FANTASTIC ZAGREB 2012 (1. deo)

           Već ste čitali moje izveštaje sa prošlogodišnjeg, "nultog" izdanja, kao i najavu ovogodišnjeg. Sad, kad sam se vratio sa osmodnevnog boravka u Zagrebu, okolini i vrlo dalekoj okolini, i malko došao sjebi, probaću da ukratko – koliko se to može – opišem neke od hajlajtova prvog zvaničnog izdanja zagrebačog festivala fanta-weird-horror filma, kao i neizbežne ghoulish propratne aktivnosti (posete gotskim i hororičnim lokacijama ruševina, grobalja, ukletih kuća, zamkova i sl).

            Uopšteno gledano, bilo je ovako...

            Ekonomska kriza je stavila svoje prljave šape na sve, pa tako i na ovaj festival. Njeni tragovi nisu bili poražavajuće snažni, ali jesu bili primetni. Festival je održan sa manje para, ali reklo bi se, sa još više entuzijazma i napora malog tima da se ovo dešavanje odigra, da se dobra ideja razradi i da se s njom nastavi i u post-2012 budućnosti (if any). Zbog toga, ali i zbog još nekih nepredviđenih otkazivanja u zadnji čas, program nije bio još bogatiji: neki naslovi koje su selektori imali u vidu bili su preskupi za dobiti, ili su čuvani za starije, prestižnije festivale.  

Što je još gore, neka velika imena planirana za goste otkazala su učešće par nedelja pred fest, pri čemu mene gotovo fizički boli 3-D odsustvo Bila Fridkina, jednog od retkih živih reditelja kojima bih bez ikakvih problema ljubio stopala. On je bio voljan da dođe, ali je na kraju morao da ostane u USA kako bi promovisao svoj najnoviji film, KILLER JOE, inače najbolja stvar koju premijerno videh na ovom Fanta-ZG-u (rivju stiže ovih dana...). Baš baš baš šteta!

            Filmski program je bio okej, uopšteno gledano: bilo je tu odličnih naslova (THE RAID, KILLER JOE, BEYOND THE BLACK RAINBOW, TEMPTATIONS OF ST. TONY), bilo je relevantnih, hvaljenih filmova koje ja lično ne gotivim previše ali bili su viđeni na većim festivalima pa im je mesto i na ovom (JUAN OF THE DEAD, KILL LIST, THE INCIDENT, KEYHOLE, TWIXT...), bilo je pokušaja otkrića nečeg novog, drugačijeg (uglavnom slabih), kao i nekoliko naslova koji su delovali kao zalutali u program sa repertoara obližnjeg bioskopa (RAMPART, FLYING SWORDS OF DRAGON GATE, SNABBA CASH) ili sa televizije (CODE 37, ONCE UPON A TIME IN THE NORTH). 

            Posebna pohvala za nadahnuto okončanje festivala uz mega-posećenu spec. projekciju Karpenterovog THEY LIVE, koja je bila osveženje on so many fucking levels: 1) ukazala mi je na veličinu tog meni do sada ne preterano dragog filma; 2) otkrila je njegovu zastrašujuće proročansku aktuelnost i, pomalo kontraproduktivno, 3) njegovim old-school kvalitetima obrisan je patos sa 95% ostatka "konkurencije" od novijih filmova prikazanih na festu. Uz Fridkinovog DŽOA, reprize RAIDa i THEY LIVE pružile su mi najviše filmofilskog užitka na Fanta-ZG-u. Film je projektovan sa Blu-Reja, ali je kvalitet bio tako savršen da sam bio ubeđen da su organizatori negde iskopali netaknutu mint 35mm kopiju! Svrššš! 

"Life's a bitch. And she's back in heat!"

            Kad se ovako, sa distance, baci pogled na program, vide se neke dobro osmišljene celine, u kojima ima za svakoga ponešto, a za mene – sve što volim, od exploatacije preko Amerikane do Azije i artsy-weird nesvrstanih. Jedino mogu reći da je šteta što ove godine nije bila selekcija ex-YU naslova, kao prošle. Mislim da je važno da se pretura po našim kolektivnim starim ormarima i da se otuda vade i pred mladu publiku iznose filmovi nekih ljudi koji su, na brdovito-čemernom Balkanu, pokušavali da u svoje radove ubace i nešto horora i fantastike. 

 

Makar rezultati tih pokušaja ne bili baš uvek stelarni, smatram da ih treba prikazivati, gledati i o njima diskutovati, jer ipak je to naša tradicija, iz čijih uspeha kao i neuspeha se može svašta naučiti, ako se tome pametno pristupa. U suprotnom će se eventualni wannabe-reditelji skriveni u publici festivala sačinjenog samo od uvezenih žanr-filmova s pravom pitati: "Domaći horor? Zar mi to imamo?" 

            Mestimično slabi filmovi na festu lakše bi se podneli da je bilo više alkohola – avaj, vinski sponzori su zakazali ove godine. Bilo je nešto piva od jednog od većih sponzora festivala (koje ja ne pijem ako baš ne moram), kao i malo slatke rakije (s cimetom, pepermintom i sl) koju mogu da liznem, faute de mieux, ali vino i šampanjci od prošle godine – izostadoše... Zbog toga je bolje da na ovom javnom mestu ne opisujem kako sam se, čime, gde i koliko napio jedini put tokom festivala, i s kojim posledicama...

            Tribine i predavanje bili su dobro zamišljeni i izvedeni, sa kvalitetnim temama i učesnicima; Press centar je sada na udobnijem, klimatizovanom mestu; volonterke su još ljupkije no prošle godine, a posebna pohvala ide za maskotu festa, Nevidljivog Čoveka, koji se, obmotan zavojima, sa crnim naočarima, a kasnije i u steam-punk varijaciji kostima, sve vreme šetkao po gradu i oko festivala. To je bila baš originalna i zabavna dosetka.  

Ne znam da li se na toj žegi ispod kostima znojio neki glumac, plesač, maneken ili običan entuzijast, ali ko god da je bio – njegov body language je bio besprekoran: dakle, nije to bio neki patetični amater koji se tetura okolo u Halloween kostimu, nego neko ko zna kako se hoda, stoji, kreće, pozira itd.

            Što se tiče lokacija, daleko najprijatnija je upravo renovirana (zapravo, ne sasvim završena) letnja pozornica Tuškanac. Svaka čast starom ali finom i prijatnom kinu Europa usred grada, pa i Cineplexxu, nešto malo dalje od ostalih lokacija, koji je udoban i rashlađen na uobičajeni generički (i stoga zapravo ne-sasvim-festivalski) način. 

Ipak, bez konkurencije je pomenuti Tuškanac na čijim je još novim klupama, usred parka, među drvećem, pod zvezdanim nebom, bilo najprijatnije boraviti posle nehumano vrelih dana s početka jula. Baštica u kafiću  HAM-HAM posle toga bila je takođe solidan produžetak noći/jutra.

            Kad sam kod lokacija, ne mogu i ovog puta da ne pohvalim smeštaj u hotelu WESTIN (pet zvezdica, bejbe, svih 8 noći!), sa perverznim ponudama za doručak koje uključuju i kavijar (!) i sa jednom od najboljih teletina koje sam ikada jeo, za večeru... Prevoz je bio brz i udoban, mini-kombijem BG-ZG-BG. Ovog puta se nije išlo preko Bosne, kao prošle godine, ali je zato iskrsla nova gnjavaža koja nije do festivala niti prevoznika: naime, apsolutno nehumana gužva na granici, u povratku, prinudila nas je na zaobilazni ulazak u Srbiju kod Šida, a svi ti grdni Turci koji su baš tad zapeli da prođu kroz Srbiju napravili su ogromnu gužvu i kod Bubanj Potoka, na izlasku iz Bg, i još veću kod Naisa, na ulazak u Niš (u koji me je Niš Express uvezao takođe zaobilaznim putevima, jer su kod Naisa bili doslovno nepregledni kilometri Turaka)!

            Zagreb je lep grad i u njemu mi je i ovog puta bilo prijatno; na stranu filmovi, bilo je tu i druženje sa ljudima sa festa i oko njega (Vanja Vascarac, Velja Grgić, Kristijan Milić...) kao i sa prijateljima izvan festa (Vuk Radić, urednik Nedeljnog Jutarnjeg i Srđan Crnić, koji me je vodio i vozio u neke zabavne akcije o kojima ćete čitati uskoro). 

            Od gostiju, nešto malo sam ćaskao sa Kubancem iz JUAN OF THE DEAD (igra transvestita; kako ispade, nije morao mnogo da se napreže da glumi), Fincem koji je montirao ONCE UPON A TIME IN THE NORTH (surfer, ne baš neki sagovornik) i Amerikankom Lisom koja je pripomagala festivalu oko engleskog jezika, bavljenja gostima i slično (ispade da je iz Kalifornije i da je bila na Berkliju kao i ja)...

Bilo je to ispunjenih osam dana: za razliku od pomalo hektičnih četiri, prošle godine, kada od silne jurnjave po gradu i okolini i po tribinama i po filmovima i po post-fest žurkama i pijanstvima nisam stizao ni da spavam ni da zastanem i vidim gde sam i šta se zbiva, ove godine sam komotnije raspolagao vremenom, i uspeo da opušteno, polagano, bez trke, vidim i uradim većinu stvari koje sam planirao. A o tim stvarima – u idućim nastavcima...

PS: Sve fotke u ovom postu načinila je slikovita zvanična fotografica festivala: sve njih i još mnoge druge možete, u mnogo većem formatu, videti u galerijama na sajtu, OVDE.

KLIP (2012) – Ghoul's review

***

3-

            Imao sam velika očekivanja od KLIPA, dok je nastajao; pa su se ona malko ohladila kad sam video ko se pretvorio u njegove drvene advokate po netu a i šire (Dimbo Vojnov i njegovi podrepaši); na kraju, kad sam ga najzad pogledao, malko sam odahnuo jer film, surovo-objektivno gledano, uopšte nije loš. Dobro, nije to baš za moj Pečat, ili za poređenje sa SRPSKIM FILMOM i PORNO BANDOM, ali daleko je i od nečega što bi me potaklo na gnušanje i pljuvačinu; imajući u vidu da se ovde pribegava dokumentarističko-rumunskom pristupu koji ne ljubim naročito, prilično sam zadovoljan, i mogu reći da je KLIP jedan respektabilan, solidan izdanak vitalnijih energija u novijem srpskom filmu, nešto kao siromašnija sestra od tetke dva gore pomenuta naslova.

            Za svaku pohvalu je, pre svega, beskompromisno, neublaženo CRNILO koje izbija iz filma, kroz nekoliko smelih odluka. Recimo, glavna junakinja je potpuni KRETEN, bez ikakvih redeeming features. I uopšte, veliki je uspeh napraviti ovako gledljiv film sa "junacima" sastruganim sa dna kace današnjeg srpstva. Možda je ta omladina "zabludela", možda je "bez kompasa", možda im niko nije pokazao neke bolje vrednosti od animalnog odavanja seksu, drogama i turbo-folku – ali to im još uvek nije alibi da budu gomila plitkoumnih automata za samopovređivanje i trovanje okoline. 

Ovo je onaj čopor koji je talambasao slaveći Grand Show rođendan do duboko u noć na terasi do vaše, urlao i gađao se flašama po parkingu ispod. Ovo je onaj nakot koji je divljao i cerekao se bezumno po autobusu, smarajući putnike dok ste se kasno vraćali kući. Ovo su oni momci što su vam jebali sestru dok ste mislili da "uči kod drugarice".Ovo je budućnost Srbije.

            Glavna junakinja, Jasna (apsolutno savršen, bezgrešan, genijalan debi by Isidora Simijović) ne samo što je SKOT – ona ostaje skot do samog kraja. Nema ovde te famozne "transformacije", tog karakternog luka iz slađih i finijih filmova, sa zabludelim antijunakom koji do kraja skonta neke stvari i postane fini(ji). Ne, ovo nije zašećereni Dragojevićizam, sa srbo-naci-kreten-dizel-siledžijom koji se maltene žrtvuje braneći gejeve u PARADI, niti su dizelaši prikazani u ovom KLIPU skloni finim emocijama koje gaji čak i ona Limunova ženica-dizelašica paralelno sa odevanjem u šljokice i slušanjem najogavnijih PINK-oružja za masovno uništenje uma i ukusa. 

            Neki od površnijih gledalaca po internet forumima kukaju kako je film površan, ne ulazi u dubinu, navodno ne postoji zaplet, nema te fucking transformacije lika i slično. Ja na to kažem: koješta! Dizelaši su dobili mnogo više iskupljenja nego što zaslužuju u delima Dragojevića i Vojnova: simpatični, vickasti, ljupki, glupi ali zabavni, vrcaju od one-linera… E, pa – kurac, gospodo! Dizelaši koje sam ja sretao vrlo su retko bilo šta od toga. To je stoka koja je, najzad, na filmu prikazana kao stoka, bez šećera. Kakva crna transformacija kad tu jedva da postoji karakter? Koja jebena dubina kad je to plitko ko lokva povraćke na patosu nekog turbo-caffića!?

            Scenarista i reditelj, Maja Miloš, iako žensko, ne pada u zamku opravdavanja svoje glavne junakinje: nije ova Jasna žrtva falocentrizma, Miloševića, SEKE, SIDE, NATO-a ili ne znam koga. Odnosno, jeste, ali se to ne potencira kao opravdanje. Ona je žrtva koja nije svesna da je žrtva, nije prikazana kao žrtva i na njenoj žrtvenosti se ne insistira. Uostalom, ona je takođe i sasvim dragovoljni saučesnik ne-sistema bezvrednosti koji je progutala sasve mamcem, udicom, plovkom i olovom. 

Istina je da ona ima da živi u neveselom okruženju sivih soc-zgradurina izjedenih vremenom i nebrigom, da ide u ružnu školu gde joj predaju rezignirani, dosadni profesori i da se zabavlja u ogavnim prčvarnicama uz kulturnom-umu-neslušljivo đubre, da ne zna za bolje od brain-damage alkohola i droge niti ume bolje od soul-damage pušenja kuraca po zasranim čučavcima…

Ali je takođe istina da je ona već sada mrtva u mozgu i mrtva u duši: bezosećajno, psihopatsko, sebično stvorenje koje zabole pička i za sestru i za majku i za umirućeg oca. Ne treba vam Majkl Majers da osetite HOROR njenih tupih, praznih očiju dok majka plače pred njom i moli je za bar malo saosećanja, ako ne pomoći. 

Nisu to "oči Đavola", ništa tako melodramatično: to su bezizražajne oči automata, mehanizma za gutanje rakije, kuraca i turbo-folka, koje će isto tako hladno da gledaju i iživljavanje nad slabijima od strane svog dragog ili prebijanje nesrećnika koji joj se naivno približi na malo flerta… Najveće postignuće KLIPA, po meni, jeste to što rediteljka uspešno izbegava da brani kao i da osuđuje; ona klinički hladno registruje, beleži i iznosi, a vi vidite šta ćete s tim. 

Kraj filma, koji površni "kritičari" na netu prilično napadaju, zapravo je genijalan. Nema tu "iskupljenja", jer žena zvana Blonda nema šta da iskupi. Duša je odavno u Golkondi. Nema tu ni "tragedije", pa da barem u nekakvom "tragičnom" kraju pustimo suzu nad ovim skotom, i tako "pročišćeni" izađemo s filma. Ne. Ništa slično.

Sledi SPOJLER (obeleži mišem ako želiš da ga vidiš; ako ne, sačekaj da pogledaš film)

Na kraju, Jasna je povređena komentarom svog svinjoguzog dečka da je red da već jednom nauči da puši (ne znam samo gde i od koga, budući da on više voli da ga drka nad njom nego da joj ga metne bilo gde). Šta glupača poput nje može da uradi na to? Klasični trik još iz dana pećinske žene: učini ga ljubomornim! Pretvaraj se da ti je stalo do nekog slučajnog prolaznika kojeg ćeš iskoristiti da a) povredom uzvratiš na povredu i b) proveriš/izmeriš "ljubav" svog troglodita.

Tako i bude: na nekakvom sirotinjskom izgovoru za žurku ona pleše s nekim jadnikom, "krne mu žvalu", a njen automaton od dečka na to, predvidivo, potaknut mehanizmima uspostavljenim još u pećini, uskoči, razdvoji ih, izlupeta ovog statistu, a svojoj dragoj nabije nekoliko vaspitnih nokauta i nežnih šutova među rebra. Pošto je trik upalio,  a Đole na delu demonstrirao svoju ljubav – ili ono što prolazi kao ljubav u svetu ovog polusveta – ona ga grli i ljubi, usta još uvek krvavih, u soul-crushing apokalipsi prevaziđenih koncepata ljubavi. Sve to moćno podupire i naglašava turbo-folk koji je grmeo i dotad, i koji – kao usud, kao grčki hor, kao neuništiva sila s one strane pojavnosti, kao gospod-bog ovog nesveta – adekvatno odjavljuje ovu paradu pijanstva i kiča ("Niko kao ti, moj lepi, nema ključ za moje slabosti…").

Upotreba turbo-folka je genijalna, efektna, moćna, zastrašujuća: ona ovde dostiže učinak Džeri Goldsmitovog skora za THE OMEN. Naježio sam se! To je to: to su ti današnji Antihristi, to su te Kurve Vavilonske, to je Pakao na Zemlji, to je Apokalipsa uz savršeno prikladnu muzičku podlogu za krčkanje u sopstvenim govnima! The horror, the horror of Serbia's Heart of Darkness.

Gluma svih mladih aktera je vrhunska, bez greške; potpuno pijem njihovo ponašanje i replike, nema tu usiljenosti niti recitovanja koji mi inače kvare gledanje 96,6% srpskih filmova. Stariji glumci nisu baš tako bajni: mama je naročito slaba, mada, mora se reći da su njoj uvaljene neke od najnezahvalnijih replika u filmu, i malo ko bi se junačkije izborio s njima. 

Tatko je srednje-podnošljiv, ali nekako bledunjav, što se ne bi očekivalo od glumca koji je u PORNO BANDI pružio jedan od najemotivnijih momenata (igrao je snajperistu-pokajnika). I on je, pre svega, žrtva scenarističke nedorečenosti a ne glumačkog netalenta. 

 

Zaprepašćujuće, čak su odlična i deca, a naročito devojčica (u sjajnoj ceni u domu za siročad, Vukmir-free) čiji su šarm i prirodnost prava retkost među balkanskom decom-glumcima!

Tretman likova i dramaturgija su okej, za odabrani pristup. Možda se u filmu "ništa ne dešava", ali neživot ovih nejunaka se isključivo sastoji od nedešavanja, a to njihovo bauljanje od pijanke do jebačine do škole do pušačine do fejsbuka do caffića do kurčine prikazano je prikladnom dinamikom i sa solidnim smislom za tajming i ritam. 

Naravno da se ne može očekivati napredak, kretanje ka nekakvom cilju, kod likova koji nikakav svetionik u svojim neživotima ne vide, koji nikuda zapravo ne idu, koji ništa, zaista, ne žele, osim malo jeftinog samozaborava, bekstva od sranja oko sebe i sranja u sebi samima kroz the usual suspects: sex, drugs & turbo-roll. U tom smislu, baš ovakav storiteling je realan i prikladan kontekstu, makar neki možda priželjkivali više konflikta, drame, zapleta, saspensa…Not here, José.

Što se tiče zamerki, evo nekoliko.

Jasnin vitez na belom konju (tj. u beloj trenerci), Đole, mogao je biti bar malkice profilisaniji. Mislim, okej, to je jebeni dizelaš, kreten, siledžija, praznoglava budala, ne treba mu neka ne znam kakva motivacija i dubina za ono što (po)kaže u filmu – ali ipak, njegovo ponašanje se možda moglo bar malo osvetlili. Na početku njihovog odnosa nije jasno da li je njemu uopšte stalo do nje, ali je "kulira" kako bi sebi digao cenu i terao je da kaska za njim, ili ga zaista zabole kurac za nju (što je, imajući u vidu njen izgled, slabo verovatno, iako moron poput ovog verovatno može da bira koju će radodajku da usreći u čučavcu ili u zapišanom haustoru). Nije jasno na čemu je utemeljen njegov sadizam, niti šta on uopšte "oseća" prema njoj tokom celog filma – sve do samog kraja, u goreopisanoj sceni genijalno crnog hepienda.

Za film koji se zove KLIP i u kome se junaci toliko slikaju mobilnim telefonima, ova nova tehnologija zapravo nikad zaista ne zaigra u zapletu i čini se gotovo redundantnom. Kao da je najstrašnija stvar na svetu što se ovi kreteni zapravo SNIMAJU dok se ponašaju kao kreteni. Taj momenat sa snimcima je morao biti pametnije upotrebljen u narativu: šta ti snimci znače Jasni, a šta Đoletu. Zašto ih prave? Za koga? Šta s njima rade? Osim što u jednoj sceni ona njega zavodi snimkom drkanja svoje ribice, a on na to reaguje drkajući vanredno uverljivu prostetiku uz njen klip i prskajući njeno telo na patosu, drugde u filmu ti klipovi retko gde smisleno zaigraju – a mogla su čuda da se prave s njima. 

(PS: Sve pohvale za kurac-majstore predvođene Sendijem Kumalakantom; uz svu moju ljubav prema SRPSKOM FILMU i Mikiju Lakobriji, moram priznati da su veštački kurci u KLIPU uverljiviji! Takođe, i ovde Steva Filipović pokazuje da je bolji montažer nego reditelj.)

Poslednje, i najvažnije, KLIP nije preterano dubok film, i to se ne može sasvim opravdati plitkoumljem polusveta kojim se bavi. KLIP je dobar da zabeleži određeno stanje/sranje, ali je prilično površan i proizvoljan kad bi trebalo da barem nagovesti nešto o bekgraundu svega toga (porodica, škola, društvo…), ili da sa svim tim "uvidom" napravi nešto nadahnutije od reprodukcije svima znane stvarnosti. Njegova "poruka" nije naročito pametna niti nova, ali jeste upakovana natprosečno vešto i zastrašujuće efektno. 

Istina, podjednako prosvetljujuće i zastrašujuće bilo bi, gledaocu od mozga i ukusa, da pogleda snimak sa jedne prosečne srpske žurke, rođendana, svadbe ili, ne dao bog, maturantske proslave (da i ne govorim o "seksi" klipovima tinejdžerskog trpanja po kojekakvim budžacima kojih imate kolko nećete svuda po netu); ali KLIP, zahvaljujući svom dosledno sprovedenom rediteljskom postupku, uspeva da spoji Lari Klarkov KIDS i nove rumunske filmove tipa 4 MESECA, 3 NEDELJE, 2 DANA i da stravu i užas današnje mlade, besne i prazne Srbije filmofilski prikaže, odnosno zabeleži za nadolazeće generacije, e kako bi onom poslednjem Srbinu pod poslednjom šljivom bilo jasno kako i zašto su propali njegovi preci. Barem, dok bude umirao, da ne umre u neznanju.

 

Muški penisi! Na filmu!

              Upozorenje: u ovom postu pominje se reč PENIS (nekoliko puta!), a ponegde se čak i ilustruje sitnim, ukusnim, nepornografskim sličicama. 

              Nastavljate dalje na sopstvenu odgovornost i samo uz pečatirano UVERENJE potpisano od strane dva svedoka da ste punoletni, i da vam mikro-sličice golih muškaraca neće izazvati šok, infarkt, košmar, pobačaj ili naprasnu homoseksualnost.

Najnoviji broj slovenačke filmske revije EKRAN (svakako najbolje svoje vrste u regionu), izašao je pre nekoliko dana, na samom početku jula. U njemu možete naći razne zabavne stvari, a među njima i temat o filmskim penisima koji je priredio Zoran Smiljanić, ekspert za filmske liste, triviju i ezoteriju. Dakle, autor je Zoran Smiljanić a ne Zoran Janković, da ne bude zabune imajući u vidu ovu tematiku.

            Ovaj temat nudi pregled od 50 najupečatljivijih muških frontala na filmu, mada – cepidlake će zapaziti da se u nekim slučajevima ipak radi samo o guzicama ili bočnim momentima, bez izlaganja porodičnih dragulja, što je u ponekim primerima veliki blagoslov (npr. Miki Manojlović u Les Amants Criminels: brrrrr)! 

            Svaki od tih junaka (uključujući i slučajne ili blink'n'miss freeze-frameovane milisekunde) predstavljen je sličicom i kratkim komentarom autora, koji je informativan i zabavan, a tamo gde je moguće i postojeće, u komentaru se navode i druge egzibicije navedenog glumca (npr. Juena MekGregora, koji valjda u svaki ugovor stavlja uslov da u nekom trenu mora da pokaže Đoku, inače nema filma). Naći ćete u ovom izboru neke od najčuvenijih penisa ogoljenih u dosadašnjoj istoriji filma: De Niro, Depardje, Brus Vilis, Roko Zifredi, Malkolm Mek Dauel, Ričard Gir, Leo di Kaprio itd.

            Poseban dodatak u okviru ovog temata – i naročit razlog što ukazujem na sve ovo baš sada i baš ovde – jeste cela stranica sa izborom od 15-ak Jugopenis-ćevapa pokazanih u ex-Yu filmovima. Na najveći deo ovih primera ukazao sam baš ja, kada su me iz redakcije ljubazno upitali da se prisetim odgovarajućih slučajeva, pa sam eto dao svoj skroman doprinos izučavanju ove tematike, i time zaslužio malu zahvalu na početku teksta.

            Evo šta sam izdvojio i kratko prokomentarisao (s tim da su u finalnoj verziji teksta komentari g. Smiljanića, uz mestimično navođenje detalja na koje sam ga podsetio):

- ŠEĆERNA VODICA, Svetislav Goncić na kraju filma (s njim Sonja Savić gubi nevinost)

- Svetislav Goncić na početku ŽIVOT JE LEP (nasilno mu rulja skida pantalone: close up)

- Svetozar Cvetković razotkriva muškost u MONTENEGRU Makavejeva (tuširanje)

- Slavko Štimac u sceni tuširanja u IGMANSKOM MARŠU

- neki statista (naturščik) na kraju JANEZ: DRŽAVA MRTVIH piša po goloj ženi (close up)

- Žarko Laušević u ŠMEKERU (pijanog ili drogiranog ga skidaju i stavljaju pod tuš)

- Tom Gotovac, PLASTIČNI ISUS (trči go ulicama)

            - u najnovijem filmu KLIP ima puno explicitnih scena sexa i pušenja, ali za sve erektirane scene korišćeni su veštački; ne znam ima li pravih (mlitavih), još nisam pogledao film.

- što se tiče SRPSKOG FILMA, u scenama u kojima Srđan Todorović go šeta po sobi, sa mlitavim, to što se vidi nije plastični nego real deal...

            Moja lista nije bila nacionalistička niti ciljano srbocentrična nego je, eto, tako ispalo: kad čovek zastane i vrati film unazad, zaista izgleda da su u ex-Yu upravo Srbi najviše imali muda da pokažu šta imaju u gaćama (neki i više puta, kao Sveta Goncić), sa vrlo skromnim i simboličnim udelom ponekog Hrvata ili Slovenca, dok su ovi ostali Yu brđani, predvidivo, svoju muškost, čojstvo i junaštvo čuvali za neke druge prilike!

            Eto, ako vas je ovo zainteresovalo, ovaj letnji dvobroj EKRANA se prodaje do kraja avgusta, a već početkom septembra izlazi novi broj, i u njemu – prvi deo mog mega-opsežnog teksta o francuskim horor filmovima. A do tada, penisi, penisi, penisi – i to muški!
           PS: Pleonazmični naslov ovog posta potiče iz memorabilne oksi-idiotske Google pretrage koju je neki ovdašnji oksi-moron ukucao u pretraživač i nekako dospeo do mog bloga sa frazom "muški penis".

FANTASTIC ZAGREB film festival od 29.06. do 06.07.2012.

 

             Prošle godine je u Zagrebu održano "nulto" izdanje festivala "pomerenih" filmova (weird fanta-arty-horror-SF...). Bio sam gost tom prilikom, zajedno sa Đorđem Kadijevićem i Acom Radivojevićem, i uverio se da je to po svemu bilo – kao da je deseti po redu a ne nulti.

Ako ste pratili blog prošle godine u ovo vreme, onda se sećate tih slikovitih izveštaja o festivalskim i vanfestivalskim hororičnim aktivnostima. Da podsetim: pisao sam već kako smo se proveli na putu do festa a kako smo bili dočekani; obilazila su se groblja; listale su se demonološke knjige starostavne; posetio sam ruševine vile Anta Pavelića i zlokobnu zgradurinu sanatorijuma Brestovac; a da ne ispadne da je sve bilo samo zezanje, učestvovao sam na jednoj filmskoj tribini i moderisao drugu. *Sve fotke uz ovaj tekst načinjene su tokom prošlogodišnjeg festivala i pratećih aktivnosti.*

            Trebalo bi da isto tako bude i ove godine, a možda i bolje: naime, organizatori su me ljubazno pozvali a ja se rado odazvao da budem gost Fantastičnog Zagreba – ovog puta, celih osam dana, od 29.06. do 06.07! Boje Srbije i ove godine u Zagrebu brane žreci ovdašnje horor misli: Aca Radivojević i Dejan Ognjanović.

Evo detalja o panelima na kojima ćemo učestvovati.

Panel diskusija / 3.7. (utorak) / 17 - 18.30h / Profil Mozaik Megastore

ZOMBIJI

Tko su zombiji i odakle fascinacija konceptom živih mrtvaca? Mali vodič kroz povijest ‘undeada’.

Moderator: Vanja Vascarac (ko-direktor programa Fantastic Zagreb Film Festivala, Hrv)

Sudionici: Dejan Ognjanović Ghoul (kritičar/teoretičar, Srb), Nevio Marasović (redatelj, Hrv), Ana Rajner (antropologinja, Hrv)

Predavanje / 4.7. (srijeda) / 17 - 18.30h / Profil Mozaik Megastore

SUDNJI DAN

Ploveći mirnom 2012., Aleksandar Žiljak vodi nas na putovanje kroz povijest koncepta Sudnjeg dana, redefinirajući što taj pojam znači danas. Ali zašto je baš 21.12.2012. Sudnji dan?

Predavač: Aleksandar Žiljak (pisac/urednik/kritičar/ilustrator, Hrv)

Panel diskusija / 5.7. (četvrtak) / 17 - 18.30h  / Profil Mozaik Megastore*

FILM I STRIP EKRANIZACIJE

Film i strip imaju posebnu vezu na granici ljubavi i mržnje. Sličnosti između dva medija i odnos stripa i filma u Japanu, SAD-u i Francuskoj, te kratka povijest ove turbulentne suradnje, teme su panela. Vjerujemo žestokog!

Moderator: Vjeran Kovljanić (Filmonaut, Hrv)

Sudionici: Velimir Grgić (kritičar, Hrv), Aleksandar Radivojević (scenarist, Srb), Jurica Starešinić (autor stripa, Hrv), Matko Vladanović (autor stripa, Hrv)

            Što se tiče filmskog programa, od 29.06. do 06.07. organizatori najavljuju da će, citiram,  zaljubljenici u sve pomaknuto moći će pogledati preko 25 filmova u pet filmskih sekcija. Uz već postojeće sekcije - Panorama, Orient Express i Ponoćno ludilo, tu su i dvije nove: American Nightmares - posvećen novom valu mladih američkih autora i izuzetno vibrantne žanrovske indie scene, ali i veteranima od kojih ćemo ove godine gledati Francis Forda Coppolu i William Friedkina; i  Visions - program posvećen festivalskim miljenicima; avangardnijim, eksperimentalnijim, otkačenijim i bizarnijim dugometražnim naslovima koji najteže pronalaze put do šireg gledateljstva 

Ovogodišnje lokacije projekcija su kino Europa, Cineplexx Kaptol i Ljetna pozornica Tuškanac. Karte za projekcije u Europi i Ljetnoj pozornici moći će se kupiti na blagajni kina Europa i Ham Hamu, koji je će ove godine biti preimenovan u Fantasttic Lounge i postati festivalski press centar i glavni meeting point druženje s festivalskim gostima, popodnevno chillanje i večernje tulume. 

Uz Stjepana Hundića, glavni „krivci“ za pokretanje Fantastic Zagreba su i Mirjana Mia Pećina, suosnivačica i direktorica festivala, te Vanja Vascarac, ko-direktor programa.  Organizatori, osim bogate filmske ponude, najavljuju i pregršt zabave, a za ovu prigodu, legendarni zagrebački Ham Ham, za vrijeme trajanja festivala, bit će pretvoren u Fan Fan Lounge gdje će se i tijekom dana i navečer događati čudne stvari i koji će postati festivalski glavni centar okupljanja filmofila, filmaša, novinara i svih gledatelja-ljubitelja Fantastica.

„Pozivamo sve ljubitelje umjetnosti, filma, druženja i dobre zabave da dođu na Fantastic Zagreb film festival. U ovogodišnjem izdanju Festival će ponovno ponuditi vrhunski program uz filmove iz cijelog svijeta, od Japana do Brazila, gostovanje režisera i producenata, panel diskusije te popratne programe kao što su koncerti, radionice i susreti s filmskim autorima“, rekla nam je Mia. „Velika nam je želja nastaviti s tradicijom pozivanja filmskih autora, redatelja i producenata koji će predstaviti svoje filmove u Zagrebu, održati susrete s publikom i medijima te tako oplemeniti ovaj festival“, dodao je Vanja. 

Nulto izdanje prvog festivala fantastičnog filma u cijeloj regiji održano je prošle godine uz izuzetan odaziv publike i medija, a ove godine, isti tim profesionalaca odlučio je pokrenuti festival filma fantastike u Zagrebu. Kako festival ovakvog programskog i žanrovskog profila ne postoji niti u Hrvatskoj niti u regiji, ovo je idealna prilika za sve poklonike fantastike da se pridruže ovoj kulturno-zabavnoj umjetničkoj manifestaciji. Više informacija potražite na www.fantastic-zagreb.com.

            Zaštitni znak festivala je Nevidljivi čovek.

 Evo koji će se filmovi moći pogledati, na velikom platnu, sa 35mm trake, zajedno sa masama razdraganih fanova fanta-horora, akcije i ludila. Napomena: opisi uz filmove potiču sa sajta festivala, ali neke od njih sam već prikazivao ovde na blogu, pa se možete toga podsetiti.

Panorama

CODE 37

Belgija
Policijski / Kriminalistički

Hannah Maes i njen tim istražuju seriju nemoralnih prijestupa u noćnom životu Ghent-a, ali za Hannah, potraga za počiniteljem uskoro postaje potraga za sobom. Kada njena privatna potraga zaživi ona se u potpunosti izgubi i prepusti izazovima noći. No, ujutro njen tim pronalazi truplo. 

EXTRATERRESTRE / IZVANZEMALJSKO

Španija,

SF rom-kom

Svi znaju što napraviti kada jutarnje nebo prekriju UFO letjelice: bježi koliko brzo možeš. Ali, što bi se dogodilo kada bi invazija počela dok si u stanu djevojke svojih snova, one koju si upravo upoznao? 

HELL

Njemačka / Švicarska

SF

Nekoć je bilo izvor života, svjetla, topline. Sada, sunce je pretvorilo cijeli svijet u vruću i neplodnu pustopoljinu. Šume su spaljene. Životinjska trupla nižu se po cestama. Čak su i noći blještavo svijetle. Marie, njena mlađa sestra Leonie i Phillip kreću u planine u autu zatamljenih stakala. Priča se da tamo još ima vode. Na putu sretnu Toma, prvoklasnog mehaničara koji se pokaže neophodan. Ali, mogu li mu vjerovati? Napetost raste u maloj grupi. Kao da situacija nije dovoljno teška, namamljeni su u zasjedu. Njihova prava bitka za preživljavanje počinje.

ONCE UPON A TIME IN THE NORTH

Finska

Western
19. stoljeće. Na ravnicama Ostrobothnia u zapadnoj Finskoj, tradicija opstaje prema kojoj prvorođeni sin nasljeđuje sve dok se ostali moraju pobrinuti za sebe. Zakon je odbačen u većini područja i grupe muškaraca, zločinaca s noževima, nadimka ‘’razbijači’’ kontroliraju polja. Oštrica caruje zemljom.

SNABBA CASH

Švedska

Krimić
Johan Westlund uzoran je student ekonomije koji potječe iz siromašne obitelji, no on zapravo živi dvostrukim životom. Pretvara se, naime, da je financijski uspješan kako bi se mogao kretati u štokholmskom visokom društvu. Nakon što upozna Sophie, djevojku iz dobrostojeće obitelji, bit će uveden u svijet organiziranog kriminala. Želeći si priuštiti luksuzan život, počinje prodavati kokain. No, uskoro će se njegov put ispreplesti s onima dvojice beskrupuloznih muškaraca, koji su također željni lake zarade.

 

Orient Express

HEADSHOT / PUCANJ U GLAVU  

            Tajland

            Krimić

U današnjem Tajlandu korupcija je na svakom koraku. Tul, pošten policajac, optužen je za zločin koji nije počinio i ucijenjen od strane moćnog političara. Lišen iluzija i osvetoljubiv, ubrzo se pridružuje grupi ubojica kojima je cilj smaknuti one koji su iznad zakona. Tul prilikom jednog zadatka biva pogođen u glavu, pada u komu i budi se tek tri mjeseca kasnije da bi otkrio kako sve vidi naopako. Doslovno naopako. Nesiguran da li je njegovo stanje posljedica ozljede ili karma on počinje preispitivati svoje zanimanje. Odlučuje ostaviti profesiju ubojice, no time od lovca postaje lovina. Može li Tul pronaći izlaz iz nasilja koje ga prati?

BUNOHAN

Malezija
Akcija/Drama

Smješten u graničnom Malezijskom gradu istog imena, Bunohan prati tri otuđena brata čije su se sudbine tragično isplele u mrežu prevare i korupcije. Nakon bijega s borbe u Tajlandu, Adil (Zahril Adzim), kickboxer je u bijegu od Ilham-a (Faizal Hussein) ubojice. Potjera vodi do Bunohan-a gdje se suoče sa tajnovitim planovima Bakar-a (Pekin Ibrahim). Njihov povratak osvjetljava prošlost Pok Eng-a, patrijarha, čije će tajne otpetljati život svih.

YORU GA OWARU BASHO / END OF THE NIGHT / NA KRAJU NOĆI

Japan
Film Noir

Pronađen i udomljen od profesionalnog ubojice, Akira je naučio pravila zanata u ranom djetinjstvu. Danas, čini se naviknut na smrt i nezainteresiran za ljude koje je plaćen smaknuti. No, kada susreće mladu prostitutku Yukine, postaje joj privržen i odan namjeri da ju spasi sa ulice.

FLYING SWORDS OF DRAGON GATE

Hong Kong / Kina

Istorijski / borilački: Jet LI

“Flying Swords of Dragon Gate” kreće tri godine nakon što je neslavno Dragon prenoćište izgorjelo u pustinji pri čemu je nestao njegov voditelj Jade. Nova banda zločinaca je preuzela Dragon Inn , voditelji preko dana, a tragači za blagom noću. Prenoćište je navodna lokacija izgubljenog grada zakopanog pod pijeskom, a njegovo blago otkrit će gigantska oluja svakih 6 godina. Banda koristi prenoćište kao pokriće da nađe izgubljeno blago. Oluja se približava ali situacija se komplicira dolaskom trudne konkubine koja je pobjegla iz palače. Konkubinu je spasila misteriozna žena Ling, te su obje pobjegle u prenoćište. Na njihovom tragu su ubojice predvođene moćnim eunuhom Yu, proganjani pravednim generalom Zhao-m koji je posvećen rušenu Yu-a i vraćanju reda u palaču.

 

Ponoćno ludilo

JUAN OF THE DEAD

Španjolska / Kuba

Horor komedija

Usred onoga što službeni mediji nazivaju izoliranim incidentom financiranim od američke vlade, u Havani prepunoj krvoločnih zombija, jedan junak, Juan, hrli u pomoć. Jedini način da ih pobijedi je da im uništi mozak stoga Juan shvaća pozitivnu stranu situacije – može se suočiti s njima i još k tome zaraditi nešto novaca. Juan usvaja moto ‘mi ubijamo Vaše najmilije’… za razumnu cijenu naravno, i čineći to započinje poslovnu avanturu koje se razvija u ovu kubansku zombi komediju kao stvorenu za zabavu cijele Vaše obitelji.

KILL LIST / LISTA SMRTI

            UK

Kriminalistički / Horor / Triler

Film započinje prikazom napetog odnosa između Jay (Neil Maskell) i njegove supruge Shel (MyAnna Buring). Svađa oko financija doseći će gotovo nasilni vrhunac tijekom večere u društvu Jayevog prijatelja iz vojske Gala (Michael Smiley) i njegove nove ljubavi Fione (Emma Fryer). Gal će predložiti Jayu da obave jedan unosan, ali brutalan posao – morat će ubiti troje ljudi. Već nakon prvog hica postat ćemo svjedoci Jayeve psihotične naravi. S trećim pogotkom film će poprimiti bizaran preokret sa svim karakteristikama okultizma.

LITTLE DEATHS / MALE SMRTI

UK

Horor

Redatelji: Sean Hogan (“House and Home”), Andrew Parkinson (“Mutant Tool”), Simon Rumley (“Bitch”)  

Triptih o seksu i stravičnoj smrti. Prvi dio, “House and Home”, tematizira patologiju seksualnog odnosa jednog ljubavnog para. “Mutant Tool” prikazuje bivšu prostitutku i narkomanku kojoj liječnik propiše lijek s neželjenim i iznenadnim nuspojavama. Treći dio “Bitch” prati još jedan ljubavni par, čiji je odnos izgrađen na morbidnoj strasti i igrama moći, što će, dakako, doseći svoj okrutni i groteskni vrhunac.

THE INCIDENT / INCIDENT

            USA/Fra

            Horor

George, Max i Ricky su u rock bendu. Trojac se nada probitku, no u međuvremenu, između malih gaža i probi, netko mora platiti račune. Zbog toga rade u kuhinji psihijatrijske ustanove visokog rizika. Dobra plaća, minimalan rizik – nemaju fizičkog kontakta sa zatvorenicima. Jedne noći, prije večere, ogromna oluja sruši sigurnosni sustav, vrata se otvore i bolesnici su slobodni. Pomoć stiže uskoro. Samo ju trebaju čekati i – preživjeti.

THE RAID

Indonezija

AKCIJA!
Šta reći – sve piše u mom rivjuu!

Visions

BEYOND THE BLACK RAINBOW

Kanada

SF Horor

KEYHOLE

Guy Maddin!

American Nightmares

REZ (Gut)

SAD

Horor
Nešto fali u Tomovom životu. Svaki dan mu je isiti, te postaje sve više odvojen od najbližih. Njegov najbolji prijatelj Dan misli da ima riješenje, tajnovit video koji mora vidjeti da bi povjerovao. Što mu Dan pokaže ostavlja Toma nemirnim, umom preplavljenim uznemirujućim slikama i željama, vezujući dva prijatelja zauvijek kroz svoju ružnu tajnu.

RAMPART

SAD
            Krimi triler

Smješten u Los Angeles 1999., film istražuje mračnu stranu policajca Davea Browna (Woody Harrelson), mizogina, rasista i nasilnika, ali i navodnog zagovornika jednakih mogućnosti. Kako bi održao obitelj na okupu, živi s dvije bivše supruge, sestrama Barbarom (Cynthia Nixon) i Catherine (Anne Heche), s kojima odgaja zajedničke kćeri. Dave i dalje održava seksualne odnose sa svojim bivšima, ali i s ljubavnicama izvan kuće. Nakon što njegov policijski odjel zapadne u korupcijski skandal, Rampart će istražiteljima poslužiti kao laka meta.

TWIXT

            SAD

Copula

KILLER JOE

SAD

Krimi triler

*Ovo je meni by far MOST EXPECTED film na celom festivalu! Da li je Fridkin podlegao prokletstvu matoraca (Kopola, Arđento, Skot...) ili je stvarno potpisao odličan film na kakav mnoge kritike ukazuju? Videću već u subotu!*

Dvadesetogodišnji Chris Smith je trgovac drogom kojem je ponestalo sreće, ali stvari će se samo pogoršati kada unajmi iznenađujuće šarmantnog ubojicu Joe-a da ubije njegovu vlastitu majku zbog police osiguranja vrijedne 50,000$. Potpuno bez novaca Chris se složi dati svoju mlađu sestru Dottie kao jamstvo za Joe-ove usluge dok ne dobije novac od osiguranja. Točnije – ako ga ikada dobije.

HOMMAGE RAY BRADBURY

FAHRENHEIT 451

SUDNJI DAN

THEY LIVE

SAD
John Carpenter

IGRA PRIJESTOLJA II

S ponosom najavljujemo maraton druge sezone sada već kultnog i s nestrpljenjem očekivanog serijala "Igra prijestolja", koju smo ovog proljeća u Hrvatskoj mogli gledati na HBO-u, samo dan nakon američke premijere.

Ima tu još nekoliko naslova naknadno dodatih, pa zato najbolje sami pogledajte ceo program sa satnicom OVDE.

Što se tiče gostiju iz sveta, oni još nisu zvanično obznanjeni (mada ih pažljivi čitalac programa na sajtu festivala može naslutiti!); ako dođe jedan od najavljenih reditelja, biće zabavno videti njegov susret sa Acom Radivojevićem...

Eto, toliko za sada o tome, a po povratku očekujte izveštaje, rivjue, fotke i sve što nije suviše neprikladno za javnost!

PS: A ko ne ide u ZG, neka svrati barem u KG u isto vreme - dolazi DILAN ekipa i grdne neke stripadžije!