, but still, it's entertaining enough.

18. ROAD KILL

AUS, 10

**(*)  3-

Road Kill je natprosečno dobro napravljen, vizuelno kulturan i intrigantan, atmosferičan hororčić, nešto kao australijski pustinjski Duel sa kamiončinom koja umesto na benzin ide na – ljudsku krv i meso. Dopadljiv kast i simpatični likovi pomažu da se svari apsurdnost metafore nizašta.

19. SPLICE

USA/CAN, 10

**(*)  3-

20. BURNING BRIGHT

USA, 10

**(*)  3-

Burning Bright je još jedan okej film ni o čemu. Pravi, živi (a ne CGI!) tigar teroriše tinejdž sestru i njenog mlađeg, autističnog brata, zatočene u kući za vreme tajfuna. Zatočio ih očuh da bi dobio novac od osiguranja, ali bata i seka su žilaviji nego što deluju... Ovo je kao jeftini Panic Room, samo sa tigrom. Saspens scene su dobro režijski uklopljene, sa odličnim zvučnim dizajnom.

21. THE HOLE

USA, 09

**(*)  3-

22. LET ME IN

USA, 10

**(*)  3-

23. IN THEIR SLEEP

FRA, 10

**(*) 3-

en pariljo (NIKITA) je neprepoznatljivo ostarila a sada je sredovečna žena čiji se sin nedavno ubio (valjda – konfuzno prikazano). jedne noći ona pokupi na putu kroz šumu unezverenog momka koji tvrdi da ga juri provalnik-ubica zato što mu je ovaj video lice. nikita ga odveze u svoj dom, a ubrzo za njima stiže i progonitelj. ali, ko tu koga juri, i zašto – neću da otkrivam. režija je pristojna, kao i gluma, ali scenario je kao mlitav povod za studentsku vežbu. nasilno je razvučen sa tim prologom (u kome nikitin sin – dal strada u frik eksidentu, il se ubije iz čista mira na krajnje bizaran i fizički neverovatan način – ostaje nejasno) koji nema baš ni blage veze sa kasnijim zbivanjima. prolog je verovatno dodat da bi ovo bilo proglašeno dugometražnim filmom (zajedno sa 10ak minuta nebitnog prologa i sa špicom ovo jedva traje 78 minuta). kad se otkrije twist, stvari postanu još neubedljivije, i psihološki, i fizički. takođe, manje strašne. naknadni pokušaji 'poetizacije' (slow motion, elegična muzika i sl.) krajnje su jeftini i šuplji, bez ikakvog smisla.

24. LA HORDE

FRA, 09

**(*)  3-

25. MUTANT GIRLS SQUAD

JAP, 10

**(*)  3-

This delivers exactly what the fans of Japanese puerile "cult" splatter action comedies expect, so – you know who you are. Mutants, girls, imaginative and outrageous bloodletting, and craziness – it's all there, in great amounts. It plays strictly for its (limited) audience, but within the confines of its ambitions, it is an honest, fun-loving romp.

26. BLOOD CREEK

USA, 09

**(*) 3-

treš premisa o nacističkim naučnicima koji krstare amerikom u potrazi za vikinškim (!) natpisima u kamenju, i o zlu koje se iz jednog od njih budi danas, na jednoj zabačenoj farmi, tretirana je sa onoliko ozbiljnosti koliko se to uopšte može, i za koliko je džoel šumejker sposoban (što nije previše). zaplet je bezvezan, komplikovan i nelogičan, likovi jedva skicirani, njihovo ponašanje često apsurdno ili psihološki neubedljivo, ali se usred svega toga nalazi nekoliko odličnih kadrova i čitavih scena koje ne liče ni na šta u savremenom hororu, pa samo zbog te mestimične OUT THERE atmosfere i WTF momenata vredi overiti ovaj osrednji ali sporadično zabavnjikav filmčić.

27. CARRIERS

USA, 09

**(*)    3-

iako ne izmišlja rupu na saxiji niti leba na kriške, to je sasvim prijemčiva pričica o mikro-grupi uverljivih (i neiritantnih – što je retkost) ljudi koji putuju zaraženom i desetkovanom amerikom (uglavnom zabačenim i pustim putevima i napuštenim gradićima) u potrazi za – obalom?

28. BLOOD RIVER

USA, 10

**(*)    3-

solidno, mada previše pretenciozno a i artsy a bez dovoljnog utemeljenja. neobično, i vredno više zbog svojih poor man's DUST DEVIL intencija nego zbog krajnjeg, polovičnog rezultata.

29. EMBODIMENT OF EVIL

BRA, 09

**(*)  3-

kofin džo je već jednom nogom u kofinu, ali je ovde vaskrsnut sa više energije uz pomoć korežisera, denisona ramalja (upoznao sam lika na FANTAZIJI – sjajan momak, biće nešto od njega; ima dva odlična kratka filma) tako da ovaj pokušaj modernizacije jednog beznadežno so-sixties produkta, iako u suštini predstavlja pravljenje pite od... ehm, nečeg bajatog, ipak uspeva da zaživi zahvaljujući iracionalnosti, sumanutosti i žestini koja u ovom serijalu odavno nije viđena. ko voli prljav sex i prljav splatter (sa religioznim intonacijama) – neka mu pruži šansu.

30. THE FORBIDDEN DOOR

INDON, 10

**(*)  3-

prehvaljeni i precenjeni mladi prenadrkani indonezijski (!) reditelj mene nije baš impresionirao kao ostatak kritičarskog sveta, ali ima ovde dovoljno kvaliteta u mestimično skoro miša-aca-radivojevićevskom antiporodičnom angstu i beskompromisnom krvopljusu, iako blago mlitavi kraj a naročito twist ending donekle negiraju dotadašnja postignuća.

+++ BONUS:

NAJBOLJI STARI FILMOVI PREMIJERNO VIĐENI U 2010.

1. LITAN

FRA, 81

***     3+

2. MIZUCHI (DEATH WATER)

JAP, 06

**(*)  3-

3. WILCZYCA

POL, 83

***    3-

4. UN SUSSURRO NEL BUIO

aka A WHISPER IN THE DARK

ITA, 76

10.11.

**(*)  3-

5. GOD'S LEFT HAND DEVIL'S RIGHT HAND

JAP, 06

**(*)  3-

6. BESAT (POSSESSED)

DAN, 99

**(*) 3-